Srpska

—тарац »лиЉа (Ќоздрин): Ђƒуховном животу се треба учити, без тога Ље наше друштво осуРено на пропастї

††††

»стински задаци и грешке духовника, избор свештеника коЉи би могао да буде прави учитеЪ тек оцрковЪеном човеку, Ц мало Ље тема тежих за разговор од ових. ќва, не тако лака, питаЬа православни портал „‘ома“ Ље решио да постави Љедном од наЉпознатиЉих и наЉпоштованиЉих духовника нашег доба, оптинском старцу »лиЉи.

ЦЅаЮушка, реците, зашто Ље човеку коЉи прилази ÷ркви неопходно духовно руковоРеЬе? »з чега се оно састоЉи?

Цƒуховном животу се треба учити, и то Ље, по своЉ прилици, наЉважниЉа школа у нашем животу, без коЉе Ље цело наше друштво осуРено на пропаст. ѕогледаЉте докле Ље довело безбожЉе, одрицаЬе живота по заповестима. ЌиЉе случаЉно што Ље средином века наш свет стаЉао на граници погибиЉе и атомске катастрофе, управо оних година, када су на телевизиЉи обеЮавали да Юе ускоро „показати последЬег попа“. —ада тероризам, демонска мржЬа, деградациЉа нашег села Ц имаЉу исти корен, што доводи до рушеЬа континуитета у духовном искуству, без коЉег не можемо нормално да живимо. “о не само да удаЪава човека од спасеЬа у вечном животу, него и руши свакодневни социЉални живот.

«адатак духовног подучаваЬа Ље управо у томе да препороди и утврди традициЉу преношеЬа духовног искуства са колена на колено, а такоРе и да га очува и умножи. ќ важности тог служеЬа говори и то што у £еванРеЪу √оспода називаЉу ”читеЪем. £ер нам Ље ќн сам био пример: —паситеЪ Ље ходао по ѕалестини са ученицима, из краЉа у краЉ, и поступао исто као и други учитеЪи тог доба, не само у »зраиЪу, него и у јтини, и на »стоку. “име нам Ље ’ристос показао да за духовно учеЬе ниЉе неопходна топла учионица, може се учити и на голом камеЬу. √лавно Ље шта и како учимо.

’ришЮанство на то даЉе Љасан одговор. Ќаша вера, богатство нашег духовног живота задобиЉа се пре свега директним разговором са Ѕогом, тоЉест молитвом, кроз коЉу човек Љача у вери, и без коЉе, према речима “еофана «атворника коЉи Ље, узгред, био ректор ѕетербуршке духовне академиЉе, теоретско знаЬе и образоваЬе мало вреде. јли, у исто време свети “еофан не пориче значаЉ знаЬа коЉе Ље такоРе неодвоЉиви део духовног живота, и коЉе човек ни у ком случаЉу не сме да пренебрегава. «ашто данас имамо тако много проблема, измеРу осталог и у духовном животу, у трагаЬу за духовником? —ва несреЮа Ље у одсуству православног васпитаЬа и знаЬа из богословских наука. јко би дете из детиЬства понело макар неко сазнаЬе шта Ље духовни живот, шта Ље то вера, могло би да избегне многе грешке.

”чити се духовном животу значи примеЬивати молитву и образоваЬе. », наравно пре свега, важно Ље схватати да духовник не може за пет-десет минута дати човеку то, што би, у нормалним животним условима, требало годинама да усваЉа. £ер често Ъуди долазе у ÷ркву мислеЮи да Юе одмах постати светитеЪи, добити посебне духовне дарове од Ѕога. јли то се не догаРа.

ћолитва и обраЮаЬе Ѕогу треба да су у складу са образоваЬем, стицаЬем знаЬа и променама у свакодневном животу.

» управо тим променама треба да руководи духовник. ћеРутим, он сам по себи не може много дати човеку уколико оваЉ ниЉе спреман то да прихвати. ƒуховник може нешто да обЉасни, али, као што Ље речено у ЉеванРеЪскоЉ причи, сеЉач сеЉе, а затим долазе врапци и чавке, кЪуцкаЉу зрна и човек опет остаЉе празан. „овек и Ьегов духовник треба да сараРуЉу, да буду приЉатеЪи. —амо тада Юе бити могуЮе говорити о истинском духовном расту човека.

Ц—матра се да духовник треба да научи човека да мисли самостално, да се самостално духовно развиЉа. ћеРутим, многи Ъуди пре бираЉу да се Љедноставно у потпуности препусте свештенику, саветуЉу се са Ьим чак и какве тапете да залепе. ћноги осуРуЉу вернике за такво одрицаЬе од своЉе воЪе. ƒа ли Ље то заиста неправилно?

Ц„овек треба да сачува своЉу воЪу и треба сам да доноси одлуке. £ер само човек лично може да направи коначан избор у своЉоЉ души.

«ар не би могао √оспод да спаси £уду од издаЉе? ћогао би, наравно. «ашто, онда ќн то ниЉе урадио? £ер би то било могуЮе урадити само насиЪем. Ѕогу и МеговоЉ светости Ље недопустиво да присиЪава човека. ѕринудно добро не може бити добро. £ер, зашто Ље распет —паситеЪ? ќн Ље могао да створи цео идеалан свет и без тога, и да не буде никаквих порока на земЪи, и човеку ништа не би било потребно, никакве воЉске, ни канцелариЉе. јли √оспод Ље могао то да уради само принудом, сломивши човекову слободну воЪу. ќн ниЉе тако поступио, веЮ Ље оставио Ъудима могуЮност да сами бираЉу измеРу добра и зла.

—оциЉални живот даЉе човеку готова знаЬа, културу, проверено искуство, али како тиме да се користи, он сам одлучуЉе. “ако Ље и у духовном животу. √оспод нам даЉе кроз искупитеЪску мисиЉу, преко крста, могуЮност да побеРуЉемо своЉе немоЮи, боримо се са Раволом. јли, користити се том могуЮношЮу можемо само по сопственоЉ воЪи. √оспод нам Ље створио васеЪену, створио законе по коЉима живимо, дао нам воду, храну, све што Ље неопходно. јли, како да живимо у овом свету, условЪено Ље, пре свега, нашом воЪом, нашим трудом и знаЬем. «ато Ље важно да се живот гради на поштоваЬу Ѕожанских заповести, и на слободном избору.

Цј шта ако духовник отворено ломи Ъудску воЪу, не покушава да подучава, веЮ да нареРуЉе?

Ц“ада то ниЉе духовник. Ўта ту реЮи, кад Ље све написано у £еванРеЪу. ѕогледаЉте, како Ље проповедао —паситеЪ, како су проповедали апостоли. “ако треба да делуЉе и духовник. јко он не поступа по —ветом ѕисму, не поштуЉе ЉеванРеЪске заповести и покушава да нареРуЉе... како онда може бити духовни учетеЪ хришЮанима?

Ќаравно, треба побуРивати човека да се промени, треба исправЪати и усмеравати, али у исто време не сме се вршити притисак на личност.

††††

ЦЌеки Ъуди траже духовника искЪучиво у манастиру, чак и не провире у храм поред свог дома...

Цќпет, то Ље погрешно, када особа тражи оно што му треба негде иза седам мора, мислеЮи да Ље Юе ЉоЉ тамо бити боЪе. —тарац —илуан Ље говорио, ако човек веруЉе духовнику, √оспод му преко духовника открива мудрост, без обзира колико Ље духовно мудар, научен или искусан Ьегов учитеЪ. “у Ље потребно више повереЬа у √оспода, са стране онога коЉи за духовношЮу трага. јко човек веруЉе Ѕогу, онда му благодат ЅожиЉа открива оно што Ље неопходно.

Ц” веЮини случаЉева се, код особе коЉа се тек обратила у веру, ЉавЪа стремЪеЬе ка монаштву због тога што та особа живот монаха сматра правилниЉим, спасоносниЉим, а живот мирЉана као "половично" служеЬе Ѕогу.

ЦЌаравно, монашки живот и живот у свету се много разликуЉу. “о су два различита пута, али она у подЉеднаком степену воде ка главном циЪу Ъудског живота: спасеЬу душе и сЉедиЬеЬу са Ѕогом.

јко човек одлази у манастир, он цео своЉ живот посвеЮуЉе спасеЬу своЉе душе. Мегов живот се заснива на молитвама и послушаЬима, коЉа би требало да буду неодвоЉиви део живота сваког монаха. » овде, узгред, улога духовног руководиоца треба да буде много веЮа, као и степен послушаЬа према Ьему.

јли и живот мирЉана такоРе треба да буде подреРен истом циЪу спасеЬа. –азлика Ље само у томе што Ље живот човека у свету условЪен другим обавезама: да обезбеди породицу, васпита децу, и другим важним богоугодним бригама. ѕоред тога, у животу човека коЉи се ниЉе удаЪио од света, поЉавЪуЉе се мноштво светских искушеЬа, али то Ље само споЪна опасност и додатна могуЮност, Љер Юе, пребродивши та искушеЬа, човек пронаЮи непроцеЬиво духовно искуство.

¬ажно Ље имати на уму да √оспод зна каква искушеЬа коме треба да пошаЪе. Ќема особе коЉа се не може спасити. «ато, када бирамо своЉ пут, морамо знати да су и пут монаха, па тако и пут мирЉана подЉеднако спасоносни. ¬ажно Ље смислено изабрати, без журбе, ослаЬаЉуЮи се на своЉе унутрашЬе приоритете. » поступати сагласно своЉоЉ савести, по воЪи ЅожиЉоЉ.

Цƒакле, шта треба да чини онаЉ, коЉи Ље тек ушао у ÷ркву и тражи свог духовника?  ако да направи прави избор?

Ц¬ажно Ље имати на уму да наш свет лежи у злу, да смо после јдамовог пада сви грешни, и овде сваки човек, сваки духовник такоРе има своЉе грехе. —авршени идеал не постоЉи.

«аиста, постоЉе Ъуди са великим знаЬем и духовним искуством, коЉима Ље могуЮе обратити се за духовно руководство. ћеРутим, треба пажЪиво бирати, схватаЉуЮи да чак и Љако добар духовник може да вам не одговара из неког разлога. „ак врло образован и искусан духовник може да не одговара, по неким чисто Ъудским критериЉумима. ЅиЮе вам тешко да изградите однос, зато Ље важно оценити све, измеРу осталог и Ъудску компатибилност.

—ем тога, желео бих да подсетим шта Ље “еофан «атворник говорио о почетку духовног живота код човека. Ўта Ље то ÷арство Ќебеско? “о Ље разговор са Ѕогом, чистота душе и благодат ЅожиЉа. Ѕити очишЮен од своЉих грехова и лично се обратити Ѕогу, то Ље оно наЉважниЉе због чега човек долази у ÷ркву. јко се човек научи покаЉаЬу, преумЪеЬу душе и молитви, онда Юе моЮи да живи уз било ког духовника, самостално Юе деЉствовати, самостално правити изборе у корист добра, тежиЮе му. јко то не научи, ниЉедан духовник му неЮе помоЮи.

¬ажно Ље такоРе не заборавити, поред свег повереЬу у духовника, да треба самостално да оцеЬуЉемо оно што се догаРа. Ќеопходно Ље примеЬивати речи духовника уз речи £еванРеЪа, уз учеЬе ќтаца ÷ркве, уз Ьене саборне одлуке, коЉе Ље важно изучавати и разумети. Ќикакав ауторитет духовника их не може превисити.

», наравно, човек коЉи Ље тек дошао у ÷ркву треба непрестано да се моли, Љер Ље разговор са Ѕогом наЉважниЉе ка чему тежи сваки хришЮанин.

‘ома.Ru

29 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0