Srpska

ѕреподобни Ќикандр ѕсковски чудотворац

††††

” дане великог кнеза ћосковског ¬асилиЉа £оановича живЪаше у ѕсковскоЉ области у селу ¬иделебЉу побожан човек ‘илип са своЉом благочестивом супругом јнастасиЉом. Михов наЉстариЉи син, видеЮи добар пример у своЉим родитеЪима, остави светску суЉету и замонаши се. ” овоЉ благочестивоЉ породици роди се преподобни Ќикандар, у свету Ќикон; роди се 1507. године. ќтац Ќиконов убрзо умре, и он остаде на рукама маЉке. ќд детиЬства Ќикон жеЪаше да се научи кЬизи, да би могао читати —вето ѕисмо. ќн често похаРаше своЉу сеоску цркву, посвеЮену светом ЌиколаЉу „удотворцу, чиЉе житиЉе он жеЪаше да подражава.  ао дете, он ниЉе волео дечЉе игре; лепо одело ниЉе га мамило; свиРао му се монашки живот, посвеЮен труду и молитви. ѕобожног дечака нарочито су привлачили подвижничком животу примери преподобних ≈фросина и —аве, коЉи недавно беху засиЉали своЉим подвизима и чудесима у ѕсковском краЉу.

 ада наврши седамнаест година Ќикон стаде молити своЉу маЉку да се она повуче из света и замонаши. јнастасиЉа послуша сина; Љедан део свога имаЬа раздаде сиромасима, други поклони цркви ЅожЉоЉ, па се замонаши у Љедном женском манастиру. ”скоро затим она сконча. Ќикон оде у ѕсков, обиРе све тамошЬе цркве и манастир, и оствари своЉу давнашЬу жеЪу: посети места где су се подвизавали свети ≈фросин и —ава и поклони се Ьиховим нетЪеним моштима. ќд тада у Ьему се Љош Љаче разгоре жеЪа да подражава Ьихове подвиге.

ѕо повратку у ѕсков, Ќикона прими у своЉу куЮу трговац ‘илип, коЉи га беше заволео због Ьегове необичне смирености и трпЪеЬа. ќн га и даде код Љедног Ракона да га учи кЬизи. Ќикон врло брзо изучи кЬигу, и стаде читати —вето ѕисмо, тако да се сви дивЪаху Ьеговом успеху. Ќо Ьегова главна мисао била Ље, како угодити √осподу и спасти душу своЉу. ѕоодавно он беше чуо за неко пустиЬско место измеРу ѕскова и ѕорхова, усред непролазних шума. јли како пронаЮи то место, он ниЉе знао. «ато се моЪаше √осподу да му пошаЪе човека коЉи би га одвео тамо. √оспод услиши Ьегову молитву и посла му таквог човека, по имену “еодора —итника. Ќикон га стаде молити, говореЮи му: £ош у раном детиЬству слушао сам о том пустиЬском месту, али ниЉе било човека да ми покаже то место. ќно Ље теби познато; молим те, упути ме како да га пронаРем; за то Юеш добити награду од √оспода, и моЉоЉ грешноЉ души биЮеш наставник ка спасеЬу.

ѕсков ѕсков
††††

¬идеЮи у Ќикона тако силну жеЪу, благочестиви “еодор га таЉно од других одведе у пустиЬу. Ќачинивши колибу, они се обоЉица ту настанише, и стадоше подвизавати у трудовима и молитвама. Ќакон извесног времена када Ќикон оде у ѕсков да по обичаЉу свом присуствуЉе светоЉ литургиЉи у цркви светог ЅогоЉавЪеЬа, Ьему би глас из олтара: „Ќиконе, Ќиконе, слуго моЉ, иди у пустиЬу, показану ти благочестивим “еодором, и тамо Юеш наЮи покоЉ себи; и после тебе прошириЮе се то место, и многи Юе се на Ьему спасти“.

ѕреподобни Ќикон одмах у духовноЉ радости изиРе из храма и крену у своЉу пустиЬу. Ќа путу се срете са блаженим ЌиколаЉем ѕсковским; оваЉ му предсказа да га у пустиЬи очекуЉу разна искушеЬа од бесова и нападаЉи од злих Ъуди. ј л и то не уплаши Ќикона; он радостан стиже у своЉу пустиЬу, и подвизаваше се петнаест година у труду, молитви, посту, читаЬу —ветог ѕисма, непрестаном бдеЬу. ћноге напасти трпЪаше он од бесова и злих Ъуди, но он за све благодараше Ѕога.

ћеРутим пронесе се глас о подвизима пустиЬака, и околни житеЪи стадоше се стицати к Ьему, просеЮи молитве и поуке. —лава од Ъуди беше тешка смиреном подвижнику Ќикану, и бежеЮи од Ье он остави пустиЬу и врати се у ѕсков. ќдатле оде у  рипецки манастир светог £ована Ѕогослова, основан преподобним —авом. ”гледавши икону подвижника и припавши к раки моштиЉу Ьегових, Ќикон се моЪаше: ѕреподобни угодниче ЅожЉи —аво, помоли се √осподу ’ристу, да ме удостоЉи следовати житиЉу твоме, и приброЉ ме твом изабраном стаду.
—а смиреЬем и сузама Ќикон моЪаше игумана  рипецке обитеЪи да га удостоЉи монашког пострига и прими у братство. Ќо игуман га одвраЮаше говореЮи: ћанастир наш Ље сиромашан и оскудан; неЮеш моЮи ти издржати невоЪе и тешкоЮе на овом месту. Ц ћеРутим Ќикон стално понавЪаше своЉу молбу. »гуман наЉзад пристаде, и Ќикон би замонашен добивши име Ќикандар.  ао монах он се Љош више стаде подвизавати: сав се предаде Ѕогу, потпуно се одрече своЉе воЪе и потчини у свему воЪи игумана и братиЉе. » крепЪаше себе оваквим благочестивим размишЪаЬима: „ћонашко живЪеЬе слично Ље пшеничном поЪу; оно захтева честу кишу од суза и велико трудоЪубЪе. јко хоЮеш да донесеш обилан род а не трЬе, ти онда буди будан умом и труди се; стараЉ се да будеш добра земЪа а не каменита, да би семе посеЉано с неба у срце твоЉе могло донети рода, а не да увене од припеке мрзовоЪе и нехата“. Ц ’ранеЮи таквим спасоносним размишЪаЬима душу своЉу, он ЉоЉ молитвама доставЪаше духовну насладу: у молитвеном бдеЬу провоРаше ноЮи, одгонеЮи тегобу она. “ело своЉе он мучаше уздржаЬем и постом, сеЮаЉуЮи се увек речи пророка ƒавида: ¬иди Љаде моЉе и муку моЉу, и опрости ми све грехе моЉе (ѕс. 24, 18). ¬реме слободно од молитве преподобни Ќикандар провоРаше у рукодеЪу. »гуман и братиЉа дивЪаху се подвижнику, ЬеговоЉ благоЉ нарави, смирености и послушности, бодрости и издржЪивости у подвизима, и прославЪаху Ѕога. ј горе споменута два мужа, ‘илип и “еодор —итник, оба поРоше за примером преподобног Ќикандра и примише постриг у истоЉ обитеЪи; први доби име ‘иларет а други “еодосиЉе; и ту скончаше живот своЉ.

ћеРутим преподобни Ќикандар, поново бежеЮи од Ъудске славе и тугуЉуЮи за преРашЬим пустиЬачким животом, оде у своЉу пустиЬу и проживе тамо неколико година; и храЬаше се Љедино биЪем, и то дивЪом слачицом. Ќо живот подвижников у дивЪоЉ пустиЬи био Ље понекад излаган опасностима. “ако Љедном приликом нападоше разбоЉници на убогу колибу светитеЪеву, покупише бедни иметак Ьегов, лишише га и последЬе утехе Ц светих икона и кЬига, а Ьега самог силно избише, ранише га копЪем у ребра, па оставише Љедва жива. Ќо светитеЪ се не наЪути, веЮ се стаде молити за своЉе злотворе гледаЉуЮи у икону —паситеЪеву: √осподе Ѕоже моЉ! “и Ѕезгрешни добровоЪно прими од £евреЉа страдаЬе ради нашег спасеЬа; а Ља многогрешни претрпех ово потпуно по заслузи за безброЉне грехе моЉе. Ц ј за злотворе своЉе он се овако моЪаше: √осподе, не упиши им ово у грех, Љер не знаЉу шта раде.
Ѕрз на помоЮ √оспод подари на чудесан начин исцеЪеЬе смиреном слузи —воме; а разбоЉници бише кажЬени. Ќа два километра од келиЉе светитеЪеве беЉаше Љезеро ƒемЉаново, у коЉе се улива река ƒемЉанка; по ЅожЉем промислу на обалама овог Љезера разбоЉници изгубише пут, и три дана лутаху узалуд тражеЮи пут и мучеЮи се од глади. » двоЉица од Ьих у очаЉаЬу стадоше ружити светитеЪа. Ќо √оспод казни нераскаЉане: при прелазу преко реке ƒемЉанке, они се омакоше с брвна и удавише се. ѕреостала пак двоЉица уплашише се и раскаЉаше, па нашавши пут ка колиби преподобног Ќикандра, вратише му ове што му беху узели. —а горким плачем и сузама они моЪаху преподобног да им опрости и да се помоли √осподу за Ьих. — родитеЪском ЪубавЪу преподобни прими раскаЉане, опрости им, нахрани их, и много их моли да се оставе злог заната свог Ц краРе, пЪачке и разбоЉништва, па их отпусти с миром. ¬ративши се дома, разбоЉници причаху свима шта им се десило и славЪаху угодника ЅожЉег преподобног Ќикандра. ƒознавши за напад разбоЉника на подвижника, околни житеЪи стадоше му са великим усрРем доносити иконе, хлеб и одеЮу.

ћеРутим, преподобни се ниЉе толико боЉао разбоЉника колико похвале Ъудске. «ато понова остави он пустиЬу, па по други пут крену у  рипецки манастир. ƒошавши тамо, преподобни Ќикандар продужи своЉ строги подвижнички живот; хранио се ражаним хлебом и водом; ниЉе окушао ни вина ни рибе; Љедино Ље у суботу и недеЪу понекад разрешавао себи помало варива. ¬рлинама и строгошЮу живота, трудоЪубЪем, смиреношЮу и послушношЮу, преподобни Ље превазилазио све у манастиру. ќн Ље свима служио: носио воду, секао у шуми дрва и доносио их у манастир. ЌоЮи Ље проводио у сталном бдеЬу; понекад Ље излазио у шуму, обнаживао своЉе тело и давао да га комарци и обади уЉедаЉу, те му Ље по целом телу текла крв; а за то време он Ље непомично седео предуЮи вуну и певаЉуЮи псалме; у свануЮе се враЮао у манастир, први хитао у цркву где Ље одстаЉао сву службу, не мичуЮи се са свога места, и последЬи излазио из цркве. ƒивеЮи се Ьеговим подвизима, братиЉа га по ставише за црквеЬака. ѕоред тога, Ьему би ставЪено у дужност тешко и мучно послушаЬе Ц да меси и пече просфоре. Ќо преподобни с радошЮу стаде вршити таЉ посао, овако расуРуЉуЮи:  ада Ље √оспод наш »сус ’ристос назвао “елом —воЉим хлеб припремЪен за “аЉну ¬ечеру, онда Ља треба да се радуЉем што ме Ље Ѕог удостоЉио да спремам такве хлебове, на коЉима се врши велика и страшна таЉна: на чудесан и недокучЪив начин они се претвараЉу у свето “ело ’ристово.
“ако се подвижник ЅожЉи и надаЪе неуморно трудио. »ноци, видеЮи Ьегову полетну ревност и заволевши га због Ьегове смирености и кротости, молише игумана да Ќикандра постави за келара.[13] »гуман им испуни молбу. »ако унапреРен овим, препоƒобни не измени своЉ раниЉи начин живота, веЮ нову дужност обавЪаше са смиреноумЪем и усрРем, као да му Ље одреРена самим √осподом. «бог дате му власти он се ниЉе понео, имаЉуЮи на уму речи —пасове:  оЉи хоЮе да буде веЮи меРу вама, нека буде свима слуга (ћт. 20, 26). —а дужношЮу келара добивши уЉедно власт у манастиру, преподобни Ќикандар се држаше као наЉмлаРи, пре свих излазеЮи на послове. јли преподобни не остаде дуго келар: Ьему беше неподношЪиво трчкараЬе, везано са келарством, и тешко му падаше непрестано пословаЬе с Ъудима; срце га Ље вукло ка раниЉем пустиЬачком животу, ка безмолвиЉу, ка усамЪеничком молитвеном тиховаЬу, зато се поново реши да заувек напусти манастир.

 рипецки манастир  рипецки манастир
††††

ќтишавши из  рипецког манастира, преподобни отац се настани на Љедном острву, удаЪеном пет километара од манастира. “у он направи колибу и предаде се своЉим уобичаЉеним подвизима; и тако проведе три и по године. —лава Ьеговог пустиЬачког живота привуче к Ьему многе посетиоце, коЉи искаху од Ьега поуке. ћеРутим враг и завидЪивац рода Ъудског нашану игуману и братиЉи  рипецког манастира мисао да Ќикандар, привлачеЮи к себи народ, умаЬуЉе манастирске приходе. «бог тога они доРоше к преподобном са захтевом да се удаЪи са тога места. —ветитеЪ са наЉвеЮом смиреношЮу изврши Ьихов захтев: он понова крену у своЉу пустиЬу, указану му Ѕогом.

ƒошавши у своЉу пустиЬу, светитеЪ се поново предаде подвизима, и проведе тамо као пустиЬак тридесет две године и два месеца, све до саме блажене кончине своЉе. ќд тога он проведе петнаест година не видевши лица човечЉега, те Ъуди ни знали нису место Ьегових подвига. Ќо √оспод на чудесан начин откри свету угодника —вога. Ќеки ѕетар ≈сЉуков коЉи Ље живео на петнаестак километара од колибе светитеЪеве силно Ље патио што нема деце. Ќо гле, Љедном дотрча Љедан Љелен у само двориште ѕетрово. » то би не случаЉно него по воЪи ЅожЉоЉ: као што у старо време √оспод преко Љелена приведе крштеЬу светог ≈встатиЉа,[14] тако и преподобног Ќикандра √оспод откри преко овог Љелена. £ер ѕетар са своЉим Ъудима поЉури за Љеленом, и сапутници Љедан по Љедан заостадоше, тако да наЉзад само ѕетар остаде у потери за Љеленом. £уреЮи за Љеленом ѕетар заРе у страшну, густу прашуму, и изгуби из вида Љелена, али примети малену колибу, ограРену плотом, Ц жилиште преподобног Ќикандра. ѕетар закуца на врата са молитвом, али одговора не би; он понови молитву и други и треЮи пут, но нико му се не одазва. ѕетар онда остаде пред келиЉом чекаЉуЮи. ЌаЉзад се врата отворише, и пустиЬак, коЉи раниЉе ѕетра никада виРао ниЉе, обрати му се овим речима: —ине моЉ ѕетре, иди у гостопримницу код храста, Ља Юу одмах доЮи тамо.

 ада преподобни доРе к ѕетру, оваЉ му се поклони и за: моли за благослов. —тарац му одговори: „едо ѕетре, нека благослов √осподЬи буде на теби и на супрузи твоЉоЉ. Ц ѕетар помисли: ¬идим да Ље ово заиста свети човек и пун ƒуха —ветога, Љер ме никада видео ниЉе, а зна и моЉе име и то да сам жеЬен. Ц » упита ѕетар преподобног како се зове и колико Ље веЮ времена у пустиЬи. —тарац одговори смерно: √решни Ќикандар Ље моЉе име, а колико сам година овде то не питаЉ; то само Љедини Ѕог зна. Ц “ада ѕетар, павши на колена пред светитеЪем, стаде се горко жалити на своЉу злу среЮу: ≈то веЮ сам стар, а немам деце, Ц ѕреподобни му одговори: ”стани, чедо, и врати се дому свом: на молитве ѕресвете Ѕогородице, у вас Юе се родити син.
» стварно, предсказаЬе светитеЪево се испуни. ќд тога времена ѕетар често долажаше к преподобном и храЬаше душу своЉу Ьеговим светим поукама. £едном угодник ЅожЉи рече ѕетру: ѕо одласку мом из овог таштег света, прошириЮе се ово место; над гробом моЉим подигнуЮе се црква у част славног ЅлаговештеЬа ѕресвете ¬ладичице наше Ѕогородице.
ќвога угодника √оспод удостоЉи дара прозорЪивости. £едном приликом к преподобном Ќикандру доРе Љедан од околних житеЪа —имеон, желеЮи да од светитеЪа добиЉе благослов и поуку. ј преподобни, провидевши да —имеону ускоро предстоЉи смрт, рече: —ине моЉ —имеоне, време живота твог скраЮуЉе се, Ц и пруживши му маказе настави: иди у манастир коЉи ти √оспод укаже, и пострижи се овим маказама, Љер се приближуЉе краЉ живота твога. Ц —имеон онда отиде у Љедан манастир, прими постриг, и ускоро, пошто се причести —ветим “аЉнама ’ристовим, с миром отиде ка √осподу.

ѕорхов ѕорхов
††††

ћеРутим Ъуди, слушаЉуЮи о подвижничком животу преподобног Ќикандра, стадоше све чешЮе и чешЮе долазити к Ьему.  ада су се тихо приближавали ЬеговоЉ келиЉи, они би обично чули како се светитеЪ моли, како плаче и често прави метаниЉа. Ќо чим би приметио Ьихов долазак, он се правио ƒа спава.  ада би посетилац закуцао на Ьегова врата са речима: „благослови оче!“ преподобни Ќикандар Ље Юутао; ниЉе одговарао ни на друго куцаЬе; тек после треЮег куцаЬа он се кобаЉаги будио из сна и одговарао: „√оспод наш »сус ’ристос нека те благослови, чедо“.

” таквим подвизима проводаше светитеЪ све дане и ноЮи; никада ниЉе легао да спава, него ако га Ље морио сан, он би одремао седеЮи, и то на кратко време, па би затим опет почиЬао да се моли; у занемариваЬу свога тела ишао Ље дотле да Ље водом умивао само руке и лице; хранио се наЉвише биЪем; а када би му благочестиви Ъуди донели хлеба, преподобни Ље то примао с благодарношЮу, сушио хлеб, и тако га Љео; пио Ље само воду. »ако Ље водио тако суров живот, ипак Ље било немогуЮе видети Ьегово лице намрштеним, напротив оно Ље увек сиЉало радошЮу и спокоЉством. ” току целог ¬еликог ѕоста светитеЪ Ље Љео само Љеданпут недеЪно, а у петак цветне седмице одлазио Ље у ƒемЉановски манастир,[15] причешЮивао се, па се опет враЮао у своЉу пустиЬу.

” самоЉ ствари, само су Ѕогу познати трудови и подвизи, коЉе Ље свети Ќикандар упражЬавао у пустиЬи. „есто су се поЉавЪивали зли дуси да помету преподобнога, па су му чак и ране наносили, као некада светом јнтониЉу ¬еликом. ƒа би окрепио —вога подвижника, √оспод му посла у виРеЬу преподобног јлександра —вирског;[16] оваЉ угодник ЅожЉи охрабри Ќикандра на борбу са невидЪивим неприЉатеЪима. ” ≈ванРеЪу Ље речено да се оваЉ плод изгони само молитвом и постом, Ц тим оружЉем и преподобни Ќикандар однесе победу над кнезом таме. јли Ьему се ваЪало дуго борити са духовима зла: сваки пут кад Ље преподобни хтео да се одмори, око Ьега Ље у келиЉи настаЉала таква тутЬава, као да пролазе многоброЉна кола, или се чула свирка. “ада Ље преподобни почиЬао да чита псалме ƒавидове, и тутЬава Ље престаЉала. “ако зли дуси дуго време и даЬу и ноЮу нису допуштали светитеЪу да се одмори, док их наЉзад ЅожЉом благодаЮу он не победи.

£едном приликом огроман медвед доРе до келиЉе светитеЪеве и поче се тако силно чешати о Ьу, да се она стаде трести и умало не паде. «акрстивши прозорче своЉе келиЉе и осенивши себе сама крсним знаком, светитеЪ извири и виде огромног звера где стоЉи краЉ Ьеговог жилишта. “ада се поново прекрсти, изиРе из келиЉе и закрсти звера.  ао поражен неком невидЪивом силом, медвед паде пред светитеЪем и стаде му кротко лизати ноге, па се затим удаЪи у шуму.

» по други пут Љави се преподобном Ќикандру преподобни јлександар —вирски у предсобЪу келиЉе; крепеЮи га на подвиге он рече: „Ќе боЉ се, брате моЉ Ќикандре: од овог часа √оспод Юе те избавити од свих замки вражиЉих“. Ц » од тада светитеЪ задоби такву власт над Раволима, да се они чак не усуРиваху приближити се ЬеговоЉ келиЉи.

£едан човек по имену ЌазариЉа, коЉи живЪаше недалеко од пустиЬе преподобног Ќикандра, разболе се тешко: црви му покрише цело тело, а на грудима му се отвори велика рана, те му се могла видети изнутрица; болесник се ниЉе могао мрднути без страховитог бола; и од такве болести ЌазариЉа паЮаше годину и по дана. ¬идеЮи да Ље ЌазариЉа оболео од неизлечиве болести и да непомичан лежи, укуЮани Ьегови плакаху не знаЉуЮи како да му олакшаЉу муке. ЌазариЉа мислено призиваше себи у помоЮ светог Ќикандра, и наЉзад нареди да га однесу преподобноме. ќни га однесоше и положише пред келиЉом пустиЬаковом.  ада Ќикандар изаРе из свога жилишта, ЌазариЉа скупивши сву своЉу снагу стаде грлити и сузама заливати ноге Ьегове и молити √а да се помоли за Ьега √осподу. ѕреподобни му рече: ЌазариЉа, пусти ми ноге. Ц Ѕолесник се зачуди откуда му преподобни зна име кад га досада никада виРао ниЉе, па стога Љош усрдниЉе стаде молити светитеЪа. Ц јко ме ти, оче, говораше ЌазариЉа, оставиш, Ља неЮу отиЮи са овога места и умреЮу пред тобом. ѕогледаЉ, та мене су жива веЮ поЉели црви!
“ада преподобни нареди да ЌазариЉу однесу у келиЉу за госте, и препоручи му да се постара да заспи. Ќа то му болесник одговори: ќче свети, за све време своЉе болести Ља ни Љедном нисам могао ока склопити, а како ми ти сада саветуЉеш да заспим? Ц Ќикандар рече: £а сам загреЉао келиЉу очекуЉуЮи твоЉ долазак. «аспи у топлоЉ келиЉи, но прво ми покажи своЉе ране. Ц ЌазариЉа хтеде да му одмах покаже своЉу рану, али не могаде, пошто му се кошуЪа беше прилепила за рану. —ветитеЪ закрсти рану и посла ЌазариЉу у гостопримницу, где он убрзо заспа чврстим сном. ј сам светитеЪ, закЪучавши се у своЉоЉ келиЉи, сву ноЮ усрдно моЪаше √оспода да ќн, £едини »сцелитеЪ свих паЮеника, подари здравЪе болеснику. Ѕрз на помоЮ свима коЉи са вером призиваЉу свето име Мегово, √оспод услиши молитву слуге —вога: изЉутра пробудивши се ЌазариЉа се осети потпуно здрав; одмах устаде на ноге, краста од ране се одвоЉи заЉедно са кошуЪом као Ъуска. “ада он стаде ватрено благодарити Ѕога за исцеЪеЬе и прославЪати Меговог угодника светог Ќикандра. ѕреподобни пак, не желеЮи славу од Ъуди, запрети му да не прича о исцеЪеЬу; притом додаде: да ти не буде горе. —еЪак —имеон ¬асиЪев доРе Љедном к преподобном Ќикандру и горко му се жаЪаше како му Ље украден коЬ ево веЮ пет дана. Ќа то свети отац стаде благо говорити: —ине моЉ, тугуЉем Ља не што су ти украли коЬа и што Ље он пропао, веЮ тугуЉем због човека коЉи га Ље украо, Љер Ље он то учинио по нашаптаЬу Равола. Ц —имеон примети светитеЪу: „уди ме, оче, да ти тугуЉеш због лопова. Ц ѕодвижник одговори смирено:  о много греши, таЉ се осеЮа крив и за грех краРе. Ц ќнда додаде: —ине моЉ —имеоне, иди своЉоЉ куЮи, украденог коЬа брзо Юеш наЮи.

–ечи светитеЪеве обистинише се: наредне ноЮи коЬ сам доЉури куЮи. —имеон онда по други пут доРе к преподобноме, заблагодари му и исприча му шта се десило. ѕритом додаде: ј човек коЉи ми Ље украо коЬа, ЉашуЮи преко реке, удавио се. Ц „увши то, преподобни отац Ќикандар се ожалости и стаде овако поучавати —имеона: —ине моЉ, треба туговати за хришЮане коЉи су без покаЉаЬа умрли у гресима своЉим. Ц “ада —имеон паде на колена и поче просити опроштаЉ за своЉе грехе. ѕреподобни га дуго поучаваше, и своЉим поукама пуним Ъубави просвети душевне очи —имеону, и он се врати куЮи своЉоЉ благодареЮи Ѕога и прославЪаЉуЮи Меговог угодника.

ѕреподобни отац наш Ќикандар, видеЮи да се приближава краЉ Ьеговом земаЪском животу, одлучи да прими велику схиму. –ади тога он оде у ƒемЉански манастир и тамо из игуманових руку прими велику схиму. “о би на осам година до Ьегове кончине. ” то време к преподобноме често долажаше Љедан Ракон из града ѕоркова, по имену ѕетар, ради душеспасоносних разговора. ѕриликом Љедне посете отац Ќикандар каза ѕетру: Ѕрате ѕетре, раниЉе сам дуго време патио од ногу, сада осеЮам олакшаЬе. Ц ѕетар погледа на светитеЪеве ноге, и угледа суве сувцате кости и кожу, што га силно порази. Ц ѕриликом друге посете преподобни отац рече ѕетру: Ѕрате ѕетре, скоро Юе √оспод позвати к —еби моЉу душу и ти погреби тада моЉе грешно тело. Ц ѕетар му на то одговори:  ада ме будеш известио о своме одласку к Ѕогу, Ља многогрешни извршиЮу све по речи твоЉоЉ. Ц ѕодвижник стаде поново молити ѕетра да тада доРе у пустиЬу и чесно погребе тело Ьегово. ј ѕетар га упита када Юе бити Ьегово преставЪеЬе. ѕреподобни одговори: Ќе знам како Юу те известити, Љер Юе то бити за време рата: наиЮи Юе овуда ѕоЪска и Ћитовска воЉска и држаЮе у опсади ѕсков и ѕорхов; а ти када чуЉеш за моЉу кончину, без боЉазни погреби тело моЉе; и над моЉим гробом биЮе подигнута црква у част великог и славног ЅлаговештеЬа.

“ако се преподобни отац Ќикандар спокоЉно припремао да остави оваЉ привремени свет. ѕо истеку тридесет и две године и два месеца откако се преподобни отац последЬи пут настани у своЉоЉ пустиЬи, он се телом разболе. ”брзо светитеЪ осети приближаваЬе смрти, и са сузама стаде молити √оспода да му даруЉе опроштаЉ свих грехова; при томе призиваше у молитвама све светитеЪе ЅожЉе, и своЉе пустиЬско обиталиште повераваше стараЬу ѕресвете ¬ладичице Ѕогородице. «атим преподобни отац наш Ќикандар леже на одар, прекрсти руке, и са речима. „Ѕлагословен си Ѕоже што си тако благоволео, слава “еби!“ предаде √осподу дух своЉ.

“ако се мирно упокоЉи у √осподу чудесни отац наш преподобни Ќикандар ѕустиножитеЪ 24 септембра 1581 године. ѕо Ьеговом предсказаЬу, у то време ѕоЪски краЪ —тефан ЅаториЉ[17] наведе своЉу воЉску на –уску земЪу; неприЉатеЪи опседоше градове ѕсков и ѕорхов, и по целоЉ тоЉ области размилеше се ѕоЪаци и Ћитовци, те граРани нису могли излазити ван градских бедема. “ада у пустиЬу где живЪаше преподобни отац Ќикандар доРе ради светитеЪевог благослова сеЪак £ован ƒолги, из села Ѕоровича.  уцнувши на врата светитеЪеве келиЉе први пут, и други пут, и треЮи пут, £ован не доби никакав одговор; онда уРе у келиЉу и виде да Ље свети Ќикандар отишао ка √осподу, а сва келиЉа и колиба беше препуна изванредног миомира. £ован са страхопоштоваЬем узе чесно тело светитеЪево, и закопа га у земЪу близу храста. «атим он, молитвама светитеЪевим, непримеЮен од ѕоЪске воЉске оде у град ѕорхов и исприча житеЪима о кончини преподобнога и о томе како Ље он сахранио тело Ьегово. Ќа ту вест граРани ѕорхова стадоше ридати и туговати што се лишише таквог усрдног заштитника и молитвеника пред Ѕогом; и они силно жеЪаху да иду на погреб светитеЪу, али се боЉаху неприЉатеЪа. “ада Ракон ѕетар, видеЮи колебаЬе своЉих суграРана, обрати им се оваким речима: Куди браЮо, чуЉте што Юу вам реЮи о новопреставЪенам оцу Ќикандру. —ам он изрекао Ље преда мном предоказаЬе о своме преставЪеЬу к Ѕогу: предсказао Ље да Юе се преставити у време наЉезде Ћитовских Ъуди. ј ви се не плашите и не боЉте се, него смело идите и сахраните чесно тело подвижниково, Љер Ље сам преподобни рекао да вас √оспод Ѕог неЮе предати у руке неприЉатеЪима.

ќва реч Ракона ѕетра охрабри Ьегове суграРане да без боЉазни отиду у пустиЬу, где се тако ревносно подвизавао угодник ЅожЉи за време свог земаЪског живота. “ако, ни од кога неометани, сви граРани: игумани, свештеници, Ракони и мноштво народа, на сам празник ѕокрова ѕресвете Ѕогородице, првог октобра, одоше у пустиЬу, на место подвига и кончине преподобног Ќикандра, однеше много свеЮа и тамЉана, и свечано погребоше чесно тело Ьегово.

”самЪено место подвига ѕустиножитеЪа не остаде заборавЪено. Ќакон две и по године после упокоЉеЬа преподобног Ќикандра над Ьеговом гробницом би подигнута црква у част ЅлаговештеЬа ѕресвете Ѕогородице. √одине 1585 доРе на то место Љедан мирЉанин. “у он прими иночки постриг са именом »саиЉа. ƒуго Ље »саиЉа патио од ногу и наЉзад, молитвама преподобног, би исцеЪен од свога недуга. ќваЉ »саиЉа на месту подвига преподобног Ќикандра устроЉи манастир, назван Ѕлаговештенска Ќикандрова пустиЬа, и сабра у Ьему многоброЉну братиЉу. Ќа упорну молбу братиЉе он се прими игуманства и би произведен за игумана митрополитом Ќовгородским јлександром.

††††

ѕреко сто година чесне мошти преподобног оца нашег Ќикандра почиваху у земЪи, и онда се обретоше нетЪене. √ о дине 1686 то би посведочено расписом патриЉарха —веруског £оакима, после чега сам патриЉарх са сабором духовништва уврсти угодника ЅожЉег у лик —ветих и одреди да се Ьегов спомен празнуЉе на дан Ьегове кончине Ц двадесет четвртог септембра. ћного исцеЪеЬа и чудеса даруЉе свемоЮни √оспод свима коЉи са вером прибегаваЉу к нетЪеним моштима Меговог угодника и усрдно се обраЮаЉу Ьему: ѕреподобни оче Ќикандре, моли Ѕога за нас.

—ветосавЪе.орг

06 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0