Srpska

∆итиЉе ѕреподобног —ергиЉа –адонежског чудотворца

††

ѕреподобни и богоносни отац наш —ергиЉе родио се у граду –остову од побожних и угледних родитеЪа боЉара  ирила и ћариЉе.[i] £ош од утробе матере Ѕог га изабра на службу —еби. £едном мати Ьегова, бременита Ьиме, доРе по обичаЉу свом у цркву на свету литургиЉу. ѕред само читаЬе —ветог ≈ванРеЪа младенац у утроби ЬеноЉ громко викну, и глас Ьегов чуше сви што стаЉаху близу матере Ьегове; исто тако за време ’ерувимске песме он по други пут викну; и кад свештеник изговори: „—ветиЬе светима“, по треЮи пут се чу глас младенца из утробе материне. »з тога сви разумеше да Юе се на свет Љавити велики светилник свету и служитеЪ ѕресвете “роЉице. £ер као што пред ћаЉком ЅожЉом радосно заигра у утроби свети £ован ѕретеча, тако и оваЉ младенац заигра пред √осподом у светом храму Меговом. ѕри овом чуду матер преподобнога обузе страх и ужас; и сви коЉи чуше глас дивЪаху се веома. ѕосле тога када доРе време ћариЉа роди сина, и наденуше му име ¬артоломеЉ. » од првих дана свога живота младенац се показа строги испосник: средом и петком ниЉе сисао; а ниЉе се дотицао материних сиса и у друге дане када се дешавало да она £еде месо; приметивши то, ћариЉа престаде Љести месо.

 ада ¬артоломеЉ наврши седам година, родитеЪи га дадоше да се учи кЬизи; заЉедно са Ьим учаху се и два брата Ьихова, стариЉи —тефан и млаРи ѕетар. ƒок се браЮа учаху лепо и показиваху велике успехе, дотле ¬артоломеЉ далеко изостаЉаше за Ьима, Љер се тешко учио; иако се учитеЪ веома усрдно трудио око Ьега, ипак Ље он врло мало напредовао. «ато су га родитеЪи грдили, учитеЪ кажЬавао, другови исмевали.

ћеРутим све то беше по промислу ЅожЉем, да би дете добило разум за успех на кЬизи не од Ъуди него од Ѕога. ¬еома ожалошЮен због свога неуспеха у учеЬу, ¬артоломеЉ се пламено и са сузама моЪаше Ѕогу да му да напредак на кЬизи; и √оспод услиши молитву побожног детета. £едном отац посла ¬артоломеЉа са кЬигама у поЪе; навикнут на послушност, он одмах крену без поговора. ѕутем он наиРе на Љеднога монаха старца, или тачниЉе Ц на Ѕогом посланог анРела у монашком обличЉу, где у дубрави стоЉи под храстом и врши молитву. ¬артоломеЉ му приРе близу, стаде, и поклонивши му се чекаше да заврши молитву. ѕо завршетку молитве монах старац благослови ¬артоломеЉа, загрли га и упита шта жели. ¬артоломеЉ одговори: —вом душом желим да се научим кЬизи, оче! ƒали су ме да се учим, али ми учеЬе не иде, и Ља просто не знам шта да радим. Ќего молим те, оче свети, помоли се Ѕогу за мене, да ме ќн просвети светим молитвама твоЉим.

ћонах испуни ¬артоломеЉеву молбу: сатвори молитву и благослови ¬артоломеЉа рекавши: ≈во, чедо моЉе, од сада ти Ѕог даруЉе да разумеш све што захтеваш, да би могао и другима користити. Ц ѕри томе старац извади сасудиЮ и даде ¬артоломеЉу као неку честицу од просфоре; нареди му да Ље поЉеде, говореЮи: ”зми, чедо, и поЉеди; ово ти се даЉе на знамеЬе благодати ЅожЉе и ради разумеваЬа —ветога ѕисма. Ќе гледаЉ на то што Ље ова честица тако мала; велика Юе бити сласт када окусиш од Ье.

ѕосле тога старац хтеде да се удаЪи, али обрадовани дечак га стаде од свег срца молити да посети дом Ьегових родитеЪа. ¬артоломеЉеви родитеЪи с великом чешЮу сретоше госта, Љер поштоваху монахе. ќни му предложише хране, али старац одговори да се наЉпре треба прихватити духовне хране; Ц и када се сви стадоше молити, он нареди ¬артоломеЉу да чита псалме. ¬артоломеЉ одговори: £а не умем, оче. Ц Ќа то стари инок пророчки изговори: ќд сада ти √оспод даруЉе знаЬе писмености. Ц » стварно, ¬артоломеЉ тог часа стаде течно читати псалме. Ц –одитеЪи се силно удивише тако брзоЉ промени код Ьиховог сина. ѕри растанку старац рече родитеЪима ¬артоломеЉевим: —ин ваш биЮе велики пред Ѕогом и Ъудима; он Юе некада постати обиталиште —ветога ƒуха и служитеЪ ѕресвете “роЉице.

††

ќд тога времена блажени дечак без икакве тешкоЮе читаше кЬиге и разумеваше све написано у Ьима: Љер му Ѕог отвори ум да разуме ѕисмо (ср. Ћк. 24, 45). » растиЉаше ¬артоломеЉ годинама, и уЉедно с тим разумом и врлинама: Љер ЪубЪаше пост и уздржаЬе, и од раног детиЬства молитва му беше сласт души. «ато он ревносно посеЮиваше храм ЅожЉи, не пропуштаЉуЮи ни£едну службу. ƒечЉе игре он брижЪиво избегаваше; у весеЪу и осмеху своЉих вршЬака не учествоваше, Љер Ље знао да зли разговори кваре добре обичаЉе (ср. 1  ор. 15, 33). ƒубоко свестан истине: ѕочетак Ље мудрости страх √осподЬи (ѕс. 1 1 0 , 10), он се стално трудио да се научи тоЉ мудрости. —а особитом марЪивошЮу и ревношЮу он Ље читао Ѕожанствене и свештене кЬиге. ѕобожни дечак прописа себи строги пост: средом и петком ништа Љео ниЉе, а у остале дане хранио се само хлебом и водом.

»ако се Љош ниЉе налазио у манастиру, он Ље водио монашки живот, тако да су се сви изненаРивали видеЮи такво уздржаЬе и побожност у дечака. ѕлашеЮи се за здравЪе свога сина, маЉка га Ље спочетка одвраЮала од тако суровог начина живота. Ќо ¬артоломеЉ Ље смирено одговарао, своЉоЉ маЉци: Ќе сметаЉ ми; дозволи ми да водим такав живот; не примораЉ ме на непослушност према теби. Ц » маЉка престаде ометати добру намеру свога сина. » тако, укроЮуЉуЮи уздржаЬем тело своЉе, ¬артоломеЉ не излажаше из воЪе родитеЪима своЉим; и идуЮи из силе у силу он растиЉаше у човека савршена.

ћеРутим родитеЪи Ьегови  ирило и ћариЉа преселише се из древног и славног града –остова у скромни градиЮ –адонеж, познат и чак прославЪен касниЉе именом преподобног —ергиЉа.[ii] –одитеЪи преподобнога силно осиромашише од пЪачки и пустошеЬа “атара коЉи у то време владаху –уском земЪом, а и од намета и угЬетаваЬа од стране намесника ћосковскога кнеза £ована ƒаниловича  алите коЉи управЪаху –остовом. «аЉедно са другим –остовЪанима  ирило и ћариЉа преселише се у –адонеж, феудални град млаРег  алитиног сина јндреЉа, привучени тиме што пресеЪеницима кнез јндреЉ обеЮа разне повластице и слободу од угЬетаваЬа. ¬артоломеЉ коме тада беше петнаест година доРе такоРе са своЉим родитеЪима у –адонеж; а браЮа Ьегова беху се веЮ поженили.

 ада напуни двадесет година ¬артоломеЉ стаде молити своЉе родитеЪе да му даду благослов да се постриже у монаха, Љер Ље одавно жудео да се посвети √осподу. Ќо родитеЪи Ьегови, иако монашки живот ставЪаху изнад свега, ипак молише сина да причека неко време. » говораху сину: „едо, причекаЉ мало! “и видиш, ми смо веЮ стари, болесни и у оскудици, и нема ко да нам послужи. ЅраЮа се твоЉа оженише; они су заузети своЉим бригама, а ти послужи нама, своЉим родитеЪима. »спрати нас до гроба, погреби нас, па онда оствари своЉу н а меру, испуни своЉу жеЪу.

¬артоломеЉ, послушан и пун Ъубави син, покори се воЪи своЉих родитеЪа и усрдно се стараше да их утеши у старости, да би заслужио Ьихове молитве и благослов. Ќа извесно време пред смрт  ирило и ћариЉа примише монаштво у ѕокровско-’оЮковом манастиру, коЉи се налази на пет километара од –адонежа. “амо доРе и обудовели стариЉи брат ¬артоломеЉев —тефан и ступи у монаштво. Ќакон мало времена родитеЪи ¬артоломеЉеви се Љедан за другим брзо у миру преставише и бише погребени у ’оЮковом манастиру. ѕосле смрти своЉих родитеЪа браЮа проведоше ту четрдесет дана, узносеЮи √осподу усрдне молитве за упокоЉеЬе новопреставЪених слугу ЅожЉих.   у Юу и своЉ бедни иметак  ирило и ћариЉа оставише ¬артоломеЉу. Ќо он део наследства потроши на помиЬаЬе душа преминулих родитеЪа, на милостиЬу и храЬеЬе сиромашних, а остало предаде млаРем брату ѕетру. «а себе он ништа не узе, ништа не задржа, Љер се надао у Ѕога коЉи „даЉе храну гладнима“ (ѕс. 145, 7).

„езнуЮи за пустиЬаштвом, ¬артоломеЉ моЪаше стариЉег брата —тефана да остави ’оЮков манастир и да иду ради подвига у пустиЬу. —тефан пристаде и они кренуше да траже пустиЬско место, подесно за пустиЬачки живот. ƒуго они ходише по околним шумама док не доРоше на место где се сада виЉе манастир ѕресвете “роЉице, прославЪен именом преподобног —ергиЉа. “ада се хо место називало ћаковец, и било Ље покривено густом, непролазном шумом. » наоколо на све стране пружала се надалеко шума и пустиЬа; мимо тог места ниЉе пролазио пут и нико ниЉе залазио туда; у близини ниЉе било ни села, ни куЮа, ни икаквих насеЪа Ъудских; само су зверови боравили ту. ЅраЮа се ватреном молитвом обратише Ѕогу, призиваЉуЮи благослов ЅожЉи на ово место Ьиховог боравка и предаЉуЮи себе светоЉ воЪи ЅожЉоЉ. Ќачинивши колибу они се стадоше ревносно подвизавати и молити Ѕогу. «атим подигоше малену цркву и решише да Ље освете и посвете ѕресветоЉ “роЉици: ради тога отпутоваше у ћоскву и молише митрополита “еогноста[iii] за благослов да се црква освети. ћитрополит их врло Ъубазно прими и посла са Ьима свештенослужитеЪа да освете цркву. “ако скромно би положен основ —вето“роЉицке —ергиЉеве лавре.

ћлади подвижник ¬артоломеЉ би обузет великом радошЮу видеЮи како се Ьегова заветна жеЪа почиЬе остваривати. » он се сада са Љош веЮом ревношЮу предаде духовним подвизима. јли Ьегов стариЉи брат —тефан не беше одушевЪен овако пустим местом, и у радовима слабу помоЮ указиваше ¬артоломеЉу, па убрзо остави младог брата у пустоЉ шуми и преРе у ћосковски ЅогоЉавЪенски манастир, где се зближи са јлексиЉем, потоЬим митрополитом ћосковским.

ќставши потпуно сам, ¬артоломеЉ се стаде усрдниЉе припремати за монашки живот, Љер беше решио да постриг прими онда када оЉача у трудовима и подвизима и навикне себе на строго испуЬаваЬе монашких правила. » у своЉе време млади пустиЬак позва код себе Љеднога игумана, по имену ћитрофана, коЉи га и постриже у монашки чин у двадесет треЮоЉ години живота, на дан светих мученика —ергиЉа и ¬акха,[iv] због чега ¬артоломеЉу и би дато име —ергиЉе. ѕосле пострижеЬа игуман ћитрофан одслужи свету литургиЉу у цркви ѕресвете “роЉице и удостоЉи новог инока причешЮа светих ’ристових “аЉни; у то само време црква се испуни необичним миомиром коЉи се ширио чак и изван храма. Ќовопосгрижени монах седам дана боравЪаше безизлазно у цркви. »гуман сваког дана служаше свету литургиЉу и причешЮиваше га светим “елом и  рвЪу √осподЬом. «а све то време храна —ергиЉу беше просфора, коЉу му Ље сваког дана давао игуман. ƒан и ноЮ —ергиЉе провоРаше у молитви и богоразмишЪаЬу, стално славословЪаше велико име √осподЬе, певаше псалме ƒавидове и песме духовне: он сав беше обузет радошЮу, и душа му гораше божанским огЬем и побожном ревношЮу. ѕошто проведе са —ергиЉем неколико дана, игуман ћитрофан му рече: „едо, Ља одлазим, а тебе предаЉем у руке ЅожЉе; √оспод нека ти буде заштитник и чувар. Ц ѕритом изрече и овако пророчанство: √оспод Юе на овом месту устроЉити обитеЪ велику и славну. Ц » сатворивши молитву игуман отпутова.

ќставши сам, преподобни —ергиЉе се усрдно подвизаваше, умртвЪуЉуЮи тело постом, бдеЬем и разноврсним пословима; и провоРаше време у непрекидноЉ, даноноЮноЉ молитви и у марЪивом читаЬу —ветога ѕисма. «ими, када Ље земЪа пуцала од, мраза, он имаРаше на себи само Љедну расу и трпЪаше, као да Ље бестелесан. Ќо Раволи, не подносеЮи такве подвиге Ьегове, навалише на Ьега, еда би га отерали са тог места. —тога се понекад поЉавЪиваху у облику зверова, понекад у облику змиЉа, ЉуришаЉуЮи свирепо на Ьега. ј он их одгоЬаше молитвом као оружЉем, и храброшЮу своЉом страшилишта Ьихова кидаше као паучину. £едном ноЮу, када се подвижник моЪаше у цркви, на Ьега нападе читава воЉска демона бесно урлаЉуЮи: одлази, иначе Юеш злом смрЮу погинути! Ц » кад говораху, огроман пламен сукташе им из уста. » Љош преЮаху да Юе му до темеЪа разорити цркву и келиЉу, а Ьега самог убити. јли он, наоружан молитвама и часним крстом, наЉури демонску воЉску, и без икаквог страха продужи певати и славити Ѕога.

††

ƒруги пут, када млади пустиЬак читаше ноЮу правило, одЉедном се проломи тутЬава из шуме, и огромно мноштво демона опколи келиЉу преподобног —ергиЉа, и претеЮи му викаху: “а одлази одавде! Ўто си дошао у ову неприступачну шуму? Ўта ту тражиш? Ќе надаЉ се да Юеш и надаЪе живети овде; сам видиш, ово Ље место пусто и непроходно! «ар се не боЉиш умрети од глади или погинути.од руку разбоЉника? Ц Ќо, узалуд беху ове претЬе, оне не могаху уплашити преподобног: он се само помоли √осподу, и одмах ишчезе демонска руЪа.

ѕосле оваквих ЉавЪаЬа демона, за подвижника не беху страшне дивЪе звери: поред Ьегове усамЪене келиЉе протрчаваху чопори гладних вукова и губЪаху се у шумском честару, или прилажаху преподобноме и као Ьушаху га; а навраЮаху туда и медведи. Ќо сила молитве спасаваше пустиЬака. £едном приликом преподобни —ергиЉе спази пред своЉом келиЉом медведа, па видеЮи да Ље веома гладан, сажали се на медведа, изнесе му комад хлеба и положи на паЬ. ќд тога времена медвед стаде често долазити келиЉи преподобнога, очекуЉуЮи уобичаЉену милостиЬу, и ниЉе одлазио док Ље не би добио; преподобни радосно деЪаше са Ьим хлеб, а често му Ље давао и последЬе парче. » дивЪа звер у току целе године свакодневно похаРаше пустиЬака.

√оспод не оставЪаше —вога угодника у пустиЬи: ќн беше са Ьим у свима Ьеговим невоЪама и искушеЬима, помагаше му, сокоЪаше га и крепЪаше. ћеРутим глас о необичном пустиножитеЪу Ц подвижнику поче се ширити. ѕре другах дознадоше за Ьега богобоЉажЪиви монаси, и стадоше долазити у –адонежску пустиЬу по Љедан, по двоЉе или по троЉе, молеЮи преподобног —ергиЉа да их прими за своЉе сажитеЪе и саподвижнике. ѕреподобни их одвраЮаше, указуЉуЮи им на тешкоЮе пустиЬачког живота. » говораше им: ¬и нисте у стаЬу живети на овом месту и не можете носити пустиЬски подвиг: глад, жеР, Љаде, тешкоЮе, оскудицу и немаштину. Ц ј када би ови упорно молили подвижника да их не одбацуЉе, и он видео Ьихову чврсту решеност да се подвизаваЉу у пустиЬи, он их Ље онда позивао на трпЪеЬе: —ада спремите срца своЉа не на храну, не на пиЮе, не на спокоЉство и безбрижност, него на трпЪеЬе, да бисте могли подносити свако искушеЬе и сваки труд; припремите се на пост, на подвиге духовне и многе невоЪе.

ќд тога времена преподобни —ергиЉе стаде се подвизавати не као усамЪеник веЮ заЉедно са братиЉом, коЉа се старала да га поƒражава у подвизима. ”брзо се у –адонежскоЉ пустиЬи сабра дванаест Ъуди, и таЉ се броЉ дуго меЬао ниЉе. јко би ко од братиЉе умро, на Ьегово место долазио Ље други. ЅратиЉа начинише дванаест келиЉа. ѕреподобни —ергиЉе са братиЉом огради храм и келиЉе дрвеним плотом са Љедним вратима, на коЉима поставише вратара. “ако ниче манастир коЉи благодаЮу ЅожЉом постоЉи досад.

—кроман и убог беше тада изглед “роЉицке лавре. “ихо и мирно прохоРаше подвижнички живот пустиЬака; свакодневно се они сабираху у своЉу малену цркву и узношаху своЉе усрдне молитве √осподу: служила се полуноЮница, ЉутреЬе, часови, вечерЬе и повечерЉа, а за вршеЬе свете литургиЉе позивали су свештеника из наЉближих села. ѕосле неког времена к преподобном —ергиЉу у новоосновану обитеЪ доРе и свештеномонах ћитрофан коЉи беше постригао преподобног —ергиЉа за монаха; братиЉа га с радошЮу прими, и он би Љеднодушно од свих изабран за игумана. ћонаси се радоваху што се сада света литургиЉа могла служити чешЮе него раниЉе. јли игуман ћитрофан поживе у обитеЪи око годину дана, па премину. “ада братиЉа стадоше .молити преподобнога —ергиЉа да он прими свештенички чин и буде им игуман. ѕреподобни то одби: хтео Ље да се угледа на √оспода и да свима буде слуга. —воЉим рукама саградио Ље три или четири келиЉе; на своЉим раменима носио Ље у две ведриие воду са извора под гором и оставЪао код келиЉе свако га брата; секао Ље дрва, пекао хлеб, шио одеЮу, готовио Љело, и смирено обавЪао друге послове. —воЉе трудове велики подвижник сЉедиЬавао Ље са молитвом, постом и бдеЬем: хранио се само хлебом и водом, и то у малоЉ количини; сваку ноЮ проводио Ље у молитви и бдеЬу, само Ље на кратко време прибегавао сну. » за дивно чудо, тако сурово живЪеЬе ни наЉмаЬе не ослаби подвижниково здравЪе; угушуЉуЮи греховне устанке тела, такво живЪеЬе као да Ље укрепЪавало Ьегово тело и придавало му силе за нове, Љош веЮе подвиге. —воЉим уздржаЬем, смиреЬем и побожним животом преподобни —ергиЉе пружаше пример своЉ братиЉи у обитеЪи. » сви се монаси труРаху свом снагам своЉом да га подражаваЉу; како он, тако и они пребиваху у посту, молитви и непрестаним трудовима: час су шили одеЮу, час преписивали кЬиге, час обраРивали мале градине своЉе н обавЪали друге сличне послове. ” манастиру беше савршена Љеднакост, али преподобни стаЉаше изнад свих; он беше први подвижник у своЉоЉ обитеЪи, или боЪе реЮи Ц први и последЬи, Љер су се многи у Ьегово време и касниЉе подвизавали ту, али се нико ниЉе могао упоредити са Ьим.

ћеРутим у манастиру се сваким даном све Љаче осеЮала потреба за игуманом и ЉереЉем. ѕозивати у манастир свештенике ниЉе увек било могуЮе, а и братиЉи Ље био потребан руководитеЪ са игуманском влашЮу. Ћица достоЉниЉег за то ниЉе било од оснивача обитеЪи, али преподобни —ергиЉе се плашио игуманства; желео Ље он да буде у манастиру не старешина него последЬи инок. Ќапослетку се подвижници –адонежске пустиЬе договорише и решише да преподобног —ергиЉа изаберу за игумана, па сви заЉедно одоше к Ьему и рекоше: ќче, ми не можемо живети без игумана; желимо да нама ти будеш наставник и руководитеЪ; ми хоЮемо да долазимо к теби с покаЉаЬем и да, откриваЉуЮи сваки дан пред тобом све помисли, добиЉамо од тебе разрешеЬе наших грехова. —лужи у нас свету литургиЉу, да бисмо се из чесних руку твоЉих причешЮивали Ѕожанским “аЉнама.

ѕреподобни —ергиЉе одлучно одби, овако говореЮи: ЅраЮо моЉа, на игуманство никада помислио нисам; душа моЉа жели Љедно: да окончам дане своЉе као прост монах. Ќе примораваЉте ви мене. ЌаЉбоЪе Ље да све то препустимо Ѕогу; нека нам ќн сам откриЉе воЪу —воЉу, па Юемо тада увидети шта нам ваЪа радити. Ц ћеРутим монаси и надаЪе неодступно моЪаху преподобног, и говораху: јко ти неЮеш да се бринеш о нашим душама и да нам будеш пастир, онда нам измоли игумана од владике. ” противном случаЉу, сви Юемо ми бити принуРени да оставимо ово место и погазимо завет коЉи смо дали; тада ништа неЮе преостати него да лутамо као овце без пастира.

ЅратиЉа су и после тога не Љеданпут долазили преподобноме и молили га да прими игуманство, и претили му Љош упорниЉе да Юе оставити манастир и отиЮи у свет из пустиЬе, сву одговорност за то пред Ѕогом бацаЉуЮи на преподобног. “аквим претЬама они наЉзад примораше преподобног —ергиЉа нда се прими игуманске дужности у своЉоЉ обитеЪи. —а два старца преподобни отпутова у ѕереЉаславЪ «аЪески код јтанасиЉа, епископа Ѕолинског, пошто Ље оваЉ, због одласка светог јлексиЉа митрополита у ÷ариград, водио тада послове митрополиЉе. ¬ладика с ЪубавЪу прими подвижника, о коме Ље давно био чуо, и дуго разговараше с Ьим о спасеЬу душе. ѕо завршетку разговора преподобни —ергиЉе се смирено поклони епископу јтанасиЉу, молеЮи од Ьега игумана за своЉу обитеЪ. Ќа Ьегову молбу владика одговори: ќдсада ти буди отац и игуман братиЉи, тобом сабраноЉ у новоЉ обитеЪи ∆ивотворне “роЉице.

» преосвеЮени владика постави преподобног —ергиЉа наЉпре за ЉероРакона, затим га рукоположи за Љеромонаха. ѕрепун страха ЅожЉег и умилеЬа, преподобни отац —ергиЉе са наЉвеЮом побожношЮу и богобоЉажЪивошЮу одслужи прву свету литургиЉу, после коЉе и би поставЪен за игумана. ¬ладика јтанасиЉе изговори дугу поуку новопоставЪеном игуману, и рече му: „едо, ти он сада примио велики чин свештенства; знаЉ дакле да си, по заповести великог апостола дужан слабости слабих носити и не себи угаРати (–м. 15, 1); сеЮаЉ се и ових речи Ьегових: Ќосите бремена Љедан другога, и тако Юете испунити закон ’ристов (√ал. 6, 2).

÷еливавши и благословивши преподобнога, владика га отпусти с миром у обитеЪ ѕресвете “роЉице. ѕустиножитеЪи с ликоваЬем дочекаше игумана Ц свога наставника и оца, и поклонише му се са синовском ЪубавЪу. –адоваше се и игуман гледаЉуЮи своЉа духовна чеда. ”шавши у цркву он се обрати √осподу са усрдном молитвом да га √оспод благослови и ниспошЪе му свесилну помоЮ —воЉу у новоЉ, тешкоЉ дужности. ѕосле молитве преподобни се обрати братиЉи са поуком: подстицаше их да не малаксаваЉу у подвизима, тражаше Ьихову сарадЬу и снисходЪивост према Ьему, и по први пут их благослови своЉим игуманским благословом. ѕоука Ьегова беше проста и не са много речи, али своЉом ЉасноЮом и убедЪивошЮу она се занавек укорени у срцима братиЉе. ”осталом, преподобни ниЉе толико утицао на братиЉу речЉу колико самим своЉим животом, своЉим добрим примером.

ѕоставши игуман, преподобни отац наш —ергиЉе не само не измени своЉе преРашЬе подвиге, него са Љош веЮом ревношЮу испуЬаваше сва монашка правила, стално носеЮи у срцу свом —паситеЪеве речи:  оЉи хоЮе да буде стариЉи меРу вама, нека буде свима слуга (ћк. 10, 44). ќн свакодневно служаше свету литургиЉу, и увек сам спремаше за Ьу просфоре: своЉим рукама Ље туцао и млео пшеницу, сеЉао брашно, месио и заквашивао тесто, и сам их пекао. ѕечеЬе просфора. беше нарочито омиЪен посао преподобнога: никоме другоме он ниЉе препуштао таЉ посао, иако су многи од братиЉе желели да узму на себе то доста тешко послушаЬе. ќсим тога он Ље сам варио коЪиво и правио свеЮе за богослужеЬе. ” цркву Ље долазио први, стаЉао право, не дозвоЪаваЉуЮи себи ни да се наслони на зид ни да седне; из цркве Ље излазио последЬи. Ќеуморно и с ЪубавЪу поучавао Ље братиЉу.

” своЉим подвизима преподобни —ергиЉе се угледаше на стародревне устроЉитеЪе монаштва, чиЉа Ље житиЉа читао са великим усрРем. ЌазидаваЉуЮи се казиваЬима о светим подвижницима, преподобни се дивио како Ьиховом равноангелном живЪеЬу и победи над злим дусима, тако и Ьиховом служеЬу невоЪним Ъудима у свету. ќн се мрЪаше ѕресветоЉ “роЉици да и Ьега удостоЉи да иде стопама светих мужева, коЉи су хранили просЉаке, помагали уловице, сирочад и све невоЪне, и коЉи су добили од √оспода дар исцеЪивати болне, васкрсавати мртве, помагати путнике на суву и на мору.

ѕосле извесног времена Раволи, не подносеЮи врлински живот светитеЪев, поново устадоше на Ьега. ѕретвараЉуЮи се у змиЉе или у зверове, они улажаху к Ьему у келиЉу, или га опкоЪаваху у шуми кад Ље секао дрва, и труЮаху се да му мисао одврате од молитве и богомислиЉа. “ада се блажени обраЮао са молитвом √осподу и молио да га избави РавоЪег нападаЉа, и Раволи су одмах са своЉим привидима ишчезавали као дим. ќд тога времена Ѕог дарова —воме угоднику такву власт над нечистим дусима д, а се они нису усуРивали ни да му се приближе.

ƒуго времена братиЉе беше у манастиру дванаест душа. Ќо глас о преподобном ширио се по околини. » доРе из —моленска неки архимандрит по имену —имон. ќдрекавши се високог положаЉа, —имон са дубоким смиреЬем моЪаше преподобног да га прими као простог монаха. ¬еома потресен таквом молбом, преподобни га с ЪубавЪу прими. јрхимандрит —имон предаде преподобном и велики иметак што беше донео као дар на устроЉство манастира. “им даром преподобни, уз помоЮ ЅожЉу, подиже пространу дрвену цркву у име ∆ивотворне “роЉице, прошири манастир и доведе у ред Ьегове зграде: келиЉе братиЉе беху поставЪене у виду четвороугаоника око цркве, тако да Ље црква стаЉала у средини и видела се са свих страна. » преподобни с братиЉом своЉом живЪаше ангелски као на небу, дан и ноЮ славословеЮи Ѕога.

“ада се у обитеЪ преподобног —ергиЉа врати из ћосковског ЅогоЉавЪенског манастира Ьегов млаРи брат —тефан. ќн доведе са собом свог млаРег сина, дванаестогодишЬег £ована, и предаде га преподобном да га постриже у монаштво. ѕреподобни се удиви таквоЉ вери свога брата, испуни му жеЪу и постриже £ована дечака за монаха давши му име “еодор. »змлада васпитан оцем у побожности, пошЮеЬу и чистоти, “еодор се под руководство свога стрица утврРиваше у монашким подвизима. ќд тога времена многи са разних страна, и издалека, стадоше се окупЪати око преподобног оца —ергиЉа, да под руководством славног подвижника спасаваЉу душе своЉе. —вети игуман с ЪубавЪу примаше све коЉи му долажаху, и старе и младе, и богате и сиромашне, али знаЉуЮи тегобе монашког живота он их не постригаваше брзо. ќбично Ље нареРивао те су дошЪака облачили у дугачку одеЮу од црног сукна и одреРивао му извесно послушаЬе да обавЪа заЉедно са осталим монасима. “ако Ље поступао зато, да би новодошавши могао упознати сав манастирски устав; тек након дугог испитиваЬа преподобни отац би га постригао у монаштво, облачио у мантиЉу и давао камилавку; а савршениЉе саподвижнике своЉе удостоЉавао Ље схиме.

ѕримаЉуЮи монахе после марЪивог искушеништва, свети отац Ље и после тога будно пратио Ьихов живот. “ако, он Ље строго забраЬивао братиЉи да после повечерЉа излазе из своЉих келиЉа или да разговараЉу; сваки Ље дужан био боравити у своЉоЉ келиЉи, бавеЮи се рукодеЪем или молитвом.  асно увече, нарочито за време дугих ноЮи, неуморни и ревносни игуман Ље, после келиЉске молитве, обилазио келиЉе и кроз прозорчиЮе гледао чиме се ко бави. јко би затекао монаха где врши молитву или се занима рукодеЪем или чита душеспасоносне кЬиге, онда Ље с радошЮу узносио за Ьега молитве Ѕогу да га √оспод поткрепи. јко би пак чуо недозвоЪени разговор или приметио да се неко бави каквом ништариЉом, он би закуцао на врата или прозор, и одлазио даЪе. —утрадан Ље призивао к себи таквог брата, ступао с Ьим у разговор, и издалека, тихо и кротко наводио га да призна своЉу кривицу. ѕослушан монах би признао, искао опроштаЉ, и отац —ергиЉе му Ље с родитеЪском ЪубавЪу праштао; а на непокорног, коЉи не би признао своЉу кривицу, он Ље налагао епитимиЉу. “ако се преподобни —ергиЉе бринуо о повереном му стаду; тако Ље умео он да спаЉа кротост са строгошЮу, и био прави пастир а не наЉамник.

” прво време свога постоЉаЬа обитеЪ преподобног оца нашег —ергиЉа беше врло сиромашна; подвижници Ьени често нису имали ни оно што Ље наЉпотребниЉе. ”даЪена од насеЪа, одсечена од целога света скоро непроходном шумом, ова обитеЪ Ље ретко добиЉала помоЮ од мирских Ъуди. „есто братиЉа нису имали вина за вршеЬе божанствене литургиЉе, и они су бивали принуРени да себе лишаваЉу ове духовне утехе; често нису имали пшенице за просфоре или тамЉана за каРеЬе или воска за свеЮе или зеЉтина за кандила; у таквом стучаЉу монаси су запаЪивали луч и при таквоЉ светлости вршили богослужеЬа у цркви. Ќо у бедно осветЪеном храму они сами гораху и пламтиЉаху ЪубавЪу к Ѕогу Љаче од наЉлучезарниЉих свеЮа. ∆ивот монаха беше прост и Љедноставан, просто беше и све што их Ље окружавало и што су употребЪавали; али та простота беше величанствена: сасуди за свету “аЉну ѕричешЮа беху од дрвета, црквене одежде Ц од простог грубог платна, богослужбене кЬиге Ц писане на танкоЉ брезовоЉ кори. ѕонекад монаси ове свете обитеЪи, у коЉоЉ тада Љош не беше општежиЮе, оскудеваху у храни. “ако се догоди Љедном да братиЉа три дана остадоше без хране, и беху у великоЉ невоЪи. ј устав манастирски забраЬиваше монасима да излазе из манастира и просе хлеба од мирЉана, него да сву наду полажу на Ѕога коЉи храни свако створеЬе и да од Мега ишту са вером оно што Ље потребно. ѕритешЬени глаРу, братиЉа почеше роптати на игумана, говореЮи: ƒокле Юеш нам забраЬивати да идемо и просимо од мирЉана оно што нам Ље потребно? ≈во, ми Юемо трпети Љош ову ноЮ, а сутра Юемо изаЮи одавде да не помремо од глади. Ц ј свети —ергиЉе их тешаше причаЉуЮи им житиЉа светих отаца, како они √оспода ради подношаху многе невоЪе, и глад, и жеР, и наготоваЬе; и подсеЮаше их на речи ’ристове: ѕогледаЉте на птице небеске како не сеЉу, нити жаЬу, ни сабираЉу у житнице; па ќтац ваш небески храни их (ћт. 6, 26). ј када ќн храни птице, не може ли нас прехранити? ≈то, сад Ље време трпЪеЬа, а ми се показуЉемо нетрпеЪиви, не хотеЮи да поднесемо краткотраЉне невоЪе. ј да смо их с благодарношЮу примили, то би нам било на велику корист; Љер се у огЬу искушеЬа злато очишЮуЉе. Ц » прорече светитеЪ говореЮи: ќва оскудица нас задеси на кратко време; а колико сутра имаЮемо свега у изобиЪу.

» зби се светитеЪево пророчанство: сутрадан би донесено од неког непознатог човека мноштво свежих, тек испечених хлебова, и много рибе, и других разних Љестива. ќни што донесоше рекоше: £едан христоЪубац посла ово ави —ергиЉу и братиЉи што су с Ьим. Ц ЅратиЉа моЪаху доносиоца да се и они с Ьима прихвате мало, али они не хтедоше, рекавши да им Ље нареРено да се одмах врате натраг. » они хитно одоше из манастира. ј братиЉа, видеЮи изобиЪе донесене хране, разумеше да их √оспод посети милошЮу —воЉом, и благодареЮи Ѕога устроЉише трпезу. » донесена храна потраЉа братиЉи на много дана, ј преподобни рече братиЉи у поуку: √ледаЉте, браЮо, и дивите се како √оспод ѕромислитеЪ изобилно награРуЉе трпЪеЬе, и не заборавЪа ово свето место и слуге —воЉе што живе у Ьему и служе ћу дан и ноЮ. Ц » наводеЮи речи светог апостола ѕавла:  ад имамо храну и одеЮу, овим да будемо задовоЪни (1 “м. 6, 8), свети отац саветоваше братиЉу да се не брину о пролазним стварима него да се уздаЉу у Ѕога промислитеЪа.

Ќакон петнаест година од осниваЬа –адонежског манастира, у близини ЬеговоЉ стадоше се насеЪавати сеЪаци. ќни су несметано секли шуму, градили куЮе и стаЉе, крчили поЪа и сеЉали житарице. ќгромна пространства шуме они претворише у чиста поЪа, и тиме пустиЬа изгуби у многоме своЉ пустиЬски изглед. Ќови суседи манастира усрдно похаРаху ову светиЬу, у изобиЪу доношаху разне намирнице, те на таЉ начин у обитеЪи преподобног —ергиЉа занавек нестаде оскудице.

“реба се сетити и тога да се преподобни отац наш —ергиЉе при доласку свом у пустиЬу беше настанио на безводном месту; а он то учини подвига ради: да би доносеЮи воду издалека, што више замарао тело своЉе. јли, пошто се образова манастир и умножи братиЉа, то настаде велика потреба за много више воде. » неки од братиЉе, носеЮи издалека толико воде, почеше роптати на преподобнога оца и говорити му: «ашто си се тако непаметно настанио на овом месту? зашто си овде основао обитеЪ када у близини нема воде? Ц ј преподобни смирено одговараше:? ЅраЮо, Ља сам хтео да на овом месту сам усамЪенички молитвено тихуЉем и живЪуЉем, али пошто Ѕогу би угодно да се овде подигне толики манастир, то Ље ќн моЮан да нам даруЉе и потребну воду, само не малаксаваЉте духом и молите се са вером. £ер када ќн у пустиЬи изведе из камена воду за непокорни народ ЉевреЉски, утолико пре неЮе оставити вас коЉи ћу усрдно служите.

ѕосле тога преподобни узе са собом Љедног од братиЉе и таЉно сиРе у честар под манастиром, где никада ниЉе било текуЮе воде. Ќашавши у ЉедноЉ Љами мало кишне воде светитеЪ преклони колена и стаде се молити усрдно: Ѕоже, ќче √оспода нашега »суса ’риста, услиши нас у часу овом и покажи славу —воЉу: као што у пустиЬи преко ћоЉсиЉа чудодеЉствова снажна деоница “воЉа источивши воду из камена, тако и овде покажи силу —воЉу, Ц “ворче неба и земЪе, даруЉ нам воду на овом месту, и нека разумеЉу сви да “и благонаклоно слушаш оне коЉи “и се моле и узносе славу ќцу и —ину и —ветоме ƒуху, сада и кроза све векове. јмин. Ц Ќа ове речи изненада изби обилан извор, коЉи и данас постоЉи, увек богат водом за све манастирске потребе. ќвим чудом братиЉа би силно поражена: роптаЬе незадовоЪника уступи место осеЮаЬу страхопоштоваЬа према светом игуману. ћонаси чак стадоше оваЉ извор називати „—ергиЉевим“. Ќо смиреном подвижнику прославЪаЬе од Ъуди падаше тешко, и он рече: ЅраЮо, нисам вам Ља дао воду, него Ље сам √оспод посла нама недостоЉнима. —тога немоЉте извор називати моЉим именом. Ц ќтада братиЉа престадоше називати извор „—ергаЉевим“. » од ове воде биваху, и биваЉу, многа исцеЪеЬа онима коЉи Ље пиЉу са вером.

ѕреподобни отац наш —ергиЉе чиЬаше и друга разна чудеса. “ако Љедном он васкрсе мртваца. “о се догоди на следеЮи начин. £едан сеЪанин из околине манастира имаРаше велику Ъубав за оца —ергиЉа. Мегов Љединац син тешко се разболе, и он га однесе оцу —ергиЉу ради исцеЪеЬа. Ќо када уРе у келиЉу преподобног оца и моЪаше га да му исцели сина, син Ьегов умре. »згубивши сваку наду отац стаде горко плакати, и говораше светом —ергиЉу: јваЉ мени, човече ЅожЉи! Ља доРох к теби са чврстим увереЬем да Юеш ми помоЮи. “ешко мени, шта сад да радим? Ц “ако тугуЉуЮи и кукаЉуЮи он изаРе да спреми што треба за погреб сина. ј преподобни —ергиЉе, видевши жалост и кукаЬе уцвеЪеног оца, сажали се на Ьега, и сатворивши молитву васкрсе дечака, —еЪанин се убрзо врати са мртвачким сандуком. ј светитеЪ му рече: “и се без разлога подаЉеш тузи: твоЉ син ниЉе умро него Ље жив. Ц Ќо оваЉ човек, пошто своЉим очима беше видео како умре Ьегов син, не хте да веруЉе светитеЪевим речима веЮ приРе и угледа свога сина стварно жива. ”дивЪен, он стаде благодарити преподобног за васкрсеЬе сина. ј на то му свети чудотворац одговараше: “и вараш себе и сам не знаш шта говориш.  ада он ти носио дечака овамо, он од силне зиме изнеможе, а ти помисли да Ље умро; сада се он у топлоЉ келиЉи загреЉа, а теби изгледа да Ље васкрсао. Ц ћеРутим сеЪанин и даЪе тврРаше да Ље син Ьегов васкрсао на светитеЪеве молитве, “ада му преподобни отац —ергиЉе запрети да никоме не говори о томе, додавши: Ѕудеш ли причао о томе, биЮеш кажЬен и потпуно Юеш се лишити сина. Ц —еЪанин се онда са живим и здравим сином веома радостан врати дома, прославЪаЉуЮи Ѕога и Меговог угодника —ергиЉа. «а ово чудо сазнаде Љедан од ученика преподобнога, коЉи и исприча то.

√лас о чудесима преподобнога оца —ергиЉа стаде се брзо ширити, и к Ьему почеше довозити болеснике не само из околних насеЪа него и из далеких места. “ако Љедном довезоше са обала ¬олге чувеног човека у коме беше нечисти дух. ќваЉ човек Ље силно патио: час Ље уЉедао себе, час био себе, час бежао од свиЉу; десет Ъуди нису били у стаЬу да га задрже. –оРаци овог бесомучника, чувши за оца —ергиЉа, решише да га одведу к Ьему. ј л и ту Ље било потребно много напора.  ада болесника довезоше близу манастира, он са неком необичном силом покида железне окове и стаде тако громогласно викати да му се глас чуо у манастиру. ѕреподобни —ергиЉе одслужи молепствиЉе за болесника; у то време паЮеник се стаде унеколико смиривати; Ьега чак и у манастир уведоше; а када му преподобни отац приступи са крстом и стаде га осеЬивати Ьиме, бесомученик се с дивЪим криком баци у воду, коЉа се надалеко беше накупила после кише. Ќо када га преподобни осени светим крстом, он се осети потпуно здравим и памет му се поврати. ”питан, зашто се бацио у воду, исцеЪени одговори:  ада ме приведоше преподобноме, и он ме стаде осеЬивати часним крстом, Ља угледах велики пламен коЉи излажаше од крста, и Ља, мислеЮи да Юе ме таЉ огаЬ сажеЮи, Љурнух у воду. Ц ѕосле тога исцеЪени бесомучник проведе неколико дана у манастиру, славеЮи милосрРе ЅожЉе и благодареЮи светог угодника ЅожЉег за своЉе исцеЪеЬе.

» многа друга чудеса биваху на молитве преподобнога: слепи прогледаху, хроми прохоРаху, губави се чишЮаху; Љедном речЉу, сви коЉи с вером долажаху к светитеЪу добиЉаху телесно исцеЪеЬе ма од каквих болести патили; но поред тога добиЉаху и духовне користи за душу своЉу, те се тако двоструко исцеЪени враЮаху куЮама своЉим. «бог тога сви поштоваху и славЪаху преподобног —ергиЉа, и све их више и више долажаше из разних градова и места, да виде светог подвижника и да се насладе поуком Ьеговом; многи монаси напуштаху своЉе манастире и долажаху у Ьегову обитеЪ, желеЮи да се подвизаваЉу под Ьеговим руководством и да живе заЉедно с Ьим. » кнежеви и боЉари и прости Ъуди хитаху к блаженом оцу, Љер га сви веома уважаваху као Љедног од древних светих отаца или као Љедног од пророка.

Ќо иако уважаван и славЪен од свиЉу, преподобни —ергиЉе ниЉе давао ништа на Ъудску славу: неуморно се и надаЪе трудио и служио свима као пример наЉвеЮе смирености. ЌиЉе он волео меке и лепе хаЪине; стално Ље носио одеЮу од грубе тканине, коЉу Ље своЉим рукама шио. £едном у манастиру нестаде доброг сукна, а беше остао Љедан комад врло рРавог сукна и тако неукусно обоЉеног, да га нико од братиЉе ниЉе хтео узети за себе. Ќо преподобни га узе и саши себи одеЮу од Ьега, и ношаше Ље све док се не покида.

”опште, свети —ергиЉе стално Ље носио вету и грубу одеЮу, те га због тога многи нису могли распознавати и сматрали су га за манастирског слугу. £едан сеЪак из веома далеког краЉа, слушаЉуЮи много о светом —ергиЉу, зажеле да га види. » дошавши у манастир преподобнога, он стаде распитивати где Ље светитеЪ. –екоше му да Ље светитеЪ у градини и тамо копа. ќваЉ оде у градину и виде. светитеЪа у лудоЉ, подераноЉ и пуноЉ закрпа одеЮи где копа земЪу; и помисли у себи да су му се подсмевали они коЉи су га упутили овоме старцу, Љер он очекиваше да види свети“еЪа у великоЉ слави и части. —тога се он врати у манастир и поново стаде распитивати: √де Ље —ергиЉе? покажите ми га, Љер доРох из далека да га видим. Ц ј монаси му одговараху: —тарац кога си видео, то Ље преподобни отац наш. Ц  ада пак светитеЪ изаРе из градине, сеЪак га виде, и згадивши се на Ьега окрену главу своЉу од Ьега, и не хте ни да погледа на блаженога; и негодоваше у себи говореЮи: ќ, колико труда поднесох узалуд! £а доРох да видим великог пророка, и очекивах да га угледам у великоЉ слави и части; а гле, Ља видим Љедног бедног и ништавног старца. Ц ћеРутим светитеЪ, видевши помисли Ьегове, би му веома благодаран: Љер као што се горди радуЉе похвалама и почастима, тако се смирени радуЉе ниподаштаваЬима и срамоЮеЬима. » он позвавши к себи овог сеЪанина постави му трпезу, и с ЪубавЪу га угости, па му рече: Ќе тугуЉ, човече, Љер кога желиш да видиш, убрзо Юеш видети.

“ек што светитеЪ то рече, стиже гласник са вешЮу да у манастир ево долази кнез. —вети —ергиЉе устаде и изаРе у сусрет кнезу коЉи наилажаше са великом свитом своЉом. ”гледавши преподобног —ергиЉа кнез му се издалека поклони до земЪе, смирено иштуЮи благослов од Ьега. —ветитеЪ благослови кнеза, и уведе га у обитеЪ са чашЮу коЉа му доликуЉе. » пошто седоше Ьих двоЉица, старац и кнез, и разговараху, сви остали им предстоЉаху. ј онаЉ сеЪанин, одгурнут далеко од стране кнежевих слугу, не могаше, иако се силно трудио, ни да угледа старца кога се раниЉе гнушао. “ада он тихо упита Љедног од предсвоЉеЮих великаша: √осподине, ко Ље онаЉ старац што седи са кнезом? Ц ќваЉ му одговори: “о Ље свети —ергиЉе. Ц —еЪанин онда стаде корити себе и грдити што не верова анима коЉи му рекоше за старца да Ље то свети —ергаЉе и што му не указа потребно поштоваЬе. ј када кнез оде из обитеЪи он брзо приРе преподобноме, и стидеЮи се да му погледа у лице припаде к ногама Ьеговим молеЮи га да му опрости што из незнаЬа сагреши. —ветитеЪ га с ЪубавЪу утеши, говореЮи: Ќе тугуЉ, чедо, Љер ти си Љедини рекао истину о мени, говореЮи да сам ништа; а сви се остали саблазнише, сматраЉуЮи да сам велики. Ц ѕошто поразговара са сеЪанином, он га благослови и отпусти дома. » оваЉ оде са великом вером према светитеЪу; и пошто проведе неко време у свету, он поново доРе у манастир и прими монашки постриг: тако га Ље силно потресла смиреност великог подвижника и душу му изманила.

£едном блажени касно увече, по свом обичаЉу, вршеЮи молитвено правило и усрдно се молеЮи Ѕогу за своЉе ученике, чу глас коЉи га викну: „—ергиЉе!“ ќн се удиви овоЉ необичноЉ ноЮноЉ поЉави, сатвори молитву, па отвори прозорче од келиЉе желеЮи да види ко га то зове. » гле, он угледа велику светлост с неба, коЉа сиЉаЬем своЉим учини ноЮ ту светлиЉом од дана. » доРе му по други пут глас, говореЮи: —ергиЉе! ти се молиш за чеда своЉа, и моЪеЬе Ље твоЉе услишено: погледаЉ и види броЉ ћонаха коЉи се сабираЉу под твоЉе руководство у име ѕресвете “роЉице. Ц ќбазревши се светитеЪ угледа велико мноштво прекрасних птица, коЉе су не само у манастир него и око манастира прилетале и неисказано умилно певале ангелске песме. » опет се чу глас коЉи говораше:  ао ове птице, тако Юе се умножити броЉ твоЉих ученика; и после тебе неЮе се умаЬити, и тако Юе чудесно и различито бити украшени врлинама они коЉи буду ишли стопама твоЉим. Ц √ледаЉуЮи то, светитеЪ се дивЪаше овом дивном виРеЬу, па желеЮи да се Љош неко заЉедно с Ьим радуЉе овоме виРеЬу, он громко викну гореспоменутог —имона, коЉи Ље живео ближе од осталих. ”дививши се овом необичном позиваЬу старчевом, —имон брзо доРе с Ьему, али се не удостоЉи видети цело виРеЬе, веЮ виде само Љедан део оне небеске светлости. ѕреподобни му онда исприча све што виде и што чу, и обоЉица се радоваху заЉедно, прославЪаЉуЮи Ѕога.

††

”скоро после тога к преподобном —ергиЉу доРоше из ÷ариграда изасланици свЉатЉеЉшег патриЉарха ‘илотеЉа и предадоше му од патриЉарха благослов и дарове: крст, параман и схиму; и следеЮе писмо: „ћилошЮу ЅожЉом архиепископ  онстантикова града, васеЪенски патриЉарх господин ‘илотеЉ сину и саслужитеЪу наше смерности о ƒуху —ветом благодат и мир и наш благослов! —лушасмо за твоЉе веома врлинско живЪеЬе по Ѕогу, и ми узвеличасмо и прослависмо Ѕога. ј л и вам недостаЉе Љош Љедно, и то наЉглавниЉе: немате општежиЮе. “и знаш, преподобни, да и сам богородитеЪ пророк ƒавид, коЉи све обухваташе своЉим разумом, ништа не узможе тако похвалити као ово: √ле, како Ље дивно и красно, кад сва браЮа живе заЉедно! (ѕс. 132, 1). —тога вам и ми даЉемо добри савет Ц да устроЉите општежиЮе; и нека буде с вама милост ЅожЉа и наш благослов“.

ƒобивши ову патриЉархову посланицу преподобни отиде к блаженом митрополиту јлексиЉу, показа му грамату патриЉархову и упита га: —вети ¬ладико, како ти нареРуЉеш? Ц —вети јлексиЉе му одговори: ѕреподобни оче, Ѕог коЉи прославЪа оне коЉи Мега славе удостоЉи те толиких блага, те глас о теби и животу твоме достиже и у далеке земЪе, да ти и сам велики васеЪенски патриЉарх саветуЉе оно што Ље на корист, то ти и Ља исто саветуЉем и похваЪуЉем.[v]

ќд тога времена преподобни —ергиЉе установи у своЉоЉ обитеЪи општежиЮе и нареди братиЉи да строго држе општежиЮни устав: да нико ништа не стиче за себе, да ништа не назива своЉим, него да им по заповестима светих отаца све буде заЉедничко. Ќо забранивши монасима приватну своЉину, преподобни не беше склон да скупЪа богатство ни за огаиту корист манастира. —ве сувишке свети подвижник употребЪаваше на добротворна дела: на милостиЬу ништима или на помагаЬе сиромашним мирЉанима коЉи су долазили у манастир. —а увеЮаваЬем прилога манастиру од стране христоЪубивих мирЉана, увеЮавао Ље милостивни игуман добротворну делатност манастира: путници су збриЬавани, сиромашни храЬени, болесни неговани.  незови и воЉводе свраЮали су са одредима воЉске, и сви добиЉали храну и пиЮе од гостопримног подвижника.

»пак у –адонежскоЉ обитеЪи убрзо изби неред побуна против светог игумана. ЅратиЉа коЉи са онаком упорношЮу примораше преподобнога да се прими игуманске власти, сада постадоше незадовоЪни, вероватно, због строгости општежиЮа. –оРени брат преподобнога —тефан не туР духу властоЪубЪа, беше на челу побуЬеника и увреди светитеЪа у цркви за вечерЬим богослужеЬем.  ротки подвижник ништа не рече увредиоцу. ќн право из цркве, не свративши ни у своЉу келиЉу, касно по ноЮи таЉно напусти манастир и крену у пустиЬу ѕрешавши око триестак километара он наиРе на Љедно врло згодно место близу реке  иржач, и ту се настани. ј братиЉа, видевши да их Ље отац напустио, наРоше се у великоЉ невоЪи и пометЬи, као овце без пастира, и почеше га брижно тражити на све стране. » после неког времена пронаРоше га, и са сузама га моЪаху да се врати у манастир, али он не хте, претпоставЪаЉуЮи усамЪеништво и молитвено тиховаЬе. “ада многи од ученика Ьегових оставише лавру и преРоше к Ьему у пустиЬу, и светитеЪ оснава нови манастир у име Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице. ћонаси пак коЉи остадоше у лаври, пошто не могаху ни живети без свога оца преподобног —ергиЉа нити га умолити да се врати к Ьима, отидоше к преосвеЮеном митрополиту јлексиЉу и молише га да он нареди преподобном —ергиЉу да се врати у манастир ѕресвете “роЉице. —вети јлексиЉе посла к преподобноме два архимандрита молеЮи га да испуни молбу братиЉе и обрадуЉе их своЉим повратком к Ьима, да се монаси свете обитеЪи Ьиме основане не би разишли, немаЉуЮи пастира, и да свето место не би запустело. ѕреподобни —ергиЉе, пошто ниЉе могао не послушати архиЉереЉа, врати се у лавру своЉе прво боравиште, где га братиЉа дочека са превеликом радошЮу ј у  иржачком манастиру преподобни постави за игумана свог ученика –омана.

—вети —тефан, епископ ѕермски,[vi] коЉи гаЉаше велику Ъубав према преподобном, путоваше Љедном из своЉе епархиЉе у ћоскву путем коЉи Ље пролазио на осам километара далеко од манастира преподобног —ергиЉа. ѕошто Ље много журио у град, епископ —тефан ниЉе могао свратити у манастир, имаЉуЮи намеру да то учини при повратку. Ќо када беше према манастиру он застаде, очита: „ƒостоЉно Љест“ Е, и сатворивши уобичаЉену молитву поклони се преподобном —ергиЉу рекавши: ћир теби, духовни брате. Ц ј у то време блажени —ергиЉе са братиЉом беЉаше за трпезом; но разумевши духом епископово поклоЬеЬе, он тог часа устаде са трпезе, па постоЉавши мало и сатворивши молитву такоРе се поклони епископу и рече: –адуЉ се и ти, пастиру ’ристова стада, и мир ЅожЉи нека буде с тобом. Ц ЅратиЉа се зачудише овом необичном поступку преподобнога, а неки разумеше да се преподобни удостоЉи виРеЬа. ѕосле пак обеда монаси стадоше распитивати преподобнога шта се то десило, и он им рече: ќнога часа епископ —тефан коЉи путуЉе у ћоскву заустави се према нашем манастиру, поклони се ѕресветоЉ “роЉици и благослови нас грешне. Ц  асниЉе неки од ученика Ьегових распиташе се и утврдише да Ље било тачно све онако како им Ље преподобни рекао. » дивЪаху се дару прозорЪивости, коЉим Ѕог обдари оца Ьихова.

ќбитеЪ преподобнога цветаше врло врлинским Ъудима; многи од Ьих бише узети за игумане по другим манастирима, а неки бише поставЪени за епископе. » сви они успеваху у врлинама, воРени и руковоРени своЉим великим учитеЪем, искусним у вршеЬу заповести √осподЬих Ц преподобним —ергиЉем, коЉи беше пример стаду своме, водеЮи равноангелни живот.

ћеРу ученицима преподобнога беше Љедан по имену »сакиЉе; он Ље желео да се посвети подвигу безмолвиЉа, подвигу усамЪеничког молитвеног тиховаЬа, и стога Ље често молио преподобног оца нашег —ергиЉа за благослов на оваЉ велики подвиг. £едном премудри пастир у одговор на Ьегову молбу рече: јко ти, чедо, желиш да безмолствуЉеш, да усамЪенички молитвено тихуЉеш, Ља Юу сутра дати благослов на то. Ц —утрадан, по завршетку божанствене литургиЉе, преподобни —ергиЉе га осени часним крстом и рече: √оспод нека ти испуни жеЪу! Ц ” том тренутку он види где необичан пламен излази из руке преподобнога и окружава Ьега, »сакиЉа; од тога времена он пребиваше у мучаЬу, и само Љедном чудесна поЉава раздреши му уста.

∆ивеЮи ангелским животом на земЪи, преподобни отац наш —ергиЉе, иако у телу, удостоЉи се општеЬа са светим бестелесним анРелима. £едном свети игуман служаше божанствену литургиЉу са своЉим братом —тефаном и братанцем “еодором. ” цркви поред осталих беЉаше и »сакиЉе молчалник. —вети —ергиЉе, као и увек, вршаше велику таЉну са страхом и богобоЉажЪивошЮу. ќдЉедном »сакиЉе угледа у олтару четвртог човека коЉи сиЉаше необичном светлошЮу и на себи имаРаше врло блиставе одежде; на малом входу са ≈ванРеЪем небески саслужитеЪ ступаше за преподобним, лице му сиЉаше као сунце, те Ље просто било немогуЮе гледати у Ьега. „удна поЉава запрепасти »сакиЉа, и он отвори уста и упита оца ћакариЉа коЉи стаЉаше поред Ьега:  ако диван призор, оче!  о Ље оваЉ необични човек? ћакариЉе такоРе би удостоЉен виРеЬа; запаЬен и поражен Ьиме, он одговори: Ќе знам, брате; и Ља се сам ужасавам гледаЉуЮи овако дивну поЉаву. —ем ако неки свештенослужитеЪ ниЉе дошао са кнезом ¬ладимиром.

 нез ¬ладимир јндреЉевич[vii] у то време беше у цркви. —тарци упиташе Љеднога из Ьегове свите, ниЉе ли с кнезом дошао свештеник; оваЉ одговори да свештеника ниЉе било с Ьима. “ада иноцима би Љасно, да са преподобним —ергиЉем саслужуЉе анРео ЅожЉи. ѕо завршетку литургиЉе они приступише преподобноме и упиташе га о томе. ѕодвижник испрва не хте да им открива таЉну.  акву сте необичну поЉаву видели, чеда моЉа? —лужили литургиЉу —тефан, “еодор и Ља грешни; више никога ниЉе било. ј када ученици продужише да га упорно моле, он им наЉзад рече: „еда моЉа, када вам Ље сам √оспод Ѕог открио, могу ли онда Ља сакрити то? ќнаЉ кога сте видели, био Ље анРео √осподЬи; не само данас, него увек када Ља недостоЉни служим свету литургиЉу он, по ЅожЉем благоволеЬу, служи заЉедно са ммом. Ќови док сам Ља жив, немоЉте никоме говорити што сте видели.

ћеРу ученицима преподобног —ергеЉа беЉаше Љедан по имену јндроник, родом из –остова као и сам преподобни. £ош у младим годинама он доРе у манастир ∆ивотворне “роЉице и би примЪен за монаха. “у се он подвизавао много година, украси себе врлинама и поднесе многе трудове; зато преподобни и ЪубЪаше силно свог ревносног ученика. јндроник имаРаше жеЪу да подигне своЉ манастир и заведе у Ьему општежиЮе. » жеЪа му се испуни. ” то време митрополитом ћосковским беше свети јлексиЉе; присно приЉатеЪство и братска Ъубав везиваху свето! митрополита са блаженим —ергиЉем; они често воРаху дуге душекорисне разговоре; свети митрополит Ље много пута питао за савет преподобног игумана. £едном, при посети манастиру, свети јлексиЉе рече преподобном —ергиЉу: ¬озлзубЪени, хоЮу да те замолим за Љедно добро, и мислим да Юеш из Ъубави према мени испунити моЉу молбу. ј старац одговори архиЉереЉу: ¬ладико свети, сви смо ми у твоЉоЉ власти; за тебе нема сметЬи. “ада митрополит рече: £а хоЮу, ако Ѕог помогне, да подигнем манастир. ѕри нашоЉ пловидби из ÷ариграда, на мору се подиже силна бура, тако да умало не изгибосмо —ви се почеше молити Ѕогу, па и Ља √а стадох молити да нас избави од сигурне смрти. “ада Ља дадох завет да Юу подиЮи храм ономе светитеЪу, у чиЉи нам дан √оспод подари да се искрцамо на обалу. “ог часа бура престаде, тишина настаде, и ми стигосмо на обалу 16. августа —ада Ља желим да испуним своЉ завет да подигнем цркву у част Ќерукотворног лика √оспода нашег »суса ’риста;[viii] и да при ЬоЉ устроЉим општежиЮни манастир. «ато те молим, даЉ ми возЪубЪеног ученика твог јндроника.

ѕреподобни радо испуни митрополитову молбу. —вети јлексиЉе отпутова у ћоскву и тамо на обалама £аузе основа манастир,[ix] а игуманство у Ьему повери јндронику. Ќакон неког времена сам преподобни —ергиЉе доРе у нову обитеЪ; благослови свога ученика и рече: √осподе, погледаЉ с неба на место ово и посети га милошЮу —воЉом.

»сти митрополит свети јлексиЉе, из захвалности √осподу што на Ьегове смирене молитве исцели татарску царицу “аЉдулу, основа други манастир у ћоскви Ц у спомен чуда светог јрхистратига ћихаила;[x] и за оваЉ „удовски манастир свети митрополит измоли од преподобног оца —ергиЉа неколико стараца.

»ме светог —ергиЉа везано Ље са осниваЬем и —имоновског манастира у ћоскви. Ѕратанац светог —ергиЉа “еодор дуго Ље време пребивао у обитеЪи великог подвижника, живеЮи с Ьим у ЉедноЉ келиЉи и цветаЉуЮи врлинама. —ви су се дивили томе што “еодор никада ништа ниЉе скривао од свога наставника Ц игумана, веЮ му Ље исповедао сваки помисао.  ада постаде свештеномонах, он зажеле да оснуЉе негде манастир, и ту жеЪу своЉу каза преподобном —ергиЉу. Ќо преподобни испрва не хте пустити од себе братанца, желеЮи да му после себе преда игуманство у –адонежском манастиру. ј када за “еодора стаде молити велики кнез ƒимитриЉе £оанович, подвижник пристаде да га пусти, а заЉедно са Ьим и оне од братиЉе коЉи буду хтели поЮи са Ьим. ¬ероватно уз пристанак великога кнеза “еодор изабра и место за нову обитеЪ у близини ћоскве, звано „—имоново“. ѕреподобни —ергиЉе доРе да разгледа изабрано место, наРе да Ље згодно и даде своЉ благослов за зидаЬе нове обитеЪи. “еодор сазида цркву у име ѕречисте ¬ладичице наше Ѕогородице, у част Ьеног славног –оРеЬа; отвори при цркви манастир и заведе у Ьему општежиЮе.[xi] √лас о врлинском животу “еодоровом стаде се брзо ширити, и са тим и броЉ монаха у ЬеговоЉ обитеЪи расти. —ам преподобни —ергиЉе више пута Ље посеЮивао ову обитеЪ и, по предаЬу, узимао удела у пословима братиЉе. Ќакон извесног времена “еодор би поставЪен за архиепиокопа –остовског, и своЉим врлинама Љарко сиЉаше као велики светионик све до своЉе кончине, 28. новембра 1394. године.

Ќе само у ћоскви, него и у многим другим местима ницали су манастири, основани или ученицима преподобног —ергиЉа или пак самим Ьим. “ако, велики кнез ƒимитриЉе £оанович, желеЮи да подигне манастир у  оломни на месту званом √олутвино, усрдно моли светог —ергиЉа да благослови то место и да подигне цркву. ƒирнут таквом вером великога кнеза и покретан ЪубавЪу према Ьему, преподобни се упути пешке у  оломну, Ц такав Ље био Ьегов обичаЉ -, благослови то место и подиже цркву у име ЅогоЉавЪеЬа √осподЬа. Ќа молбу великога кнеза он даде за нову обитеЪ Љеднога од своЉих ученика, свештеномонаха √ригориЉа, човека богобоЉажЪива и побожна. ”брзо и та обитеЪ, у коЉоЉ такоРе би заведено општежиЮе, ЅожЉом благодаЮу, процвета у славу £едног, у “роЉици славЪеног Ѕога.

Ќа молбу другога кнеза, ¬ладимира јндреЉевича, преподобни благослови место у —ерпухову за манастир у част «ачеЮа ѕресвете Ѕогородице. ” таЉ манастир, зван ¬исоцки, светитеЪ посла за строЉитеЪа, на упорну молбу кнежеву, Љедног од своЉих наЉомиЪениЉих ученика Ц јтанасиЉа, изврсног зналца —ветог ѕисма, коЉи се одликовао необичном послушношЮ у и другим врлинама и веома искусног у преписиваЬу кЬига.[xii] Ц “ако Ље преподобни —ергаЉе благосиЪао многе обитеЪи и слао туда своЉе ученике. » духовни синови Ьегови, и синови синова Ьегових, као звезде су сиЉали и блистали на све стране чудесним животом своЉим на корист свима.[xiii]

Ѕлажени митрополит јлексиЉе, пошто веЮ беше изнемогао од старости, и видевши да му се приближуЉе краЉ, позва к себи преподобног —ергиЉа, па скинувши са своЉих груди златан архиЉереЉски крст, украшен драгим камеЬем, даваше га преподобнам. ј л и преподобни, поклонивши се смирено, рече: ѕрости ми, владико свети, од младости Ља не бих златоносац, а тим пре у старости желим да живим у сиромаштву. Ц Ќа то му свети митрополит рече: «нам, возЪубЪени, да си тако радио; но сада покажи послушност и прими благослов коЉи ти даЉемо. Ц » при тим речима он му своЉим рукама стави крст око врата; па му онда поче говорити: «наш ли, преподобни, зашто сам те позвао и шта хоЮу да ти предложим? ≈то, Ља сам Ѕогом ми поверену –уску митрополиЉу држао колико Мему би угодно; али сада видим да ми се приближио краЉ, само не знам дан смрти моЉе, и желим да за живота свог наРем човека, коЉи би после мене могао пасти ’ристово стадо, и никога осим тебе не налазим. ћени Ље добро познато да, почевши од кнеза па до последЬег човека, сви желе тебе. —тога, преподобни, прими сада чин епископски, а после мог одласка из овог света примиЮеш моЉ престо.

„увши ове речи преподобни, пошто Ље сматрао себе недостоЉним таквога чина, веома се смути, па одговори архиЉереЉу: ѕрости ми, владико, то никада бити не може, Љер ти хоЮеш да ми натовариш бреме коЉе Ље изнад моЉих сила. “а ко сам Ља грешни и наЉгори од свих Ъуди, да се дрзнем дотаЮи се таквога чина! Ц Ѕлажени митрополит дуго убеРиваше светитеЪа, наводеЮи речи —ветога ѕисма, да би га приволео на своЉ предлог, али се ЪубитеЪ смирености никако не даде приволети. Ќапослетку рече ово: ¬ладико свети, ако не желиш да отераш моЉу ништавност из ових краЉева и да никада не чуЉеш за мене, онда ми немоЉ више говорити о томе, нити икоме другоме допусти да ми се обраЮа са таким речима, пошто нико не може наЮи у мени пристанак на то.

¬идеЮи да Ље светитеЪ несавитЪив, свети митрополит престаде да му говори о томе: боЉао се да преподобни не отпутуЉе у неке далеке краЉеве и пустиЬе, и ћосква се лиши таквог светила, Ќо пошто га утеши духовним речима, он га отпусти с миром у манастир.

Ќе дуго после тога свети митрополит јлексиЉе отпутова из овог живота, 12. фебруара 1378. године. “ада сви упорно и усрдно моЪаху блаженог —ергиЉа да прими престо –уске митрополиЉе. ј л и он остаде неумоЪив и непопустЪив. Ќакон дванаестогодишЬе смутЬе коЉа настаде после преставЪеЬа светог митрополита јлексиЉа, на престо ћосковске митрополиЉе би узведен свети  иприЉан.[xiv]

” то време по попуштеЬу ЅожЉем би за грехе наше наЉезда татарског хана ћамаЉа на –уску земЪу. ¬елики кнез ƒимитриЉе £оанович стаде се спремати за рат. ј л и пре но вдто крену у рат, он оде у манастир ѕресвете “роЉице да од Ьеговог светог игумана, преподобног —ергиЉа, добиЉе благослов за своЉ ратни поход. —вети —ергаЉе га наоружа благословом и молитвом, и изрече му овакво пророштво о победи: »ди против варвара; ни наЉмаЬе не сумЬаЉ, Ѕог Юе ти помоЮи и ти Юеш победити неприЉатеЪа и здрав се вратити. Ц ¬елики кнез, уздаЉуЮи се у помоЮ ЅожЉу и у молитве светог угодника ЅожЉег —ергаЉа, крену са воЉском у рат, и на  уликовском поЪу страховито потуче неприЉатеЪа 8. септембра 1380. године, тако да се сам цар ћамаЉ Љедва спасе бекством са малом дружином. ћеРутим за све време док се водила  уликовска битка преподобни —ергиЉе, сабравши братиЉу, стаЉаше с Ьима на молитви и усрдно моЪаше √оспода да даруЉе победу православном воЉинству. »маЉуЮи дар прозорЪивости, свети —ергиЉе Љасно гледаше што се дешавало на даЪини као да се дешава пред Ьеговим очима; и каза братиЉи о победи великога кнеза ƒимитриЉа над “атарима, помену по имену многе православне воЉнике коЉи падоше у боЉу, и учини помен за Ьих. ј све му то би откривено од Ѕога. ¬елики пак кнез ƒимитриЉе, по победоносном повратку из рата, доРе у манастир к преподобноме и принесе му велику благодарност за помоЮ коЉу му указа своЉим усрдним молитвама к Ѕогу.

††

ѕреподобном оцу нашем —ергиЉу многи се обраЮаху, молеЮи га за помоЮ и заштиту, и он Ље увек помагао невоЪне и штитио угЬетаване и убоге. Ќедалеко од манастира живЪаше Љедан човек тврдица и немилосрдан; он учини неправду своме сиромашном суседу: узе од Ьега свиЬу, закла Ље, и не хте му Ље платити. ќштеЮени сиромашак се пожали преподобноме и замоли га да му помогне. ѕреподобни позва код себе тог човека и рече му: „едо, веруЉеш ли да има Ѕога? ќн Ље —удиЉа и праведнима и грешнима, ќтац Ље сирочади и удовицама; ќн Ље готов на одмазду, и страшно Ље пасти у руке Мегове. » како то да се ми не плашимо одузимати туРе, чинити неправду ближЬем и чинити сваковрсно зло? «ар ми Љош нисмо задовоЪни оним што нам ќн по —воЉоЉ доброти даЉе, него се полакомЪуЉемо на туРе добро?  ако можемо не обраЮати пажЬу на ЅожЉу дуготрпеЪивост? «ар ми не видимо како они што неправду чине осиромашуЉу, куЮе Ьихове постаЉу пусте и спомен о Ьима губи се занавек; и у оном свету Ьих очекуЉе мучеЬе. Ц » много других поука светитеЪ изговори овом човеку и наложи му да оиромашку плати свиЬу, додавши: Ќикада не угЬетаваЉ сиротиЬу. Ц » немилосрдни човек се раскаЉа, обеЮа да Юе се поправити, и исплатити свиЬу своме суседу. ј л и после нешто времена он промени своЉу намеру и не исплати дуг сиромашку. Ќо кад уРе у одаЉу где лежаше месо од заклане свиЬе он виде како се сво месо уцрвЪало, иако Ље била зима. ”плашен тиме он одмах исплати свиЬу сиромашку, а месо баци кучиЮима.

£едном допутова у ћоскву из ÷ариграда неки епископ, коЉи беше много слушао о светом угоднику ЅожЉем, али ниЉе веровао томе. » мишЪаше у себи: «ар се може у овим краЉевима поЉавити тако велики светилник? Ц —а таким мислима он крену у манастир да види старца. ј кад се приближи манастиру, Ьега обузе неки страх; и тек што крочи у манастир и угледа светитеЪа Ц он ослепе. “ада га преподобни узе за руку и уведе у своЉу келиЉу. ≈пископ му са сузама исприча о своме неверЉу, и каЉуЮи се за своЉ грех моЪаше светитеЪа да му поврати вид. —мирени игуман се дотаче Ьегових очиЉу, и епископ тог тренутка прогледа. ѕосле тога преподобни стаде кротко и благо разговарати с Ьим, и говораше да се не треба гордити; и епископ стече потпуно увереЬе да Ље преподобни —ергиЉе заиста ЅожЉи човек и да га Ље √оспод удостоЉио видети земног анРела и небесног човека. » преподобни са доличном чешЮу испрати епископа из свог манастира, и епископ отпутова славеЮи Ѕога и Меговог угодника —ергиЉа.

£едном ноЮу блажени отац стаЉаше пред иконом ѕречисте Ѕогоматере вршеЮи уобичаЉено молитвено правило, и погледаЉуЮи на свети лик Мен говораше у молитви: ѕречиста ћати ’риста мога, заштитнице и моЮна помоЮнице рода Ъудског, буди посредница за нас недостоЉне, увек се молеЮи —ину “вом и Ѕогу нашем, да погледа на ово свето место. “ебе, ћатер слаткога ми ’риста, призивамо у помоЮ ми слуге “воЉе, Љер си “и свима нада и пристаниште спасеЬа. Ц “ако се преподобни моЪаше; и прочитавши благодарни канон ѕречистоЉ и акатист он седе да се мало одмори. ќдЉедном он рече своме ученику ћихеЉу: „едо, стражи и бди, Љер Юемо сада имати чудесну и страшну посету. Ц “ек што преподобни то рече, изненада се чу глас коЉи говораше: ≈во долази ѕречиста. Ц „увши то, светитеЪ брзо изаРе из келиЉе у предсобЪе; и гле, светлост велика, Љача од сунчане, обасЉа светитеЪа, и он одмах угледа ѕречисту са два апостола, ѕетром и £ованом, у неисказаном сЉаЉу. ”гледавши то, светитеЪ паде ничице, Љер не могаше поднети таЉ неподношЪиви блесак. Ќо ѕречиста своЉим рукама додирну светитеЪа и рече: Ќе плаши се, изабраниче моЉ! ≈во доРох да те посетим, Љер Ље услишена молитва твоЉа о ученицима твоЉим. ЌемоЉ туговати више о обитеЪи своЉоЉ: одсада Юе она изобиловати у свему ве само за живота твога на земЪи, него и по одласку твоме ка √осподу. £а никада неЮу оставити обитеЪ твоЉу, снабдеваЉуЮи Ље оним што Ље потребно, чуваЉуЮи Ље и крилеЮи Ље.

–екавши то, ѕречиста Ѕогоматер постаде невидЪива. ј светитеЪ као у вансебности ума беше сав обузет страхом и трепетом. » кад мало после доРе себи, он угледа свога ученика где од страха лежи као мртав, и подиже га. “ада ћихеЉ поче правити метаниЉа старцу, говореЮи: ќче, √оспода ради обЉасни ми ову чудесну поЉаву што би; умало се душа моЉа не разлучи од тела мог због блеска поЉаве ове. Ќо светитеЪ беше обузет великом радошЮу, и лице му сиЉаше од те неисказане радости, и он не могаше ништа друго говорити него само ово: „едо, стрпи се мало, Љер и у мени сва душа трепти од чудесног виРеЬа » преподобни стаЉаше неко време ЮутеЮи и задивЪен. ќнда рече своме ученику: „едо, позови ми »сака и —имона.  ада ови доРоше светитеЪ им исприча све по реду, како виде ѕречисту Ѕогородицу са апостолима, и шта му ќна рече. „увши то они се испунише велике радости, и сви заЉедно одслужише молебан Ѕогородици. —ветитеЪ пак сву ту ноЮ проведе без сна, размишЪаЉуЮи о милостивоЉ посети ѕречисте ¬ладичице.

£едном преподобни служаше свету литургиЉу, а гореспоменути ученик Ьегов —имон, човек савршен по животу, беше тада еклесиарх.[xv] ќн виде где по светом престолу кружи огаЬ, обасЉаваЉуЮи олтар и служашчег оца —ергиЉа, тако да светитеЪ стаЉаше у огЬу од главе до ногу. ј кад настаде време причешЮу, божански огаЬ се подиже, и савивши се као неко наЉтананиЉе платно спусти се у свету чашу, из коЉе се и причести достоЉни служитеЪ свети —ергиЉе. ѕошто се причести, преподобни се одмаче од светог престола, и осетивши да се —имон удостоЉио виРеЬа, дозва га и упита „едо, од чега се тако уплашила душа твоЉа? ќн одговори: ќче, Ља видех чудесну поЉаву: видех благодат ƒуха —ветога коЉа делуЉе са тобом. “ада му преподобни забрани да никоме не прича о томе: Ќе говори никоме што си видео док ме √оспод не позове к —еби. » они обоЉица заблагодарише √осподу на таквоЉ милости.

††

ѕоживевши много година у великом уздржаЬу и трудовима, и учинивши многа чудеса, преподобни отац наш —ергиЉе достиже дубоку старост: наврши седамдесет осам година ѕровидевши своЉ одлазак к Ѕогу, он на шест месеци пре тога сазва к себи братиЉу и предаде старешинство своме ученику Ќикону,[xvi] коЉи иако беше млад по годинама, али му ум цветаше духовним искуством и мудрошЮу, и у целокупном животу свом он подражаваше свог учитеЪа и наставника преподобног —ергиЉа. ѕоставивши дакле Ќикона за игумана, преподобни се предаде потпуном безмолвиЉу, потпуном молитвеном тиховаЬу, и стаде се припремати за одлазак из овог временског живота —ептембра месеца он се разболе, и осетивши своЉ скорашЬи одлазак к Ѕогу он позва код себе братиЉу и обрати им се последЬи пут са поуком. ѕошто их богомудро посаветова и поучи, он се опрости са свима и благослови их све. Ќапослетку им рече: £а одлазим к Ѕогу коЉи ме позива, и вас поверавам свемогуЮем √осподу и ѕречистоЉ ћатери МеговоЉ; нека вам ќна буде прибежиште и одбрана од вражЉих замки и клопки.

” последЬим тренуцима свога земаЪског живота преподобни се причести светим “аЉнама ’ристовим. «атим подигавши руке своЉе он са молитвом предаде √осподу свету душу своЉу.[xvii] „им светитеЪ издахну, неисказани миомир разли се по ЬеговоЉ келиЉи; лице му беше светло и сиЉаше небеским блаженством. ЅратиЉа горко оплакаше свога учитеЪа и наставника, и чесно тело Ьегово погребоше, положивши га у цркви ∆ивотворне “роЉице, са десне стране.

“ридесет година после преставЪеЬа преподобног —ергиЉа бише откривене Ьегове свете мошти. » то на следеЮи начин. ” близини манастира живЪаше у то време Љедан побожан човек; имаЉуЮ: „велику веру к светоме —ергиЉу он често долажаше на Ьегов гроб и усрдно се моЪаше угоднику ЅожЉем. £едном ноЮу после пламене молитве он задрема, и тада му се Љави свети —ергиЉе и рече: »ди и упитаЉ игумана обитеЪи: зашто ме тако дуго оставЪаЉу под земЪом у сандуку, где вода опкоЪава моЉе тело? Ц ѕробудивши се оваЉ се човек испуни страха, али у исто време осети и необичну радост у срцу свом; и одмах исприча о виРеЬу ученику преподобног —ергиЉа Ќикону, тадашЬем игуману. Ќикон обавести братиЉу, и настаде велико ликоваЬе меРу монасима. √лас о скором откриЮу моштиЉу угодника ЅожЉег пронесе се далеко, и много се народа стече у манастир.  ада откопаше гроб и отворише сандук, одмах се дивни миомир разли наоколо. “ада угледаше дивно чудо: не само свете мошти преподобног —ергиЉа беху читаве и нетЪене, него се трулеж не беше дотакла ни одеЮе Ьегове; са обе стране сандука видела се вода, али она ниЉе додиривала ни мошти преподобнога, ни хаЪине Ьегове. ¬идеЮи то, сви се обрадоваше и узнесоше хвалу Ѕогу коЉи прослави —вога угодника. —а великим славЪем бише положене свете мошти преподобнога у нови кивот. ќво обретеЬе моштиЉу преподобног —ергиЉа би 5. Љула 1422. године. ѕри обретеЬу светих моштиЉу догодише се многа исцеЪеЬа. Ќо и надаЪе од чесног кивота Ьеговог као од извора теку исцеЪеЬа свима коЉи са вером приступаЉу: Љер како. за живота свог на земЪи, тако и по преставЪеЬу свом оваЉ велики чудотворац чини велика и неизброЉна чудеса, у славу ’риста Ѕога нашега, коме част и благодареЬе кроза све векове. јмин.

ќд многоброЉних чудеса богоносног оца нашег —ергиЉа коЉа су се десила после Ьеговог преставЪеЬа поменуЮемо неколико. ” светоЉ бризи о своЉоЉ обитеЪи богоносни подвижник се после свога упокоЉеЬа више пута ЉавЪао некима од братиЉе. “ако Љедном монах “роЉицког манастира »гЬатиЉе би удостоЉен оваквог виРеЬа: свети —ергиЉе за време свеноЮног бдениЉа стоЉи у цркви на свом месту и са осталом братиЉом учествуЉе у црквеном поЉаЬу. Ц ”дивЪен, »гЬатиЉе одмах каза о томе братиЉи, и сви радосно заблагодарише √осподу што им Ље даровао тако великог молитвеника и помоЮника.

” Љесен 1408. године, када игуман беше ученик преподобнога Ќикон, к пределима ћоскве стадоше се приближавати “атари под воРством свирепога ≈дигеЉа. ѕреподобни Ќикон Ље дуго молио √оспода да сачува обитеЪ —вога угодника и заштити Ље од наЉезде грозних неприЉатеЪа; при томе Ље призивао име великог оснивача обитеЪи Ц преподобног —ергиЉа. £едном ноЮу после молитве он приседе да одахне, и задрема. ќдЉедном он види светитеЪе ѕетра и јлексиЉа и са Ьима —ергиЉа коЉи му рече: √осподЬа Ље воЪа да иноплеменици закаче и ово место; но ти, чедо, не тугуЉ и не смуЮуЉ се: обитеЪ неЮе опустети него Юе Љош више процветати. Ц «атим, давши благослов, свеци постадоше невидЪиви. ј преподобни Ќикон освестивши се похита вратима, но она беху закЪучана; он их отвори и угледа светитеЪе како одлазе од Ьегове келиЉе. “ада Ьему постаде Љасно да то ниЉе био сан веЮ истинско виРеЬе. Ц ѕредсказаЬе преподобног —ергиЉа брзо се испуни: “атари разрушише манастир и спалише. Ќо монаси, предупреРени на тако чудесан начин, привремено се склонише из манастира, а када неприЉатеЪи одступише од предела ћоскве, Ќикон ЅожЉом помоЮу и молитвама преподобног —ергиЉа поново сазида манастир и подиже дрвени храм у част ѕресвете “роЉице.[xviii]

«а игуманства истог преподобног Ќикона Љедан инок, секуЮи шуму за граРеЬе келиЉе, силно повреди себе секиром по лицу. ќд великог бола он не могаде наставити посао и врати се у своЉу келиЉу; сумрак се хватао, а игуман тада не беше у манастиру. ќдЉедном инок чу како неко закуца на врата од келиЉе и рече да Ље игуман; но инок, изнемогао од бола и губитка крви, не беше у стаЬу да устане и отвори врата; утом се врата сама отворише, дивна светлост наЉедаред обасЉа сву келиЉу, и усред тог сЉаЉа инок угледа два човека, Љедног у архиЉереЉском одЉеЉаЬу. ѕаЮеник стаде мислено просити благослов од дошавших. Ћучезарни старац показиваше архиЉереЉу темеЪе келиЉе, а оваЉ их благосиЪаше. “ада болесник, на своЉе наЉвеЮе изненаРеЬе, осети се потпуно здрав. »з тога он разумеде да се удостоЉио видети светитеЪа јлексиЉа и преподобнога —ергиЉа. “ако се ова два света мужа, сЉедиЬени присно братском ЪубавЪу за живота на земЪи, ЉавЪаху и по смрти.

††

∆итеЪ ћоскве —имеон трговац, роРен по предсказаЬу светог —ергиЉа, страховито се разболе, те се не могаше ни покренути, ни заспати, ни Љести, веЮ лежаше раслабЪен на постеЪи своЉоЉ. ѕатеЮи много, он Љедном ноЮу стаде призивати у помоЮ светог —ергиЉа: ѕомози ми, преподобни —ергиЉе! избави ме од болести! сети се: ти си за живота свог био тако милостив према моЉим родитеЪима и предсказао им моЉе роРеЬе; не заборави ме, ти видиш како ми Ље страховито тешко. Ц ќдЉедном пред Ьега стадоше два старца: Љедан од Ьих беЉаше Ќикон; болесник га одмах познаде, пошто Ље лично знао овог светитеЪа Љош за живота Ьегова; а за другог му би Љасно да Ље то сам преподобни —ергиЉе. ƒивни старац осени болесника крстом, па онда рече Ќикону да узме икону коЉа Ље стаЉала краЉ постеЪе, а коЉу некада сам Ќикон беше поклонио —имеону. Ѕолеснику се учини да му се сва кожа одвоЉи од тела; после тога свеци постадоше невидЪиви. » у том тренутку —имеон осети да Ље потпуно оздравио: подиже се на своЉоЉ постеЪи, а да га притом нико не придржи; тада му постаде Љасно да му ниЉе спала кожа, веЮ да га Ље болест напустила. » би радост Ьегова велика; и уставши, он се поче пламено молити светим чудотворцима због свог чудесног исцеЪеЬа.

£едном о празнику ѕресвете “роЉице беше се по обичаЉу стекло врло много света у обитеЪ преподобнога. ћеРу тим светом беше и Љедан Љадни путник богомоЪац коЉи пре седам година беше изгубио вид; он стаЉаше ван цркве, док Ље у цркви текло свечано богослужеЬе; а Ьегов се водич беше удаЪио од Ьега на неко време. —лушаЉуЮи црквено поЉаЬе слепац туговаше што не може да уРе и да се поклони светим моштима преподобнога. ќставЪен од водича, он стаде горко ридати. ќдЉедном Ьему се Љави брз на помоЮ свети —ергиЉе, узе га за руку, уведе га у цркву и приведе кивоту; слепац се дотаче кивота и одмах про гледа. ћноштво Ъуди бише сведоци тако славног чуда, и сви заблагодарише Ѕогу и прославише Меговог угодника. »сцеЪени пак човек, у знак благодарности остаде заувек у обитеЪи преподобнога и поматаше братиЉи у радовима.

ѕрипаднимо и ми од свег срца к раки чудотворних моштиЉу преподобног и богоносног оца нашег —ергиЉа и са умилеЬем завапимо: ѕреподобни оче —ергиЉе, моли Ѕога за нас! Ц Ќа срдачну веру он увек милостиво одговара чудотворном ЪубавЪу, коЉа лечи од свих недуга. јмин.


[i] “ачна година роРеЬа преподобног —ергиЉа не зна се; наЉвероватниЉе Ље да се родио 1314. године.

[ii] Ќа месту старог –адонежа сада се налази село √ородиште или √ородок; оно се налази измеРу ћоскве и “роЉице Ц —ергиЉеве Ћавре, на 15 км. од последЬе.

[iii] “еогност био митрополит од 1328. до 1353. године.

[iv] —помен ових светих ћученика празнуЉе се 7. октобра.

[v] ѕретпоставЪа се да се преподобни —ергиЉе лично сам или преко светог митрополита јлексиЉа обратио ÷ариградском патриЉарху, коме Ље –уска ÷рква била тада потчиЬена, са молбом да одобри и благослови Ьегову одлуку да заведе у манастиру општежиЮе, пошто мисао о завоРеЬу општежиЮа припада самом преподобном —ергиЉу.

[vi] —помен светог —тефана, просветитеЪа ѕерме ( 1396. год.), празнуЉе се 27. априла; свете мошти Ьегове почиваЉу у ћосковском храму —паса на Ѕору.

[vii]  нез ¬ладимир јндреЉевич —ерпуховски (1410. година), саратник ƒимитриЉа £оановича ƒонског у  уликовскоЉ битци; на ЬеговоЉ баштини налазила се “роЉицка лавра.

[viii] 16. августа празнуЉе се пренесеЬе из ≈десе у ÷ариград Ќерукотворне2 иконе √оспода нашег »суса ’риста, учиЬено 944. године.

[ix] —пасо-јндроников манастир Ц основан око 1360. године.

[x] —помен чуда св. јрх. ћихаила у ’они Ц празнуЉе се 6. септембра; „удов 1 манастир у  ремЪу Ц основан 1365. године.

[xi] ѕочетак —имоновог манастира Ц око 1 3 7 0 . год. Ќешто касниЉе, он пренесен на ново мссто, где се и сада налази.

[xii] ¬исоцки манастир, на високоЉ обали реке Ќаре, основан 1374. год

[xiii] ћногоброЉни ученици преподобног —ергиЉа основали су до тридесет манастира на северу –усиЉе, у древном «аволжЉу Ц у шумама Ќовгородског, ¬ологодског и  остромског краЉа.

[xiv] ќн управЪао –уском митрополиЉом двапут: први пут од 1381. до 1382. године, други пут Ц од 1390. до 1406. године. Мегов спомен 16. септембра.

[xv] ≈клесиарх грчка реч, значи: старешина храма; Ьегова Ље дужносг била: водити рачуна о храму и чистоти у Ьему, о свима принадлежностима храма, као и о поретку богослужеЬа у храму по прописима “ипика.

[xvi] —помен преподобног Ќикона –адонежског (1428. год.) празнуЉесе 17. новембра.

[xvii] ѕреподобни —ергиЉе преставио се 25. септембра 1392. године.

[xviii] ќсвеЮеЬе овога храма би 25. септембра 1412. године. ѕосле обретеЬа моштиЉу преподобног —ергиЉа преподобни Ќикон подиже камени храм Ц садашЬа “роЉицка саборна црква, у коЉоЉ почиваЉу чесне мошти светог —ергиЉа.

—ветосавЪе

08 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0