Srpska

√рех црквеног раскола

÷рквени раскол Ље Љедан од наЉстрашниЉих грехова коЉи човек и Ъуди на земЪи могу учинити, Љер ако се човек за живота не покаЉе за Ьега, раскол може постати страшниЉи чак и од самоубиства. –аскол Ље у суштини Љедна од наЉдубЪих духовних рана на ћистичном —аборном Ѕогочовечанском “елу ’ристовом = ÷ркви, коЉи се од првих времена хришЮанства, па све до данашЬега дана, често пута поЉавЪивао, и с времена на време наново поЉавЪуЉе. ÷рквени раскол, сам по себи, Љесте Љедна велика духовна трагедиЉа за сваког коЉи се расколу приволи, Љесте бол и туга и за саму ÷ркву, Љер човека верника, уколико се не покаЉе, у неком коначном смислу, одваЉа од —аборног Ѕогочовечанског “ела ’ристовог = ÷ркве, одваЉа од Ѕога и Ѕогу верних Ъуди, наЉчешЮе и од наЉближих сродника, те га на Љедан лукави и прикривени начин вуче и низводи у духовну погибао, вечну пропаст и бескраЉну смрт. «ато су неки ÷рквени оци грех раскола, судеЮи по Ьеговим злим последицама, изЉедначавали и са страшним грехом Љереси.

††††

÷рквени раскол, (на грчком σχίσμα Цсхисма - шизма) представЪа нарушаваЬе мира и Љединства са ÷рквом због разлога коЉи немаЉу неке директне везе са исквареношЮу истинског учеЬа о догматима и —ветим “аЉнама, веЮ са неким обредним, календарским, дисциплинским или ЉурисдикциЉским питаЬима. ќснивачи и следбеници неког расколничког покрета називаЉу се Љедном речЉу - расколници.

ћада се расколи поЉавЪуЉу Љош од друге половине другога века (ћонтанисти), у данашЬем смислу реч раскол се среЮе први пут код св. »полита –имског а поводом Ьеговог сукоба и неслагаЬа са ѕапом  алистом (217-222).

ќсновни узрок разних раскола у ƒревноЉ ÷ркви биле су последице недовоЪне оцрквЪености поЉединаца или група, посебно у периоду гоЬеЬа, у временима цара ƒекиЉа (расколи Ќовата и ‘елицисима у  артагени, ЌоватиаЉна у –иму) и цара ƒиоклециЉана (расколи »раклиЉа у –иму, ƒонатиста у јфричкоЉ ÷ркви и ѕавлинов јнтиохиЉски раскол). ќзбиЪна разногласЉа изазвало Ље и питаЬе о  рштеЬу Љеретика, као и питаЬа о поретку примаЬа у ÷ркву павших хришЮана - коЉи су се у време гоЬеЬа на неки начин Љавно одрекли ’риста.

ѕозиваЉуЮи се на учеЬе Љедног од светих  ападокиЉаца, ¬ладика јтанасиЉе (£ефтиЮ) пише: “—ледуЉуЮи великом оцу ÷ркве ’ристове, св. ¬асилиЉу ¬еликоме, древни оци су расколницима називали оне хришЮане коЉи су се одвоЉили од ÷ркве из разлога неких излечивих (поправЪивих) црквених питаЬа. £еретицима су древни оци ÷ркве називали оне коЉи су се због искривЪености Ьихових догмата сасвим одвоЉили и отуРили од саме православне вере па самим тим и ѕравославне ÷ркве. ѕарасинагогама су се пак називале скупине (зборишта, сабраЬа, окупЪаЬа) коЉе биваЉу од непокорних презвитера или ≈пископа, или од ÷рквено необразованог и неваспитаног народа, бунтовничког и револуционарног духа. Ќа пример: јко Ље неко изобличен у неком греху и одлучен од÷рквене службе, па се ниЉе потчинио канонима, него Ље себи присвоЉио предстоЉништво тЉ.старешинство и свештену службу, те заЉедно са Ьим Љош неки одступе, оставивши —аборнуѕравославну ÷ркву - то Ље онда парасинагога.ї

”пореРуЉуЮи пак раскол са ЉересЉу, св. £ован «латоусти закЪучуЉе да "раскол Љесте не маЬе зло од Љереси" а —в.  иприЉан  артагенски учи: "ѕамтите, да оснивачи и руководиоци раскола, нарушаваЉуЮи Љединство ÷ркве, противдеЉствуЉу ’ристу, и не само да √а други пут разапиЬу, веЮ раздиру “ело ’ристово, а то Ље тако тежак грех, да ни крв мученичка не може да га заглади". ≈пископ ќптат ћилевитски (IV век) сматрао Ље раскол Љедним од наЉвеЮих зала - веЮим од човекоубиства и идолопоклонства.

¬ладика јтанасиЉе (£ефтиЮ) такоРе дивно и прецизно указуЉе да Ље —вети £ован «латоусти, потврРуЉуЮи речи св.  иприЉана  артагинског, писао: “Ќишта тако не разгневЪуЉе Ѕога као раздеЪиваЬе ÷ркве. јко и учинимо хиЪаде добара, а сами смо ми они коЉи комадаЉу пуноЮу ÷рквену, онда неЮемо бити маЬе осуРени од оних коЉи расецаЉу тело (’ристово). £ер оно (пробадаЬе тела ’ристовог на  рсту - £н. 19, 31-34), беше на корист васеЪене, иако ниЉе било с том намером, а ово (комадаЬе тела ÷ркве расколима) ничега нема кориснога, него Ље велика штета. ќво не говоримо само предводницима (раскола), него и онима коЉи им следуЉу (=присталицама раскола). £едан свети човек рекао Ље нешто што изгледа смело, али Ље ипак то рекао. ќн рече: Ќи крв мучеништва не може избрисати таЉ грех (раскола)!“

” своЉе време (II век), свети свештеномученик »ринеЉ Ћионски Ље подучавао верне: "’ристос Юе судити онима коЉи производе расколе, - не имаЉуЮи Ъубави према Ѕогу и бринуЮи се више о сопственоЉ (пролазноЉ) користи, него ли о Љединству ÷ркве, расецаЉуЮи и разриваЉуЮи велико и славно “ело ’ристово због маловажних и случаЉних узрока, рушеЮи га, све говореЮи о миру, а производеЮи рат". (ѕета кЬига против Љереси, 4.7).

ѕо речима знаменитог канонисте £ована «онаре (XII век), расколницима се називаЉу они хришЮани коЉи по питаЬима хришЮанске вере и догмата здраво расуРуЉу али се по неким (недогматским) узроцима одваЉаЉу од ÷ркве и образуЉу своЉа отцепЪена расколничка зборишта.

—агласно добром зналцу ÷рквеног права, ≈пископу ƒалматинском Ќикодиму (ћилашу), раскол образуЉу они коЉи "другачиЉе мисле о неким ÷рквеним предметима и питаЬима, коЉи меРутим, лако могу бити примирени", ако се покаЉу. ѕо мишЪеЬу св. »гЬатиЉа ЅрЉанчанинова, расколом Ље дужно да се назове "нарушаваЬе пуног Љединства са —ветом ÷рквом, но, са тачним чуваЬем истинитог учеЬа о догматима и “аЉнама".

Ќаш велики савремени теолог и патролог, ≈пископ јтанасиЉе (£ефтиЮ) овако пак дефинише раскол: “–асколи и секте у историЉи ÷ркве биле су поЉаве коЉе су повремено покушавале да разбиЉу Љединство ÷ркве, и да поЉединце или веЮе групе одвоЉе, одвоЉе од Меног спасоносног Ѕогочовечанског “ела, тЉ. од живе, око ’риста и у ’ристу, духовне заЉеднице деце ЅожиЉе. ќсновно зло раскола и секти било Ље увек: неосеЮаЬе и неживЪеЬе, и зато нарушаваЬе Љединства ÷ркве као Ѕогочовечанске заЉеднице наше са ’ристом и у ’ристу са —ветом “роЉицом и меРусобно, благодаЮу ƒуха —ветога.”

–уски доктор богословЪа и философ јлександар “еодосЉеЉев врло добро закЪучуЉе када каже: "–асколници, проливаЉуЮи крокодилске сузе по поводу "нарушаваЬа" канона ÷ркве, на самом делу су уствари одавно под ноге бацили и згазили све каноне, зато што су изворни канони основани на вери 󆆊единство ÷ркве; они (тЉ. канони) су ван ÷ркве непостоЉеЮи и бесмислени - као што не могу постоЉати државни закони без постоЉаЬа саме државе. ЌераскаЉани грех раскола Ље Љош страшниЉи од греха самоубиства, Љер самоубица погубЪуЉе само себе а расколник и себе и друге, и стога Ље вечна судбина расколника тежа од судбине самоубица."

»нтересантно Ље да Ље знаменити руски свештеник ѕавле (‘лоренски) говорио следеЮе: "£а Юу пре предност дати томе да грешим у заЉедници са ÷рквом, него ли да се спасавам без ÷ркве". ќвим Ље отац ѕавле (‘лоренски) уствари хтео реЮи да Ље само у ÷ркви спасеЬе, и да човек коЉи напушта ÷ркву уствари врши духовно самоубиство.

√овореЮи о погубности и лукавости раскола, —вети  иприЉан  артагенски Ље истицао: "ѕотребно Ље чувати се не само Љавне и очевидне обмане, него и такве коЉа Ље прикривена истанчаним лукавством и препреденошЮу, као вражиЉе измишЪотине и нове преваре: самим именом хришЮанина, завести неопрезне. ќн Ље измислио Љереси и расколе да би срушио веру, искварио истину, разорио Љединство. ќнога кога ослепЪеношЮу не може задржати на старом путу, тога приводи у заблуду и саблажЬава новим. ѕомуЮуЉе Ъуде из саме ÷ркве и наново распростире над Ьима нови мрак, тако да они, не придржаваЉуЮи се £еванРеЪа и не чуваЉуЮи закон, ипак себе називаЉу хришЮанима, и блудеЮи по тами мисле да ходе у светлости. ( Ьига “ќ Љединству ÷ркве”).

—вети  иприЉан  артагенски такоРе каже: "ћоже ли мислити онаЉ ко се не придржава Љединства ÷ркве, да он чува веру? ћоже ли се надати онаЉ коЉи се противи и поступа насупрот ÷ркве, да се он налази у ÷ркви, када блажени апостол ѕавле расуРуЉуЮи о том предмету и указуЉуЮи на таЉну Љединства, говори: "Љедно тело, Љедан ƒух, као што сте и позвани у Љедну наду зваЬа свога; Љедан √оспод, Љедна вера, Љедно  рштеЬе.”††(≈ф. 4, 4 Ц 6).

—вештеномученик  лимент, ≈пископ –имски, писао Ље  оринтским расколницима: "¬аше раздеЪеЬе Ље многе развратило, многе бацило у униниЉе, многе - у сумЬу и све нас - у тугу, а смушеност ваша Љош увек се продужава", док свети свештеномученик »ларион (“роЉицки) сведочи: "÷рква Ље Љедна и само ќна поседуЉе сву пуноЮу благодатних дарова —ветога ƒуха. ћа ко, и ма каквим би начином неко отступио од ÷ркве - у раскол, у Љерес, у самочино збориште, он губи причастност Ѕлагодати ЅожиЉе; м膆знамо, и убеРени смо у то, да отпадаЬе у раскол, или Љерес, или сектанство - Љесте потпуна погибао и духовна смрт."††††††††

—ветитеЪ ‘иларет ћосковски Ље у XIX веку говорио и писао: "ѕравославЪе и раскол су тако супроставЪени Љедно другоме, да су покровитеЪство и заштита ѕравославЪа природно дужни ометати раскол; снисхоРеЬе пак ка расколу природно Ље дужно собом ометати ѕравославЪе."

ѕо речима великог руског и свеправославног богослова двадесетог века, протоЉереЉа √еоргиЉа ‘лоровског “÷рква Ље Љединство. » сво постоЉаЬе Мено Ље у том Љединству и сЉедиЬености, са ’ристом и у ’ристу. £ер смо се сви ми Љедним ƒухом крстили у Љедно тело (1  ор. 12;13). ј праобраз тог Љединства Ље “роЉична £единосуштност. ћера тог Љединства Ље саборност, када се непроницЪивост личних сазнаЬа умекшава и чак скида у савршеном ЉединомислиЉу и Љеднодушности, и код мноштва веруЉуЮих бива Љедно срце и Љедна душа (ƒел. јпост. 4;32). –аскол, напротив, Љесте осамЪиваЬе, издваЉаЬе, губЪеЬе и одрицаЬе саборности. ƒух раскола Ље директна супротност саборности.”

ћеРутим, разговору са браЮом и сестрама коЉи се налазе у расколу, саветовао Ље отац √еоргиЉе ‘лоровски, ми требамо приступати у ƒуху Ъубави и сапатЬе, Љер по речима св. √ригориЉа Ѕогослова: “ми не тежимо победи, веЮ повратку браЮе, због чиЉег се одваЉаЬа††кидамо”.††

” –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви поЉавио се у другоЉ половини XVII века тзв. раскол руских —тарообредника, коЉи Ље у великоЉ мери преодоЪен осниваЬем парохиЉа тзв. £единоверника у XIXвеку. ќваЉ раскол су у XVII веку Љавио због противЪеЬа маЬинских делова руског свештенства, монаштва и верног народа,††реформама ћосковског ѕатриЉарха Ќикона; реформама коЉе су уследиле због одреРених обредних неуЉедначености –уске са осталим ѕравославним ѕомесним ÷рквама тог времена (питаЬе начина осеЬиваЬа крсним знамеЬем -двопрстно или тропрстно, смера ЋитиЉе око храма, двоструког или троструког читаЬа - јлилуиЉа и слично). “акоРе, у –ускоЉ ÷ркви се током XXвека поЉавио тзв. ќбновЪенски раскол, али Ље брзо превазиРен и зацеЪен. ” –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, после демократских промена и распада ———–-а, у ”краЉини се поЉавио тзв. ”краЉински раскол, коЉи ни до данас ниЉе преодоЪен.

” √рчкоЉ ÷ркви се од средине тридесетих година XX века поЉавио тзв. раскол —тарокалендараца, коЉи су неразумно и без икаквих озбиЪних разлога прекинули ÷рквено општеЬе са новокалендарским ≈пископима, свештеницима и верницима у √рчкоЉ.  ако то обично бива када се неко одвоЉи од £едног спасоносног —аборног “ела ’ристове ÷ркве ѕравославне, две основне расколничке грчке старокалендарске фракциЉе, ћатеЉевци и ‘лоринци, у последЬих 80 година су се Љош више разделили на десетине маЬих или веЮих расколничких група и парасинагога, коЉе се меРусобно непрестано сваРаЉу, учестало анатемишу и стално сукобЪаваЉу, делеЮи се на све више и више самозваних - »стинитих ѕравославних ÷ркава.

” —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, после ƒругог светског рата поЉавио се 1963. године тзв. јмерички раскол коЉи Ље у наЉвеЮоЉ мери преодоЪен 1991. године залагаЬем и светим молитвама блаженоупокоЉеног и светог ѕатриЉарха —рпског √. ѕавла и целог епископата —ѕ÷. “акоРе у време комунизма, тачниЉе 1967. године, по налогу ондашЬих комунистичких власти, а по слабости и суЉети малоброЉног дела ЉерархиЉе у £угословенскоЉ —оциЉалистичкоЉ –епублици ћакедониЉи, никао Ље и тзв. ћакедонски раскол, коЉи ни до данас ниЉе превазиРен. ” последЬих двадесетак година, на телу —ѕ÷ поЉавила су се Љош два раскола и то: ƒеведесетих година предходног века, тзв. јкакиЉев старокалендарски раскол, коЉи броЉи само неколико стотина ревнитеЪа не по разуму, и раскол бившег епископа јртемиЉа коЉи броЉи неколико хиЪада духовно оЉаРених и преварених Ъуди. ќваЉ раскол, или тачниЉе парасинагога, по Ьему носи назив јртемиЉев раскол или јртемиЉева парасинагога, мада се тачниЉе ипак може назвати - ћаркова парасинагога, Љер Ље у меРувремену због многоброЉних канонских прекршаЉа и упорности у непокаЉаЬу, бивши владика јртемиЉе рашчиЬен, враЮен у ред мирЉана са именом ћарко, а на краЉу и избачен из ѕравославне ÷ркве ’ристове. ќба ова душепогубна и трагична раскола су и данас присутни, мада Ље јртемиЉев раскол далеко броЉниЉи од јкакиЉевог, па самим тим и трагичниЉи за српски народ и све присталице раскола коЉи су се неразумно и непромишЪено одвоЉили од Љединоспасоносног ÷рквеног Љединства.

ѕрави и истински путоказ, своЉ у раскол залуталоЉ браЮи и сестрама, чини нам се да Ље дао владика јтанасиЉе (£ефтиЮ) написавши: “«ато Ље, по речима и делима, тЉ. по живом ѕредаЬу свагда присутних —ветих јпостола и —ветих ќтаца у живоЉ ÷ркви ∆ивога ’риста, потребно стеЮи дар ƒуха —ветога, као што га има ÷рква ЅожиЉа, за "разликоваЬе духова" (1 ор. 12.10), те расколницима не треба олако веровати, Љер, по речи ЅожиЉоЉ, "не треба веровати свакоме духу, него испитивати духове Љесу ли од Ѕога; Љер су многи лажни пророци изашли у свет" (1£н. 4, 1), и зато треба "благодаЮу утврРивати срца" и "подвигом извежбавати осеЮаЬа за разликоваЬе добра и зла", и тако - лично молитвено и литургиЉски саборно - "сеЮати се своЉих ”читеЪа (=јпостола и ќтаца), коЉи нам проповедаше –еч ЅожиЉу, и гледати на свршетак Ьиховог светог живота, те подражавати веру Ьихову" (=ѕравославну), у коЉоЉ Ље "»сус ’ристос »сти: Ључе, данас, и довека" (£евр. 5. 14; 13; 7-9), те тако, "укореЬени и утемеЪени у Ъубави са свима —ветима" - "знати како живети и понашати се у ƒому ЅожиЉем, коЉи Ље ÷ркава Ѕога ∆ивога, —туб и “врРава »стине", у коЉоЉ Ље "исповедана (=доживЪавана) ¬елика “аЉна побожности: Ѕог се Љави у “елу", Љави се као ’ристос Ѕогочовек у ÷ркви и као ÷рква (≈ф. 3, 18; 1“им. 3, 15-16).

ѕоуке.org

24 / 09 / 2017

     оментари:

    2017-10-08
    04:37
    дамЉан:
    ¬елики део признаЬа за излечеЬе такозваног "америчког раскола" припада и ћитрополиту »ринеЉу, чиЉе Ље писмо по устоличеЬу ѕатриЉарха ѕавла почело процес уЉедиЬеЬа —ѕ÷. ’вала им обоЉици и нека их драги Ѕог награди за таЉ велики подвиг. ¬ечнаЉа памЉат!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0