Srpska

ќ чему разговарати са онима на смртном одру

††††

ћосковски храм ѕолагаЬа ризе ѕресвете Ѕогородице у Ћеонову веЮ дуго времена руководи болесницима хоспициЉа є4. ќ томе како се граде односи са смртно болесним Ъудима, и о искуству у том духовном послу разговарамо са настоЉатеЪем храма, протоЉереЉем јндреЉом –ахновским.

Ч” комуникациЉи са пациЉентима хоспициЉа и Ьиховим ближЬима, са каквим проблемима се сусреЮе свештеник?

Ч„есто свест о блискоЉ кончини бива тешка и за болесника и Ьегове ближЬе. ѕо правилу, родбина бодри човека, када Ље оваЉ веЮ у последЬем стадиЉуму живота, уместо да отворено говори о долазеЮоЉ кончини, и да заЉеднички проживе те последЬе дане, коЉи немаЉу цену. —вештеник треба да до такве особе донесе сазнаЬе да се мора припремити за прелазак из привременог у вечни живот. ћеРутим, смртно болесним Ъудима Ље често тешко да се помире са чиЬеницом да Юе скоро умрети. —вештеник треба да обЉасни оболелом колико су важне припреме за нову етапу живота, како би болеснику то донело корист, и како би пациЉент избегао психичку депресиЉу, очаЉаЬе, када Юе се затворити за све и неЮе желети ни са баЮушком, ни са родбином да разговара. “реба приметити да се у нашем друштву разговори о смрти нагло прекидаЉу („хаЉде неЮемо“, „зашто о тужном“ и т.п.). „овек се васпитава у некоЉ субкултури неприхватаЬа смрти, неког ненормалног односа према ЬоЉ. ќваЉ табу ремети да се правилно дочека кончина. „ак ако не бисмо узимали духовни критериЉум, а гледали искЪучиво са профане стране, онда бисмо, схватаЉуЮи да Юемо ускоро завршити своЉе путоваЬе, осетили потребу да макар очистимо савест пред Ъудима. «амолили све за опроштаЉ, рекли добру реч драгим и блиским Ъудима.

Ч ако да се понашаЉу родбина пациЉента и блиски Ъуди? ƒа ли у сваком случаЉу треба тешити и давати наду?

Чќ смрти треба обавезно причати. ѕитаЬе Ље само како то чинити: какве речи изабрати, и какво Юе бити унутрашЬе расположеЬе. јко делимо нечиЉу патЬу и видимо да се особа Љош увек нада и да та привидна нада омета болесника да спозна близину смрти и да се покаЉе, у том случаЉу смо у обавези да кажемо све отворено. јли, ако се болесник стално каЉе, свесно исповеда, сматрам да нема потребе концентрисати пажЬу на ту тему. ” принципу, такав човек Ље спреман за смрт.

Ч акве молитве Ље умесно читати човеку коЉи се налази у кризноЉ ситуациЉи?

Ч” сваком случаЉу се треба молити. ЌиЉе важно коЉе су тачно речи у питаЬу. јли ако говоримо конкретно о речима молитви у коЉима се налази оно што би помогло човеку да излиЉе своЉу душу у тузи, пре свега бих навео молитвени канон ѕресветоЉ Ѕогородици. »ли, на пример, молитву старца ѕартениЉа  иЉевског Ч врло дубока, покаЉна. ѕостоЉи мноштво добрих молитви.  ада се човек налази у тешком стаЬу, треба му, по правилу, чисто физички нешто читати. «ато су овде наЉпогодниЉе кратке молитве: „Ѕогородице ƒЉево, радуЉсЉа“, »сусова молитва, „√осподи, помилуЉ“. ѕа чак и само „√осподи!“ Ље веЮ молитва.

ЧѕостоЉе ли случаЉеви чудесног повратка Ъуди из безнадежног стаЬа у нормалан живот?

ЧЅило Ље много таквих случаЉева. £едном су ме позвали к старцу на смртном постеЪи, причестио сам га. ѕосле четири године, у наш храм долазе Ьегова кЮерка или унука да оставе цедуЪицу за новопреставЪеног. ”питао сам: „ «ашто за новопреставЪеног? ќн се пре четири године упокоЉио“. ∆ена одговара: „ЅаЮушка, шта Ље са ¬ама! ќн Ље исто вече после причешЮа оздравио и проживео Љош четири године!“

Чƒа ли Ље свештеницима коЉи служе у хоспициЉу потребна помоЮ парохиЉана?  ако они могу да помогну?

ЧЌаравно да Ље потребна! Ѕез парохиЉана коЉи помажу у хоспициЉу било би нам тешко. —вештеник обично има пуно обавеза, он долази да исповеда и причести. „есто се деси да пациЉенти траже наглас да им се чита ѕсалтир или молитве за причешЮе. ” томе могу помоЮи мирЉани.

—ем тога, добровоЪци обавЪаЉу много других послова: воде рачуна о цвеЮу, организуЉу многе догаРаЉе за пациЉенте ( концерте, послужеЬе итд.).  ада Ље време лепо, шетаЉу са пациЉентима, проводе са Ьима време.

“акоРе волонтери воде рачуна о реду у кафе-кухиЬи коЉа Ље формирана захваЪуЉуЮи прилозима парохиЉана храма ѕолагаЬа ризе ѕресвете Ѕогородице. ѕре Ље то била запоставЪена, просториЉа намеЬена медицинским сестрама и Ьу нико ниЉе користио, а сада Ље то приЉатна зона одмора са добрим намештаЉем, где родбина оболелих може да попиЉе кафу, подгреЉе храну. “амо се, такоРе, славе роРендани. «а децу Ље направЪен Юошак за игру. Ќе тако давно, уреРена Ље Љош Љедна зона, у коЉоЉ сада живе птице, и где се налазе двосед и фотеЪе, мала комода и подна лампа.

«аЉедничким напорима успевамо да од ове установе не правимо казнено место, веЮ приЉатно и удобно. Ќаравно да има Љош много да се ради. »пак, доста Ље ураРено. Ќа саЉту храма ѕолагаЬа ризе у Ћеонову обЉавЪуЉемо вести о потребама болнице, а такоРе и извештаЉ о учиЬеном послу. ”колико Ље неко заитересован и жели да укаже помоЮ, биЮе нам драго, Љер Ље помоЮ добровоЪаца велика потпора како за болеснике и Ьихову родбину, тако и за особЪе болнице.

—вештеник јндреЉ –ахновски
–азговарала ћарина ћорозова
—а руског »ва ЅендеЪа

" рестовский ћост"

02 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0