Srpska

£еванРеЪе о ”множитеЪу хлеба у пустиЬи

ЌедеЪа осма по ƒуховдану

ћатеЉ 14, 14-22. «ач. 58.

††

—вевишЬи Ѕог све што твори, твори целисходно. Ќишта у Меговим делима нема бесциЪно, непотребно и излишно.

«ашто неки Ъуди тако бесциЪно ходе и толико бесциЪних послова послуЉу? «ато што не знаЉу циЪ свога живота, ни мету свога путоваЬа.

«ашто се неки Ъуди претрпаваЉу непотребним бригама и Љедва гамижу под гомилом излишних ствари? «ато што не знаЉу оно што Ље Љедино потребно.

ƒа би сабрао расеЉани човечЉи ум, да би исцелио раздеЪено срце човечЉе, и да би растроЉену снагу човечЉу уЉединио, Ц зато Ље √оспод »сус указивао човечанству од почетка до краЉа Љедан Ц и само Љедан Ц циЪ: царство ЅожЉе. јх, како разрок човек гледаЉуЮи у две стране не види ни Љедну! јх, како Ље бесциЪан живот многоциЪног ума!  ако Ље неосетЪиво подеЪено срце!  ако Ље беснажна расута снага воЪе!

—амо Ље Љедно на потребу Ц царство ЅожЉе! ” ту Љедну тачку тежио Ље ’ристос „удотворац да управи погледе целога човечанства.  о у ту Љедну тачку гледа, таЉ има Љедну мисао Ц Ѕог, Љедан осеЮаЉ Ц Ъубав, Љедну тежЬу Ц приближеЬе Ѕогу. Ѕлаго ономе, ко Ље себе тако сабрао; Ц таЉ Ље постао сличан стакленоме сочиву, коЉе сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огаЬ.

–ечи коЉе Ље √оспод казао ћарти: ћарто, ћарто, бринеш се и трудиш за много, а само Ље Љедно потребно (Ћк. 10, 41-42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству. ј то Љедно потребно Љесте царство ЅожЉе (ћат. 6, 33). —ве што Ље √оспод рекао и све што Ље учинио управЪено Ље тоЉ ЉедноЉ тачки, и том Љедном циЪу. ” тоЉ £едноЉ тачки сабран Ље сав пламен, коЉи светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота.

—ве Ље целисходно код √оспода Ц то Љест све Ље управЪено на оваЉ наЉвиши, Љедини Љединствени циЪ Ц све Ље умесно и све неопходно потребно, како речи речене тако и дела учиЬена. Ќикад ни Љедна реч излишна; никад ниЉедно дело нецелисходно! » каква плодовитост и речи и дела Мегових! ѕо милионити и милионити пут свака реч и свако дело Мегово доноси до дана данашЬега многоструки плод. » како сладак, и мирисан и животворан плод!

«ашто √оспод »сус ниЉе претворио камеЬе у хлеб онда када Ље то од Мега —атана тражио, меРутим доцниЉе у два маха, када Ље народ око Ьега био гладан, ќн Ље од мало хлеба створио огромне количине, тако да Ље више претекло него што Ље било у почетку оброка? «ато што би прво чудо било нецелисходно, непотребно и излишно, а друго Ље било целисходно, потребно и умесно.

«ашто √оспод »сус ниЉе хтео показати знак с неба фарисеЉима, када су то ови од Мега захтевали, меРутим ќн Ље у безброЉ прилика показивао те знаке с неба, та невиРена чуда над болесним, прокаженим, лудим, боЉажЪивим, мртвим? ќпет зато што би сваки знак с неба пред завидЪивим и суЉетним фарисеЉима био нецелисходан, непотребан и излишан, док Ље у осталим случаЉевима био целисходан, потребан и умесан.

«ашто √оспод »сус ниЉе премештао горе с Љедног места на друго, и зашто их ниЉе бацао у море? ќн Ље то могао, без сваке сумЬе; па зашто то ниЉе чинио? ќн, коЉи Ље могао заповедити бурном мору да се утиша, и ветровима да не дуваЉу, могао Ље без сваке сумЬе и горе премештати и бацати их у море. Ќо каква Ље потреба била зато? Ќикаква. «ато √оспод то ниЉе ни чинио. ћеРутим, потреба Ље била велика, да се море утиша и ветрови зауставе, Љер су се Ъуди давили и викали за помоЮ.

«ашто √оспод »сус ниЉе претварао земЪу у злато и гавране у голубове?  ад Ље могао претворити воду у вино, без сваке сумЬе могао £е и то. Ќо нашто то? ЌиЉе било никад никакве потребе, да ќн претвара земЪу у злато и гавране у голубове. ћеРутим, била Ље велика потреба, да се Љедном, на ЉедноЉ свадби наРе вина за госте. » да би задовоЪио ту потребу и спасао домаЮина од стида √оспод Ље претворио воду у вино.

—амо Раволи и грешници захтевали су бесциЪна, непотребна и излишна чуда од ’риста. ѕогледаЉте само, какве глупости захтева —атана од ’риста: да претвори у пустиЬи камеЬе у хлеб, и да скочи са врха цркве на земЪу! » погледаЉте како окорели грешници, фарисеЉи и кЬижевници, коЉи су били очевици многих корисних чудеса ’ристових, захтеваЉу од Мега Љош некакав знак, некакво бесциЪно и излишно чудо, као што би било: бацаЬе гора у море, претвараЬе земЪе у злато и гавранова у голубове! «ато Ље √оспод одбио захтев и Равола и грешника. Ќи никад ниЉе ќн одбио да учини чудо, када Ље чудо било целисходно и потребно ради спасеЬа Ъуди.

» данашЬе ЉеванРеЪе описуЉе Љедно такво целисходно и потребно чудо, умножаваЬе хлеба у пустиЬи, но не у пустиЬи без Ъуди, или у пустиЬи где Ље сам Раво, но у пустиЬи, где Ље било можда преко десет хиЪада гладних Ъудских биЮа (Љер се каже да Ље било пет хиЪада самих Ъуди осим жена и деце).

¬иде »сус многи народ, и сажали се на Ьих, и исцели болеснике Ьихове. “о Ље било у оно време, када Ље £ован  рститеЪ погубЪен од цара »рода. „увши ово √оспод »сус седе у лаРу и оде у пусто место насамо. —ва четири ЉеванРелиста описуЉу оваЉ догаРаЉ, неки са више поЉединости, неки са маЬе. ѕрема £овану √оспод Ље ушао у лаРу код “ивериаде и прешао море √алилеЉско, а према Ћуки ќн Ље изишао на северозападноЉ обали мора и узишао уз брдо у пустиЬу код града коЉи се зове ¬итсаида.

√оспод Ље обичавао често склаЬати се у самоЮу, и то у пуста места и на брда. ќн Ље то чинио из три разлога: прво, да учини Љедну кратку паузу у своме журном и многом делаЬу, да би Ъуди такореЮи сварили сву ону науку коЉу им Ље ќн открио, и сва она чуда, коЉа им Ље ќн показао. ƒруго, да би дао пример апостолима и нама, да Ље неопходно нужно повлачити се у самоЮу, улазити у клет своЉу (ћат. 6, 6), и остаЉати са своЉом душом молитвено Љедино у друштву Ѕога. £ер самоЮа и ЮутаЬе човека чисте, укроЮаваЉу, разведраваЉу и снаже. » треЮе, да нам покаже, да се добар и потребан човек нигде не може сакрити Ц не може се сакрити град кад на гори стоЉи (ћат. 5, 14) Ц те да тиме оправда и подстакне пустиножитеЪство и монаштво. »сториЉа ÷ркве показала Ље по хиЪаде пута, да се никад ниЉедан велики пустиЬак, молитвеник или чудотворац, ниЉе могао сакрити од народа. ћноги се, без разлога, питаЉу: шта Юе монах у пустиЬи? ЌиЉе ли боЪе, да буде меРу народом, те да користи народу? Ќо како Юе светлити незапаЪена свеЮа? ћонах носи своЉу душу као незапаЪену свеЮу у пустиЬу, у самоЮу, да Ље постом, молитвом размишЪаЬем и трудом запали. ”спе ли, да Ље запали, светлост Юе се Ьегова видети од целога света и свет Юе поЮи к Ьему и наЮи га, ма се он крио у песковите пустиЬе, у непроходне планине или у неприступне пеЮине. Ќе, монах ниЉе бескористан, но може да буде наЉкорисниЉи човек народу од свих других Ъуди. “о Љасно показуЉе и оваЉ догаРаЉ са √осподом »сусом. «алуд се ќн склаЬао од народа у пустиЬу, силан народ врвео Ље к Мему.

††

ј ќн погледа и сажали ћу се, Љер беЉаху као овце без пастира. ƒоле по градовима синагоге су биле пуне самозваних пастира, коЉи су уствари били вуци у овчиЉоЉ кожи. Ќарод Ље то знао и осеЮао, као што Ље знао и осеЮао и неизмерну милост и Ъубав ’ристову према себи. Ќарод Ље видео и осетио, да Ље ’ристос Љедини добри пастир, коЉи се искрено и боЪезнено брине о Ьему. «ато Ље и поЉурио к Мему и у пустиЬу. » √оспод исцели болеснике Ьихове. Ќарод осеЮа потребу у ’ристу, и не тражи од Мега чуда из празне радозналости, но због велике нужде и муке. » поче их унити много, вели свети ћарко.

ј кад би вече приступише к Ьему ученици Ьегови и рекоше: пусто Ље место и веЮ Ље доцкан: отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. £еванРелист ћатеЉ не говори, шта Ље √оспод тако дуго радио с народом. ќн само вели, да Ље ќн исцелио болеснике Ьихове. «ато пак ЉеванРелист ћарко допуЬава ту празнину кад вели: и поче их учити много. ¬идите, како се ЉеванРелисти дивно допуЬуЉу! ƒакле, √оспод Ље до у саму ноЮ учио народ. “о Ље морало траЉати повише сати. ј зато време ви можете прочитати цело ЉеванРеЪе. “ом Љедном приликом дакле, √оспод Ље исказао од —воЉе божанске науке колико би стало у цело ЉеванРеЪе. ЌиЉе ли онда у праву ЉеванРелист £ован кад каже да кад би се све написало, што Ље √оспод рекао и учинио, Љедва би кЬиге стале и у сами свет?

 ако су милосрдни ученици! ѕусто Ље место и веЮ Ље доцкан. Ќарод Ље огладнео; време Ље веЮ краЉЬе да се разилазе. Ќо куЮе су Ьихове далеко, а они су много гладни. √ле, ту су и многе жене, и деца. “реба да што пре доРу до хране. Ќека иду у околна села и набаве себи храну.

Ќо зар ’ристос ниЉе милостивиЉи и сажаЪивиЉи од —воЉих ученика? «ар се ќн ниЉе могао сетити пре ученика, да Ље народ гладан и да Ље веЮ ту ноЮ?Ќаравно, да Ље ’ристос милостивиЉи и сажаЪивиЉи од —воЉих ученика и да Ље се ќн пре Ьих сетио, шта треба народу. £ош у самом почетку, како пише ЉеванРелист £ован, подигнувши »сус очи и видевши да мноштво народа иде к Ьему, рече ‘илипу: где Юемо купити хлеба да ови Љеду? Ќо разговор с ‘илипом Ље прошао, народ се скупио око √оспода са своЉим болесницима. √оспод Ље наЉпре излечио све болеснике, па Ље онда наставио да поучава народ. » то Ље траЉало до мрака. » тек сада пада на ум апостолима, да Ље народ гладан и да потребуЉе храну. √оспод Ље то, дакле, у самом почетку предвидео, али после о том намерно ниЉе хтео говорити него Ље чекао, да то питаЬе покрену сами апостоли, и то из два разлога: прво, да би поЉачао Ьихово сажаЪеЬе и милосрРе, а друго, да би се показала Ьихова немоЮ без Мега. £ер ’ристос им рече: не треба да иду: подаЉте им ви нека Љеду. ќн зна, да им они не могу дати, но ќн то говори, да би они потпуно сазнали и исповедили своЉу немоЮ. ј они ћу рекоше: немамо овде само пет хлебова и две рибе. ѕрема опису ЉеванРелиста £ована и то мало хране што Ље било ниЉе било Ьихово но некога дечка, коЉи се ту задесио. ќвде има Љедно момче, коЉе има пет хлебова Љечмених и две рибе; али шта Ље то на толики свет? “о саопштава √осподу јндреЉа, првозвани апостол, коЉи и ако Ље био наЉдуже са ’ристом Љош ниЉе био савршен у вери, чим се пита: шта Ље то на толики свет? ’лебови беху Љечмени, што такоРе ниЉе случаЉно. »з тога треба да се поучимо, како вели премудри «латоуст, да будемо задовоЪни са простом храном и да не пробирамо, Љер Ље, вели, „сластоЪубЪе мати свих болести и страдаЬа“.

ƒонесите ми их овамо, нареди √оспод ученицима. —ад Ље тек ред на Мега. Ќарод Ље немоЮан да наРе себи хране; апостоли су такоРе исповедили своЉу немоЮ, да помогну народу. —ада Ље тек дошло Мегово време; сада Ље ствар зрела за чудо.

» заповеди народу да поседаЉу по трави, па узевши оних пет хлебова и две рибе, па погледавши на небо благослови, и преломивши даде своЉим ученицима, а ученици народу. «ашто √оспод »сус погледа прво на небо? ќн то ниЉе чинио при толиким моЮним чудесима као што су била: отвараЬе очиЉу слепих, очишЮеЬе прокажених, изгнаЬе злих духова из Ъуди, укроЮаваЬе мора и ветрова, претвараЬе воде у вино, па чак и неких васкрсаваЬа мртвих. «ашто, дакле, изузетно у овом случаЉу погледа на небо ка ќцу —вом Ќебеском?

ѕрво зато, да пред толиким силним народом покаже Љединство воЪе Мегове и ќчеве, и да тиме оповргне пакосне потворе фарисеЉа, као да ќн сва чуда чини помоЮу силе демонске. ƒруго зато, да као човек да пример свету смирености пред Ѕогом и захвалности за сва добра, коЉа од Ѕога долазе. —личан пример ќн нам Ље пружио и при “аЉноЉ ¬ечери Ц благословивши даде хвалу и преломи (ћат. 26, 26; Ћак. 22, 17). ƒаде хвалу ќцу —вом Ќебеском, и благослови хлеб као дар ЅожЉи. » ми тако треба при сваком оброку, ма како он скроман био, да одаЉемо Ѕогу благодарност и хвалу за исти и благосиЪамо дар Мегов. “реЮе, да би ќн, као Ѕог, при умножаваЬу хлеба, коЉе Ље сасвим слично новом ствараЬу, изразио тиме Љединство моЮи “роЉице у Љединству, коЉа само као таква ствара. ќтац, —ин и ƒух —вети Ц “роЉица Љеднобитна и неразделна Љесте “ворац свега што постоЉи.

—ам √оспод »сус —воЉим рукама преломи хлеб. «ашто то? «ашто ниЉе наредио ученицима, да они преломе? «ато да покаже —воЉу добру воЪу да угости народ и —воЉу превелику Ъубав према Ъудима. » да тиме научи нас, да кад чинимо милостиЬу и даЉемо дарове даЉемо с пажЬом и ЪубавЪу, као и ќн што Ље чинио.

» Љедоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. ј оних што су Љели беше Ъуди око пет хиЪада, осим жена и деце. ≈во чуда над чудима, и славе над славама! ѕет хиЪада Ъуди Ц осим жена и деце Ц да су само узели по Љедан залогаЉ, колико се узима нафора у цркви, па би ипак пет хлебова мучно довоЪно било. ј гле овде: и Љедоше сви, и наситише се, и оста на претек дванаест котарица пуних! ƒа Ље то била каква опсена, не би се рекло и наситише се. » ако би неко некога могао опсенити, да му се чини да Љеде, но не може га гладна опсеном наситити. ƒа Ље то била каква опсена, откуда дванаест пуних котарица комада? Ќе, не; то само окорели Ъуди у греху могу назвати опсеном. ћеРутим то Ље била стварност као што Ље живи Ѕог стварност. ѕриметите Љош и то, да при овоме чуду нико се не усуРуЉе да каже нешто против, или да га протумачи каквим глупим обЉашЬеЬима, како су фарисеЉи чинили при другим чудима. Ќе само да нико не говори ништа против Ьега, него видевши чудо коЉе учини »сус говораху: ово Ље заиста онаЉ пророк, кош треба да доРе на свет (£ов.). £ош више, хтедоше да га ухвате и учине царем. “ако Ље огроман утисак учинило ово, ваистину, моЮно дело ’ристово на народ!  ад Ље ико некога опсенара учинио царем? ј ово Ље стварност и истина, и народ, одушевЪен том стварношЮу и истином, хтеде силом принудити ’риста, да им буде цар. » то би се десило, да се ’ристос не измаче и тако не осуЉети ову намеру одушевЪена народа.

» одмах натера »сус ученике своЉе да уРу у лаРу, и да иду напред на ону страну док он отпусти народ. ЌиЉе ли чудновато, да ’ристос гони —воЉе ученике, да уРу у лаРу и иду напред, без Мега? «ашто ќн то чини? ѕрво, због онога што Ље било; и друго, због онога што Юе бити. Ќека се што пре одвоЉе од народа, па нека насамо размишЪаЉу и разговараЉу о великом чуду умножаваЬа хлебова. » нека се навезу на море, где Юе им се √оспод »сус ускоро Љавити с новим, небивалим чудом, Ц наиме: ходеЮи по води као по суху. √оспод Ље прозрео унапред, шта Юе се десити и шта Юе ќн учинити. ”ченици ништа не предвиРаЉуЮи, и свакако чудеЮи се, зашто их √оспод гони да иду, оставише Мега с народом, спустише се низ брдо к мору и навезоше на море. ЌесумЬиво Ље Љош разлог за ово журно гоЬеЬе ученика из гомиле народа и то, што √оспод жели, да их сачува од гордости пред народом и самохвалисаЬа тиме, што, гле, они су тобож присталице и следбеници таквога невиРеног „удотворца!  ао год што Ље хтео, да их научи смиреЬу рекавши им: подаЉте им ви нека Љеду, тако сада одгонеЮи их хоЮе да их сачува од гордости и превазношеЬа Миме, своЉим ”читеЪем. » наЉзад, ќн хоЮе да они познаду Мегову бескраЉну кротост и смиреност пред Ѕогом на таЉ начин, што се после таквог величанственог чуда повлачи у самоЮу на молитву. ЌиЉе им ќн то морао изрично реЮи, но они су веЮ довоЪно били упознати са Меговим начином и обичаЉем честог повлачеЬа у самоЮу ради молитве. ”осталом ниЉе ли ќн тога дана баш нарочито и удаЪио се у пустиЬу, да буде насамо, после вести о страшноЉ погибиЉи £ована ѕретече? Ќека виде ученици, да ќн ниЉе заборавио, зашто Ље изишао у пустиЬу; а нарочито нека виде и познаЉу, да велико дело, коЉе Ље ќн изненадно учинио, и све похвале и величаЬа од стране задивЪеног народа нису ни наЉмаЬе поколебали Мегов душевни мир и Мегову кротост, нити су √а могла вратити од намере, да буде у самоЮи на молитви.

††

ќваЉ цео догаРаЉ о даваЬу народу хлеба и рибе, као и броЉ хлебова и риба, и броЉ котарица преосталог комада Ц има Љош и своЉ таЉанствениЉи, унутрашЬи смисао. ѕред —воЉу смрт √оспод Ље назвао благословени хлеб телом —воЉим. ќвде ќн то не чини, истина, речима, но броЉем хлебова. ѕет означава пет телесних чула или чувстава, а пет чула представЪаЉу цело тело. –иба означава живот. ” првим вековима ÷ркве ’ристос Ље сликан у виду рибе, што се и дан-данас може видети по старим хришЮанским катакомбама и збеговима. ’ристос Юе, дакле, дати —воЉе тело и —воЉ живот Ъудима на храну. Ќо зашто су ту биле две рибе? «ато што се √оспод дао на жртву и у —вом земаЪском животу и даЉе се у ÷ркви —воЉоЉ после ¬аскрсеЬа до данашЬег дана. Ўта значи то што ќн лично прелама хлеб? «начи, да се ќн по —воЉоЉ драгоЉ воЪи даЉе на жртву за спасеЬе Ъуди. «ашто Ље дао апостолима, да они деле хлеб и рибу народу? «ато што Юе они уистини разносити ’риста по целоме свету и делити √а народима као животворну храну. Ўта значи то што Ље претекло баш дванаест котарица хлеба? «начи обиЪе жетве труда апостолског. ∆етва сваког апостола биЮе несравЬено веЮа од семена посеЉаног као што Ље свака котарица садржавала више хлеба од онога што су гладни поЉели и наситили се.

Ќо све су ове таЉне предубоке и неисцрпне.  о се сме сувише нагнути над судбину Ьину?  о ли се усудити у овоме смртном веку спустити на дно Ьихово? Ќека Ље и оволико колико само наговестимо довоЪно онима, коЉима Ље слатко читати и слушати £еванРеЪе. —лашЮу £еванРеЪа и ангели се опиЉаЉу.  олико човек више чита, и више молитвено о Ьему размишЪа, и више се по Ьему у животу управЪа, то се више отвараЉу Ьегове дубине и миришу Ьегове сласти. √осподу »сусу ’ристу нека Ље зато слава и хвала, заЉедно са беспочетним ќцем и ƒухом —ветим Ц “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроз све време и сву вечност. јмин (ќваЉ догаРаЉ чудотворног умножеЬа хлеба божанском силом ’ристовом спомиЬе се у дивноЉ молитви при благосиЪаЬу хлебова).

—ветосавЪе

31 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0