Srpska

Ѕеседа на ѕреображеЬе √осподЬе

††

ƒанас Ље, браЮо, ѕразник —ветог ѕреображеЬа. ѕреображеЬе, Ц шта Ље то? Ўта Ље на данашЬи дан √оспод ’ристос казао Ъудима?  акву истину? Ўта Ље открио Ьима кроз данашЬи свети ѕразник? ќн Ље данас показао да Ље Ѕогочовек, ќн Ље то данас показао на гори “авору, преобразивши се пред ученицима. Ћице му Ље засиЉало као сунце и Љаче од сунца. ’аЪине су постале беле као снег, јпостоли су попадали од те велике Ѕожанске светлости, Ц од чуда, од ове велике и свете таЉне.

√ле, ќн открива —воЉе Ѕожанство!  азуЉе да Ље Ѕог. ќн,  ога су Ъуди сматрали за ”читеЪа из Ќазарета, сина £осифа и ћариЉе, дрводеЪу. √ле, одЉеданпут показуЉе —ебе као Ѕога, и показуЉе да Ље ќн у тело —воЉе сместио све Ѕожанске силе, сву ¬ечну Ѕожанску »стину, ¬ечни ∆ивот, ¬ечну ѕравду, сва Ќебеса. —ав Ѕог сместио се и стао у мало Ъудско тело.  аква велика и света таЉна, браЮо! јли то ниЉе случаЉно.

«ашто Ље √оспод постао човек? » зашто се √оспод на данашЬи дан преобразио! Ц ƒа покаже пут нама Ъудима. ƒа Ље то пут нашег тела, нашег малог Ъудског тела, коЉе често не сматрамо ни за шта. Ѕлато! ƒа, блато, а у том блату живи божанска душа, образ ЅожиЉи, лик ЅожиЉи, слика ЅожиЉа. “о Ље човек! „овек Ље слика ЅожиЉа на земЪи, образ ЅожиЉи, и √оспод Ље дошао у оваЉ свет да се преобразимо ми Ъуди, да преобрази образ таЉ што Ље у нама Ъудима. Ўта се десило са Ьим? √оспод нас Ље створио по образу —воме, по слици своЉоЉ Ц а Ъуди хрле у грех.

ј шта Ље грех? √рех Ље црни катран, Ц грех, то Ље црна фарба пакла! » човек држи грех у своЉоЉ боголикоЉ, богообразноЉ души; уствари замазуЉе душу своЉу црним катраном и губи лик ЅожиЉи, губи образ ЅожиЉи. Ќе види се да Ље човек божанско биЮе, не види се да Ље душа слика ЅожиЉа, све Ље премазано муЪем страсти, земаЪском сласти, катраном, разним црнилом. ѕоцрнила Ље Ъудска природа, поцрнила слика ЅожиЉа, у човеку. „овек Ље, преко греха, почео да мала душу своЉу у слику Равола. £ер грех, браЮо моЉа, увек Љесте слика Раволова. » кад ми волимо грех, кад га држимо у себи, ми уместо слике ЅожиЉе хоЮемо слику Равола у своЉоЉ души. ћи преко образа ЅожиЉег што Ље у нама маламо мрачни црни смрдЪиви лик Равола.

” дивним црквеним песмама вели се да Ље образ ЅожиЉи у човеку, слика ЅожиЉа, иструлела од греха у човеку. »струлела од греха у човеку!  ао да имаш слику свог претка, па од дугог времена, од буРе, од влаге, покварила се, и ти ЉоЉ не познаЉеш лик, не познаЉеш уопште. “ако бива и са душом Ъудском: иструлио у гресима лик ЅожиЉи, образ ЅожиЉи иструлио у гресима, не познаЉе се.

ј √оспод дошао у оваЉ свет да скине таЉ муЪ са лика ЅожиЉег, са образа ЅожиЉег у нама, да преобрази таЉ образ коЉи срЪа у гресима, да му да божанске силе, да светлошЮу божанском опере слику ЅожиЉу што Ље у души нашоЉ, и да покаже: гле ћарко, и ти £оване, и ти ѕетре, и ти £улиЉано, погледаЉ, ти у души имаш слику ЅожиЉу, ти си слика ЅожиЉа на земЪи! ѕази како живиш! “и си мало божанство у овоме свету, теби Ље Ѕог дао оно што ниЉедном створеЬу ниЉе дао.

ј шта Ље то ЅожиЉе у човеку, у чему се изражава? ” памети, уму? ѕрво то. ћи смо добили од Ѕога ум, разум, велики дар, и наш разум Ље слика ЅожиЉег разума. Ќаш ум Ље слика ЅожиЉег ума; наша воЪа слободна Ље слика ЅожиЉе воЪе слободне; наша доброта, наша Ъубав, све Ље то слика ЅожиЉа. „овек добротом своЉом показуЉе ту доброту божанску, што Ље образ ЅожиЉи у души ЬеговоЉ. „овек, чуваЉуЮи ту слику ЅожиЉу, показуЉе да Ље заиста он послан у оваЉ свет да Љедино служи Ѕогу  оЉи га Ље створио боголиким.

» ми Ъуди у овоме свету Ц ради чега смо? –ади тога да, ето, очистимо наш ум. ”м коЉи Ље иструлео у гресима, ум коЉи трули у гордости. Куди уображаваЉу да су много мудри, много учени, заборавЪаЉу на Ѕога, а то Љесте таЉ страшни грех коЉи разара ум. ЅезбожЉе, непобожност, неверЉе, то значи ум човечиЉи се покварио, иструлео, престао бити слика ЅожиЉа. ј √оспод дошао у оваЉ свет да обнови ум човеков; да образ ума човечиЉег преобрази, да га врати слици ЅожиЉоЉ; да буде прави образ ЅожиЉи; да у Ьему буду божанске, чисте мисли.

—рце човечиЉе. ƒа, и оно Ље по слици ЅожиЉоЉ, по образу ЅожиЉем. „исти срцем видеЮе Ѕога Ц вели —паситеЪ. ƒа, а нечисти срцем кога виде? Аавола! £ер, док не очистиш срце своЉе ти Ѕога видети не можеш. ќбично безбожници су нечистог срца, и ништа божанско не виде у себи. ј √оспод дошао у оваЉ свет и дао нам сва средства да очистимо срце своЉе од свакога греха, и да тако чистим срцем, као чистим оком, видимо Ѕога у свету и у себи. Ѕога у свету око себе, и у себи самом.

«ато Ље √оспод дошао у оваЉ свет да нам да средства и силе да преобразимо себе: ако смо кроз грех постали Раволики, да постанемо боголики. ј грех то и чини.  ада се мржЬа усели у твоЉу душу, то Ље страшан муЪ ушао у тебе. » кад држиш мржЬу у срцу свом, ти гомилаш блато на слици ЅожиЉоЉ што Ље у твоЉоЉ души. “о чини гордост, то чини псовка, то чини краРа, то чини среброЪубЪе, то чини похота, то чини сваки грех, свака страст. —ви греси, све страсти унаказуЉу лик ЅожиЉи што Ље у души нашоЉ, унаказуЉу образ ЅожиЉи што Ље у нама.

††

√оспод од нас тражи да променимо себе.  ако? —ветим врлинама.  ада гордост помрачуЉе лик ЅожиЉи у човеку, онда еванРелско смиреЬе светлошЮу своЉом спира са душе сву гордост. Ўта су свете врлине? Ўта вера, шта Ъубав, шта молитва? “о су, браЮо моЉа, Ѕожанске силе, Ѕожанске силе коЉе се лиЉу из —унца нашег, √оспода ’риста, и те Ѕожанске силе, ти млазеви Ѕожанске светлости перу нашу душу.  ао кад хоЮеш да опереш тело, ти га опереш водом, тако се душа пере светлошЮу божанском, —ветлошЮу Ѕожанском.

ѕиташ: где Ље та светлост? ≈то, у вери. Ўта вера чини с тобом? ¬ера у √оспода ’риста отвара ти и оваЉ и онаЉ свет. „овек хришЮанин зна да над Ьим стоЉи ¬ечни ∆ивот, ÷арство Ќебеско. ≈то, вера шта чини! ј човек неверник, човек безбожник, не види ништа изнад себе, не види онаЉ свет, не види вечност, не види горе над Ьим вечно Ќебеско ÷арство, да Ље он позван да иде у то ÷арство своЉим животом на земЪи. “ако, човек ’ристове вере меЬа цело биЮе своЉе, постаЉе и осеЮа се вечан, осеЮа се бесмртан. ј човек без вере у ’риста, нити осеЮа да Ље бесмртан, нити веруЉе да Ље душа бесмртна, а то Ље наЉстрашниЉе зло коЉе може снаЮи човека у овоме свету.

ћолитва Ц какав млаз Ѕожанске светлости!  акви зраци Ѕожанске светлости. ћолитва твоЉа, светлошЮу своЉом пере душу твоЉу од свакога греха, од сваке страсти и ти се обнавЪаш. —вети јпостол ѕавле пише нама хришЮанима и вели: „—вуците старога човека“. ј ко Ље то таЉ човек у нама? ќн вели: —тари човек у теби саткан Ље од твоЉе мржЬе, пакости, гордости, гнева, од среброЪубЪа, од оговараЬа, од псовки. ≈, то су те мрачне силе коЉе сачиЬаваЉу старог човека, у мени и теби. » он нам нареРуЉе: „ќбуците се у новог човека!

ј какав Ље то нови човек? Ц Ќови човек Ље онаЉ коЉи себе, вели свети јпостол, уподобЪава ’ристу Ѕогу, обличЉу ЅожиЉем. “руди се да душу своЉу уобличи у обличЉе √оспода ’риста,  оЉи Ље ради тога и постао човек. » зато вели: ќбуците се у новог човека!  ако?  роз свете врлине: Ъубав, молитву, пост, смиреност, кротост, трпЪеЬе, тиме се ствара нови човек у нама, тиме се обнавЪа лик ЅожиЉи у човеку.

ј човек Ље у овом свету, браЮо, зато да испуни себе Ѕожанским силама, да испуни себе Ѕогом. «ато смо створени боголики, богообразни. Ќас Ље √оспод послао и спустио у оваЉ свет да и тело и душу испунимо Ѕожанством, Ѕожанским силама, да живимо Ѕогу и Ѕогом, да зрачимо Ѕогом. Ќа данашЬи дан ѕреображеЬа √оспод Ље показао кроз завесу тела свог да у Мему живи неприступачна Ѕожанска —ветлост,  оЉа Ље заблистала из Мега, Љаче од сунца, како се вели у —ветом ≈ванРеЪу. “ако треба сваки човек да испуни себе Ѕожанским силама, помоЮу светих врлина, помоЮу —ветих “аЉни, кроз свето ѕричешЮе.

ѕримаш свето ѕричешЮе Ц целога Ѕога примаш! ќд светог ѕричешЮа треба да зрачиш Ц чиме? Ѕогом да зрачиш; да будеш богозрачан, да лиЉеш Ѕожанску светлост из себе; да прогониш из себе сваки грех, а грех Ље тама, грех Ље помрачина; да душу своЉу непрекидно переш Ѕожанском светлошЮу, ум своЉ да чистиш Ѕожанском светлошЮу светог ѕричешЮа. “и Юеш сигурно тако очистити своЉ ум да Юе он лити и точити из себе само чисте мисли, чисте жеЪе срца; опери срце своЉе Ѕожанском светлошЮу и оно Юе да производи из себе свете жеЪе, племените жеЪе, добре жеЪе и неЮе дати места рРавим осеЮаЬима и расположеЬима. «ато бди над собом, труди се да сваки дан себе што више испуЬуЉеш Ѕожанским силама, Ѕожанском светлошЮу. ј то Юеш чинити ако испуЬуЉеш заповести √оспода ’риста, ако живиш по Меговом —ветом ≈ванРеЪу. √ле, ти си прилично охол, поносит, горд; то Ље мрак, то Ље помрчина, то си ти веЮ унаказио лик ЅожиЉи у себи. ѕригрли смиреЬе еванРелско, пуно Ље светлости ЅожиЉе. Ѕожанско смиреЬе лиЉе увек из себе Ѕожанску светлост, и она пере душу од страшних грехова, спасава, такореЮи, од пакла, од цароваЬа РавоЪег, и приводи Ѕогу.

ƒанашЬи ѕразник Љесте празник сваког хришЮанина, Љесте подсетник. » Љош, извор силе! ћи празнуЉемо сваке године —вето ѕреображеЬе Ц ради чега? –ади себе, ради нас. —лавеЮи √оспода, ми на данашЬи велики свети ѕразник добиЉамо од Мега Ѕожанске светлости, благодати ЅожиЉе да себе заиста преображавамо непрекидно. ј преображавамо себе када чистимо душу своЉу од грехова коЉи су у нама. —ваки грех, као што рекох, то Ље мала слика Равола, мали лик Раволов. ј кад задржиш грех у души своЉоЉ или се, не даЉ Ѕоже, заЪубиш у неке грехе, заЪубиш у неке страсти, о! душа твоЉа на шта личи онда?! ѕогледаЉ мало боЪе, загледаЉ се у своЉу душу, тада душа личи на Равола.

Ќека би √оспод свакоме од нас дао силе и моЮи и Ъубави, да чистимо себе од тог муЪа Раволског, пакленог, да, спасавамо себе од тог деЉства паклених сила. ” ЉедноЉ дивноЉ црквеноЉ молитви коЉа се чита пред —вето ѕричешЮе (данас Ље читана), вели се: „≈то, Ља сам постао радионица РавоЪа, срце моЉе Ље постало радионица Равола“.  ако то?  ако то, да срце твоЉе, брате и сестро, постане радионица РавоЪа? √рех ради у срцу твоме, Ц ето, то Ље радионица Равола!  ад се не боЉиш од тих греха, псуЉеш рецимо, а не трудиш да се излечиш од те псовке, од тих гадних речи, па ти, ти Ц шта радиш? Ўта радиш? “и, ти сликаш, малаш лик РавоЪи у своЉоЉ души, а позван си да личиш на Ѕога, да се уподобЪаваш Ѕогу.

÷ело ≈ванРеЪе √оспода ’риста, браЮо моЉа, ниЉе ништа друго него уподобЪаваЬе Ѕогу. ¬елики —ветитеЪ ЅожиЉи, —вети √ригориЉе Ќиски, вели да Ље „’ришЮанство уподобЪаваЬе човека Ѕогу“. “о Ље сав посао хришЮана на овоме свету: да чиниш све чиме Юеш личити на Ѕога. ј ≈ванРеЪе нам даЉе те силе, те мудрости, те науке, да заиста себе преображавамо из силе у силу и да уподобЪавамо себе Ѕогу. » данашЬи свети празник, празнован и ове године као и сваке године, ето извор Ље те силе. ƒа се и ми трудимо да обновимо своЉ лик, коЉи Ље иструлио у гресима, обновимо га светим врлинама, на првом месту Ц покаЉаЬем.

√ле, покаЉаЬе Ље диван уметник, чудесан уметник коЉи истеруЉе из тебе грех, све грехе, и мала по души твоЉоЉ лик √оспода ’риста, док га потпуно не измала; док човек потпуно христолик не постане, а створен Ље да то постане. √оспод му Ље дао —воЉу силу кад Ље напуштао (при ¬азнесеЬу) оваЉ свет. —вака душа Ъудска Ље христолика. —ваки Ље човек христолик Љош од роРеЬа, сваки Ље човек христоносац, поготово у ≈ванРеЪу √оспода ’риста. «ато Ље √оспод дошао и постао човек у овоме свету, да би смо и ми, ето, таЉ лик обновили у себи, испунили га Ѕожанским силама, и зрачили Ѕогом, и живели Ѕогом у овом свету и оном свету, Љер кад живимо еванРеЪском истином, а еванРелска истина Ље ЅожиЉа »стина, ¬ечна »стина, онда и сами постаЉемо вечни. ≈то вечне слике у твоЉоЉ души: Ѕожанска ѕравда, Ѕожанска Кубав, све Ље то вечно. Ѕожански ¬ечни ∆ивот, све то √оспод даЉе нама хришЮанима, теби и мени.

» ми славеЮи данас чудесног √оспода ’риста, Мегово —вето ѕреображеЬе ми, уствари, славимо правог човека: Љер прави човек Ље само √оспод ’ристос Ц Ѕогочовек ’ристос. ѕрави човек Ље онаЉ коЉи Ље боголик, коЉи Ље богообразан, богосличан. ѕрави човек Ље само онаЉ коЉи Ље тело своЉе, душу своЉу испунио Ѕогом, Ѕожанским силама; и коЉи живи Ѕогу у овоме свету, живи ради Ѕога, и из овог света одлази у онаЉ свет као ЅожиЉи син.

Ќека Ѕлаги √оспод преко ЅогомаЉке, —ветих јпостола, и свих —ветих помогне свакоме од нас да се ослободимо од свих наших грехова, свих наших страсти; да поцепамо све те мрачне црне слике, Раволске слике у нашоЉ души, и да обновимо лик ЅожиЉи, лик √оспода ’риста; да зрачимо Ѕогом у овоме свету; да живимо Мему и у овом и у оном свету, славеЮи √а вавек као £единог »стинитог Ѕога и £единог »стинитог „овекоЪубца,  оЉи Ље £едини човеку дао бесмртност и ∆ивот ¬ечни, дао му вечно блаженство кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе

19 / 08 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0