Srpska

ѕрофесор

»ма старих професора коЉи су отишли у пензиЉу, али не могу да живе без школе. „есто управо они држе наставу у групама целодневног боравка или за пола плате раде нешто друго. ” ЉедноЉ средЬоЉ школи у главном граду, кад Ље недавно било толико хладно да се нису само деца, веЮ и професори масовно поразбоЪевали, у стариЉим разредима на замени Ље био бивши професор математике. ѕре седам година Ље дао отказ у школи због здравственог стаЬа, али Ље по навици волео да долази у Ьу за време часова. ѕонекад би замолио наставнике да поседи на часу, посебно на математици (био Ље математичар), понекад Ље просто лаганим кораком шетао ходницима.

††††

 ад Ље би се поЉавила опасност да настава буде обуставЪена због недостатка професора директорка му Ље као старом приЉатеЪу понудила да доРе неколико пута на замену у стариЉим разредима. –адо Ље пристао и ове замене коЉе су траЉале само недеЪу дана неочекивано су утицале на наставу.

* * *

Ц ƒобар дан, децо. £а Юу бити на замени док не оздраве ваши наставници. ” принципу, дуго година сам предавао физику. јли то не значи да не могу да предаЉем и друге предмете. Ќа пример, историЉу знам исто толико добро као физику. ”осталом, неЮу вас мучити. »онако имате много да учите. ћожете да се спремате за следеЮи час. »ли можемо да попричамо о нечему.

Ц ј о чему?

Ц ѕа, има много тема. £едноставно о животу. —тариЉи сам од вас. –имЪани су говорили: „£а сам био као ви, ви Юете бити као Ља.“ ћогао бих много тога да вам испричам. јли то ниЉе обавезно. ћожете просто да седите и да се одмарате или да учите за други предмет. —амо немоЉте галамити.

Ц »спричаЉте нам нешто.

Ц ’оЮете ли о старости?

Ц Ќе. ќ старости нас не занима. „итав живот Ље пред нама.

Ц “о вам се чини. ћного Ље веЮ иза вас. » оно што Ље иза вас више никад се неЮе вратити. ÷елог живота Юете бити свесни онога што вам се веЮ десило до сада.

Ц Ўта нам се то десило?

Ц ћного тога. Ќаучници кажу да до три године добиЉамо максималну количину информциЉа коЉе после користимо целог живота. »змеРу човека од тридесет година и од човека коЉи има четрдесет година растоЉаЬе Ље, условно говореЮи, као длан. ј измеРу тек роРене бебе и детета од три године раздаЪина Ље сто километара. ЌиЉе случаЉно што човек заборавЪа ране године свог живота. ќдраслом и Љаком не би било лако да се сеЮа како Ље био беспомоЮан и апсолутно завистан од родитеЪа. ј кад бисмо се сеЮали дугих девет месеци коЉе смо провели у мамином стомаку, то би било нешто незамисливо. ” том случаЉу сигурно не бисмо измишЪали и не бисмо читали фантастику.

—меЉете се, а човек у току многих месеци живи с главом наопако. » не храни се преко уста, него преко пупчане врпце. » не дише плуЮима. » не види сучеву светлост. ќдносно, води живот коЉи нимало не личи на онаЉ на коЉи смо навикнути.

ќдавде Ље само Љедан корак до вере у будуЮи живот. £а? ¬еруЉем и то несумЬиво.

«амислите да два близанца живе у мамином стомаку и да се спремаЉу да се роде. «амислите да умеЉу да причаЉу. » Љедан каже другом: „”скоро Юемо погинути.“ ƒруги пита: „«ашто?“ Ц „ѕа како? ѕресеЮи Юе пупчану врпцу, вода Юе истеЮи, мораЮемо да изаРемо напоЪе. ј шта Ље тамо?“ Ц „ ако шта? “амо Ље сунце. “амо су мама и тата. “амо Юемо да растемо, да се играмо, да се смеЉемо. Ќаш живот тек тамо почиЬе.“ Ц „ћа да, причаш баЉке. ќданде се нико ниЉе вратио.“

ќтприлике тако одрасли размишЪаЉу о будуЮем животу. £едни веруЉу да Юе тамо све тек почети, а други тугуЉу због тога што Юе се растати од околине на коЉу су навикли.

“о су биле прве лекциЉе коЉе смо стварно запамтили. “ешко Ље заинтересовати децу у првом разреду средЬе школе. ЌапоЪу капа с кровова. ”скоро Юе пролеЮе. ѕрофесори нам подЉеднако методично као што падаЉу капи с крова усаРуЉу у мозак своЉе науке. ј ми не желимо да их слушамо. ∆елимо да живимо. Ќаше груди су балон коЉи Ље максимално надуван и само што не пукне. —ве оно што учимо у школи изгледа нам досадно и бескорисно. » одЉедном Ље оваЉ стари, како нам се чинило, човек са седим чекиЬастим брковима, успео да нас заинтересуЉе.

Ц ƒа ли знате шта Ље то актуелна бесконачност? “о Ље бесконачност коЉа има границе. односно, истовремено бесконачност и коначност.  ако да човек Љош увек живи, али Ље веЮ мало умро.

Ц Ўта значи то „мало умро“?

Ц ЌемоЉте се смеЉати. ”скоро Юете се своЉих школских година сеЮати као далеког и неповратног живота. ∆ивеЮете и даЪе, али Юе вам „онаЉ“ живот остати само у сеЮаЬу, више се неЮе вратити. “о се у животу дешава много пута.

Ќа пример, младиЮ Ље допутовао у село на лето. “амо Ље стекао нове другове. Ѕило Ље много весеЪа, авантура, купаЬа, дугих вечери. ћогуЮе Ље да се десила прва Ъубав, прво неЉасно осеЮаЬе коЉе толико мучи срце. Ћето се завршило и наступило Ље време за повратак куЮи. » оваЉ младиЮ Ље пре него што Ље сео у аутобус или у кола осетио да Юе сваког часа заплакати. „овеку се увек плаче кад дубоко осеЮа промеЬивост и трагичност живота. ƒеца можда то осеЮаЉу дубЪе од одраслих.

ƒакле, наш младиЮ Ље изненада схватио да Ље за ово лето проживео читав Љедан живот, да се сад опрашта од овог живота и да се он више неЮе вратити. Ќикад. » нова познанства, и шетЬе у шуми, и укус убраних свежих бобица, и можда прва Ъубав, умреЮе данас и претвориЮе се у успомене. јутобус или аутомобил Юе га одвести тамо у живот коЉи се наставЪа, а „оваЉ“ живот Юе постати историЉа. ¬ероватно сте сви осеЮали нешто слично. ”право оваЉ осеЮаЉ значи „мало умрети“. ј значи и „мало одрасти“ и наставити живот. “ако да одрастамо умируЮи и умиремо одрастаЉуЮи.

”згред речено, то се може изразити Љезиком математичких формула.

ћатематика Ље царица наука као што Ље пешадиЉа царица поЪа. √рци су сматрали да броЉеви постоЉе одвоЉено од ствари. ћи мислимо да су броЉеви потребни ради броЉаЬа предмета, а √рци су мислили да би броЉеви постоЉали и кад би сви предмети нестали. «аправо, ево три краве, ево троЉе кола. “амо Ље три и овде Ље три.  раве су отишле да пасу, у кола су упрегнута кола и некуда су их одвели. ѕредмети су нестали, а броЉ три постоЉи и без Ьих сам по себи и нису му потребна никаква кола и никавке краве.

“о онако причам, размишЪам због радозналости. Ќе можете тако да учите математику. ЌеЮете урадити ниЉедан контролни.

Ўта Љош да вам испричам? ’оЮете ли да вам испричам како су Ъуди без цртежа и прорачуна у стара времена погаРали колико Ље оптереЮеЬе лука приликом изградЬе храмова?

* * *

÷елог живота сам радио у школи. —амо као директор двадесетак година. —тално с децом, с децом. јли притом ми, наставници, често огрубимо. ѕрограми, извештаЉи, седнице. ƒеца се претвараЉу у средство и престаЉу да буду циЪ наставног процеса. ј он Ље успео да сачува свежину доживЪаЉа живота. ”спео Ље да остане млад изнутра. ЌиЉе се сасушио, ниЉе постао озлоЉеРен и ниЉе огрубео.  ад смо га примали на замену озбиЪно смо се бринули. ƒуго ниЉе радио, стари нежеЬа, у годинама. ѕа, сами разумете... јли нас Ље прва реакциЉа деце запаЬила. » сâм сам одлазио на Ьегове часове. ѕотпуна тишина. „уЉе се кад пролети мува. Ќисам препознао децу. » то Ље био наш увек бучни I/в разред! » Ља сам слушао са занимаЬем. ∆ао ми Ље што таквих наставника има мало, што су Ц реткост.

Ц ¬и на мене гледате као на веома старог човека. £а сам за вас скоро диносаурус, фосилни остатак. ј стариЉи сам од вас само четрдесет Ц четрдесет пет година. Ќиштаван броЉ!

ќсмехнули сте се. ¬аш свет Ље Љош увек постоЉан. ” Ьему постоЉе мали, стари и млади. » чини вам се да Ъуди не прелазе из Љедног узраста у други, веЮ да вечно остаЉу у Љедном. —тарци су увек били старци, а ви Юете заувек бити млади. “о вам се чини. ”зраст Ље за вас нешто попут касти у »ндиЉи, где се не може преЮи из Љедне касте у другу. јли Ља сам био млад, а ви Юете бити одрасли и стари. “ога се не треба плашити.

ќсим тога, у души сам млад исто као ви. ћожда сам чак и млаРи.  ад се гледам у огледало чудим се, зато што Ље лице коЉе се у Ьему одражава много стариЉе од лица коЉе Ље скривено у мени. ƒа, да. ƒа ли волите да читате? ќбавезно заволите. „итаЬе човека чини паметниЉим и искусниЉим, а да га истовремено не чини стариЉим. »ма Љедна кЬига „ћаслачково вино“. “амо Љедну старицу деца сматраЉу лажЪивицом због тога што Ље рекла да Ље била млада исто као они. —трашно су се увредили, а заправо су се уплашили. £ер ако Ље то истина, мораЮе да остаре, кожа Юе им се наборати, кретаЮе се успорено, мирисаЮе на лекове. » бранеЮи се од тога острвили су се на Ьу. ќна се прво увредила, сматрала Ље да су деца зла и сурова. јли онда се помирила с тим. ¬реме Юе све ставити на своЉе место. «ашто да жури и да их убеРуЉе у нешто? ќбавезно прочитаЉте ову кЬигу.

≈то, рекао сам да читаЬе човеку даЉе исуство, а не додаЉе му године. —еЮате се? ЌавешЮу пример.  арамзин Ље написао „»сториЉу руске државе“ и радио Ље на ЬоЉ двдесет година! ќвих двадесет година провео Ље као затворник и мученик науке. »зашло Ље осам томова.  арамзин Ље био  олумбо коЉи Ље открио савременицима историЉу своЉе земЪе. » ових осам томова, ѕушкин Ље док Ље био болестан прочитао за две недеЪе, односно за четрнаест дана. ѕритом Ље прочитао, како сам каже пажЪиво. ћожете ли да замислите каква Ље то несразмера? ƒевет векова историЉе Љедан човек проучава двадесет година. Мегову кЬигу од осам томова други човек чита за две недеЪе!  арамзин Ље порастао девет векова за двадесет година, а ѕушкин за две недеЪе захваЪуЉуЮи  арамзиновом труду. “ако усваЉамо туРе искуство, растемо, радуЉемо се и патимо заЉедно с аутором и за годину дана свог живота можемо да одрастемо за неколико туРих живота. «ар ниЉе то чудо?

 олико Ље остало до звона? ≈то, поседите тихо ових пет минута.

* * *

ћене нико ниЉе васпитавао. –одитеЪи немаЉу времена. ƒругови, телевизор, компЉутер. —ве Ље као код свих. ј он Ље био први човек од коЉег сам чуо много занимЪивог и корисног. ѕритом с нама ниЉе разговарао са висине, као стариЉи, веЮ на истом нивоу, као друг, коЉи Ље више видео и више зна. ќве замене нису дуго траЉале, али су ми то наЉприЉатниЉе успомене на школски живот.

Ц Куди стално утичу Љедни на друге, стално деле Љедни с другима све што живи у Ьима. —реЮан Ље онаЉ ко Ље нашао доброг учитеЪа. «нате ли ко Ље био моЉ први прави учитеЪ? ЌеЮете поверовати. ќфицир у воЉсци.  ад сам Ља био млад воЉска Ље била тешка. ћного тежа него сад. » тада нико ниЉе избегавао да иде у воЉску. ћноги су официре сматрали ограниченим Ъудима, воЉничинама. ј Ља сам имао среЮе. Ѕио сам заповедник страже, а он дежурним у Љединици. ƒошао Ље ноЮу да провери стражу, ушао Ље у стражарницу и распричали со се. Ќа мом столу Ље била кЬига из сериЉе „∆ивот знаменитих Ъуди“ о кинеском песнику ЋиЉу Ѕоу. » он се, на моЉе чуРеЬе, заинтересовао за ту кЬигу. »споставило се да Ље раниЉе живео на ƒалеком истоку, знао Ље мало кинески Љезик и прочитао Ље гомилу разних занимЪивих кЬига. ѕричали смо све до смене страже. ѕосле тога смо се неколико пута видели у Љединици. ѕричао ми Ље многе ствари из историЉе. –екао ми Ље да треба обраЮати пажЬу на детаЪе. Ќа пример, стремен коЬаника. Ќаизглед, ситница. јли онаЉ ко Ље измислио ову ситницу могао Ље да се придигне на стремену, да Љаче удари сабЪом, да буде покретЪивиЉи. ” време кад Ље коЬица решавала исход битке ситница Ље могла довести до осваЉаЬа огромних териториЉа. Ѕио сам деран. —ве ми Ље било занимЪиво. ћогу поштено да кажем да на овакве саговорнике више нисам наилазио у животу.

* * *

Ц ƒанас сам ишао ходником и угледао сам на поду парче хлеба. ћолим вас да се с поштоваЬем односите према храни. £ош увек не зараРуЉете, али имате разум и можете да схватите колико Ље она драгоцена, и имате савест па треба да будете захвални онима коЉи вас хране. —ласт хлеба Ље доказ да човек ниЉе настао од маЉмуна. » ево зашто. ” случаЉу да Ље човек настао од маЉмуна не би му било потребно да се тако дуго и с неизвесним исходом труди како би се прехранио. Ѕрао би оно што виси на дрвеЮу и ископавао би оно што расте у земЪи. ”место тога он оре земЪу, дрЪа Ље, сеЉе семе, чека да види какво Юе бити време. Мегов рад Ље увек несигуран. јко буде много кише, семе Юе иструлити. јко буде много сунца, усев Юе се осушити. ѕосле тога човек жаЬе, слаже у пластове, млати. ќнда меЪе, меси и пече. “о Ље веома дуготраЉан процес за коЉи су потребни памет, стрпЪеЬе, издржЪивост и захвалност.  од јрапа реч „хлеб“ и реч „живот“ исто звуче Ц „аиш“. ” главноЉ хришЮанскоЉ молитви се такоРе помиЬе хлеб: „’леб наш насушниЉ дажд нам днес (данас).“

«ато вас молим да будете пажЪиви према храни, а посебно према хлебу.

£едном давно био Ље Љедан учитеЪ коЉи се заветовао да неЮе радити у градским школама, веЮ само у сеоским. ” селу деца више цене хлеб од деце у граду. јли се и тамо често дешаваЉу непажЬа, незахвалност и дрскост. ƒакле, оваЉ учитеЪ Ље захтевао да деца сама у башти саде саднице прадаЉза, ротквице и краставац. ќнда Ље захтевао да негуЉу оно што су посадили. ј на краЉу су брали летину. “ребало Ље видети колико су се деца поносила оним што су сама одгаЉила, како су бранила своЉ труд од туРег немара, како су делила с другима своЉе плдове. ”читеЪ Ље желео да деца заувек запамте вредност одгаЉене поврЮке, и да после тога не цене само оно што су сами одгаЉили, веЮ и оно што Ље плод туРих руку.

ќво се односи на сваки други рад. ќбрисали сте под. Ўта Юете реЮи ономе ко по вашем чистом поду буде газио прЪавим чизмама? ѕа, не треба изговарати наглас оно што Юете реЮи. јли разумете? јко неко пЪуне на чистоЮу око коЉе сте се ви потрудили спремни сте да се потучете с тим човеком. Ћично вас Ље увредио! ј често не размишЪаЉуЮи пЪуЉемо на туРи труд неколико пута дневно.

√азио си по цвеЮЬаку трчеЮи. ј неко га Ље засадио и украсио! ѕоцепао си нови сако. ј он кошта и родитеЪи су га зарадили. –азмислите о томе. „овек мора да цени туРи труд и тек онда има права да захтева поштоваЬе према свом раду.

* * *

ћоЉа кЮерка се некако неприметно променила набоЪе. ќдЉедном Ље почела да пере судове после Љела иако раниЉе нисам могла да Ље намолим. ѕре одласка у школу би наместила крвет. ”опште, дете се променило. ѕостала Ље озбиЪниЉа и одговорниЉа. Ќисмо знали о чему се ради. ѕрво смо Љедноставно помислили да Ље девоЉчица одрасла. ћислили смо да Ље почела да слуша наше захтеве. »споставило се да Ље у питаЬу Ьихов професор. ƒа ми Ље неко са стране рекао да дете може толико да се промени после неколико часова не бих поверовала. ≈то тако случаЉно, на замени... “о Ље дивно. —ви смо му много захвални.

* * *

Ц ’аЉде да данас попричамо о басни. „овек Ље увек желео да свету припише Ъудске особине. ∆елео Ље да све око себе упореди са сопственим светом. «ато Ље шум лишЮа назвао шапатом, односе измеРу неба и земЪе Ље поредио с ЪубавЪу измеРу мушкарца и жене. ЌемоЉте мислити да су тако поступали древни Ъуди, они коЉи нам изгледаЉу неразвиЉени и нецивилизовани. —авремена наука размишЪа на исти начин. ѕостоЉи, рецимо, такозвани антропни принцип у савременоЉ физици. ѕо овом принципу свет Ље створен управо у таквом обличЉу да човековом погледу изгледа лепо и хармонично као Љединствена целина. ЌиЉедно друго живо биЮе нема мисаони апарат коЉи му омогуЮава да постане свестан да Ље свет целина и да га тако осети. ѕритом Ље свет створен тако да човек може да га спознаЉе и да практично примеЬуЉе плодове своЉе спознаЉе. » скупине звезда научници су се сложили да називаЉу именима митских ликова. ј новооткривеним звездама и планетама даЉу имена познатих савременика. ќдносно, човек Ље увек желео и увек Юе желети да оживи свет око себе, да примора оваЉ свет да говори Ъудским Љезиком. ” то спадаЉу и басне.

”згред речено, поменули смо космос. ј знате ли шта Ље заЉедничко космосу и кармину? ≈во, девоЉчице у вашим годинама неЮе изаЮи из куЮе, а да се на нашминкаЉу, да се не улепшаЉу помоЮу туша, крема, лака и помаде. —ве то називамо коз-ме-ти-ка. ƒа ли чуЉете заЉеднички корен?  осмос и козметика. ” обе речи корен значи „уреРивати“, „украшавати“.  осмос Ље хармонично и лепо тело. јли о томе Юемо касниЉе.

ƒакле, у баснама животиЬе говоре Ъудским Љезиком и доспеваЉу у ситуациЉе коЉе личе на ситуациЉе у свету Ъуди. ЌаЉпознатиЉи писац басни на свету Ље...? “ачно. ≈зоп. ќн Ље био роб и на пиЉаци сужаЬа купио га Ље извесни  сант коЉи се сматрао философом. ≈зоп Ље много пута спасио од невоЪе свог уображеног господара говореЮи му тачне одговоре на замршена питаЬа. “ако Ље  сант Љедном за ручком после попиЉеног вина обеЮао да Юе попити море. ј кад се отрезнио ужаснуо се због онога што Ље обеЮао да Юе учинити. » ≈зоп га Ље спасио. ≈зоп Ље рекао  санту да Ље он обеЮао да Юе попити само море. ј у море своЉе воде непрестано уливаЉу велике реке и мали потоци. Ќека, рекао Ље ≈зоп, они с коЉима си спорио прво забране рекама да пуне море и онда Юеш га попити, али само Ьега, а не Љош и другу воду. » Љедном Ље за ручком  сант коЉи Ље опет био припит наредио да му донесу на сто наЉбоЪе што имаЉу у куЮи. ≈зоп Ље отишао у кухиЬу и врло брзо се вратио с чиниЉом. „Ўта си нам донео?“ Ц упитао Ље  сант. „£език,“ Ц одговорио Ље ≈зоп. „«ашто Љезик?“ Ц „«ато што Љезиком изЉавЪуЉемо Ъубав, кунемо се на верност, хвалимо богове и рецитуЉемо стихове бесмртних песника. —ве наЉбоЪе у свету Ъуди повезано Ље с Љезиком.“ Ц „ƒобро, Ц рекао Ље  ант. Ц —ад нам донеси наЉгоре што имамо у куЮи.“ ≈зоп Ље отишао и врло брзо се вратио с чиниЉом. Ўта мислите, шта Ље донео? “ачно, опет Љезик. ј зашто? ѕа зато што ниЉе само све наЉбоЪе у свету Ъуди повезано с Љезиком, веЮ и све наЉгоре. ’аЉде да покушамо да наброЉимо све оно зло за шта Ље ≈зоп могао да каже господару да силази с Љезика. Ћаж! “ачно. –ужне речи, псовке! “ачно. Ўта Љош? ѕроклетства! ЎиреЬе гласина! “ачно. ѕрепричаваЬе туРих таЉни. “ачно. ј одакле потиче оно што Љезик изговара? »з душе, из срца, тачно. £език Ље само предаЉник срца. £език увек изговара оно што живи у човеку.

” ЅиблиЉи Ље исто то речено. »суса ’риста су оптужили због тога што Мегови ученици нису опрали руке пре Љела. “о ниЉе био спор о хигиЉени. ѕраЬу руку се приписивао религиозни смисао. ќва праЬа Ље требало, како су мислили древни учитеЪи. да чисте човекову душу. ј »сус ’ристос Ље рекао да човека не скрнави ако Љеде прЪавим рукама. „овека скрнави оно што излази из Ьега. £ер изнутра, из Ъудског срца излазе зле помисли, преЪубе, блуд, убиства, краРе, похлепа, злоба, поквареност, разузданост, завидЪиво око, богохуЪеЬе, гордост и безумЪе Ц све ово зло излази изнутра и скрнави човека (ћк. 7, 21Ц23).

≈то, дошли смо и до ЅиблиЉе. —ледеЮи пут Юу детаЪниЉе попричати с вама о овоЉ кЬизи. ЌемоЉте правити гримасе и немоЉте се мрштити. ЅиЮе вам занимЪиво. £ер ЅиблиЉа ниЉе Љедна кЬига веЮ зборник кЬига. “амо има писама, има авантуристичких сижеа и хроника, односно летописа. »ма прича и загонетки, има много описа занимЪивих догаРаЉа. “амо има свега. „ак и Ъубавне лирике. јха, како сте живнули! ƒа, сама реч „ЅиблиЉа“ значи „кЬиге“. Ќе Љедна кЬига, веЮ много. ќву реч Ље увео у употребу £ован «латоусти у четвртом веку наше ере.  оЉа Ље тачка до коЉе Ље траЉала ера „коЉа ниЉе наша“, а од чега Ље почела „наша“? √осподе, колико много треба да вам обЉасним и испричам! Ќе можемо све одмах да стигнемо. ¬ратимо се ЅиблиЉи.

«нате, Љедном Ље умирао велики писац. ќко Ьегове постеЪе окупила су се многоброЉна деца. ѕисац Ље слабим гласом рекао: „ƒецо, узмите кЬигу.“ ”питала су: „ оЉу кЬигу, оче?“ Ц у ЬеговоЉ библиотеци Ље било много кЬига. јли Ље он рекао: „ѕостоЉи само Љедна кЬига, децо. “о Ље ЅиблиЉа.“ “ако да Юемо следеЮи пут поразговарати о ЬоЉ.

* * *

—ледеЮег пута ниЉе било. ѕрофесори су Љедан за другим почели да се враЮаЉу на посао. Ќастава Ље кренула уобичаЉеним током. ƒеца су заостала у програму из свих предмета, зато што им на замени нико ниЉе диктирао у свеску, ниЉе их приморавао да науче одреРени параграф и задату тему. »змеРу математичарке и старог професора Ље чак избио мали, али ватрени спор. „ѕа ви сте математичар! ƒобро из географиЉе или историЉе! јли из математике сте могли да преРете лекциЉе по програму!“ Ц говорила Ље она повишеним тоном. ќн Ље одговарао тише него што Ље она говирила. Ќеколико пута ЉоЉ се обратио са „мила моЉа“. «бог нечега Ље поменуо Ћава “олстоЉа коЉи Ље наводно говорио да ниЉе главно знати тригонометриЉу или француску граматику, веЮ да сви Ъуди пате и да сваког треба пожалити. “ешко Ље реЮи како се завршио разговор повишеним тоном. „асови су текли убрзаним темпом, Љер су морали да стигну да преРу програм. ”очи матурских испита у разред Ље на час ушла директорка и рекла:

Ц ƒецо, умро Ље професор коЉи Ље пре три месеца био код вас на замени.

ќдеЪеЬе Ље Юутало као да су сви имали у устима „воду светог ¬икентиЉа“. (“о Ље Љош Љедна од прича коЉу Ље стигао да нам исприча човек коЉи Ље управо умро. —ви смо Ље запамтили. ” ЬоЉ Ље неки монах по имену ¬икентиЉе свим супружницима коЉи су се сваРали давао флашице с водом. √оворио Ље да Ље то чудотворна вода. —амо Ље не треба гутати, веЮ држати у устима и за време ватрене сваРе пет пута изговорити у себи „ќче наш“ и ЪутЬа коЉа Ље букнула Юе се угасити. ѕростодушни Ъуди су му веровали. ћолили су се с водом у устима и тако су се у стотинама породица угасиле хиЪаде сваРа.).

јли ми се тада нисмо молили. ѕосто смо Юутали као да су нам уста пуна воде. ќва вест нас Ље покосила. «а многе од нас то Ље у животу била прва смрт човека коЉег смо познавали. ƒо тада се смрт тицала неког другог. —тално Ље одводила Ъуде из живота, али их ми нисмо познавали. Ќисмо имали за ким да плачемо. “ог дана нас се смрт дотакла по први пут.

ќдЉедном смо болно осетили колико нам Ље постао драг √еоргиЉе ¬алериЉевич (тако се звао), колико важно место Ље успео да заузме у нашим душама за време Љедне кратке недеЪе кад Ље био код нас на замени.

ƒечЉе срце Ље захвално. ќно Ље немирно, али Ље захвално. „ини се да заборавЪа све важне догаРаЉе. јли ниЉе тако. Ќе заборавЪа, него их не показуЉе и бележи их у себи као што су фотографи снимали фотографиЉе на филмскоЉ траци у предигиталноЉ епохи. √еоргиЉе ¬алериЉевич Ље ушао у наша срца и вест о ЬеговоЉ смрти Ље развила филм и спустила га Ље у фиксир. ќсетили смо да смо „мало умрли“ заЉедно с Ьим, као што Ље сам говорио. „ћало смо умрли“ и наставЪамо да живимо.

ƒиректорка Ље ушла саопштивши кад и где Юе бити сахрана и рекавши да можемо, ако то желимо да се опростимо од покоЉника. ѕрофесорка Ље покушала да настави час, али нико ниЉе могао да Ље слуша, чак и да Ље хтео. ƒевоЉчице су почеле да плачу. ¬ероватно су свима у души одзваЬала иста питаЬа.

* * *

Ц «ашто наЉважниЉи Ъуди долазе изненада, без наЉаве, и убрзо оду зувек?

Ц «ашто нам наЉважниЉе речи у животу не говоре они коЉи треба то да учине, веЮ други Ъуди коЉи као да су нас успут посетили?

Ц «ашто наЉбоЪи Ъуди одлазе од нас изненада и пре свих других?

Ц «ашто Ље долазио код нас? ƒа бисмо га заволели и да би нас сад толико болело?

Ц «ашто смо се толико везали за Ьега?

Ц Ўта Ље уопште та смрт? ќткуд она? «ашто Ље све тако, √осподе?

«ар Ље управо то живот одраслих? »зненадни ударци без икакве могуЮности да их вратимо? —ви смо незаштиЮени, зар не? ƒа ли смо први пут смо осетили оно што Юе нам се од сад често дешавати?

* * *

—вог сина сам тих дана први пут видео да плаче. “о Ље снажан момак. “ренира бокс. Ќикад ниЉе био плачко. ј сад... ∆ена и Ља смо се баш зачудили.

“ог дана сам дуго причао са своЉим —ерЉошком. ѕричао сам му о свом искуству, о томе како сам губио драге Ъуде. ќбеЮао сам му да Юу записати √еоргиЉа ¬елериЉевича у своЉ поменик. » показао сам му молитву у молитвенику коЉа се чита за покоЉнике.

—ледеЮе недеЪе смо он и Ља отишли на гробЪе. ѕронашли смо гроб професора, заЉедно смо се дуго молили за покоЉ Ьегове душе...

+++

»з кЬиге Ђ”«емЪа чуда” и друге причеї

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 08 / 2017

 

 оментари:

2017-08-27
10:11
¬ладимир:
’вала за превод

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0