Srpska

«везда и крст оца √еоргиЉа

Ќа свештеничкоЉ раси, поред напрсног крста Ље и воЉни орден ÷рвене «везде...  ако би, на краЉу краЉева, пришао ’ристу, да би ушао у Мегову ÷ркву и постао свештеник, бивши извиРач ваздухопловних Љединица јЌ‑26, учесник воЉних акциЉа у јвганистану, маЉор £уриЉ ѕроценко требало да произведе у себи преиспитиваЬе вредности. »ако Ље семе вере било неприметно посеЉано Љош у детиЬству... ќ свему томе Юемо попричати, у оквиру наставка наше рубрике „ѕут пастира“.

††††

Ч ќче √еоргиЉе, за почетак Юемо саопштити читаоцима да сте се родили у ѕолтави 1956. године, у породици воЉног извиРача, учесника ¬еликог ќтаЯбинског рата. ƒа ли Ље ѕравославЪе некако било присутно у ¬ашоЉ породици?

Ч Ѕило Ље присутно, наравно, али тихо. “о су биле хрушчовске године! Ѕака ме Ље таЉно крстила, Љер Ље отац био воЉник, и да су сазнали могли би да му нанесу велику штету. ѕосле када ми се родио син, супруга и Ља смо га исто таЉно крстили, у сеоском храму. Ќисам присуствовао крштеЬу: информациЉа о томе да сам био на крштеЬу и да смо крстили дете, могла Ље негативно да утиче на моЉу даЪу службу у ќружаним снагама. Ќаравно, тада нисам био оцрковЪен човек. »пак, никакве сумЬе нисам имао да новороРенче мора бити крштено.

Ч «ашто сте изабрали судбину воЉног пилота? ƒа ли Ље на то утицао очев пример?

Ч Ќаравно! ќтац Ље завршио „еЪабинску школу извиРача 1943.године. “о Ље била убрзана обука.  ао млаРи поручник, бомбардовао Ље Ѕерлин.

«авршио сам саобраЮаЉни факултет ¬орополовскоградске више воЉне школе извиРача, научио управЪаЬе четири авиона: “”‑134, јЌ‑13, јЌ‑26, »Ћ‑14, и два хеликоптера: ћ»‑6 и ћ»‑8. ѕочиЬао сам службу у ЌемачкоЉ, у саобраЮаЉном пуку, коЉи се бавио превозом различитих ствари, све до таЉне поште, и искрцаваЬе Љединица ¬ƒ¬.

Ч  ако се одвиЉао ¬аш лични живот?

Ч ћоЉа будуЮа супруга √алина и Ља смо ишли у паралелна одеЪеЬа. “оком школских година дружили смо се, заЉедно радили у комсомолском школском комитету, учествовали у Љавном животу града. ¬енчали смо се 1978.године. ќд тада смо заЉедно. —ин Ље завршио технички универзитет, живи у —аратову, ожеЬен Ље и има Юерку.

Чƒодали бисмо да меРу ¬ашим наградама Ље и медаЪа „«а Ъубав и верност“, коЉу сте супруга и ¬и добили на празних светих ѕетра и ‘еврониЉе. ѕрешли бисмо на наЉтежи период ¬ашег живота Ч службу у “уркестанском воЉном округу, учешЮу у авганистанском рату...Ўта Ље био ¬аш задатак?

††††

Ч Ќаш пук се бавио превозом вишег командног састава, терета и воЉне технике. —а нама су летели представници штаба £ужног правца: главнокомандуЉуЮи, генерал воЉске ћихаил ћитрофанович «аЉцев, ’ероЉ —овЉетског —авеза, учесник ¬еликог ќтаЯбинског рата, и генерал-поручник ¬асилиЉ £егоревич √усев, коме су биле подреРене све специЉалне Љединице наше воЉске у јвганистану. ќн Ље био и начелник штаба “уркестанског воЉног округа. “о Ље заиста био воЉни генерал, ишао Ље у лов заЉедно са воЉницима. ћи смо били Ьегова лична екипа. ¬озили смо га на све воЉне операциЉе. ƒушмани су трагали за Ьим, одредили су награду за Ьегову главу. »мали су добру обавештаЉну службу ,посебно радио-обавештаЉну службу, и без обзира на то што смо користили таЉне позиве, водили су рачуна о нашем кретаЬу. ѕолетали смо из  абула, а слетали у  андагар и тамо су нас чекали руководиоци специЉалаца, коЉи су преко дана били на нашоЉ страни, а ноЮу се свим силама трудили да све чиме су располагали усмере против нашег контигента.

Ч  ако стална животна претЬа утиче на човека, како га меЬа?

Ч –азумете, испуЬавали смо своЉ воЉнички дуг, штитили смо ќтаЯбину. ”век смо били спремни и одговорни, да у свакоЉ ситуациЉи реагуЉемо исправно, да донесемо исправну одлуку. »звиРач Ље мозак екипе, он Ље одговоран за промену положаЉа авиона у ваздуху.

Ч «а шта сте добили орден ÷рвене «везде?

Ч «а испуЬеЬе државног задатка; превозили смо виши командни састав и у  андагари смо избегли ракете коЉе су нас бацали. ѕрименили смо противракетне маневре и изашли на краЉ са ситуациЉом, мирно се приземЪили. —ви су остали живи.

 андагар  андагар
††††

Ч ¬ама Ље, вероватно, позната синтагма „авганистански синдром“. ” своЉе време о Ьему су много писали. ћислило се на то да се са ратишта човек враЮа болестан, да су му неопнодни рехабилитациони центри...ƒа ли сте то осеЮали? јко да, шта ¬ам Ље помогло да се изборите са тим?

Ч јвганистански синдром, то Ље реалност. јли не бих волео да причам о дубоко личним емоциЉама. –еЮиЮу само да из сваког синдрома човека избавЪа осеЮаЉ дуга. —хватаЬе да он треба да служи ќтаЯбини и Ъудима. ќсеЮаЉ дуга Ље основа, фундамент личности. “о Ље и у основи вере: ¬оли ближЬег свог као самога себе ( ћт. 22, 39).

Чќд 1987. године ¬и сте извиРач одвоЉене ескадриле ¬аздухопловног центра у ¬оЪску...

Ч ƒа, служио сам у нашем воЉном делу града ¬оЪска до 1993. године. » исте године сам отишао у резерву. ѕоЉавило се слободно време да размислим о свему и осмислим животни пут. “оком службе у јвганистану нисам имао када да размишЪам, данима смо летели, било Ље доста напорно. ј у ¬оЪску, у мирним околностима, осетио сам да све што се са мном догаРа, по воЪи ЅожиЉоЉ Ље. √оспод и каже: ј вама Ље и коса на глави сва изброЉена. (ћт. 10, 30). ”век Юу се овога сеЮати:  ада смо у  андагари скривали наш авион, да би смо уЉутру полетели, а уЉутру су около горели хеликоптери, наш авион Ље остаЉао неповреРен. Ќормално смо полетали. ЌиЉе било случаЉно, да нас Ље √оспод спасавао. “амо, у јвганистану, веЮ сам носио крст око врата. Ќисам га скривао.  ада сам га тачно ставио око врата, како се он ту поЉавио Ч тога се не сеЮам. Ќекако се само од себе догодило. јли, носити крс Ч то Ље веЮ вера. ¬ера Ље спасавала. —ве што смо радили, радили смо уз помоЮ ЅожиЉу.

јвганистан јвганистан
††††

ѕосле завршетка воЉне службе, прво сам радио као инжеЬер у ¬оЪском округу, затим у биоскопу. ѕрво сам почео да читам —вето ѕисмо, тумачеЬа светих отаца. ѕочео сам по мало да идем у цркву, да се учим молитви. “у се око мене окупила цела група Ъуди. «аЉедно смо ишли на службе, учили се да живимо црквено. ћоЉе тежЬе ка храму су узрастале. » дошло Ље време да сам дао оставку, по сопственоЉ воЪи. ѕостао сам црквеЬак храма ЅлаговештеЬа. £едини храм у граду, коЉи Ље био отворен током совЉетских година.

2004.године догодио се моЉ први сусрет и разговор са ≈пископом (сада ћитрополитом, прим.аут.) Ћонгином. » Ља сам по благослову ¬ладике написао молбу за рукоположеЬе у Ракона, а затим и молбу за упис на ванредно школоваЬе у семинариЉи. ѕостао сам економ изградЬе храма —вете “роЉице код нас, у ¬оЪску.

Ч ЌиЉе било сумЬе?

Ч Ќикакве. £едноставно сам схватио шта треба даЪе да чиним. —ем тога, стално сам разговарао са свештенством. —ада веЮ блажено почивши отац  онстантин ћарков ми Ље био велика подржка.

Ч ”писали сте семинариЉу у 48.години. ƒа ли Ље било тешко започети школоваЬе у таквом узрасту?

Ч ƒа, тешкоЮе су биле и то велике. ѕосебно што имам технички склоп ума. ѕроучаваЬе историЉе ÷ркве, светоотачке литературе, ниЉе било уобичаЉено за мене; али и Ља се сада стално ослаЬам на те кЬиге коЉе нам Ље √оспод по милости своЉоЉ даривао Ч да се научимо да тачно преносимо истину. Ѕило ми Ље Љако тешко да говорим проповеди, и у прво време сам само наглас читао туРе проповеди Ч светог £ована  ронштатског, на пример, или оца £ована ( рестЉанкина). «нао сам да Ље то добар начин.

Ч —ада сте ¬и духовних женског манастира, то Ље врло специфично служеЬе... и вероватно тешко?

Ч Ќаравно, све Ље по манастирском уставу. —естре, коЉе овде живе, веЮ су донеле своЉу наЉважниЉу животну одлуку. ќставиле су свет да би служиле Ѕогу. —ем тога, манастир значи пуно економских проблема и проблема у газдинству. «ато Ље овде много теже, него при обичноЉ парохиЉи.

Ч ƒа ли помажете мати ћакариЉи у газдинству?

Ч Ќаравно, трудим се да будем од користи у испуЬаваЬу свих поставЪених ми задатака. ƒа будем подршка и ослонац игуманиЉи ћакариЉи у обнавЪаЬу нашег манастира.

Ч ƒа ли имате тешке разговоре са Ъудима коЉи себе сматраЉу неверницима и коЉи не разумеЉу чему служи ÷рква? ƒа ли успевате да промените Ьихово мишЪеЬе?

Ч Ѕуду такви разговори, наравно. ќвде су своЉе семе посеЉали и £еховини сведоци, и мормони и пентекосталци... ј постоЉе и Ъуди коЉи су сами себи довоЪни и ништа их не интересуЉе. ЌиЉе лако обЉаснити таквом човеку да иде у погрешном правцу. “реба бити свестан да промене у нечиЉем животу се не могу брзо догодити, нити се човеку може нешто силом наметнути. ћоже се само изазвати контра ефекат Ч да човек одбиЉе да разговара са тобом. “ада треба прилазити обазриво и коректно. ЌаЮи начин да се помогне некоме, а да се не намеЮе своЉа тачка гледишта.

Ч ¬и то успевате?

Ч  ада се сусреЮеш са неким више пута, увек осеЮаш: има неког помака у Ьеговом сазнаЬу... по милости ЅожиЉоЉ.

„асопис Ђѕравославна€ вераї броЉ 15 (588)

–азговарала ћарина ЅирЉукова
—а руског »ва ЅендеЪа

24 / 08 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0