Srpska

ѕисма о «ападу

ѕисмо прво. ”место предговора

” сабору мученика –уске ѕравославне ÷ркве посебно место заузима архиепископ »ларион (“роЉицки). ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва.

—ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

***

ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011. ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011.
ћени и теби je, драги моЉ ѕриЉатеЪу, пало у део да живимо у страшно, но уЉедно и краЉЬе интересантно и значаЉно доба.  аткад ме стварно хвата вртоглавица, нарочито при помисли на грандиозна светска збиваЬа чиЉи смо савременици предодреРени да будемо.  ао да наступа нека нова, изузетна епоха у животу и повести наше –усиЉе. ЌедовоЪно Ље, чини ми се, само посматрати и доживЪавати догаРаЉе; корисно Ље и размишЪати о Ьима. Ќадам се да Юе садашЬи страшни рат бити користан рускоЉ самосвести. ѕри садашЬем стаЬу ствари, победа над неприЉатеЪем повоЪна Ље за победнике. јли, Ља баш нисам довоЪно навикао да просуРуЉем животне поЉаве са становишта користи. ƒуховно усавршаваЬе нациЉе за мене Ље драгоцениЉе од економског раста и културних успеха. ј раст наше националне самосвести не зависи чак ни од исхода рата; довоЪан Ље веЮ сам сукоб са «ападом. ѕодстицаЉ Ље дат и мисао веЮ ради. ∆елим да у овом писму поверим теби, сродна душо, своЉе наде у будуЮе успехе управо наше, руске самосвести.

ЌаЉватрениЉи од славенофила драгих моме срцу Ц  онстантин јксаков Ц клицао Ље:

’оЮе ли свагда за ≈вропу ташту
ѕрикован бити словенски род?
ЌаЉтеже Љесте ропство духовно,
ЅолниЉих рана од душевних нема![1]

«ар ниЉе истина да су —ловени приковани за ≈вропу, а нарочито ми –уси? £ер код нас «ападом нису усхиЮене само грибоЉедовске девоЉке.  ажем ти, ѕриЉатеЪу мили, да би ми душу свагда обузимала некаква туга када бих прегледао течаЉеве нове руске историЉе или течаЉеве руске кЬижевности. «ашто? Ц упитаЮеш. ѕа зато што сам схватао саму Ьихову општу идеЉу. “у идеЉу бих могао да изразим приближно овако. ƒуго Ље –усиЉа живела, али никаквог смисла у ЬоЉ ниЉе било. Ѕило Ље само мрака, незнаЬа и суЉеверЉа. ЌаЉзад се поЉавио ѕетар I. ” почетку Ље често посеЮивао Ќемачко предграРе, затим Ље „просекао отвор [прозор] у ≈вропу“ и „преобразио“ –усиЉу. “ек од ѕетра –усиЉа Ље угледала светлост. ”кратко речено, „он Ље био Ѕог твоЉ, –усиЉо!“ Ц како су клицали песници-ласкавци. „ѕредпетровска –усиЉа“ Ц збиЪа, то Ље веЮ погрдан назив.  ако су извгрнути руглу животни идеали наших предака! „ƒомостроЉ“[2]Ц то Ље нешто страшно и одвратно! “ако звучи ова реч у устима наших западЬака. ”опште, без Ќемаца ми нисмо низашта и као такви остали бисмо заувек у мраку незнаЬа. ≈то какве мисли ми се ЉавЪаЉу кад читам историЉска дела.  ао да –усиЉа постоЉи свега двеста година, а оно што Ље било раниЉе може да се проучава само као куриозитет, или пак зато што треба штогод проучавати. „ини ми се, ѕриЉатеЪу моЉ, да последЬих двеста година можемо назвати немачким периодом у рускоЉ историЉи.  роз петровски прозор у нашу избу навалише Ќемци и заузеше у ЬоЉ предЬи [главни] кутак[3]. » почеше руски Ъуди да се претвараЉу у Ќемце. ѕрво скинуше Ц а ко сам ниЉе хтео са Ьега су силом свлачили Ц величанствену одеЮу и наденуше кус немачки кафтан. ѕочеше носити смешну и чудну одеЮу Ц камзоле [дуге мушке прслуке] и фракове Ц све одеЮу такве врсте да она, по речи митрополита ‘иларета, не одева толико колико обнажуЉе. ј за одеЮом почеше и душу да меЬаЉу, почеше да живе и мисле на немачки начин, заборавише чак и да говоре руски. ƒвеста година смо обожавали Ќемце. јко смо се понекад дивили ‘ранцузима, то Ље такоРе било по немачком налогу. ” то време су и немачки дворци ослушкивали тон коЉи Ље давао француски ¬ерсаЉ.

ѕетар I. —еров ѕетар I. —еров
††††

“ако смо, ѕриЉатеЪу моЉ, пали у срамно ропство. »ма разних робова. £едни мисле само како да се ослободе ропства, други плачу, као £евреЉи у вавилонском ропству, а има и таквих сужЬева коЉи заборавЪаЉу своЉу отаЯбину и настоЉе да Ље уопште не спомиЬу. –уске Ъуде можемо сврстати у ову последЬу врсту заточеника. –уси су заборавили руску –усиЉу. «наш ли, ѕриЉатеЪу моЉ, да су за  арамзина, када Ље написао „»сториЉу –усиЉске ƒржаве“, говорили да Ље открио стару –усиЉу. «ар то ниЉе карактеристично? ј зна се да Ље од старе –усиЉе до  арамзина прошло свега сто година. “ешко да у своЉ светскоЉ историЉи можемо показати пример да Ље предмет откриЮа била епоха минула пре свега сто година.

ѕа зар ниЉе жалосно такво понижаваЬе свега родног? Ќационално осеЮаЬе и национална руска свест као да су замрли. «амрли, ѕриЉатеЪу моЉ, али не код свих. «амрли су на врху, у „друштву“, али су будни били доле, у народу. ƒок Ље „друштво“ сматрало себе само европским, народ Ље осеЮао себе пре свега као –усе. » ево, чини ми се да се раскол измеРу народа и такозване интелигенциЉе нигде тако оштро не испоЪава као у погледу «апада. »нтелигенциЉа и врхови руског друштва поклонили су се Ќемцу, а народ се према Ќемцу свагда односио с потцеЬиваЬем, свагда критички, неповерЪиво, па чак и иронично. £ер, у руском Љезику Ље сасвим кЬижевна реч „немец (Ьемец[4])“. –азмотри шта она значи. ” народном говору сви западни Ъуди су „Ќемци“. Ќе чини ли ти се, моЉ ѕриЉатеЪу, да Ље сам таЉ назив благо-ироничан? £ер, кад мало дете неразговетно тепа, Ьему говоре: „ах ти немче [Ќемче]!“ ј затим, како Ќемца приказуЉу у народноЉ песми и народним вицевима? ќбавезно као смешног, тупавог и плашЪивог. –ус Ље пред Ьим права Љуначина Ц и досетЪив и одважан.

ћоЉе размишЪаЬе посебно се задржава на оним светлим примерима када Ље руски гениЉе устаЉао против туРинског Љарма и смело показивао да –усиЉа не само да може бити добра без Ќемаца, него да би она без Ьих била боЪа и да Ље Љош и питаЬе да ли Ље –усиЉа била „преображена“ у правцу добра или зла. ќвде подразумевам првенствено словенофиле, те мудре, чисте и часне синове –усиЉе. Ѕез обзира на страшну хаЉку покренуту од стране западЬака[5], упркос равнодушности широких кругова друштва, словенофилство Ље било значаЉна поЉава у руском животу током три четвртине XIX века. ј што Ље наЉважниЉе, какви су све то били изванредни Ъуди Ц словенофили! »мена многих заувек су ушла у историЉу, Љер ни Ьихови неприЉатеЪи нису могли да им оспоре блистав ум и богате таленте Ц философске, кЬижевне и песничке. јли, такоРе Ље необично: онога ко се бавио само проповедаЬем словенофилских идеЉа настоЉали су да предаЉу забораву. Ќису могли да забораве само оне коЉи су били писци и песници. Ѕило Ље тешко заборавити √огоЪа, ’омЉакова, »вана јксакова и ƒостоЉевског. ј ’илфердинг,  онстантин јксаков и Ьима слични? £ер неке су тек у последЬе време почели да „откриваЉу“. Ќо, добро Ље веЮ и то што се ниЉе само народ односио према Ќемцу са потцеЬиваЬем. Ќародни поглед делили су и наЉдаровитиЉи и наЉобразованиЉи Ъуди XIX века. ”опште, драги моЉ ѕриЉатеЪу, напоредо са обожаваЬем «апада нехотице запажаш у рускоЉ мисли и сталну критику «апада и осуРиваЬе «апада. Ќиси ли запажао како код нас често говоре о идеЉноЉ кризи ≈вропе? „ риза западне философиЉе“ Ц тако се назива први озбиЪни философско дело самобитног руског мислиоца ¬ладимира —оловЉова[6]. ј колико у нашим духовним часописима сведоче о кризи римокатолицизма и немачког протестантизма и о краху моралних идеала ≈вропе! Ќе знам да ли има ичега сличног у западноЉ литератури о –усиЉи и –усима, али то некако не могу да претпоставим. ќ чему може говорити Ќемац, спомиЬуЮи –усиЉу? ќн може да говори о кризи наше трговине житом, о кризи наше индустриЉе, али да Ќемац проговори о нашоЉ идеЉноЉ кризи Ц не, то уопште не могу да веруЉем!

ƒакле, Љош се ниЉе из руске душе искоренила свест о своЉоЉ вредности и своЉоЉ самобитности. јли, ѕриЉатеЪу моЉ, пратеЮи штампу и пажЪиво ослушкуЉуЮи Љавно расположеЬе, ипак са жаЪеЬем примеЮуЉем како Ље занемарена истинска руска мисао, како руски Ъуди боЉажЪиво мисле на руски начин, као да се извиЬаваЉу ако се Ьихове мисли не слажу са западним мислима. » ево овде започиЬу моЉе наде у боЪу будуЮност. ћи смо се сукобили са «ападом. ЌесумЬиво, у том сукобу подносимо болне ударце. јли то Юе нас нагнати да размислимо о своЉим односима са «ападом и о себи самима. ћожда се приближио краЉ руском срамном пузаЬу пред «ападом. ” том случаЉу више Юемо заволети своЉе роРено, руско.

— радошЮу ти казуЉем, моЉ ѕриЉатеЪу, да повремено запажам добре знаке. „им су затутЬали громови рата са Ьеговим страхотама, чим Ље потекла крв наших бранилаца, код нас су се зачули гласови о „свргнутом идолу“, а под тим идолом су подразумевали немачку културу. ѕочели су све дубЪе да преиспитуЉу западне вредности. »доли коЉима су се руски Ъуди клаЬали двеста година Љош нису сви збачени са стрмих гора у брзе реке, али неки су веЮ збачени и отпловили у море заборава, иако многи трче по обали узвикуЉуЮи: „»зрони из воде, боже!“. Ќаш Ље посао да отискуЉемо те пловеЮе идоле, ако буду пристаЉалу уз обалу.

ћеРу савременим мислеЮим руским Ъудима видим, ѕриЉатеЪу моЉ, како Љедни са бешчашЮем вуку немачке идоле ка обалама Ћете[7] и како други по обалама те реке дозиваЉу своЉе глуве богове: „»зрони, боже!“

£ош у октобру прошле године –елигиозно-философско друштво у знак сеЮаЬа на ¬ладимира —оловЉова организовало Ље Љавну седницу са говорима и предаваЬима о насталом рату. ’тео сам и Ља, ѕриЉатеЪу моЉ, да учествуЉем на том сабору, али сам се затим предомислио. £ер, мислио сам, предаваЬа и говори биЮе обЉавЪени и Ља Юу се упознати с Ьима седеЮи у своЉоЉ келиЉи. «аиста, у децембарскоЉ свесци „–уске мисли“ били су обЉавЪени говори и предаваЬа представника наше религиозно-философске мисли. ƒа ли си их читао, моЉ ѕриЉатеЪу? Ќека нова откровеЬа нисам тамо нашао, али говори и предаваЬа су веома мудри. «а мене су они драгоцени као Љавно исповедаЬе погледа наших савремених мислилаца. —азнаЉеш шта Ље за Ьих драгоцено, шта желе и чему се надаЉу. £а само примеЮуЉем да се, у сваком случаЉу, сав скуп религиозно-философског друштва ипак претворио у критику западног идеала и западних животних начела. јли, на том скупу Љасно су се показали и двоЉаки односи руских мислеЮих Ъуди према «ападу. ” говору председника друштва √. –ачинског Љош се осеЮа глас дивЪеЬа немачкоЉ култури. ќн Ље говорио: „” нашоЉ борби на живот и смрт ми се не сукобЪавамо са старом и поштоваЬа достоЉном културом Ќемачке. Ќе боримо се ми са Ќемачком јлбрехта ƒирера, ’олбаЉна и сликара коЉи су створили бесмртне слике и скулптуре Ьених древних катедрала, нити са Ќемачком Ћесинга, ’ердера, Ўилера, √етеа и Ќовалиса, нити са Ќемачком  анта, ‘ихтеа, Ўелинга, ’егела и Ўопенхауера, тих учитеЪа како руских словенофила, тако и руских западЬака, не боримо се са свом том великом културом недавне прошлости“[8]. ќсим тога, говорник преправЪа песникове стихове[9], приписуЉуЮи их немачкоЉ култури:

Ќек буде помрачен срамотом
ќнаЉ малодушни ко у оваЉ дан
Ѕезумним огорчи прекором
Мену избледелу сен!

ѕредаваЬе кнеза £евгениЉа “рубецког читао сам веЮ са жалошЮу, нарочито ове редове: „ЌемоЉмо сада, после толиких лекциЉа историЉе, оживЪавати... националну гордост и клаЬати се –усиЉи, као идолу“[10]. —асвим су другачиЉе мисли у предаваЬима ¬Љачеслава ». »ванова, професора —ергеЉа Ѕулгакова и ¬. ≈рна „–ат, Ц пише први, Ц се води за избор основних путева човечиЉег духа. ƒа ли Юе се поново покорити, коначно веЮ, сада полуслободан народ, коЉи Ље себе назвао народом –ечи, но одавно носи обличЉе слуге и знатно Ље преименован у народ робова (Slavi Ц Sclavi Ц Sclaven), да ли Юе послужити као нови слоЉ Рубрива за немачку „културу“, као Ьегови безброЉни преци, збрисани са лица земЪе паразитском крвожедношЮу некада наЉЉаче врсте у борби за опстанак? »ли Юе пак —ловени наЉзад реЮи своЉу до сада неисказану реч?“[11] ѕрофесор —ергеЉ Ѕулгаков у рату види „кризу нове историЉе и неуспех ствари новоевропске цивилизациЉе“[12], зато што се дух новог европског човека удаЪио од мистичког центра, одступио од ÷ркве, рационализовао и механизовао живот. ” том духу влада ванрелигиозни хуманизам и протестантизам коЉи Ље сасушио, осиромашио и посветовЬачио хришЮанство. „–усиЉа ниЉе активно учествовала у греху новоевропеизма, она се само заражавала Ьиме. Ќезаведена чарима кнеза овога света, ниЉе она утврРивала култ човекобога-човекозвери... ЌиЉе она вршила протестантску замену хришЮанства Ьеговим своРеЬем на практичан, световни морал. ќна може да одбаци та духовна начела нове историЉе и да поРе своЉим посебним путем. ќна може да се одрекне вавилонске куле и да зажели √рад ЅожиЉи... ќна може да започне подвиг земаЪске изградЬе не у своЉе име, него у име ’риста ƒолазеЮег. ќна може да успламти светом ревношЮу за дело ЅожиЉе, коЉа Юе помоЮи и ≈вропи да претвори цигле вавилонске куле, коЉа се руши, у камеЬе града ЅожиЉег. –усиЉа ниЉе до сада успевала да преваспита себе у стилу нове ≈вропе, Љер она не може да задобиЉе право чуло укуса за то, она неЉасно чуЉе Љедан други зов, другачиЉу заповест: хтети неспоЉиво, немогуЮе, чудесно, жудети уЉедно за земЪом и небом, светом муком мучити се...“[13] „ƒогодила се велика и по свом значаЉу потресна чиЬеница: ми смо опет поверовали у –усиЉу! ј оваЉ духовни препород дугуЉемо свештеном рату и смиреноЉ пожртвованости велике руске воЉске“[14]. ≈то како Ље —ергеЉ Ѕулгаков одредио смисао и значаЉ рата.

ћожеш мислити, драги ѕриЉатеЪу, с каквом утехом сам читао те уистину „руске мисли“! “ако Ље и насловЪено предаваЬе —ергеЉа Ѕулгакова. ¬. ≈рн Ље насловио своЉе предаваЬе „ќд  анта до  рупа“. »сториЉу последЬих дана он овде изводи из философских принципа и протествуЉе против „упрошЮеног схватаЬа светске историЉе“ по коме Ље „немачка култура Ц Љедно, а зверства Ц друго“. —воЉе предаваЬе ≈рн завршава молитвом „да катарзу европске трагедиЉе доживимо у своЉ дубини и да заувек надвладамо не само периферна зверска испоЪаваЬа немачке културе, него и да се ослободимо од Ьених наЉдубЪих принципа, коЉи се сада разобличаваЉу пред онима коЉи имаЉу очи да виде и уши да чуЉу“[15].

«биЪа, како не поздравЪати такво исповедаЬе словенофилских гледишта у слушаоници ѕолитехничког музеЉа!

” последЬе време и против воЪе размишЪам о поЉавама у западном свету. ѕовериЮу ти своЉе мисли ѕриЉатеЪу, драги и блиски души моЉоЉ. јли неЮу описивати «апад.

£е ли потребно описивати «апад? Мега су веЮ толико описивали.  о ниЉе читао о брзини немачких возова, о удобностима иностраних хотела, о чистоЮи берлинских улица? Ќе, хтео бих да прислушнем уздахе западне душе, куцаЬе западног срца, да западну душу упоредим са руском.  аткад небитни утисци наводе на значаЉна размишЪаЬа. “акви утисци су падали и мени у део, а о Ьима размишЪам и сада.

---------------------------------------------------------------------------

[1] —ловенима. Ц ѕесме ј. ’омЉакова и  . јксакова. —ѕб., 1913, стр. 156. (ќвде и даЪе у овоЉ кЬизи примедбе су издавача, а посебно су назначене примедбе преводиоца.) Ц прим. прев.
[2] „ƒомостроЉ“ Ц домаЮи устав, зборник практичних правила, поука и савета о управЪаЬу домаЮинством, заснованих на предаЬском патриЉархалном начину живота.  Ьигу Ље у XVI веку написао свештеник —илвестер, савременик цара »вана √розног. Ц прим. прев.
[3] ѕредЬи [главни] кутак Ц угао у изби на чиЉем су горЬем делу ставЪане иконе, а доле, испод Ьих Ц сто. Ц прим. прев.
[4] Ќемец (Ьемец), рус. Ц нем, мутав човек, немак, нéмац, онаЉ коЉи не говори руски, иностранац са «апада, ≈вропеЉац, а посебно √ерманац, √ерман, √ерманин Ц Ќемац. Ц прим. прев.
[5] «ападЬаци Ц присталице западништва, друштвено-политичког правца у –усиЉи у 40Ц50-им годинама XX века, чиЉи су представници, за разлику од словенофила, заступали западноевропски пута развоЉа –усиЉе. Ц прим. прев.
[6] ¬. —. —оловЉов  риза западне философиЉе. ѕротив позитивиста. ћ., 1874.
[7] Ћета (грч. митол.) Ц река заборава у подземЪу (доЬем свету) чиЉим водама се напаЉаЉу душе мртвих да би заборавиле своЉ земаЪски живот. (».  лаЉн и ћ. Ўипка: ¬елики речник страних речи и израза) Ц прим. прев.
[8] –уска мисао, 1914, фебруар, стр. 85.
[9] ¬. ѕушкинову песму „Ќаполеон“.
[10] –уска мисао 1914, фебруар, стр. 95.
[11] –уска мисао 1914, фебруар, стр. 105.
[12] »сто, стр. 110.
[13] »сто, стр. 114.
[14] »сто, стр. 115.
[15] »сто, стр. 117.

— руског ћирослав √олубовиЮ

03 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0