Srpska

“емеЪ мисиЉе ÷ркве Ље проповед благе вести £еванРеЪа ’ристовог!

»нтервЉу ¬ладике »лариона за ѕравославни мисионар

††††

¬аше ѕреосвештенство, помаже Ѕог иблагословите!

Ѕог ¬ам помогао и нека би √оспод Ѕог благословио вас као мисионаре речи ЅожЉе и све читаоце ѕравославног мисионара.

ѕреосвеЮени ¬ладико, да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом како Ље текао ¬аш животни пут од родног ¬ам «аЉечара, до ¬ашег одласка у манастир и монашеЬа у свештеноЉ —ветониколаЉевскоЉ обитеЪи манастира Ѕуково?

ЌаЉпре бих желео да уз благослов захвалим уредништву ѕравославног мисионара на указаноЉ прилици, а и почасти, да на почетку нове рубрике у вашем часопису поделим са читаоцима неке теме коЉе се тичу живота у ÷ркви, наЉпре на подручЉу “имочке епархиЉе, а коЉа Ќам Ље поверена на духовно стараЬе одлуком —ветог јрхиЉереЉског —абора одржаног маЉа 2014. године.

»ако Ље породично васпитаЬе било базирано на укореЬеним традиционално хришЮанским ставовима и врлинама, Ќаш (моЉ)? живот у цркви ниЉе започео од наЉраниЉег детиЬства. ЌиЉе постоЉала конкретна веза са ÷рквом у породици, а само Ље обред —лаве празнован у дому родитеЪа мог оца.  ад се испунило наше време, као породице, √оспод нас Ље све привео —еби и упутио на ÷ркву као Љедину лаРу спасеЬа. ќд тада се живот целе породице прилично променио и од тада осеЮам ÷ркву као своЉ дом, а веру ѕравославну са свим Ьеним истинама као прави и потпуни смисао свог живота, али Ље препознаЉем и као смисао читавог света и рода Ъудског.

ћонашки призив осетио сам пред краЉ средЬе школе. “аЉ призив Ље постаЉао све Љачи, тако да сам био намеран да одем у манастир пре завршетка четврте године ≈лектротехничке школе у «аЉечару. ћеРутим, по благослову тадашЬег ≈пископа тимочког и мог духовног оца владике £устина, наЉпре сам матурирао, а затим одмах сутрадан отишао у манастир ÷рну –еку, одакле Ље и владика £устин потекао, а коЉи Ље у то време, па и касниЉе, био расадник монаштва. “амо сам остао два месеца, до времена одласка у воЉску, коЉа Ље у то време била обавезна. Ѕез обзира на географску близину измеРу «аЉечара и Ќеготина, у манастир Ѕуково сам по први пут крочио управо за време свог редовног одсуства у воЉсци. ƒо данашЬег дана ми Ље веома интензивно сеЮаЬе на духовну радост и „играЬе срца“ приликом првих корака кроз манастирски звоник и колонаду у Ѕукову.

ƒошао сам у манастир истог дана по завршетку воЉне обавезе, септембра месеца, као треЮи члан новоформиране обитеЪи, а коЉа Ље преузела управу од покоЉне игуманиЉе —ерафиме фебруара 1994. године. ћоЉ долазак у манастир Ѕуково поклопио се са монашеЬем тадашЬег настоЉатеЪа о. јртемиЉа, коЉи Ље био моЉ први игуман, до 1998. године, када Ље премештен по потреби службе у манастир —вете “роЉице код  Ьажевца тЉ. код ƒоЬе  аменице, а мени Ље поверена управа над буковским манастиром.

»з горе поменуте чиЬенице, да сам дошао у манастир на дан када настоЉатеЪ прима монашки чин, види се да смо започели монашки живот као веома младо и неискусно братство. —ва наша потпора као и духовно стараЬе била нам Ље изобилно давана од владике £устина, око кога смо се и окупили и кренули монашким путем.

ЅлагодареЮи √осподу коЉи Ље савршени промислитеЪ, имао сам духовну част и благослов да од наЉмлаРег узраста долазим у буковску обитеЪ, уз коЉу сам на неки начин духовно стасавао, а коЉу сте ¬и духовно руководили пуних седамнаест година. –еците нам како Ље текао период ¬ашег руковоРеЬа буковском светиЬом коЉа Ље данас позната наЉпре по дивном братству, а затим и по веома квалитетном вину и лепим одеждама коЉе буковска братиЉа шиЉе за наше свештенство?

 ао што рекох, духовно руковоРеЬе манастирском обитеЪи било Ље дело нашег духовника владике £устина, тадашЬег ≈пископа тимочког, а сада жичког. ”лога Ќас лично као настоЉатеЪа састоЉала се више у унутрашЬоЉ и споЪашЬоЉ организациЉи братства, богослужбеног живота, развоЉа економиЉе и односа са верним народом и посетиоцима, а у односу на дате благослове и упутсва ≈пископа и духовника.

ѕрва идеЉа, инициЉатива и благослов за подизаЬе новог винограда у манастиру такоРе потиче од владике £устина. ƒобар предуслов за успешно бавЪеЬе виноградарством и винарством манастир Ље имао у богатоЉ историЉи из ове области, али и изузетним географским потенциЉалом коЉи има читава Ќеготинска краЉина, а посебно потез тзв. «латно буковско брдо, што довоЪно говори само по себи о издашности благословене земЪе и могуЮностима за узгаЉаЬе аутохтоне сорте ÷рне “амЉанике. „итава региЉа Ље толико погодна за виноградарство да многе сорте, нарочито за црвена вина, даЉу боЪе резултате управо овде, него у своЉим матичним региЉама у ≈вропи.

ѕре формираЬа и подизаЬа винограда и интензивираЬа ове делатности братства, формиране су и друге радионице и послушаЬа коЉима се манастир издржавао. «бог неопходности и приоритета коЉи су се унеколико смеЬивали, потреба у самом манастиру и ≈пархиЉи, као и услед промена у самом братству, наЉпре Ље иконописачка радионица прекинула своЉу делатност, док се за то поново не створе одговараЉуЮи услови. –адионица за производЬу свеЮа Ље потпуно укинута, док Ље на Ьено место дошла лепо развиЉена столарско-дуборезна коЉа наЉвеЮим делом покрива потребе храмова, парохиЉских домова и црквених општина ≈пархиЉе.  роЉачка радионица Ље и даЪе активна, али са знатно маЬим интензитетом. ƒобар део ангажованог времена братиЉе на економиЉи Ље у шумским пословима, обзиром да Ље реституциЉом враЮено манастиру око 115 хектара, али веома запуштене шуме слабог квалитета и сортимента. ” том смислу ради се на новим основама и пошумЪаваЬу квалитетним храстовим и буковим младицама. —лична брига и стараЬе односи се и на део обрадиве земЪе, враЮене реституциЉом, премда таЉ поступак Љош увек у целини ниЉе окончан.

ѕреосвеЮени, на празник —ветог јрхангела ћихаила, 2006. лета √осподЬег Мегово ѕреосвештенство ≈пископ тимочки (садашЬи ≈пископ жички) £устин, одликовао ¬ас Ље чином архимандрита. ” мом скромном сеЮаЬу остале су веома упечатЪиве речи из ¬аше приступне архиЉереЉске беседе: „—тоЉим меРу ¬ама као онаЉ коЉи сам из ¬асˮ у коЉоЉ сте надахнуто исказали велику духовну радост што Ље град «аЉечар √осподу принео велики броЉ монахâ и монахиЬâ. ƒа ли бисте укратко могли да кажете нешто о обнови монаштва у времену када сте били настоЉатеЪ манастира?

јко се осврнемо на историЉу (, ближу или даЪу,) на обнову монаштва Ље у великоЉ мери увек утицало опште стаЬе у друштву. ћонаштво се некада обнавЪало као последица позитивног хришЮанског духа коЉи се у друштву развиЉао, а као плодове друштво Ље недрило из себе броЉно и квалитетно монаштво. “о Ље са друге стране била и потврда здравог друштва и живе вере. ќ супротним поЉавама сувишно Ље говорити. »мамо, меРутим, и ситуациЉу да се монаштво унеколико умножавало и у тешким условима боЪшевичких прогона без обзира на све одмазде према ÷ркви тога времена, а далеко пре тога и развоЉ монаштва након ћиланског едикта, као последица тежЬе за узвишениЉим духовним животом поЉединаца, Љер Ље по уласку великог броЉа новообраЮеника у цркву дошло до општег опадаЬа строгости и ревности првовековних хришЮана. ” том смислу развоЉ и умножаваЬе монаштва у Ѕукову и “имочкоЉ епархиЉи, по Ќашем скромном мишЪеЬу, био Ље последица новог духовног буРеЬа нашег народа жеЪног децениЉама му забраЬиване вере отачке и ѕравославне. ћонаштво се у тим годинама умножавало и развиЉало интензивно у читавоЉ —рпскоЉ ÷ркви. Ќаравно, веома важан елемент за одржаЬе и даЪи развоЉ монаштва након избора тог животног пута Љесте духовни стожер око кога се монаштво окупЪа. ” случаЉу “имочке епархиЉе то Ље свакако била личност владике £устина, коЉи Ље своЉим доласком у ≈пархиЉу донео нови дух ѕравославЪа, обогаЮен живим монашким искуством, што Ље и подстакло много младих Ъуди да изаберу монашки пут, што у “имочкоЉ, а што у другим епархиЉама наше цркве.

Ќавршило се три године од како сте на редовном маЉском заседаЬу —ветог јрхиЉереЉског —абора 2014. лета √осподЬег, изабрани за ≈пископа тимочког, а слободно могу реЮи и за наследника ¬ашег духовног оца ѕреосвеЮеног ¬ладике £устина под чиЉим омофором сте духовно стасавали. ЌаставЪаЉуЮи дивно мисионарско и градитеЪско дело ¬ладике £устина, за ове три године много тога Ље ураРено у повереноЉ ¬ам епископиЉи.ќсновано Ље верско добротворно старатеЪтво, агенциЉа за поклоничка путоваЬа „’одочашЮеˮ, обновЪени су многоброЉни храмови, редовна су предаваЬа, а видна Ље и посебна пажЬа коЉу сте посветили на духовни подмладак свештенствâ и свештеномонаштвâ у ≈пархиЉи. ” том контексту значаЉно би било да за читалаштво ѕравославног мисионара кажете нешто о ¬ашоЉ архиЉереЉскоЉ служби и овом препороду ≈пархиЉе од ¬аше хиротониЉе до данас?

¬еЮ Ље у ¬ашем питаЬу поменуто доста тога што Ље у ≈пархиЉи покренуто. »ако су то неке нове активности или шира делатност и мисиЉа цркве, све поброЉано Ље само последица претходног рада на духовом препороду и изградЬи живе ÷ркве, од живих Ъуди живога Ѕога. јко се сада успело са формираЬем ¬ерско-добротворног старатеЪства и осталих унутар црквених институциЉа и активности, то значи да Ље сада сазрело време и Ъуди. —игурно да Ље и раниЉе постоЉала и потреба и тежЬа за таквим активностима.  оло српских сестара, у Ќеготину посебно, одличан Ље пример сарадЬе цркве и других хуманитарних организациЉа. ќбнова храмова у ≈пархиЉи Ље сведочанство да Ље и држава, коЉа Ље у наЉвеЮоЉ мери донатор обновЪених и изграРених храмова, препознала значаЉ и потребу за духовну обнову народа, коЉа Ље предуслов и за биолошки опстанак (народа), као и за остаЉаЬе на своЉим завичаЉним огЬиштима, што Ље од суштинског, али и стратешког значаЉа за пограничне краЉеве, што и Љесте читава “имочка  раЉина. ” зависности од напред реченог зависи и обнова или подмладак свештенства, што Ље у великоЉ мери отежано, имаЉуЮи у виду одлив становништва, ниску стопу наталитета и веома лош животни стандард.

ћисионарска потреба ÷ркве Ље увек иста будуЮи да Ље Ьен темеЪ сведочеЬе еванРеЪа ’ристовог, али начин мисионареЬа ниЉе увек исти услед потребе да се прилагодимо времену и проблемима, као и пастирским потребама са коЉима се сусреЮе савремени човек. ѕреосвеЮени, да ли бисте поделили са нама коЉе су то мисионарске потребе са коЉима сте суочени ¬и као јрхипастир, као и ¬ама поверено свештенство и свештеномонаштво на териториЉи ≈пископиЉе тимочке?

ќ духовном животу уопште, о животу ÷ркве, као и месту поЉединца у ЬоЉ влада огромно незнаЬе, независно од степена образоваЬа. ћеРутим, незнаЬе само по себи ниЉе наЉвеЮи проблем за ÷ркву, Љер се незнаЬе преображава знаЬем, учеЬем и усваЉаЬем духовних истина. ѕо Ќашем скромном мишЪеЬу и запажаЬу, наЉвеЮи изазов у савременом свету и друштву за духовне пастире и свештенослужитеЪе Љесте, како веЮ крштене душе, коЉих има наЉвише, заинтересовати за духовни живот и подстакнути (их) на активно учешЮе у животу ÷ркве. ¬елики броЉ поука и позива парохиЉског свештенства народ доживЪава као Љош Љедну обавезу, изговараЉуЮи се наЉчешЮе тешком материЉалном ситуациЉом, али не можемо заборавити да Ље врло често материЉално сиромаштво итекако последица духовног сиромаштва и занемариваЬа благодатних дарова датих нам од √оспода, нарочито код ѕравославних народа, просвеЮених баЬом —ветог  рштеЬа и богопознаЬа.

Ќаша помесна ÷рква Ље након овогодишЬег заседаЬа —ветог јрхиЉереЉског —абора, путем саопштеЬа за Љавност, са жаЪеЬем поново подсетила на велики проблем неканонског деловаЬа –умунске ѕравославне ÷ркве са коЉим се сусреЮе особито поверена ¬ам епископиЉа. ¬ладико, са коЉим конкретно проблемима Ље суочено поверено ¬ам свештенство када Ље у питаЬу ово неканонско деловаЬе, и видите ли у скориЉе време могуЮност решеЬа овог болног питаЬа?

ќво Ље веома значаЉна, али и веома болна тема, коЉа у нашоЉ —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви погаРа наЉвише “имочку, али и Ѕраничевску епархиЉу, уз започете неканонске активности на готово читавом простору бивше —‘–£, односно на подручЉу канонске ЉурисдикциЉе —ѕ÷. ѕокушаЉи дестабилизациЉе овог дела —рбиЉе кроз румунске свештенике коЉи пролазе ове краЉеве без икаквог канонског права потиче Љош од времена аустриЉске окупациЉе —рбиЉе (1718-1739), када Ље административно седиште из Ѕеограда измештено у “урн-—еверин, а духовно стараЬе над овим просторима било дато —ебешкоЉ епархиЉи у –умуниЉи. «а то време много румунских свештеника било Ље послато у окупирану —рбиЉу са циЪем порумуЬаваЬа влашког и српског староседелачког становништва, о чему Ље детаЪно писао ÷виЉиЮев Рак  оста £овановиЮ. »сти шаблон смо имали и у току ƒругог светског рата. Ќа жалост, ни данас ниЉе боЪа ситуациЉа. Ќапротив, упркос више обострано усвоЉених споразума измеРу две сестринске цркве о поштоваЬу канонског подручЉа и деловаЬа, ти споразуми и договори су у врло кратком року кршени и занемаривани од стране клирика –умунске ѕравославне ÷ркве. ƒанас на подручЉу “имочке епархиЉе слободно делуЉе десетак клирика –ѕ÷, коЉи при том нису државЪани –епублике —рбиЉе, а коЉи су веома добро плаЮени од стране –умунске цркве и државе, те своЉе услуге могу и да не наплаЮуЉу. £еднострано Ље проширена област румунске епархиЉе ƒакиЉа ‘еликс у Ѕанату на читаво подручЉе северо-источне —рбиЉе, на долину “имока и ћораве. —едиште проширене ≈пархиЉе ƒакиЉа ‘еликс Љесте у Ќеготину, и води се као протопрезвитерат ѕриобалне ƒакиЉе Ц ƒакиЉа –ипензис, а личност коЉа Ље наЉистакнутиЉа Љесте ЅоЉан јлександровиЮ, измеРу осталих новодобиЉених титула и викар тимочки румунског ѕатриЉарха, упркос чиЬеници да Ље рашчиЬен од стране —рпске ѕравославн ÷ркве Љош 2008. године. ‘ормирано Ље неколико богослужбених простора, неки су адаптирани, а неки новоизграРени. ” Ьима се врше богослужеЬа уз помиЬаЬе –умунског ѕатриЉарха, али Ље распоред празника по старом, ЉулиЉанском календару, што само указуЉе на низ недоследности у овоЉ више политичко-националистичкоЉ активности, него у суштинскоЉ потреби влашког становништва. ќсим деловаЬа кроз цркву и преко клирика, веома Ље изражено врбоваЬе студената разних профила кроз стипендиЉе у –умуниЉи. »сто деловаЬе врши се и кроз школу румунског Љезика, а за чиЉе похаРаЬе Ље услов присуство на богослужеЬима клирика –ѕ÷. Куди жеЪни просперитета олако продаЉу, у овом случаЉу не веру за вечеру, Љер су и –умуни искрено и ревносно ѕравославни народ, веЮ пристаЉу да се изЉашЬаваЉу као –умуни, само да што лакше добиЉу румунски тЉ. пасош ≈вропске униЉе и да напусте —рбиЉу у потрази за боЪим животом. Ўто се решеЬа овог проблема тиче оно Ље врло Љедноставно, али подразумева поштоваЬе раниЉих договора сестринских цркава, тЉ. поштоваЬе Љасних канона ѕравославне ¬асеЪенске ÷ркве. ЌаЉавЪен прекид канонског општеЬа представЪа краЉЬу меру ради заштите канонског поретка и подручЉа —ѕ÷, а након великог и вишегодишЬег снисхоРеЬа и умоЪаваЬа да се са наведеним активностима прекине.

ƒуги низ година благословом ¬ашег претходника, ѕреосвеЮеног ¬ладике £устина излазио Ље ≈пархиЉски лист „√ласникˮ, чиЉи сте и ¬и драги ¬ладико, били активни и вредни сарадник. ƒа ли у предстоЉеЮем периоду планирате да обновите ово званично гласило ≈пархиЉе тимочке, коЉе би уз веома развиЉену епархиЉску интернет презентациЉу допринело ширеЬу речи ЅожЉе?

ќ обнови листа √ласник ≈пархиЉе тимочке ниЉе било до сада озбиЪниЉих инициЉатива, без обзира на лични и општи став да ово гласило треба обновити. ѕотребе информисаЬа за сада покрива интернет презентациЉа са свим прикЪученим садржаЉима и линковима, док Ље за потребе часописа потребно имати веома добру и воЪну екипу Ъуди истомишЪеника, ревносних за таЉ духовно-културни подухват, као и знатно веЮа материЉална средства у односу на одржаваЬе саЉта.

Ѕогу хвала, у нашоЉ помесноЉ ÷ркви имамо развиЉену мисионарску делатност путем црквених медиЉа. ѕоред “елевизиЉе ’–јћ, са радошЮу можемо поменути и броЉне црквене радио станице захваЪуЉуЮи коЉима ширеЬе радосне вести бива много лакше и делотворниЉе. ¬аше ѕреосвештенство, постоЉи ли могуЮност осниваЬа црквене радио станице на териториЉи ¬аше епархиЉе?

—итуациЉа Ље по овом питаЬу слична са питаЬем обнове листа √ласник, али Ље и далеко сложениЉа. »з тог разлога, имаЉуЮи у виду многе техничке захтеве и прилична материЉална средства неопходна за формираЬе црквене радио станице, а коЉих у нашоЉ ≈пахиЉи нема, то ни ово питаЬе као мисионарске делатности ниЉе узимано у разматраЬе.

ѕреосвеЮени ¬ладико, коЉи су планови ¬ашег ≈пископског служеЬа односно управЪаЬа ÷рквом ЅожЉом у ≈пархиЉи тимочкоЉ у предстоЉеЮем периоду?

¬еруЉемо да су планови свих јрхиЉереЉа у васцелом ѕравославном свету идентични Ц проповед благе вести ’ристовог £еванРеЪа читавом роду Ъудском и сваком створеЬу, како Ље √оспод упутио на проповед —воЉе свете ученике и јпостоле. ” том смислу су и Ќаши планови базирани на  раЉеугаоном  амену коЉи Ље ’ристос √оспод, а мисиЉска делатност да буде слична броЉним узорима из нашег рода светосавског и претходницима на епископскоЉ катедри, са Љедним циЪем Ц уз помоЮ ЅожиЉу приводити народ ÷ркви ’ристовоЉ ради заЉеднице са Ѕогом и задобиЉаЬа ÷арства ЅожиЉег. —ве ово, како сматрамо, биЮе успешниЉе уколико пастир и свештенослужитеЪ буде са верним народом, уз верни народ и у Ьему, уколико буде стрпЪив, молитвен и смирен пред воЪом ЅожиЉом. ѕлодови таквог духовног делаЬа Юе доЮи у своЉе време, а плата истинским трудбеницима ’ристовог £еванРеЪа неЮе пропасти нити изостати.

Ќаш лист ѕравославни мисионар, званично мисионарско гласило —рпске ѕравославне ÷ркве, излази по благослову —ветог јрхиЉереЉског —инода што свакако указуЉе да наша помесна ÷рква као брижна маЉка брине о свом народу и мисионарским потребама. јко Ѕог да, ѕравославни мисионар Юе следеЮе године прославити шездесет година свог активног и непрекинутог постоЉаЬа. ѕред краЉ нашег разговора, замолио бих ¬ас да поделите са нама ¬аш поглед на оваЉ лист са великом традициЉом?

¬еЮ дужи низ година ѕравославни мисионар, уз ѕравославЪе, заузима у Ќашем личном избору прво место у прегледу, праЮеЬу и ишчитаваЬу гласила наше ÷ркве. –азлог Ље свакако у веома актуелним темама представЪеним на начин близак савременом човеку, младима, веруЉуЮима, али и онима коЉи Љедноставно желе да више сазнаЉу о своЉоЉ вери и актуелним питаЬима коЉа се дотичу и друштвеног, али и духовног живота православног хришЮанина у 21. веку. ¬аш часопис Юе, због актуелности и приступачности имати посебно место у, ако Ѕог да, будуЮем епархиЉском духовно-мисионарском центру, чиЉе се отвараЬе планира у току Љесени.

¬аше ѕреосвештенство, у име уредништва ѕравославног мисионара, као и у своЉе лично име, благодарим што сте одвоЉили своЉе време за оваЉ надахнути разговор. «а краЉ бих замолио да упутите Љедну пастирску поуку нашем читалаштву и васцелом народу —рпске ѕравославне ÷ркве.

Ќа краЉу разговора, дакле, да се вратимо на почетак Ц почетак мудрости, а почетак такве духовне мудрости Љесте страх √осподЬи, како сведочи богонадахнути ѕсалмопоЉац (ѕс. 111, 10; ѕриче 23, 17 —ирах 1, 14), чиЉе су речи у многим вариЉантама понавЪане од многих светитеЪа и увек поставЪане као почетак, али и круна духовног узрастаЬа. Ѕез страха ЅожиЉег нема почетка духовног живота, али ни останка у вери и »стини, као ни чуваЬа тешким трудом стечених и датих нам, благодатних дарова од милостивог Ѕога нашег, васкрслог ради нас и ради нашега спасеЬа, а ЉавЪеног нам и откривеног у —ветоЉ “роЉици.

≈пархиЉа тимочка

11 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0