Srpska

Ќачини страдаЬа свештеника —рпске ѕравославне ÷ркве

”лазак комунистичких Љединица у –аковицу, средином октобра 1944. године, означио Ље почетак великог страдаЬа за –аковичку парохиЉу. Мено страдаЬе представЪа парадигму страдаЬа ÷ркве и верног народа широм —рбиЉе, у првим месецима „ослобоРеЬа” Ц месецима „дивЪих чишЮеЬа” и „пасЉих гробаЪа.” ” книзи Ракона јлександра јздеЉковиЮа „√олгота –аковичке ѕарохиЉе. —традаЬе свештеника и парохиЉана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се реРаЉу имена мученика, потресна сведочеЬа о Ьиховом ликвидираЬу и бестиЉалности убица.

ќдломак из кЬиге „√олгота –аковичке парохиЉе“ ставила Ље на располагаЬе порталу ѕравославие.рс издавачка куЮа „Ѕернар“. ќва и друге кЬиге ове издавачке куЮе могу да се купе у „–изници «емун“, кЬижари задужбине манастира ’иландар, црквеним продавницама, кЬижарама ƒелфи, Ћагуна, ¬улкан.

—традаЬе српског свештенства била Ље узгредна тема многим писцима и историчарима. Ќажалост ни до данас ниЉе написана студиЉа коЉи би била потпуна када Ље реч о броЉу страдалника. ѕо званичним подацима —инода, од 6. априла 1941. до 9. маЉа 1945. године, јкт —ин. бр. 1060/зап. 237/1947. године, убиЉен Ље 481 свештеник, од разних починилаца и на разне начине.[1]

” маЬе писаним, а више усменим сведочанствима, као и ратноЉ штампи, наилазимо на монструозне злочине коЉе су, у свим случаЉевима пратили комунистичко весеЪе и песма.  омунистички злочинци се нису либили да певаЉу и играЉу око своЉих жртава, коЉе су умирале од разних мучеЬа, на коЉе су их безбожни крвници ставЪали.  омунисти су се посебно доказивали у мучеЬу и убиЉаЬу српских свештеника, а своЉу мржЬу су утиснули и у песме коЉе су у том времену певали. ÷рним словима су остали записани стихови:

„Ќосим капу са три рога и борим се против Ѕога,
ћи смо против Ѕога и владара, против ÷ркве и олтара,
”стаЉ сеЪо, устаЉ роде, да те браним од господе,
од попова мантиЉаша и осталих зеленаша” и тд.

ѕример страдаЬа проте ћилана  лисиЮа, свештеника у Ѕелом ѕотоку отприлике Ље овако изгледало.  ада су га у куЮи Љедни убиЉали, око Ьегове куЮе други су певали и играли коло. ”биЉен Ље 31. октобра 1944. само зато, што му Ље син –астко био у четницима. ѕри томе Ље оваЉ честити свештеник за време рата спасао 100 домаЮина коЉи су изведени на стреЪаЬе, Љер Ље у Ьиховом селу пронаРен Љедан мртав Ќемац. ѕрота ћилан Ље изашао пред немачког официра, обЉаснио и гарантовао да то ниЉе учинио нико од мештана Ѕелог ѕотока. ѕотом су сви ослобоРени. ќгромна Ље листа српских свештеника коЉи су хапшени, ислеРивани, мучени, пЪувани, понижавани и вреРани богохулним изразима кроз комунистичке затворе у Ќишу, »дризову, Ћепоглави, —тароЉ √радишци, ѕожаревцу, —ремскоЉ ћитровици, √олом отоку,  отору, ЌикшиЮу и ѕриштини. «атворени свештеници подвргаваЉу се посебном режиму шиканираЬа и унижаваЬа. —ваки свештеник бива обриЉан. —тавЪаЉу их у мрачне ЮелиЉе, па им онда говоре: „ћоли се Ѕогу да ти помогне. £а сам ти Ѕог.” »ли: „ ако то, да Ље таЉ твоЉ Ѕог тако немоЮан? ƒопустио Ље, да те ухапсимо и држимо овде! «ар не видиш да смо ми Љачи од Ѕога кога ти исповедаш. ћи се не молимо Ѕогу, па смо слободни.[2] ”Ќа Ьима су се иживЪавали иследници, чувари па и егзекутори. „увари су наЉвише волели да организуЉу „забаве” као што су трке свештеника где би Љедан другог морали да узЉашу. ќва трка се обично изводила недеЪом или неким другим државним празником, пред многоброЉном затворском публиком и полициЉом коЉи би се превиЉали од смеха. ѕрво би свештенике построЉили на црту, а затим да по неколико стотина метара наизменично трчеЮи носе на леРима Љедан другога. ћноги нису желели да Љашу своЉу браЮу, али онда би на Ьихова леРа наскочио неки робиЉаш коЉи Ље желео да покаже своЉ патриотизам, или чувар-полицаЉац, они нису били нимало дарежЪиви. ќни би узЉаханог свештеника ударали по глави, а ногама у ребра, тераЉуЮи га да брже трчи. ЌавиЉаЬе и викаЬе „ватрених навиЉача” чуло би се изван затворских зидина. ЌаЉгласниЉи би били када би неки свештеник под теретом и ударцима пао на земЪу. ќнда би полицаЉац, бесан што губи трку, зверски наваЪивао на Ьега и тукао га до бесвести. ќ овим стравичним догаРаЉима сведочи прота ћилутин ѕродановиЮ, коЉи каже да Ље тада у затвору «абела било 36 свештеника. –азна понижеЬа су трпели. —кидали су их голе па тукли, или Љош горе мучили вешаЬем о полни орган, што би се трагично завршило. ”главном сва мучеЬа и тортуре би се завршавале ликвидациЉом. Ќеки су живи бацани у Љаме, неки живи претестерисани или су убиЉани маЪем, стреЪани па бацани у реке, неке су тровали сипаЉуЮи им отров у кафу, некима су после батинаЬа ишчупали Љезик и на краЉу убили и бацили у —аву, као што Ље био случаЉ са протом Ѕошком —имиЮем из  онатица, убиЉеног 16. новембра 1944. ѕроту ћилана “уцовиЮа, коЉи Ље био притворен и осуРен на 18 година робиЉе, уочи ¬аскрса су извели из затворске ЮелиЉе, уз речи стражара: „»злази, попе, идеш да се сретнеш са своЉим Ѕогом.”  рвнички су га ударали будаком, мрцварили и потом у седеЮем положаЉу, Љош живог закопали у земЪу.[3] » многа друга мучеЬа смишЪали су богомрзци и свештеномрзци. —ве Ље било наЉпре осмишЪено Љер хапшеЬа и убиства су углавном била на неке празнике, као што Ље ¬елики четвртак, ¬елики петак, ¬аскрс, ЅадЬи дан, ЅожиЮ или —лава.

”биЉани су и чланови Ьихових породица, попадиЉе и деца. ћладог свештеника  остадина ЌовичиЮа, пароха стоЉничког, убили су заЉедно са попадиЉом коЉа Ље била пред пороРаЉем, у шуми у Љесен 1943. године док су бежали од двоЉице партизана.  омунисти су наЉвише уживали да Љашу свештенике и тако их исмевали, али често би се дешавало да се ово смртно заврши, као што Ље случаЉ са Љеромонахом ≈милиЉаном, старешином ћанастира –аиновац. Мега су Љахали, чупали му косу и браду, шутирали, ударали кундацима и цепали мантиЉу, а онда га убили. —вештеника ћашана ѕетровиЮа су троЉица комуниста Љахала до брда изнад ”мке и ту убили пиштоЪем 8. новембра 1944. године. ќваЉ свештеник Ље био добар приЉатеЪ раковичког свештеника ЌедеЪка —треличиЮа. ” архиви ’рама налазе се преписке измеРу Ьих двоЉице из коЉих се осеЮа приЉатеЪска и братска Ъубав свештеника и Ьихових породица.

Ќеки свештеници су избегли ликвидациЉе, али заузврат су били осуРивани на дугогодишЬе затворске казне. ѕо десет, петнаест, двадесет година. “о Ље наЉбоЪи пример проте —аве ЅанковиЮа, коЉи Ље 19 година провео у затвору у —ремскоЉ ћитровици. ЌаводеЮи да Ље „деветнаест ЅожиЮа, деветнаест ¬аскрса и деветнаест —лава”, дочекао у затвору. Ќеки свештеници су умирали у затворима од батинаЬа, глади и ослабЪеног здравЪа, а Ьихови гробови се не знаЉу, као и оних коЉи су ликвидирани. “реба поменути и случаЉ Љош Љедног свештеника, коЉи Ље био приЉатеЪ и Љедно време сабрат оца ЌедеЪка —треличиЮа. ѕарох реснички, а касниЉе топчидерски, ЉереЉ —ибин —танковиЮ, коЉи Ље одмах после рата, ухапшен и Љедно време провео у затвору ќ«Ќ-е где Ље мучен и ислеРиван а потом пуштен, преминуо Ље од последица батинаЬа у маЉу 1947. године.[4]

ћучени, протеривани, понижавани, камеЬем су засипани, многи ≈пископи —рпске ÷ркве. ≈пископа бачког »ринеЉа (ОириЮа) комунисти су на сваком кораку вреРали и провоцирали.  амеЬем су гаРали двор у Ќовом —аду, и док су пуцала стакла, Љедна од каменица га Ље погодила у потиЪак. ¬ладика Ље пао као покошен, а само га Ље Ѕог спасао од разЉареног и подивЪалог народа коЉи Ље хтео да га линчуЉе. ” месту ќЯаци када Ље дошао да служи —вету ЋитургиЉу, комунисти су га засули каменицама и вероватно би га и убили да Ракон ниЉе скочио и своЉим тело заштитио владику »ринеЉа, а потом га Ље свештеник ћиливоЉ —тепанов изнео кроз прозор. ќд силних удараца задобио Ље тешке телесне повреде, са траЉним сушеЬем кичмене мождине, те Ље све до своЉе смрти 1955. године провео у куЮном притвору, у болесничкоЉ соби. ћучен и понижаван Ље и ≈пископ баЬалучки а потом жички ¬асилиЉе ( остиЮ). ќрганизуЉуЮи митинг против Ьега, протерали су га из ЅаЬа Ћуке.  ада Ље владика пошао ка железничкоЉ станици, успут су му псовали Ѕога и вреРали га, а на самоЉ станици су га и физички напали, шутирали, ударали по слабинама и леРима. ЌаЉвише су га ударали по глави, парадаЉзом, шЪунком и каменицама; оборили камилавку са главе и изгазили, затим пЪували у лице и покушавали да га вуку за браду... ќ овоме сам владика ¬асилиЉе извештава —вети архиЉереЉски синод, где пише: „ аменицом су ме ударили по десноЉ обрви и носу. ƒва пута сам био оборен на перону и пао преко шине. £едни су ме вукли на Љедну, а други на другу страну, те су ми поцепали пелерину и горЬу мантиЉу...»ако су ме милицаЉци уверавали да су ми ствари убачене у вагон, оне су остале у ЅаЬа Ћуци, и Ља сам допутовао без Ьих у Ѕеоград. Ќа две-три станице улазили су у моЉ купе младиЮи и девоЉке, подсмевали ми се и вреРали. £една ученица, гледаЉуЮи у мене, говорила Ље присутнима: ’¬идите колика му Ље брада! —рам га било! »здаЉник Љедан.  олико ли Ље наших поклао на ƒрини! ≈х, овако би га клала!’, завршила Ље показуЉуЮи десном руком као да у ЬоЉ држи какав нож или мач.” ¬ладика Ље и касниЉе у Ѕеограду од комуниста прозиван и провоциран, а 1971. године су га хапсили, извели на суд и осудили на прекршаЉну казну коЉу Ље издржао у краЪевачком затвору.[5] ≈пископа хвостанског ¬арнаву (ЌастиЮа) осудили су на Љеданаест година затвора.  омунисти су га кривили за злочин издаЉе, слабЪеЬе воЉне и економске моЮи државе, као и ширеЬа националне и верске мржЬе. Ќа све свирепости и муке у затвору одговарао Ље певаЬем тропара и молитвом, што Ље безбожне стражаре доводило до лудила. ѕриликом премештаЬа у сремско-митровачки затвор, био Ље везан жицом заЉедно са Љедним римокатоличким жупником. “ако везани, одведени су до железничке станице и стрпани у вагон. ƒошавши на железничку станицу —лавковце код —ремске ћитровице, Ьихов вагон су одвоЉили од композициЉе и оставили на споредном колосеку. Ќегде иза поноЮи, локомотива при пуноЉ брзини ударила Ље у таЉ вагон са осуРеницима. ќд силног удара само их Ље Љеданаест преживело. ≈пископ ¬арнава Ље заЉедно са жупником испао кроз прозор, поломивши обе ноге и руку, док Ље жупник на месту остао мртав. ѕолициЉа Ље забранила окупЪеном народу да повреРеним Ъудима пружи помоЮ.

„ак ни лекари нису смели да приРу док нису дошли припадници ќ«Ќ-е, коЉи су их камионима превезли до затворске болнице.  асниЉе Ље пуштен у куЮни притвор и више пута пребациван из ћанастира у ћанастир где Ље био под надзором ”ƒЅ-е. ≈пископ ¬арнава Ље после седамнаестогодишЬег страдаЬа отрован 12. новембра 1964. године, у педесетоЉ години живота у ћанастиру Ѕеочин.[6vi]

Ќа сличне, или нешто блаже прогоне наишло Ље више ≈пископа —ѕ÷, од коЉих су овде наведена Ьих троЉица. » они су прогаЬани на наЉразличитиЉе начине. Ќеки од ≈пископа су чак и убиЉени а Ьихов гроб до данас нам ниЉе познат. “акав Ље случаЉ са ћитрополитом црногорско-приморским £оаникиЉем (Ћиповцем) коЉи Ље због великог прогона комуниста покушао да напусти земЪу са седамдесет свештеника. ѕут страдаЬа ћитрополита £оаникиЉа био Ље од ÷етиЬа до «иданог моста у —ловениЉи, где су комунисти све свештенике стреЪали, а Ьега ухапсили и пребацили до Ѕеограда и даЪе до јранРеловца. “амо Ље у Љуну 1945. године убиЉен и покопан у некоЉ од таЉних гробница, коЉа до данас ниЉе пронаРена.

ќвакву стравичну судбину одредили су припадници ќ«Ќ-е и ”ƒЅ-е за око 500 свештеника и монаха —рпске ѕравославне ÷ркве. ЅроЉ убиЉених клирика Ље сигурно веЮи Љер Ље данас веома тешко прикупити имена побиЉених богослова и искушеника.  омунисти су убили више ѕравославних свештеника него усташе, или било коЉа друга воЉска на териториЉи некадашЬе £угославиЉе.

јутор кЬига —традаЬе —рбске ÷ркве од комуниста 1, 2 и 3 протоЉереЉ ¬елибор ПомиЮ Ље на основу своЉих истраживаЬа утврдио броЉ страдалих свештеника и монаха. ”купно четири стотине осамдесет два. ќн нам сведочи о многим страдаЬима епископа, свештеника и монаха —рпске ÷ркве. ќвим кЬигама писци свим жртвама комунистичке тираниЉе исплели су мученички венац славе. ќни постадоше небеска —ветила земаЪскоЉ —рбиЉи и квасац ѕравославних хришЮана и —рба за будуЮа времена. —ведоци победе живота над смрЮу. ћучеништво и страдаЬе српског народа Љесте мучеништво и страдаЬе —рпске ѕравославне ÷ркве. »сториЉа и живот српског народа и Ьегове ÷ркве су кроз векове сЉедиЬени крвЪу и костима мученика, свештеномученика и новомученика. ќни су темеЪ нашег народа и наше ÷ркве. ѕреко Ьих ми смо везани за небо.[vii]

£едан броЉ свештеномученика и мученика страдалих од комунистичког режима јрхиЉереЉски сабор —рпске ѕравославне ÷ркве Ље канонизовао. Ќадамо се да Юе се у скориЉоЉ будуЮности канонизовати сви свештеномученици и мученици коЉи пострадаше од руке безбожних комуниста, као и наши молитвеници раковички новомученици, предвоРени своЉим парохом свештеномучеником ЌедеЪком.

—вети ¬ладика ЌиколаЉ Ље Љош тих година великих страдаЬа написао тропар свим страдалницима за веру ’ристову:

“ропар гл. 8

«бог верности Ѕогу и ЅожиЉоЉ правди
пострадасте телом, земЪа се растужи;
јл, спасосте душе, небо се весели.
ј преци се ваши распеваше Ќебом,
Ќа капиЉи –аЉа сретоше вас с песмом:
»мена су ваша у кЬизи ¬ечности,
”лазите у –аЉ, децо бесмртности!
ћи на земЪи, род ваш, кличемо вам у глас:
Ќовомученици —рбски, молите се за нас!

***

ƒруги светски рат Љасно Ље свима доказао да су Ъуди заборавили хришЮански пут и Ьегове свете прописе, и изгубили своЉу душу, продавши Ље Раволу, а своЉе срце испунили мржЬом према ближЬима Љер су из овога срца избили Ѕога и постали духовни сиромаси.”...

„—рби нису навикли на уживаЬа, него више на страдаЬа, каква су наши преци у прошлости доживЪавали. ќсврнимо се на живот и рад, мучеништво оснивача хришЮанске религиЉе »суса ’риста. ќн се свега одрицао у животу да би на таЉ начин пружио доказа Ъудима, какав треба да буде живот на земЪи, да би се добио вечни живот на небу.”... „»здржите часно, децо моЉа! Ѕог Ље са нама! ќва Ље сила кратког века!

(ѕатриЉарх српски √аврило. ћемоари ѕатриЉарха српског √аврила, Ѕеоград 1990, 378Ц379.)


[1] ¬. АуриЮ, √олгота —рпске ѕравославне ÷ркве 1941Ц1945, 157.

[2] ƒ. ¬урдеЪа, ќбезглавЪена —рпска ÷рква, I део, “рст 1964, 53.

[3] —. Ѕ. £овиЮ, ”тамничена ÷рква, 91Ц112.

[4] ¬. Ѕ. ѕеровиЮ, Ѕеоградска ÷рква —ветих апостола ѕетра и ѕавла у “опчидеру, Ѕеоград, 1982, 80.

[5] —. Ѕ. £овиЮ, ”тамничена ÷рква, 145Ц147.

[6] »сто, 132Ц139.

[7] ¬. ПомиЮ, —традаЬе —рбске ÷ркве од комуниста “. 2, 21.

29 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0