Srpska

¬елика √оспоЉина, празник наде и обнове живота у —редачкоЉ жупи

††††

-» без обзира што више од три децениЉе боравим у Ћугану мени Ље и даЪе у памети —редска и ѕризрен где сам роРен-прича —лавиша –адивоЉевиЮ, физиотерапеут пореклом из засеока ћилачиЮи у —редачкоЉ жупи

 ако памте и причаЉу —рби из —редске, празник ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице се одувек славио као сеоска слава за све житеЪе —редачке ∆упе. —коро Юе две децениЉе како Ље црква ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у месту  алуРере, краЉ засеока ѕеЉчиЮи, остала усамЪена. –ат и сеобе су учиниле своЉе па су верници коЉи су обилазили цркву чак и на велике празнике били реткост. Ќарод се окупЪао, резан Ље славски колач, али литургиЉа се од 1999. наовамо и ниЉе служила. ќвог √оспоРиндана Ље црква, достоЉанствено и свечано, литургиЉски, обележила оваЉ велики Ѕогородичин празник. ЋитургиЉу су служили парох призренски, ЉереЉ —лободан АориЮ и архимандрит ћихаЉло, игуман манастира —в. јрхангели код ѕризрена.

Ќа ЋитургиЉи су се окупили малоброЉни преостали —рби из —редачке жупе, а са Ьима да прославе празник, дошло Ље стотинак верника, коЉи су се из овога краЉа раселили у друге делове —рбиЉе, –епублике —рпске, ¬оЉводине и ÷рне √оре. ќвогодишЬи домаЮин славе, —лавише –адивоЉевиЮ, дошао Ље из Ћугана у ЎваЉцарскоЉ, где веЮ 33 године живи и ради као физиотерапеут.

-Куди добре воЪе не знаЉу за границе, не знаЉу ни за вруЮину, ни за даЪину, а и црквица Ље сама смештена под планином, и тражи од сваког верника Љедан мали напор да се доРе до Ье. јл ништа ниЉе тешко кад човек има циЪ и кад зна зашто и где иде - рекао Ље —лавиша –адивоЉевиЮ не криЉуЮи радост што Ље опет у своме завичаЉу.

 ао домаЮин славе, —лавиша Ље литургиЉи присуствовао заЉедно са своЉом остарелом маЉком ѕеруником, супругом —узаном, синовима Ћазаром, ћилошем и ƒушаном и Юерком ћилицом. ”з Ьих су, као и свих дана припреме славе, били сестра Ќада и зет Ѕранислав ’аЯи ѕериЮ.—ва Ьегова деца су роРена у туРини, у Ћугану, али им Ље отац уткао Ъубав и веру ка завичаЉу, па су не само дошли да присуствуЉу слави, веЮ су и цело лето, боравеЮи у куЮи свога деде ћомчила, коЉу су са оцем обновили, радили на среРиваЬу саме цркве и црквене порте у  алуРерима.

††††

- ада сам прошле године преузео славски колач од мог комшиЉе ћикиЉа ЎипиЮа, заплакао сам се од среЮе. ѕружиЮе ми се прилика да са породицом дочекам све Ъуде коЉи доРу на славу, помислио сам. ј онда ми се у цркви Љавила жеЪа да помогнем реновираЬе цркве и да ЉоЉ продужимо век постоЉаЬа, а да народу коЉи Ље остао на овим просторима, дам Љедан трачак наде. » без обзира што више од три децениЉе боравим у Ћугану мени Ље и даЪе у памети —редска и ѕризрен где сам роРен- прича —лавиша.

”лагаЬем у цркву ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице, ниЉе почео повратак родном краЉу. —лавиша Ље почео да се враЮа пре четири године, када Ље дао да се уради додатни кров и од пропадаЬа заштити породична црква –адивоЉевиЮа из 15. века, у засеоку ћилачиЮи, посвеЮена —ветом √еоргиЉу, заштитнику дома –адивоЉевиЮа. ¬еЮ следеЮе године Ље ангажовао маЉсторе на обнови куЮе Ьегових родитеЪа, куЮе за коЉу га вежу лепе успомене из детиЬства. ј када Ље и то завршио одлучио Ље да некако допринесе своме селу, и мештанима —редачке жупе.

††††

-ќдлучио сам се да помогнем реновираЬе сеоске цркве, Љер црква Ље место где Юемо да се среЮемо, да дочекуЉемо празнике, онако како су наши родитеЪи, дедови и прадедови чинили-прича —лавиша.

∆еЪу свога брата —лавише усрдно Ље подржала и Ьегова сестра Ќада, коЉа са супругом Ѕраниславом после прогона из ѕризрена живи и ради као судиЉа јпелационог суда у Ѕеограду.

-ѕрошле године када смо обележавали славу, установили смо да Ље кров цркве доста упропашЮен, да прокишЬава, да су зидови оштеЮени, да Ље дренажа лоша. Ѕрат Ље изразио жеЪу да приложи потребна средства да то поправимо, уредимо, а Ља и моЉ супруг смо га подржали.†† ÷рква иначе ниЉе рушена у последЬем рату, али су врата на звонику неколико пута разваЪивана, иконе разбацане по цркви, а неке су и нестале. ÷рква Ље доста пропала, Љер кад нема Ъуди да редовно обилазе цркву и брину о ЬоЉ, она пропада, како наш народ каже ,,зуб времена чини своЉе“ Ц придружила се своЉим казиваЬем Ќада и наставила:

††††

- ÷рква Ље из 14. века, фрескописана Ље, а по предаЬу Ље, као и све цркве у —редачкоЉ жупи припадала манастиру —в. јрхангели. ѕредаЬе нам Ље потврдио и отац ƒанило, игуман манастира ЅаЬске, коЉи Ље из овог краЉа, додаЉуЮи да Ље црква служила за тиховаЬе калуРера у време врхунца славе ÷ара ƒушана, што и сам назив  алуРере сведочи. ”з помоЮ нашег пароха —лободана АориЮа и оца ћихаЉла из —ветих јрхангела, уз благослов владике “еодосиЉа и —ветлане коЉа Ље из епархиЉе дошла и са стручне стране пружила помоЮ, започнели смо обнову цркве.

–адове на обнови Ље —лавиша поверио човеку из села ѕлаЬана, муслиманске вероисповести, јсиму —аитиЉу, кога Ље како каже ,,заволео као роРеног брата“:

- јсим ми Ље изашао у сусрет када Ље прихватио да, са Ъудима из села ѕлаЬана, ради на реконструкциЉи цркве. ƒео одмора сам провео са Ьима и видео сам да су сав посао обавЪали са пуно Ъубави према ЅожЉем храму и трудили су се да све буде како треба.

—ве што су —лавиша и Ьегова породица урадили, дало Ље плода и наЉбоЪе се видело на дан славе:

- ад сам видео сав таЉ народ окупЪен на слави, срце ми Ље било пуно. Ѕио сам среЮан и задовоЪан што их све видим и чуЉем Ьихово лично задовоЪство за оно што Ље око цркве ураРено. ћоЉа порука Ьима да Љош увек има Ъуди коЉи веруЉу у Ѕога и у Љедно боЪе сутра на овим просторима Ље послата. » оно што Ље било наЉбитниЉе испунила ми се жеЪа да се служи литургиЉа, да ту буду два свештеника, и Ља се захваЪуЉем и оцу —лободану и оцу ћихаЉлу, коЉи су од срца дошли и са моЉим сеЪанима обележили празник. Ѕило Ље лепо што су и после службе остали да се друже са народом, када се после вере наставЪа оно наше, Ъудско, разговор, песма, игра. » испунила ми се жеЪа да засвира хармоника и да моЉа супруга, коЉа Ље иначе из  рагуЉевца поведе коло.

††††

—лавишину радост Ље своЉим присуством увеЮала и Ьегова маЉка ѕеруника, коЉа Ље по доласку  ‘ќ–а, са Ьеговим (сада веЮ покоЉним оцем ћомчилом) морала да напусти ѕризрен, и породичну куЮу, и оде да живи код сина у Ћугану. »ако се креЮе уз помоЮ штапа и медицинске сестре, она Ље са унуцима дошла на литургиЉу и причестила се.

-“о Ље за мене било посебно задовоЪство, Љер сам као син могао да испуним жеЪу своЉе маЉке, доживео сам да и моЉа маЉка буде присутна на служби, и да види онолики свет око цркве. „еститала ми Ље, захвалила ми се и пожелела све наЉбоЪе. ј после сам чуо како Ље пред гостима, за ручком, изЉавила да Ље целе године молила Ѕога да дочека оваЉ данашЬи дан, да доживи заЉедно са свима нама да доРе у цркву, где Ље пре расеЪеништва често долазила-прича —лавиша са сузама у очима.

ƒео колача као залог за наредну годину преузео Ље Ѕата, унук баба Ћене —офтиЮ. ќна Ље имала девет Юерки, све су се поудавале, а Ьихова деца су сваког лета долазила у село и ту проводила време. Ѕата Ље Љедан од Ьих коЉи Ље почео са обновом бабине куЮе.

- —реЮан сам што Ље колач од мене преузео Ѕатица, човек са коЉим сам део детиЬства провео и кога изузетно ценим. » Ља сам у знак сеЮаЬа на оваЉ дан на лицитациЉи коЉа се традиционално после литуриЉе организуЉе у црквеноЉ порти, откупио поклон коЉи Ље он донео у цркву.

††††

ЋицитациЉа Ље Љош Љедан од обичаЉа коЉи се практикуЉе у црквама у —редачкоЉ жупи, Љер Ље то начин да се помогне цркви. —ви коЉи доРу у цркву на литургиЉу донесу дар. “о Ље некад Юебе, пешкир, маЉица, нешто од живине и сл.

-“и дарови се после литургиЉе сакупе и после литургиЉе се продаЉу на лицитациЉи, коЉа Ље у исто време интересантна, поготово када ћики ЎипиЮ води. ќн има духа да се са сваким нашали, добаци. —ви присутни откупе понешто од онога што су други донели, обично за цену веЮу од праве вредности, а сав таЉ новац остаЉе за потребе саме цркве.  упЪени поклон се носи куЮи и чува за здравЪе и благослов Ц обЉашЬава редослед лицитациЉе —лавиша.

ќдржан и турнир у малом фудбалу

—ем славе цркве у  алуРерима, у —редскоЉ Ље обновЪена Љош Љедна традициЉа коЉа Ље са ратом нестала. Ќа игралишту измеРу цркве —в. Ќиколе и сеоске школе, у коЉоЉ годинама нема дечЉе граЉе, организован Ље турнир у малом фудбалу. Ќа игралиште су се окупили ,, ѕризренци“ и ,, —речани“ као и сви из околних места, коЉи су дошли за славу.

††††

‘удбал сам препустио моЉоЉ деци,- прича —лавиша –адивоЉевиЮ, Љер Ља са 55 година нисам више толко спреман за ЉурЬаву за лоптом. јли Ѕогу хвала, Ѕог ми Ље подарио три лепа сина и Юерку коЉа Ље навиЉала за браЮу, и они су ме заменили. ¬идевши све те Ъуде на игралишту, вратио сам се тридесет и четрдесет година уназад, па смо направили Љедну лепу фотографиЉу и снимак са поруком ,,  ад можемо ми, а што не би и ви!“ “о Ље начин да поручимо свим Ъудима добре воЪе да се врате, да обновимо куЮе и да ту, проводимо време лети живеЮи као што смо то некада радили.

—лавиша Ље пун жеЪа и планова, али Љош увек око Ьихове обновЪене куЮе, са цветним двориштем, и новим бунаром, нема повратника. ” засеоку ћилачиЮи у току целе године самуЉе само четворо —рба.

- ћило ми Ље и драго што Ља могу све оно што Ље моЉ отац, моЉ деда, прадеда стекао, да са моЉом децом наставим да чувам. » жеЪа ми Ље да се и остале куЮе, коЉе су трошне и усамЪене, напуне народом, да —редска оживи, да се —рби врате, да цркве не чекаЉу од славе до славе. » надам се да Юе данашЬи велики празник помоЮи да Ъудска свест проради, да се не продаЉу куЮе, у коЉима су Ъуди роРени, Љер схватиЮе Љедног дана да су изгубили оно што им Ље наЉмилиЉе. ћени Ље иностранство помогло да схватим колко и шта значи родни краЉ, али веруЉте да бих волео да видим комшиЉе коЉе се враЮаЉу.

“оме се нада и —лавишина сестра, коЉа Ље по нади и добила име, и у знак благодарности своме брату на труду и улагаЬу написала песму ,, ѕркосим“, коЉа завршава стиховима: ,,ѕркосим не пркоса ради, веЮ што се са буРеЬем сваког новог шарског Љутра, надам боЪем и среЮниЉем сутра“.

20 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0