Srpska

Ђ ада научимо да волимо и благодаримо ÷арску породицу, питаЬе остатака Юе се само решитиї

Mитрополит “ашкентски и ”збекистански ¬икентиЉе (ћорар), стални члан —ветог —инода –уске ѕравославне ÷ркве, роРен Ље 4. октобра 1953. године. у селу —куЪани ”нгенског округа ћолдавске ——– у породици свештеника. ѕо завршетку средЬе школе, од 1971-1973. године служио Ље воЉни рок. 1974.године, уписао Ље ћосковску духовну семинариЉу, а 1982.године ћосковску духовну академиЉу коЉу Ље завршио са зваЬем кандидат за доктора наука из области богословЪа, са темом „”чеЬе светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова) о молитви“. 1981.године замонашен Ље и рукоположен у ЉероРакона. £ануара 1982.године у Љеромонаха. 28.августа 1990.године возведен Ље у чин архимандрита. 2. септембра 1990.године хиротонисан Ље за епископа Ѕендерског, викариЉа  ишиневске митрополиЉе. 18. Љула 1995.године именован Ље за ≈пископа абаканског и кизилског. 19. фебруара 1999.године возведен у чин архиепископа. ќд Љула 1999.године био Ље јрхиепископ Љекатеринбуршки и верхотурски. 27.Љула 2011.године постао Ље поглавар новоосноване —редЬеазиЉске митрополиЉе, а 4. августа произведен у чин митрополита. ѕочетком октобра именован Ље за сталног члана —ветог —инода –уске ѕравославне ÷ркве и за ректора “ашкенске духовне семинариЉе. ѕредседник Ље ‘онда за очуваЬе спомена на митрополита ћосковског и  оломенског ћакариЉа.

††††

Ч¬аше ¬исокопреосвештенство, сада Ље пажЬа православне Љавности усмерена на нову истрагу о „Љекатеринбуршким остацима“. ¬и сте дуго времена служили у £екатеринбургу, започели традициЉу редовних ноЮних ÷арских литиЉа, на коЉима се данас окупЪа више десетина хиЪада (неки говоре и о стотинама хиЪада ове године) верника.  акав Ље ¬аш однос према остацима пронаРеним у селу ѕоросЉонков лог?

Чќд самог почетка према остацима се нису много озбиЪно односили.  ако су се према ÷ару за живота односили са презиром, тако се и према Ьеговим, како се сматра, остацима односе како било.  ао резултат у свести народа се поЉавило неповереЬе у то да су мошти читаве. ћожда их нема, можда су спаЪене и уништене у потпуности? ƒанас Ље таква ситуациЉа у нашоЉ свести.

ƒанас се —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх  ирил врло мудро, озбиЪно и одговорно заузео за то да се потврди истинитост онога што се презентуЉе. ƒа се откриЉе чиЉи су остаци пронаРени у  оптЉаковскоЉ шуми. ќформЪене су врло озбиЪне стручне комисиЉе. “ренутно ради око петнаест различитих стручних комисиЉа, од коЉих свака спрема своЉе закЪучке. ќчекуЉемо тачне закЪучке ових комисиЉа и онда Юемо, наравно, донети одлуку шта чинити и како се према свему томе односити.

—вЉатЉеЉши ѕатриЉарх се, како сам веЮ рекао, врло озб膆†††††††† Ъно односи према утврРиваЬу истине. Ўта Ље Љако важно, никога не убрзава и никоме не ограничава слободу говора. —вако може да изнесе своЉе мишЪеЬе, своЉ став према овоЉ теми, да изнесе своЉе предлоге. ѕостоЉе, наравно, компететнтне групе научника, коЉи треба да нам даЉу професионалне одговоре на питаЬа, коЉе свако може поставити. » мирЉанин,и ЉереЉ, монах, и архиЉереЉ Ч сви могу реЮи своЉу реч, и на све треба да добиЉемо одговор. Ќа све наше недоумице.

» Ља имам питаЬе: зашто овако, зашто не онако? £а сам служио у £екатеринбургу 12 година, налазио се у епицентру свих догаРаЬа, познаЉем ситуациЉу изнутра. ¬ише пута сам био у √аниноЉ Љами, знам како се Ъуди према томе односе, каква питаЬа поставЪаЉу. ћени Ље такоРе много тога неЉасно. «а све нас Юе бити врло важно да се добиЉу одговори на ова питаЬа.

Чѕре свега, наука треба да да одговоре на сва постоЉеЮа питаЬа?

Чƒа, историЉска наука, генетика, антропологиЉа... —ада постоЉи много научника коЉи се баве овом темом. “о Ље исправно, тако и треба да буде. £ер говоримо о ÷ару, о предводнику наше државе, о ѕомазанику ЅожиЉем, на краЉу краЉева. «ато не смемо пренебрегавати ово питаЬе, као што се то пре чинило. “оком разматраЬа оног што Ље учинила предходна комисиЉа, нова група научника, истраживача и криминалистичара више пута Ље понавЪала да Ље приликом предходних истрага допуштено много грешака. —ада се то исправЪа, меЬа и чини све онако како треба да буде.

јли, ниЉе само то важно. ¬ажно нам Ље да вратимо добро име ЌиколаЉа II. — обзиром на то да Ље било много клевете и прЪавштине на имену ÷арске породице и ÷ара, сада наЉпре треба да се трудимо над тим да рехабилитуЉемо, поЉаснимо и праведно осветлимо живот и делатност ÷арске породице.  ада сам служио у £екатеринбургу, свих 12 година смо покушавала да то чинимо. ќджавали смо конференциЉе, организовали изложбе, диЉалоге са научницима историчарима. ¬идео сам како се меЬао однос народа према ÷арскоЉ породици. £ер сви су нам усаРивали да Ље ÷ар овакав, онакав: био слабиЮ, уништио земЪу, и тд. ј он Ље био √лавнокомандуЉуЮи воЉском и флотом, и када Ље он руководио воЉском, одмах се побеРивало, он Ље довео рат до победничког краЉа. ћало Ље фалило за победу. ƒа ниЉе била револуциЉа...  ако се то уклапа?  ако Ље он могао бити слаб? Ќасупрот, он Ље био врло Љак.

Ч¬ладико, ¬и сте били организатор сада веЮ традиционалне ÷арске литиЉе после ноЮне литургиЉе 17. Љула, коЉа се одржава сваке године. ƒа ли сте сваке године присутни на литиЉи?

Чƒа. —ваке године веЮ 17 година учествуЉем у литиЉи од места где Ље убиЉена ÷арска породица, до места уништеЬа или изругиваЬа над светим остацима, у манастир —ветих ÷арских —трастотерпаца на √аниноЉ Љами. ѕочиЬали смо са свега неколико стотина Ъуди. ѕотом Ље постало боЪе организовано.  ренуло Ље 5 000, и 10 000, и 15 000, и 20 000. –адовали смо се: слава Ѕогу, напокон се према ÷ару, према »мператору односе озбиЪниЉе. Ќарод иде, поштуЉе, спомиЬе. Куди су почели да схватаЉу да се са тим државником, са тим ѕомазаником ЅожиЉим догодило нешто невероватно, нешто страшно, ужасно, такво да не можемо ни схватити.

—матрам да, што се више будемо трудили да очистимо име ÷ара од прЪавштине, да обновимо истину о светоЉ ÷арскоЉ породици, проблем са остацима Юе се брже решавати, много брже. ћожда за сада сам »мператор, а и —ам √оспод удржава решаваЬе овог питаЬа, Љер немамо правилан однос према ÷арскоЉ породици.  ада смо организовали литиЉе, мислио сам: зашто се не окупЪа цела –усиЉа? “о Ље »мператор. √лава државе. јли ове године Ље литиЉа броЉала 100 хиЪада учесника. –адуЉе што броЉ присутних расте, али шта Ље 100 000 за целу –усиЉу?!

††††

Ч„ак за цео £екатеринбург...

Ч„ак за £екатеринбург. ƒешава се, идеш у литиЉи путем коЉим су возили убиЉену ÷арску породицу, и гледаш: у куЮама гори светло, неки Ъуди чак излазе на балкон да погледаЉу, радознали су шта се догаРа. јли, да проРу тим путем, показавши Ъубав, поштоваЬе, благодарност »мператору за све што Ље он учинио за –усиЉу, тога нема. «а сада не примеЮуЉемо да се то показуЉе. ѕре свега £екатеринбург то треба да чини. »пак, наравно, и сва –усиЉа треба да има према томе однос.

Ч“о подсеЮа на ситуациЉу стогодишЬе прошлости, када су »мператора склонили са престола?

Чƒа. “ада Ље народ био припремЪен за то неким средствима масовне информациЉе. ¬одио се прави информациони рат. –ат Ље био Љак и Ъуди су некако попустили. ќбЉавили су да се одрекао, Ч и сви су поверовали. ƒа су другачиЉе учинили, да нису поверовали?! ќтишли би код »мператора и рекли: „»мператоре, желимо да живимо са тобом до краЉа, не оставЪаЉ нас“.

Ч»ли би макар питали: „–еци истину Ч да ли си се добровоЪно одрекао?  ако Ље заправо било?“

Чƒа, реци како Ље било. » краЉ. Ќе би било братоубилачког рата. Ќе би било белих и црвених и свега осталог. Ќарод ниЉе имао ту снагу да каже, да пита. ÷ара су ухватили и ухапсили у Ьеговом дому. “о Ље чак апсурд: ÷ара су ухапсили. «бог чега? «ашто? Ќишта ниЉе Љасно.

ЧЌарод Ље ослабио. »нтересантна мисао...

Чќслабио. ƒуховно ослабио. “реба сада да обновимо поштоваЬе ÷арске породице, ÷ара, Љер су они заиста свети Ъуди.  раЉем ’’ века Љош нисмо говорили да Ље свет. —амо човек праведног живота коЉи Ље живео црквено, био верник. ћного доброг Ље учинио за наш народ и државу, подигао ниво живота. “реба говорити народу истину. “реба сви то да схватимо. “о Ље врло важно за наш развоЉ, за процват руске државе. “реба да се покаЉемо: нисмо те добро оценили, ÷аре, нисмо те разумели. ќставили смо те, издали те. ќпрости нам, ÷аре.

“ребало би чешЮе да се сеЮамо последЬих речи из царског дневника. “о су врло озбиЪне речи: „ќколо издаЉа, кукавичлук и превара“. ѕа зар тога нема данас? ƒанас су такоРе присутне све те негативне стране живота, о коЉима Ље он тада говорио. ѕре 100 година. “реба да чуЉемо глас »мператора. Ўта Ље то издаЉа? Ўта Ље то кукавичлук? Ўта Ље то превара? √де смо издали? √де смо испали кукавице? √де смо сагрешили? » да се потрудимо да променимо своЉ живот. ќнда би, наравно, многи проблеми били решени.

Ч¬ладико, да ли се сеЮате, говорили сте о томе да су у манастиру на √аниниЉ Љами, недалеко од тог рова, били пронаРени трагови креча. ƒа ли можете нешто детаЪниЉе реЮи о томе?

Ч2001. године, када се поставЪао темеЪ храма преподобног —ерафима —аровског, откривена Ље читава Љама креча. “ада нисмо придали томе пуно значаЉа, нису спроведене никакве експертизе.

††††

Ч реч Ље био пореклом из тог краЉа, или донесен?

ЧЌе знам. јли била Ље цела Љама креча.  асниЉе, када Ље 2010.године изгорео дрвени храм посвеЮен ƒржавноЉ икони ћаЉке ЅожиЉе, решили смо на том месту да саградимо нешто веЮи камени.  ада смо копали ископ, са стране храма преподобног —ерафима —аровског смо открили канал са кречом. “ада сам замолио наше локалне генетичаре да ураде експертизу креча. –екли су да у Ьему постоЉе органске супстанце. Ќису могли да кажу какве: да ли су тамо Ъудски остаци и неки други, али нешто органско Ље постоЉало. ѕознато Ље да креч има такво своЉство да све уништава. «ато се родила мисао да су тела спаЪивали, поливали киселином, а све што Ље остало, утопили у креч коЉи све уништава.

ЌиЉе случаЉно да Ље у манастиру, на месту где се силази у Љаму, поставЪена спомен-плоча са речима из кЬиге пророка јмоса: „ЌеЮу му опростити, Љер сажеже кости цара ≈домскога у креч“. (јм. 2:1)

Ќа заседаЬу комисиЉе Љуна 2017. рекао сам о томе. “о Ље исто мистериЉа. Ўта Ље то? “реба дати одговор. ѕриликом последЬе посете √аниноЉ Љами, видео сам се са новим истражитеЪем и она Ље рекла: „’аЉде да погледамо таЉ креч, да га проучимо“. ѕоказао сам ЉоЉ место, где Ље одприлике била Љама са кречом. Ќадам се да Юе узети узорке и почети да истражуЉу.

Чѕуно Ље загонетки. Ќе схватамо до краЉа, како се све одиграло...

Чƒа. ≈во сада се мучимо: прави остаци или не? —ада се, наравно, много озбиЪниЉе односе према остацима, пошто се сам ѕатриЉарх Љако озбиЪно заузео за то. јли, нама Ље потребно време како би нам постала Љасна ова ситуациЉа око остатака. “реба добро да размислимо.  ада будемо са свих страна разумели и схватили, када научимо да славимо, поштуЉемо, волимо и благодаримо ÷арску породицу, питаЬе остатака Юе се само од себе решити.

Ч олико Ље познато, данас ÷рква контролише процес експертизе, тесно сараРуЉе са истражитеЪима. —вештеноначелници добиЉаЉу одговоре на сва неопходна питаЬа...

ЧЎта Ље посебно важно, и вредно Ч а за то смо врло благодарни —вЉатЉеЉшем ѕатриЉарху  ирилу, Ље то да он никога не убрзава. Ќе каже: „—ве Ље решено, све ураРено, сада доносимо одлуку“. Ќапротив, он говори: „ Ќека свако каже своЉу реч. Ќека научници даЉу одговор нашем народу, због чега они сумЬаЉу, шта не разумеЉу, а шта разумеЉу. Ќека одговоре на основу докумената, на основу архивских података и експертиза. —ве треба да буде отворено, не треба да буде никаквих таЉни“.

Ч¬ладико, данас смо у прилици да од неких Ъуди чуЉемо, да су они убеРени како Ље верзиЉа истраживача Ќ.ј. —околова о спаЪиваЬу остатака без сумЬе исправна: веле, ма какве закЪучке сада експерти да донесу, неЮемо одступити од тога, ништа ново неЮемо костатовати. “о прети црквеним нередима.

Ч Ќаравно.

Ч ако поступити?

Ч¬еЮ сам рекао, како треба поступити. јко сада подигнемо ниво схватаЬа подвига ÷арске породице, ниво прославЪаЬа и поштоваЬа ÷арске породице, √оспод Юе нам све открити. —ам цар Юе открити. ’аЉде да се присетимо овог примера. ƒанас прославЪамо спомен преподобног —ергиЉа –адоЬешког, дан обретеЬа Ьегових моштиЉу ( интервЉу Ље воРен у “роЉице-—ергиЉевоЉ Ћаври, 18.Љула 2017. године Ч прим. аут.). ћошти су на чудесан начин откривене. ѕреподобни се сам Љавио и питао: „ олико дуго Юете ме држати у води?“  ако?! ѕреподобни —ергиЉе, коЉег волимо и поштуЉемо, лежи у води?! ќтишли, погледали, истина: он Ље у води. »звадили смо из воде Ьегове свете мошти заЉедно са гробом, прославили Ьегов спомен.

»сто треба да буде и када Ље у питаЬу ÷арска породица. “реба да буде добро откровеЬе ЅожиЉе. ƒанас, кад Љедан део народа говори да Ље он овакав и онакав, а други део да ниЉе овакав и онакав, како би могло нешто такво да се деси? ” друштву треба да буде Љединствено прославЪаЬе и поштоваЬе.

††††

Чƒругим речима, проблем идентификациЉе „Љекатеринбуршких остатака“ биЮе решен ако се промени однос друштва према личности »мператора? »нтересантна мисао.  од нас Ље присутно много Ъуди, чак и меРу православнима, коЉи признаЉу да не поштуЉу ÷ара Љер се одрекао престола, показао слабост. ƒеси се да то чуЉемо, и то управо до црквених Ъуди. Ўта да причамо о нецрквеним Ъудима! ћеРу Ьима, а посебно меРу левичарима, коЉи при томе себе сматраЉу за руске патриоте, распростаЬено Ље мишЪеЬе да се 1917.године –усиЉа распала законодавно, Љер Ље ÷ар био слаб.  ако поступати? ÷рква треба веЮ сада да донесе одлуку.

Ч÷рква не само да Юе узимати у обзир сва научна истраживаЬа у свим правцима, него Юе, наравно, слушати и глас црквеног народа. Ќа пример, на питаЬе да ли се ÷ар одрекао престола или не, треба да да Љасан одговор историЉска експертиза. ƒа ли се одрекао, или Ље то била лажна информациЉа? ѕостоЉе нека истраживаЬа историчара, коЉи долазе до закЪучка да се ниЉе одрекао. ƒа Ље такозвани „манифест о одрицаЬу“ био фиктиван, подметнут. £авност су обавестили да се ÷ар одрекао. Ћично сматрам да се ниЉе одрекао, Љер Ље био дубоко веруЉуЮи човек, схватао Ље да Ље он ѕомазаник ЅожиЉи. ÷ар Ље схватао да ако се одрекао од власти, значило би да се одрекао Ѕога, Љер му Ље √оспод дао ту власт.  ако може Љедан верник то да учини?!

ЧќчекуЉете да Юе историЉска експертиза дати одговоре не само на то како су убиЉени ÷арски мученици и шта су убице учиниле са остацима на √аниноЉ Љами или у ѕоросЉонковом логу, него и одговор на питаЬе како Ље дошло до одрицаЬа?

Чƒа. ѕоставЪамо историчарима и представницима других наука много питаЬа и очекуЉемо да добиЉемо Љасан одговор. Ќе очекуЉемо само одговор шта и како се догодило, веЮон треба да буде потврРен доказима.

Чјли коначну одлуку Юе донети —абор? ƒа претпоставимо, научници излажу —ветом —иноду и јрхиЉереЉском —абору своЉе закЪучке, резултате истраге и шта даЪе?  ако ¬и замишЪате даЪи ток догаРаЉа? Ўта даЪе треба да се догоди?

ЧЌаравно, —абор Юе доносити одлуку. —вети —инод треба да разматра, а јрхиЉереЉски —абор да решава. “о Ље врло озбиЪно питаЬе.

Ч“о треба да се деси на јрхиЉереЉском —абору у новембру наредне године, или док Љош ниЉе коначно решено питаЬе?

Ч—вЉатЉеЉши ѕатриЉарх  ирил Ље таквог мишЪеЬа да не треба да везуЉемо питаЬе упуЮено јрхиЉереЉском —абору за неки датум, или неки догаРаЉ. ƒок не добиЉемо одговоре на сва питаЬа, док не решимо сва питаЬа у потпуности, не можемо реЮи: „Ќека јрхиЉереЉски —абор донесе коначну одлуку“. ѕрви јрхиЉереЉски —абор може бити неспреман за доношеЬе одлуке. “реба добити потпуну информациЉу о резултатима истраге, коЉу спроводе разне групе научника из различитих области.

††††

Ч—ада, иако Ље истрага Љош увек у току, незванично се сазнаЉе да Ље веЮина експертиза завршена или скоро завршена. Ѕило Ље обавештеЬе да Ље у Љуну одржан састанак чланова —ветог —инода на челу са —вЉатЉеЉшим ѕатриЉархом  ирилом и представника »стражног комитета на челу са руководиоцем ј. ». Ѕастрикиним, уз учешЮе експерата. ¬еле да су се на Ьему износили први резултати неких експертиза, коЉе су веЮ завршене. ” вези са тим се поЉавило мишЪеЬе да Юе се до Љесени експертизе завршити, а тада Юе се и окупити јрхиЉереЉски —абор, коЉи Юе разматрати ово питаЬе. —матрате ли да се то може догодити?

Ч” Љуну смо слушали прелиминарне извештаЉе разних група научника. ќни су извештавали о ситуациЉи, Ьима су поставЪана питаЬа, врло озбиЪна питаЬа. ќни су одговарали, али ми смо желели да добиЉемо озбиЪниЉе одговоре.

Ч Ќаучници нису одговорили на сва питаЬа?

Ч ∆елимо да нам даЉу конкретне одговоре на сва питаЬа. Ќе само тако около-наоколо. ѕотребни су озбиЪни одговори на сва питаЬа коЉа добиЉамо. —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх добиЉа питаЬа од Ъуди, слуша различита мишЪеЬа, предлоге. ћи нисмо сцеЉалисти у области генетике, у другим наукама. ќбраЮамо се научницима и они као специЉалисти, треба прецизно да одговоре зашто Ље овако, а не другачиЉе. ѕитаЬа се стално поЉавЪуЉу. —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх се према тоЉ теми односи врло озбиЪно, не само тако: на Љедно питаЬе добио одговор, осталим питаЬима може да не придаЉе значаЉа. Ќе, ми треба да доРемо до Љединства у свим питаЬима.

Ч—а Љедне стране, да не би било притвречности у црквеноЉ позициЉи са науком, Љер не можемо ставити под сумЬу резултат експертизе. јли, са друге стране, постоЉи духовно искуство ÷ркве, црквено искуство.

Ч”право тако. ¬еЮ сам говорио о црквеном искуству на примеру преподобног —ергиЉа, када су по посебном откровеЬу ЅожиЉем обретене Ьегове мошти. ѕостоЉи Љош Љедан пример, близак £екатеринбургу, са моштима праведног —имеона ¬ерхотурског. ” XVII веку мошти су просто саме изашле из земЪе. Ќико ниЉе знао ко Ље он, какав Ље то човек. ѕомолили се, и он Ље сам изашао и рекао: „«овите ме —имеон“. ѕотом су Ъуди почели да се присеЮаЉу, чиме се бавио, шта Ље радио.

“ако и треба да буде. “реба да покажемо велико поштоваЬе према ÷арскоЉ породици. ƒа сперемо сву ту прЪавштину, коЉа се таложи на Ьегово име. »даЪе покушаваЉу то да раде. ќдзваЬа лош глас. »мператор Ље био изузетна фигура, необичан човек. ќн Ље урадио много доброг, корисног. ѕрема нашем схватаЬу, са тачке гледишта аскезе, добро се увек куша таквим искушеЬима. “реба да истражуЉемо, гледамо, сву ту нечистоЮу да очистимо и да дамо Ъудима правилно схватаЬе о животу и делатности ÷ара и ÷арске породице.

Ч—ледеЮе године Юе бити 100 година од дана стреЪаЬа светих ÷арских мученика и Ьихових слугу. ћоже се десити да Юе таЉ датум послужити за уразумЪиваЬе народа и обнавЪаЬе доброг имена ÷ара?

Чјко се током ове године будемо молили, ако будемо више обЉавЪивали доброг, позитивног о ÷арскоЉ породици ( не измишЪаЉуЮи, веЮ писати истину шта Ље добро учинио »мператор), може се десити чудо. јко се то не деси, треба Љош да се трудимо. «нам да —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх  ирил не везуЉе решеЬе питаЬа остатака чак ни за 100.годишЬицу убиЉаЬа ÷арске породице.

Ч¬аша мисао Ље Љасна, ¬аше ¬исокопреосвештенство: ÷ар не треба да постане „камен спотицаЬа“. ѕитаЬе остатака не треба да изазива поделу у народу. ј то може постати Љасно када се у друштву буде достоЉно поштовао ÷ар.

Ч≈то, ако следеЮе године доРемо на прославу ÷арске породице и тамо буде милион Ъуди, коЉи Юе иЮи у литиЉи, тада Юе бити могуЮе реЮи да се нешто догодило у свести народа. » ако таЉ милион каже: „—вети ÷арски —трастотерпци реците истину о остацима. √де су они? Ўта су они?“ √оспод Юе открити. ” то не сумЬаЉте.

ЧƒаЉ Ѕоже да се тако догоди. Ѕлагодарим ¬ам, владико, за разговор.

04 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0