Srpska

—ами себе и Љедни друге

††

” малоЉ ЉектениЉи, баш у оноЉ где стално чуЉемо Ђопет и опетї, коЉу знаЉу чак и ликови из комунистичких филмова, наЮи Юемо следеЮе речи: Ђсами себе и Љедни друге и caв живот своЉ ’ристу Ѕогу предаЉмо.ї ќве речи се у богослужеЬу понавЪаЉу чешЮе од многих других. Ўта то чуЉемо у Ьима?

„уЉемо врло радикалан позив, док учесталост понавЪаЬа овог позива сведочи о наЉвишем ступЬу Ьеговог значаЉа. —лушати ЋитургиЉу срцемЕ ≈х, када бисмо само могли да научимо да слушамо ЋитургиЉу срцем! ÷ео наш живот би могао да ускисне од ЉеванРеЪског квасца. » ум, и душа, и тело. —ве три мере брашна. ” супротном, речи на коЉе смо навикли пролазе мимо нас, ништа посебно не доприносе ни уму, ни срцу.

» тако. ѕрво и треЮе Ц Ђсами себеї и Ђсав живот своЉї Ц то ниЉе ни маЬе ни више него апологиЉа мучеништва. ћученици су они коЉи су целог себе предали Ѕогу и ништа нису оставили за себе у свом животу. ќни су гарда Ќебеског ÷ара. ÷ар Ље —ебе зарад слугу исцрпео Ц слуге су у потпуности предали себе свим мукама зарад ÷ара. ќни су нераздвоЉни у том узаЉамном даваЬу. ƒали су имовину, таленте, снагу, овоземаЪску славу и спокоЉ. ѕоказали су спремност за трпЪеЬе и свакоЉако страдаЬе. » били су испуЬени таквом чудотворном надахнутошЮу и устремЪеношЮу у живот будуЮег века, да Ље све невидЪиво и што предстоЉи за Ьих унапред било очигледно. “о Ље мучеништво. Ђ—ами себеї и Ђсав живот своЉї Ц то Ље унутрашЬи смисао мучеништва. «адржимо се на тренутак на средини.

Ђ£едни другеї такоРе треба да Ђпредамої √осподу. Ќа какав начин и шта то значи? „ега Ље то апологиЉа? Ќисмо се Љош ни приближили томе да предамо самог себе ’ристу Ѕогу, а сада треба некако и свог ближеЬег да поверимо √осподу. “о вам Ље браЮо апологиЉа живота у парохиЉскоЉ заЉедници. «ар не чуЉете у том узвику глас заЉеднице коЉа се моли? “оЉест духовне породице, где сви познаЉу Љедни друге, где нема случаЉних пролазника и странаца, где су туРе потребе свима познате и о Ьима се сви брину. ћислим да Ље то глас древне литургиЉске и парохиЉске праксе, коЉи се чудесно очувао у нашем богослужеЬу и да се он управо може чути у овоЉ фрази.

£ер практично, фактички, суштински и реално (кажи како ти Ље воЪа), Ъуди у наше време долазе у цркву Ђза себеї и ради себе. „есто се ни не спремамо да нешто предаЉемо, поклаЬамо и жртвуЉемо Ѕогу. Ќасупрот, спремамо се да од Мега нешто узмемо. «дравЪе, породични мир, нови и боЪи посао, решеЬе проблема. «а све то Ђ√оспода молимої. ЂѕодаЉ √осподеї нам Ље много разумЪивиЉа молба од речи Ђ“еби √осподеї. » одЉеданпут се испоставЪа да ми Љош треба, поред себе самог, да √осподу предамо и Љедни друге. «а то Ље неопходно да барем познаЉемо оне коЉи стоЉе близу нас на молитви. Ќе баш све, али део Ьих, а наЉбоЪе веЮину. » треба да знамо Ьихове потребе, како се не бисмо молили само за своЉе, веЮ и за тог човека чиЉе блиско присуство осеЮамо и чиЉи глас чуЉемо за време Ђ—имвола вереї.

—матрам да Ље глас богослужеЬа, глас ѕредаЬа, много дубЪи, него историЉа било коЉе помесне ÷ркве. “о Ље глас ¬асеЪенског и јпостолског предаЬа.  аква радост и какво чудео, што ми не измишЪамо и проналазимо богослужеЬе, на шта су принуРени, рецимо, ЂнаЉслаРиї и наЉнаивниЉи протестанти. Ќе лутеранци и англиканци, они имаЉу вишевековну културу, наЉчешЮе квазикатоличку, са све оргуЪама, витражима, свештеничким одорама и богословском науком. √оворим о Ђнашимї ученицима америчког харизматског покрета. “и су просто у обавези да из себе цеде радост и глуме одушевЪеЬе уз звуке синтисаЉзера. ќни славе уз батргаЬе, моле се уз крике и благодаре са затвореним очима. ќни, уз намрштено чело, са сцене читаЉу импровизоване молитве. » ако имаш прилику да присуствуЉеш томе, тада Юеш неизбежно осетити стид и жалост. £ер то Ље наивно, па све нека Ље и искрено, и без поштоваЬа према историЉи ’ристове ÷ркве.

јли то ниЉе повод за нашу гордост. Ќаше православЪе, просеЉано кроз сито вишевековног богослужеЬа, нераскидиво Ље привезано за апостолско служеЬе, и ту нит можемо пратити све до наших дана и дужни смо да то сами осетимо и разумемо. ” супротном, просто изговарамо велике речи без неопходног односа са Ьима, и не остваруЉемо их у животу. ” богослужеЬу, апостолско учеЬе ниЉе изражено ништа маЬе колоритно и убедЪиво, него у ƒелима апостолским. ќстало нам Ље Љош Ђмалої: да слушамо, како Ље веЮ речено, службу срцем, промишЪаЉуЮи о позиву ЋитургиЉе, какви треба да будемо и какви смо заиста. £ер озбиЪна Ље разлика у питаЬу. „уваЬе апостолских формула Ц догматских и молитвених Ц захтева загреваЬе апостолског духа, без коЉег Юе саме формуле изветрити и изгубити смисао.

“реЮа молба мале ЉектениЉе нас одлучно свакодневно и многоструко подсеЮа да Ље ÷рква пре породица, него што Ље место за усамЪену молитву. ƒа, и у породици треба да постоЉи лични простор за сваког Ьеног члана. јли Ђпородицаї се може тако назвати, само ако узаЉамно уважавамо Ьене потребе, нужде и пружамо помоЮ Љедни другима. Ѕаш тако треба да буде и у ÷ркви.

»дете у цркву. ќдлично. ѕознаЉете ли друге коЉи иду на исто место да се моле? ƒа ли знате коЉе су потребе тих коЉе познаЉете? «нате ли због чега они уздишу, плачу или за шта се моле? ƒа ли помажете своЉим ближЬим да понесу своЉ крст, макар с времена на време? ƒа ли сте то барем Љеданпут пробали? “о нису заморна питаЬа човека коЉи вам се увлачи у душу. “о Ље покушаЉ да макар део смисла мале ЉектениЉе допре до наших умова и срца. Ќарочито Ьене треЮе молбе, а пре Юе бити позива. » на оваЉ начин треба да преРемо сав текст наше основне службе, коЉи ниЉе настао да би Ракони увежбавали своЉе гласовне способности, веЮ да би унео нови смисао у наш свакодневни живот. Ќови смисао и силу ƒуха —ветога, коЉи несумЪиво живи у православном богослужеЬу.

— руског јлександар АокиЮ

31 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0