Srpska

ѕриступна беседа ≈пископа далматинског Ќикодима

††††

¬аша —ветости, богоЪубива браЮо јрхиЉереЉи, часно свештенство и христочежЬиво монаштво, драга браЮо и сестре,

—тоЉеЮи смерно са страхом и трепетом у овом свештеном тренутку желим да заблагодарим “роЉединоме Ѕогу, ќцу и —ину и —ветоме ƒуху, “роЉици у £единици, што ме Ље удостоЉио ове велике и страшне “аЉне коЉа се извршила нада мном, да Ља недостоЉни и мали у свему, будем хиротонисан у чин епископа и устоличен у трон епископа далматинских.

Ѕлагодарим √осподу Ѕогу и што ме Ље удостоЉио да се родим у српскоЉ православноЉ породици у прелепом граду «адру, Љедном од украса ƒалмациЉе, граду са наЉлепшим заласком сунца, са погледом на сиЬе море, граду коЉи Ље по  онстантину ѕорфирогениту добио назив по томе што Ље стариЉи и од самог ¬ечног √рада.

Ѕлагодарим Mу и што ме Ље одвео и у српску “оскану, брдовиту и зелену ЎумадиЉу, где сам провео заиста прелепе године свога детиЬства у селу ЎуЪковцу поред £агодине, а после и у самоЉ £агодини, премда смо тамо стигли услед немилих догаРаЉа коЉи су се десили у овим краЉевима на заласку прошлог века.

††††

Ѕлагодарим ћу и на животу у —ремским  арловцима, у ЅогословиЉи —ветог јрсениЉа —ремца. «аволио сам и те —ремске  арловце, за коЉе ме вежу и радосна и тужна сеЮаЬа, више радосна него тужна. «аволео сам их Ља „соколе далматинче“, те „ арловце место моЉе драго“ у коЉе „као детенце дошао сам“ тамо и тада „игра беше Љедино ми благо“, али заиста, заиста, Љедино ми благо. ”век им се и сада радо враЮам. » у —ремским  арловцима, на тим падинама дивне ‘рушке √оре, стекао сам приЉатеЪе и браЮу за вечност. ’вала им на томе!

Ѕлагодарим √осподу и на животу у древноЉ £елади, у граду —олуну, граду коЉи Ље принцеза свих градова на Ѕалкану. ƒиван Ље таЉ грчки народ коЉи Ље са нама заЉедно пролазио све голготе и страдаЬа и увек су нам, са Ьима своЉственом радошЮу и непосредношЮу, били истинска браЮа и приЉатеЪи. «ахвалан сам Ѕогу што сам током своЉих студентских дана имао привилегиЉу да их упознам пребиваЉуЮи меРу Ьима и живеЮи Ьихову радост и гостоЪубЪе.

Ѕлагодаран сам и на наЉдревниЉем од свих градова, ¬ечном √раду –иму, натопЪеном крвЪу мученика, граду у коме се на сваком кораку осеЮа дух древног хришЮанства. Ѕоравак у Ьему за време моЉих студиЉа био Ље велики дар од Ѕога и непроцеЬиво животно искуство.

«аиста су чудни путеви √осподЬи!

∆ивеЮи у тим медитеранским земЪама, прелепоЉ и древноЉ £елади коЉа одише православним хришЮанством, и исто тако прелепоЉ и изнад свега културом и уметношЮу пребогатоЉ »талиЉи, све више и више могу да разумем и моЉу милу ƒалмациЉу, како Ље називао велики ¬ладика ћилаш. “у се управо сусреЮу »сток и «апад, надасве блиски нам медитерански »сток, али и исто тако блиски нам медитерански «апад. ѕрожимаЬа двеЉу великих култура на овим просторима, наЉекспресивниЉи израз, за мене лично, проЉавило Ље у ЉедноЉ од наЉлепших песама испеваних моЉоЉ милоЉ ƒалмациЉи, коЉу Ље са ЪубавЪу испевао син овог града у коме се сада налазимо, велики Ќиколо “омазео или Ќикола “омашевиЮ: „» улиЮе ти и у уморне жиле, нову снагу, и ти, пружаЉуЮи десницу »талиЉи, и леву руку ’елади, спаЉаЮеш их у свето коло Ъубавних загрЪаЉа“.

Ќадам се да Юе моЉе животно искуство у тим земЪама бити на корист управо ÷ркви у моЉоЉ родноЉ ƒалмациЉи, где сада постаЉем онаЉ коЉи председава —абраЬем у “елу и  рви √оспода, меРу верним ƒалматинцима, и коЉа Ље на своме ходочашЮу тЉ. на пропутоваЬу кроз оваЉ „свет коЉи у злу лежи“ (1£н 5, 19) ка ÷арству Ќебеском.

ƒалмациЉа Ље сиромашна земЪа, каменита и штура, земЪа горштака, чувених морлака, коЉи су научили да из камена и од сунца, дивних река, као што Ље плава  рка, али и из сиЬег мора, извуку све што могу. ј овако их Ље описао ƒоситеЉ ќбрадовиЮ на своЉим пропутоваЬима кроз ове краЉеве: „сви су то трудоЪубиви, добри, правдоЪубиви и поштени Ъуди“, доброту тих Ъуди „нити Ље чути на свету нити видети!“ “о су моЉи ƒалматинци!

“о Ље земЪа коЉа Ље изнедрила £анковиЮ —тоЉана и »лиЉу —миЪаниЮа, ускочке морлачке Љунаке наше славне историЉе.

«емЪа коЉа Ље испевала наЉлепшу народну баладу ’асанагиницу, коЉу Ље записао у »мотском чувени путописац јлберто ‘ортис на своЉим пропутоваЬима кроз ѕриморЉе и морлачке краЉеве, па Ље том приликом посетио и манастир јранРеловац или како га ми сада зовемо манастир  рку, и посведочио дивном гостоЪубЪу православних монаха коЉи се подвизаваЉу изнад реке  рке.

«емЪа коЉа Ље дала Љедног —иму ћатавуЪа, коЉи Ље кроз своЉу приповетку ѕилипенда испричао сву трагедиЉу народа овога краЉа и посведочио православну веру ових Ъуди у две кратке реченице: „£а се уздам у мога српскога –иста! јко Юе ми помоЮи, хвала му, ако неЮе и онда му хвала, Љер ми Ље све дао, па ми све може и узети, и душу!“

 роз историЉу су се на трону ове древне и апостолске епархиЉе налазили велики и знаменити Љерарси Ќаше —вете ÷ркве коЉима благодарим за све што су учиинили за ову апостолску епархиЉу. ѕоменуо бих овде народног владику —имеона  ончаревиЮа, потоЬег патриЉарха £осифа –аЉачиЮа, наЉвоЪениЉег од свих далматинских епископа —тефана  нежевиЮа, чувеног канонисту Ќикодима ћилаша коЉи Ље по своЉ васеЪени пронео добро име овог свештеног трона, прогнаника и изгнаника »ринеЉа АорРевиЮа, епископâ у тешка времена после II светског рата —тефана Ѕоцу и ЌиколаЉа ћрРу, и на краЉу сведока ових наших времена ≈пископа новограчаничког-средЬезападноамеричког Ћонгина и мог директног претходника ≈пископа зворничко-тузланског ‘отиЉа.

Ѕлагодаран сам и ¬ама ¬аша —ветости и —ветом јрхиЉереЉском —абору што сте мене недостоЉног коЉи немам са чим да се похвалим сем слабостима и гресима своЉим изабрали за епископа и то за првог епископа ƒалматинца у ƒалмациЉи након 106 година, управо после великог и надалеко чувеног владике Ќикодима ћилаша.

Ќа овоме светоме месту желим да се захвалим и моЉим родитеЪима, ѕредрагу и  сениЉи, коЉи сада нису овде са нама, али веруЉем да се радуЉу у √осподу овом свештеном догаРаЉу у насеЪима где праведници пребиваЉу. «ахвалан сам им што су ме учили вери и побожности, али и искрености, да будем то што Љесам и пред Ѕогом и пред Ъудима. ј наЉвише сам им захвалан, нарочито маЉци  сениЉи, на Ъубави, бризи и свим радостима коЉе су ми пружили за свога живота. —ваки тренутак проведен са Ьима вредан Ље мог радоваЬа, сеЮаЬа и благодареЬа Ѕогу на Ьима. ¬ечан им спомен!

ќвом приликом желим да се сетим у моЉим молитвама и моЉих дивних стричева, Ќенада и ћомчила, правих ƒалматинских —рба, коЉи су сваки тренутак свог живота посветили свом роду у ƒалмациЉи, ширеЬу наше културе и очуваЬу народног идентитета. —триц Ќенад ме Ље од малих ногу нарочито учио Ъубави према моме српском народу и према кЬизи, на чему сам му понаЉвише захвалан. ¬ечан и Ьима спомен!††††

” овоме тренутку желим посебно да се захвалим и свом духовном оцу, ≈пископу зворничко-тузланском г. ‘отиЉу, кога сам и наследио на свештеном трону мученичке и распете ƒалмациЉе, а има ли веЮе радости него да син наследи оца по речима —в. √ригориЉа Ѕогослова. ѕо речима Ьеговим он Ље дошао у ƒалмациЉу затекавши апокалиптичну пустош и све срушено али Ље тако добро управЪао словесним стадом и виноградом √осподЬим да Ље и та апокалиптична пустиЬа процветала као крин (»с 35,1-2). ’вала му на томе! ј наЉвише му се захваЪуЉем што Ље мене трпео, моЉу дивЪу и неукроЮену далматинску природу коЉу Ље наЉбоЪе описао блажени £ероним речима: „ќпрости ми, Ѕоже, што сам ƒалматинац!“

††††

Ѕлагодаран сам и Меговом ѕреосвештенству ≈пископу бачком г. »ринеЉу на исказаноЉ бризи и Ъубави коЉу ми Ље безусловно пружао, али не само мени, него Љош и више према моЉоЉ сестри ƒаници. Ќека му √оспод подари многа и блага лета!

“акоРе, благодарим и Меговом ¬исокопреосвештенству ћитрополиту загребачко-ЪубЪанском г. ѕорфириЉу на несебичноЉ помоЮи и подршци коЉу ми Ље пружао док сам био игуман манастира  рке. Ќадам се да Юемо наставити сарадЬу у братскоЉ Ъубави и да Юемо заЉедно да сведочимо –аспетог и ¬аскрслог √оспода на овим просторима.

Ѕлагодарим и ковиЪскоме братству Љер су ми били први додир са монаштвом и за Ьих могу само да кажем речима из —таречника: „Ља нисам монах, али сам барем видео монахе“.

ј шта да кажем у овоме тренутко о моЉоЉ братиЉи крчкоЉ?! Михова Ъубав и трпЪеЬе се не да исказати речима као ни моЉа захвалност.  рка Ље чудо и они се труде сваким тренутком свога живота да то чудо светли пред Ъудима као кандило вере.  ако Ље скоро рекао Љедан од моЉих претходника, ¬ладика Ћонгин: „ако Ље ∆ича српска прича по речи —ветог ¬ладике ЌиколаЉа, онда Ље  рка српска прича за ѕравославне —рбе у ƒалмациЉи“, а Ља могу да кажем да Ље  рка велика прича, чудо и место окупЪаЬа и сабираЬа за све Ъуде добре воЪе, небитно коЉе вере и нациЉе били.

«ахвалан сам и моЉоЉ сестри ƒаници, мада сам ЬоЉ требао да се захвалим на првом месту, Љер ми Ље пружала Ъубав и подршку кроз све ове године. ƒа ниЉе било Ье и Ьене подршке тешко да бих могао да издржим сва искушеЬа у животу до овога тренутка. ’вала ЉоЉ на свему!

ѕоред Ье, морам да заблагодарим и дивноЉ и побожноЉ породици ћорача, јлександру и «агорки, из ѕриЉепоЪа, настаЬеноЉ у Ќовом —аду. «ахвалан сам им Љер су примили моЉу сестру ƒаницу у своЉу породицу као род наЉроРениЉи, а и о мени су исказивали несебичну Ъубав и бригу. ’вала им на свему и нека им √оспод подари сваког благослова!

ќвде морам и желим да заблагодрим и свим моЉим приЉатеЪима, а они, свако понаособ Юе се препознати и узрадовати са мном, тихо, без потребе да им имена помиЬем, Љер то Ље таЉна приЉатеЪске Ъубави. ќни су „бисери расути по целом свету”, а не само од ¬ардара до “риглава. Ѕлагодарим Ѕогу што ме Ље благословио таквим приЉатеЪима. ќд Ьих могу само заискати опроштаЉ и да ме се и даЪе сеЮаЉу у молитвама.

Ќа краЉу бих рекао и нешто о програму свог архиЉереЉског рада. —лужба епископа се састоЉи у томе да он пребива у »стини и проповеда £еванРеЪе сваким своЉим дахом. ”тврРуЉуЮи сваку душу поверену му у вери и побожности, приносеЮи евхаристиЉски ѕринос за Ьихово спасеЬе. ≈пископ се налази на „месту” и ”по обличЉу” ’ристовом по речима —в. »гЬатиЉа Ѕогоносца. Ќа том и таквом месту позван Ље да служи свима, и да се разапиЬе за многе по речима √осподЬим: „—ин човечиЉи ниЉе дошао да му служе, него да служи и даде живот своЉ у откуп за многе” (ћт 20,28). “рудиЮу се управо да служим „наЉмаЬоЉ браЮи МеговоЉ” (ћт 25, 40) сабираЉуЮи све и свакога, и гладне и жедне, напуштене и унижене, сиромашне и богате.

” односима према свештенству и монаштву равнаЮу се увек према речима из 16. канона IV ¬асеЪенског —абора: „одреРуЉемо пак да месни епископ има показати човекоЪубЪе према Ьима” и трудиЮу се да им не будем и Ља на терету поред Ьихове одговорне службе, него управо да исказуЉем очинску бригу и Ъубав.

††††

—а представницима –имокатоличке цркве на овим просторима трудиЮу се да одржавам добросуседске контакте и односе.

»сто тако трудиЮу се да допринесем помиреЬу и саживоту на овим просторима. ћоЉи преци су вековима живели у овим краЉевима бореЮи се и сукобЪаваЉуЮи се како са каменитом и штуром земЪом, ЉедуЮи хлеб у зноЉу лица свога тако и са другим невоЪама, али увек превазилазеЮи све и налазеЮи начина да остану и опстану овде.

«а мене су Љедино мерило у сведочеЬу –ечи ЅожиЉе речи апостола ѕавла „—вима сам био све не бих ли некога задобио за ’риста” (1 ор 9,22). » сваки Ље човек вредан да чуЉе –еч ЅожиЉу, Љер у √осподу смо сви Љедан човек и само човек и ту нема више ни „£удеЉца ни £елина” (√ал. 3,28), ни —рба ни ’рвата. ” есхатону Юемо сви изаЮи Љеднаки пред Ћице ЅожиЉе и свакоме Юе се судити по делима Ьеговим Љер „ќн ниЉе далеко ни од Љеднога од нас” (ƒап 17,27).

ј све вас овде сабране молим да да ме помиЬете у молитвама да ми —веблаги √оспод да снаге да добро управЪам повереном ми епархиЉом и да могу и Ља када изаРем пред √оспода да се похвалим речима: „добар рат ратовах, трку заврших и веру одржах. —ад ме чека виЉенац правде, коЉи Юе ми у онаЉ ƒан дати √оспод, али не само мени, него свима коЉи са ЪубавЪу очекуЉу ƒолазак Мегов” (2“им 4,7-8). јмин.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

02 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0