Srpska

ѕисма о «ападу

ѕисмо друго. —ловенство

ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. —ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

***

ѕисмо друго. —ловенство

” последЬе време, када Ље словенски свет ступио у крваву борбу са тевтонским светом, често се, моЉ драги ѕриЉатеЪу, присеЮам Љедног детаЪа из моЉих сусрета са западним —ловенима[1]. —усретао сам се са разним словенским народима, са разним Ъудима и у разним приликама, али детаЪ о коме хоЮу сада да ти пишем стално се понавЪао.  акав детаЪ? ѕочеЮу да излажем саме чиЬенице.

Ѕеоград. 1908 Ѕеоград. 1908
††††

ƒана 27. Љуна 1908. године пошао сам из —олуна железницом на север, у Ѕеоград. —олун и ћакедониЉа су тада били (а то не беше баш тако давно!) Ц турски. “урска железница Ље велики испит стрпЪеЬа. ”с-кЉуб... £ош увек “урска. “ек предвече стижемо до српске границе. ѕо равнини десно и лево од пута пружао се Љарак. √раница. —таница –истовац. ѕроменили смо воз. “урци су нестали.  ондуктери у фесовима остали су позади. “ек што смо ступили на српско тле, као да се одмах осетило нешто сродно. “о Ље заиста чудно осеЮаЬе: у „иностранству“ си, а осеЮаш нешто блиско, роРено, своЉе. „ак и сам предео као да подсеЮа на драгу —редЬу –усиЉу с Ьеним бреговима и поЪима. јли ево, на ЉедноЉ станици наумих да узмем врелу воду. » шта Ље испало?  онобар у бифеу, —рбин, и Ља Ц не разумемо Љедан другог. „¬ода“ Ц Ьему Ље то Љасно, али „горЉачаЉа [врела]“, тим пре„кипЉаток [кЪучала вода]“, ништа му не значи, и он ми сипа хладну воду. £а вртим главном; просипам хладну воду. ѕокушавам да описно обЉасним шта ми треба Ц никако не иде. Ўта ту да радим? ”том у бифе улази неко од путника, а Ља се веЮ повукао у страну са безнадежним изгледом. „уЉем да Ље придошлица повео разговор са конобаром на немачком. “о Ље за мене било откриЮе. ћени самом ни на краЉ памети ниЉе било да чак и покушам да проговорим са —рбином на немачком. –азмишЪаЉуЮи мало, своЉе откриЮе спровео сам у дело и за минут отишао у вагон Ц у мом чаЉнику била Ље врела вода.

” Ѕеограду сам се нашао у неком тобоже руском друштву. ќбразовани Ъуди течно говоре руски, а наше руковоРе и путовоРе су училе управо у руским духовним академиЉама. јли и у Ѕеограду Ље било неспоразума на основу узаЉамног неразумеваЬа. £едном Ље за ручком неки свештеник наумио да у част руских гостиЉу изговори беседу на српском. јваЉ! Ќишта из те беседе нисам разумео. Ќекако сам се стидео и тужне мисли су ми се и против воЪе заметале у глави. ”познао сам неколико београдских студената богословиЉе и нехотично приметио да могу да разговарам само са ученицима виших разреда, у коЉима се учио руски Љезик и где уче по руским уЯбеницима, а млаРи ученици су за мене били неразумЪиви.  ада ми Ље Љедан од ових последних пришао и почео да ме „моли на вечеру“, нисам одмах погодио да ме позива на вечеру. » у разговору са београдским ученицима богословиЉе морао сам да се служим немачким Љезиком. £едан од стариЉих ученика у разговору Ље изговорио реч „сладолед“. „Ўта Ље то?“ Ц питам. Ц „Ќе знам како да кажем на руском“. Ц „≈, а на не- мачком?“ Ц „Gefrorenes [нем. Ц сладолед]“. Ц „ј, мороженое [рус. Ц сладолед]!“ —ад смо се разумели.

††††

ѕреко пута Ѕеограда на истоЉ обали ƒунава налази се «емун, одакле сада аустриЉски топови осипаЉу паЪбу на српску престоницу. «емун Ље веЮ аустриЉски посед. ” самом «емуну некако сам заподенуо разговор са —рбином. јустриЉског —рбина у школи не уче руском Љезику. ѕокушали смо да говоримо сваки на свом Љезику Ц баш никако не иде. «а мене више ниЉе била новост да са —рбином могу да се споразумевам на немачком. » ево, два —ловена су приморана да се ради размене мисли служе немачким Љезиком. » данас сасвим Љасно видим тужан израз лица свог саговорника док ми Ље на краЉу разговора говорио: „ ако Ље жалосно што смо ми —ловени приморани да меРусобно разговарамо на немачком!...“ £а сам, наравно, могао само да се драге воЪе сложим с Ьим да Ље то Ц sehr traurig [нем. Ц врло тужно]. «аиста, било ми Ље тужно у срцу...

“ог истог дана имао сам прилике да водим богословску расправу са ’рватом-римокатоликом, студентом из «агреба; Ља сам му доказивао да —ловену уопште не приличи да буде римокатолик. јли, како смо морали да расправЪамо! √отово напола на немачком.  аква чиЬеница опет! —ловен (’рват) —ловену (мени) на немачком Љезику доказуЉе предности римокатолицизма, латинске абецеде за словенски Љезик и томе слично.

ƒруги пут сам имао прилику да неколико дана проборавим у ѕрагу. ѕоказало се да и са „есима морам да разговарам на немачком. ќвде Ље неупоредиво горе него у Ѕеограду: руски уопште не говоре. ѕросто не могу да заборавим неприЉатно осеЮаЬе беспомоЮне зловоЪе, коЉе сам и против воЪе морао да доживЪавам све време боравка у ѕрагу. ѕослуга у хотелу и ресторану, продавци и продавачице у радЬама, Ъуди на улицама Ц сви су ипак „еси, —ловени сродни по крви. „уЉеш у Ьиховом разговору поЉедине словенске речи, без посебног труда разумеш чешке кЬиге и новине, али кад наумиш да поведеш разговор Ц као да некаква завеса пада меРу нама и одмах постаЉемо некако туРи.  ажеш или прочиташ нешто на чешком Ц „еси се смешкаЉу; нисам тачно изговорио. “акоРе не могу да заборавим како ми Ље у ѕрагу Љедна девоЉка на немачком обЉашЬавала како треба читати и правилно изговарати чешке речи. “реба да се наРеш, ѕриЉатеЪу моЉ, у тако великом словенском центру, као што Ље ѕраг, да би осетио колико Ље тешко и неприЉатно разговарати са —ловенима на немачком.

£ош Љедна успомена, последЬа. –уска граница.  алиш. Ўта се сада могло очекивати од Ьега? —таница Ље по руском обичаЉу далеко од града. ¬еликим аутобусом полазим у град. ѕоЪакиЬа коЉа седи преко пута мене обраЮа ми се питаЬем, а Ља из Ьеног питаЬа разумем само реч „пан“. » шта? ќпет немачки Љезик и Ц Љедно друго смо разумели. ј веЮ смо у –усиЉи! ѕоЪаци Ц ипак су то „ѕоЪани[2]“ по летописцу. £а сам, вероватно,„¬Љатич“. «ар су „ѕоЪани“ са „¬Љатичима[3]“ на немачком говорили?

≈то ти, ѕриЉатеЪу моЉ, низа малих успомена на сусрете са —ловенима на «ападу. ¬идиш Ц свуда исти детаЪ: Љедни друге не разумемо и принуРени смо да меРусобно разговарамо на Љезику нациЉе туРе и неприЉатеЪске словенству. —итан детаЪ, али ме приморава да се каткад дубоко замислим. ј да ли само мене?  олико се сеЮам, покоЉни ј. ¬еденски усредсреРивао Ље своЉу пажЬу на ту принудну неопходност да разговарамо са —ловенима на немачком.

 аква Ље то чудна поЉава? £език наших неприЉатеЪа за нас служи као средство општеЬа и Љединства! ѕогледаЉ етнографску карту јустриЉе. ¬ише од половине „—крпЪене империЉе“ сашивено Ље од словенских одрезака. √ле, немачка државна власт сЉедиЬуЉе словенске народе у Љедну политичку целину. –азЉедиЬено словенство Ц ето шта осеЮаш пре свега, и то са болом у срцу.

»сториЉске нас сплетке
«авадише меРу собом
» раскинуше вековни
—авез свештени и родни. ( н. ¬Љаземски)[4].

... ао Љадни слепци,
Ћутасмо, тумарасмо,
расеЉани на све стране...
»новерац, иноземац
–астави нас, разби:
ќне обезЉезичи Ќемац,
ќве “урчин посрами. (“Љутчев)[5].

” нашим школским хрестоматиЉама позната песма ’омЉакова „ иЉев“, („¬исоко преда мном...“) због нечега се обЉавЪуЉе упола скаЮена (краЉ: „—унца вечнога »сток“). »зоставЪени су баш они стихови у коЉима су изражене словенофилске идеЉе песника. £е ли то случаЉно или намерно Ц то Љест да не би кварило ученике словенофилским мислима? ј у тим изоставЪеним стиховима Ц опет жалост због разЉедиЬености —ловена.

ЅраЮо, где су синови ¬оЪине?
√аличу, где су твоЉи синови?..
ћач и превара, подвала и пламен
ќтели су их од нас;
Мих води туРи знамен,
Мима влада туРи глас[6].

“ако словенофилски песници тугуЉу и ЉадикуЉу због разЉедиЬености —ловена.

£а лично, ѕриЉатеЪу моЉ, са особитим болом поимам религиозну подвоЉеност —ловена. Ќикако не могу да веруЉем да су православЪе и римокатолицизам безмало Љедно исто, да су то две помесне хришЮанске цркве. £а исповедам да Ље ÷рква Љедна, а римокатолици за мене нису ÷рква, те, стога, и нису хришЮани, Љер хришЮанства нема без ÷ркве. ћеРутим, много —ловена Ље отпало од ÷ркве и поверовало у римског папу! —ловени су по природи особито религиозни. «а Ьих религиЉа ниЉе непотребан привезак животу, него сам живот. —ловени се не забавЪаЉу религиЉом, него живе Ьоме. ” религиозном погледу Ќемци се не могу упоредити са —ловенима. Ќемачки римокатолици су посебан религиозни тип.  од Ьих Ље религиЉа просто некакав добронамерни и безосеЮаЉни конзерватизам. —ловени се и према римокатолицизму односе са себи своЉственом религиозношЮу. ќд савремених римокатолика, чини ми се да су наЉрелигиозниЉи, стихиЉно религиозни Ц ѕоЪаци. ќтпадаЬе Љедног —ловена од ÷ркве природно задире у саму суштину Ьеговог односа према словенству уопште.  ад пишу о словенству наши либерални публицисти готово да не обраЮаЉу пажЬу на религиозну подвоЉеност. ј то Ље сасвим неосновано. —ами они навикли су да се у животу сналазе без вере, али узалуд мисле да и народ може тако мало да се интересуЉе за веру као господа публицисти. ” народноЉ представи човек се пре свега назива по ЬеговоЉ вери. ” √алициЉи, на пример,„–ус“ значи православац, „ѕоЪак“ Ц римокатолик. „–уска вера“ Ље православЪе,„поЪска вера“ Ље римокатолицизам. ”залудно Ље неприЉатеЪство измеРу разноверних —ловена обЉашЬавати фанатизмом пропаганде. —уштина самог религиозног разномислиЉа [несагласности у мишЪеЬу, погледима, схватаЬима] веЮ носи у себи неприЉатеЪство. ¬ера Ље основна покретачка снага човековог живота, наЉдрагоцениЉа ризница душе. ј ако у тоЉ тачки нема Љединства, онда Юе свако друго Љединство Ц културно, научно, политичко Ц веЮ бити растроЉено и непоуздано. ѕрàво казуЉе песник:

√де Ље о вери спор,
“амо су, к’о вихором смеЮе,
Ъубав и приЉатеЪство пометени[7].

ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011. ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011.
»ако сам мало проучавао живот —ловена-римокатолика, ипак имам разлога да исповедам Љедан од основних догмата словенофилства: „ƒух словенства одреРуЉе се православЪем“. ƒа, само православЪем. ¬ан православЪа —ловен Ље у туРини. Ќе могу чак ни да тачно обЉасним Ц зашто, али увек некако осеЮам лаж у положаЉу —ловена-римокатолика. —увопарни Љуридички обрачун са √осподом Ѕогом, у коЉи се уписуЉе свако „добро дело“ ради исплате „награде“ на небесима, наЉамнички, па чак и ропски однос према Ѕогу, од  ога се може очекивати или казна или награда, препуштаЬе свег црквеног дела ЉерархиЉи, хладна, правилно одмерена служба обриЉаних ксендзова [римокатоличких свештеника у ѕоЪскоЉ], извештачени патос и декламоваЬе Ьихових проповеди Ц све то, по мом мишЪеЬу, мора мора бити краЉЬе мрско словенскоЉ души. »здаЉа православЪа у суштини Ље издаЉа словенства, прелазак на западно стаЬе духа и начин живЪеЬа.

” садашЬе време наЉвише се, наравно, запажа политичка потчиЬеност словенских народа Ќемцима. ”дуби се, ѕриЉатеЪу моЉ, у ратна збиваЬа. —ада су многи —ловени принуРени да подигну оружЉе против –усиЉе у интересу ’абзурговаца и ’оенцолерна. » то делом православни —ловени. ќво последЬе Ље нарочито болно. ” другим случаЉевима рат не задире суштински у религиозна питаЬа. –ат с “урцима и Ќемцима некако се лакше прихвата у свести: и “урци и Ќемци су подЉеднако туРи ’ристовоЉ ÷ркви. јли, сеЮам се када Ље почео рат измеРу —рба и Ѕугара Ц срце ми се стегло, Љер су чланови Љедног ’ристовог “ела почели да убиЉаЉу Љедан другог. –ат меРу Ъудима коЉи Љеднако припадаЉу ЉедноЉ ÷ркви заиста ми се чини као неки потпун и мрачан ужас. ≈во и сада под притиском Ќемаца, за ÷ркву „споЪашЬих [оних коЉи су напоЪу Ц 1  ор 5, 12]“, —ловени треба да убиЉаЉу православне, чланове Љедне ÷ркве, „сателеснике [удове Љеднога тела Ц 1  ор 12, 12]“, по изразу апостола ѕавла. ѕоводом поЪског устанка ’омЉаков Ље проклиЬао онога

...чиЉи Ље глас
браЮи против —ловена
ћач у руке дао у зао час[8].

£ош више заслужуЉе проклетство онаЉ ко Ље предао мачеве православнима против православних. ” том безумЪу историЉе тешко ми Ље да назовем издаЉницима оне —ловене коЉи крше заклетву верности немачким императорима.

«аЉедно са “Љутчевом поставЪаш питаЬа:

” свету немило племе,
 ада Юеш бити народ?
 ад Юе истеЮи време
“воЉе неслоге и недаЮа,

» заорити се зов на уЉедиЬеЬе,
» пасти оно што нас дели?..

ћоже се лако одговорити такоРе Ьеговим речима:

ћи чекамо и веруЉемо ѕровиРеЬу:
Мему су познати дан и час...[9].

Ќо, ниЉе ли сада наступио дан и час словенског Љединства, „васеЪенски дан и православни“?[10]

’оЮемо ли, драги ѕриЉатеЪу, ти и Ља видети таЉ жеЪени дан? £а чекам таЉ дан. ѕодели са мном то очекиваЬе и ти, моЉ воЪени ѕриЉатеЪу, ЉеднодушношЮу коЉу тако високо ценим.

„ини ми се, ѕриЉатеЪу моЉ, да Ље разЉедиЬеност —ловена грех и нас –уса. ¬иновник Ље наше клаЬаЬе «ападу. –уси путуЉу на «апад, заобилазеЮи словенске земЪе. „есто се догаРа да наш земЪак обиРе готово сву ≈вропу и да не види ни Љедног —ловена. ѕутуЉуЮи на «апад, наши –усиЉани прво се зауставЪаЉу или у Ѕечу или у Ѕерлину, а до тих места немачким „шнелцуговима“ [брзим возовима] брзо протутЬе мимо —ловена. ј зна се да су —ловени у ≈вропи величина веома достоЉна поштоваЬа: они живе од £адранског мора до Ѕелог, готово од саме ЎваЉцарске од ”рала. ј шта остаЉе свима осталима? » ето, управо ту словенску величину достоЉну поштоваЬа ми у ≈вропи не умемо да приметимо. „есто наш ћосковЪанин зна париске и берлинске улице боЪе од московских, а —офиЉу, Ѕеоград, Ћавов, ѕраг и Ьима сличне види као кроз маглу.

»сто се према «ападу односи и наша школа: проучаваЉуЮи «апад, занемаруЉе словенство. »з немачке, француске и енглеске историЉе и кЬижевности ми штошта знамо, али историЉа и кЬижевност —ловена за нас Ље земЪа непозната. јко бисмо извршили проверу знаЬа руских Ъуди из историЉе словенства, мислим да би се десило нешто поучно, наиме: постидели бисмо се свог незнаЬа. ќ  арлима, ‘ридрисима и Ћудовицима ми смо учили у школи, а о —ловенима Ц не. “ек смо сада наумили да на универзитетима оснуЉемо посебну катедру за изучаваЬе историЉе словенства. ≈то када смо се тек досетили. »сто Ље код нас и у духовноЉ школи. ѕре неколико година основали су посебну катедру историЉе словенских цркава, али после годину дана укинули су Ље и припоЉили катедри за историЉу византиЉске цркве. –аниЉе ни тога ниЉе било. ѕроучавали смо историЉу Љеретичких друштава, али за четири године нисмо чули ниЉедно предаваЬе из историЉе православних словенских цркава. ќ паду феудализма за време  апетинга, о положаЉу сеЪака, радника и граРана за време Ѕурбона, о норманском периоду у енглескоЉ историЉи, о томе како су се £аков и  арл борили са парламентом Ц о свему томе морали смо да слушамо предаваЬа у духовноЉ академиЉи, али о црквеном животу православних —ловена нису држана предаваЬа. ƒва месеца сам читао дело о поЪопривредним односима старих Ќемаца, али историЉом —ловена нисам се посебно бавио ни два дана. ћислим да Юе се меРу студентима наших духовних академиЉа наЮи доста оних коЉи неЮе бити у стаЬу да наброЉе аутокефалне православне словенске цркве. Ќе чини ли ти се, моЉ ѕриЉатеЪу, да Ље све то ненормално? ƒа ли Юеш се сложити са мном и ти, ѕриЉатеЪу, да ни ми –уси нисмо без кривице за жалосну разЉедиЬеност —ловена? ћи смо се више везали за Ќемце.

«ашто нас чуди што смо приморани да са —ловенима разговарамо на немачком! Ќадам се, ѕриЉатеЪу, да Юемо се сада удаЪити од Ќемаца и тешЬе се зближити са сродном браЮом, коЉа су до сада вековима била „у мрежама “евтонаца вероломних“[11].

ј тада Юе се можда испунити пророчанство “Љутчева:

» братских наречЉа звуци
опет нам Љасни посташе Ц
Ќа Љави Юе видети унуци
ќно што очеви саЬаше![12].

ЌиЉе случаЉно што и света ÷рква у тропару равноапостолним  ирилу и ћетодиЉу моли учитеЪе словенских земаЪа да ¬ладику свих моли да„све народе словенске утврди у православЪу и Љеднодушности“. Ќе знам шта Юе бити убудуЮе: заЉедничко православЪе или Љеднодушност, али мислим да без Љединства у светоЉ православноЉ вери —ловени не могу да остваре истинску Љеднодушност.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[1] ќвде „западни“ означава [словенске] житеЪе «ападне ≈вропе, како Љужне, тако и, у ужем смислу, западне —ловене.
[2] ѕоЪани Ц племенски савез западних —ловена, у VIII и IX веку племенско кнежевство са центром у √незну, у сливу реке ¬арте. ”чествовали су у етногенези поЪског народа, чиЉи назив потиче од имена кнежевства ѕоЪана. Ц прим. прев.
[3] ¬Љатичи Ц савез источних словенских племена у горЬем и средЬем току ќке. ”  иЉевскоЉ –усиЉи су од средине X века, а од XI века Ьихова териториЉа Ље у „ерниговском, –остовско-суздаЪском и –Љазанском кнежевству. Ц прим. прев.
[4] »з песме „ѕраг“. Ц ѕ. ј. ¬Љаземски ƒела, т. 1, ћ., 1982, стр. 275.
[5] »з песме „’анки“ Ц ‘. ». “Љутчев Ћирика, т. 2, ћ., 1966, стр. 113.
(—тихови из песме посвеЮене чешком патриоти, научнику и писцу ¬ацлаву ’анки (1791-1861), кога Ље “Љутчев упознао за време свог боравка у ѕрагу 1841. године. ’анка Ље био ревносни присталица зближаваЬа „ешке и –усиЉе и много се трудио да упозна своЉе земЪаке са руском кЬижевношЮу и Љезиком. —усрет са ’анком продубио Ље интересоваЬе “Љутчева за историЉску судбину и културу словенских земаЪа.) Ц прим. прев.
[6] ѕесме ј. — ’омЉакова и  . —. јксакова, стр. 82.
[7] Ќетачан цитат из √етеове баладе „ оринтска невеста“ у преводу ј.  . “олстоЉа. Ц £.¬. √ете »забрана дела у два тома, т. 1, ћ., 1985, стр. 173.
[8] ќда. Ц ѕесме —. — ’омЉакова и  . —. јксакова, стр. 60.
[9] —ловенима. Ц ‘. ». “Љутчев Ћирика, стр. 193.
[10] —тих из песме „ќсвит“. Ц »сто, стр. 119.
[11] —тих из песме ’омЉакова „ќрао“. Ц ѕесме ј. —. ’омЉакова и  . — јксакова, стр. 63.
[12] ’анки. Ц ‘. ». “Љутчев Ћирика, стр. 114.

—а руског ћирослав √олубовиЮ

07 / 10 / 2017

 оментари:

2017-10-08
02:50
дамЉан:
ƒанас Ље све сведено на енглеско-американско додвораваЬе.

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0