Srpska

Ќеустрашиви мегданЯиЉа и верни син ÷ркве

ќ 200-годишЬици упокоЉеЬа —ветог праведног адмирала ”шакова

††††

ќд искона су у рускоЉ традициЉи воЉни подвизи и заштита отаЯбине били Љеднако вредновани као и подвизи у име вере у ’риста. £унаци, коЉи су се на боЉном поЪу жртвовали за своЉе саборце, сматрани су од стране своЉих сународника мученицима, коЉи су примили небески венац светости од √оспода. ћожемо узети за пример древне руске летописе коЉи говоре о ћамаЉевом боЉишту, у коЉима Ље описано како анРели овенчаваЉу венцима ÷арства небеског многе погинуле руске воЉнике на  уликовском поЪу. » у скориЉоЉ прошлости, нашим подвижницима су се указивали слични призори, за време ѕрвог и ƒругог светског рата. ј у 19. веку —ветитеЪ ‘иларет (ƒроздов) Ље изрекао: Ђ—амо Ље онаЉ истински непобедив, коме Ље венац мучеништва за ¬еру, ÷ара и ќтаЯбину Љеднако угодан, као и венац победеї и ЂонаЉ коЉи се оружЉем подвизава у овоЉ борби достиже подвиг вере и истине, коЉи су хришЮански мученици достизали исповедаЬем вере и истине, страдаЉуЮи и умируЮи за своЉе исповедаЬе.ї

” рускоЉ историЉи има много воЉсковоРа Ц кнежева, генерала Ц за коЉе су ратничка и хришЮанска дужност биле нераскидиво повезане. ћноге од Ьих Ље и ÷рква прославила и приброЉила их светима. јли у том сабору, венац —ветог праведног адмирала ”шакова сиЉа посебно Љарко.

††††

ѕо непобедивости, непоражености он стоЉи раме уз раме са јлександром Ќевским. јли победе ”шакова нису служиле опстанку државе и народа, он Ље побеРивао у оно доба кад су –усиЉа и Ьена царевина биле у зениту. “о значи да Ьима недостаЉе та драж тегобе и трагичног хероизма, коЉа Ље присутна у делима јлександра Ќевског. ∆ивот адмирала ”шакова се у веЮоЉ мери може поредити са преподобним монашким подвигом Љер су га красили: светост живота, удубЪеност у веру, потпуна предаЉа воЪи ЅожиЉоЉ и аскетском начину живота. “акав узор Ље заиста и постоЉао у Ьеговом житиЉу у виду Ьеговог стрица ѕреподобног “еодора —анаксарског, игумана манастира близу коЉег Ље пензионисани адмирал провео последЬе године свог овоземаЪског живота и где Ље био сахраЬен.

»пак, ”шакова од јлександра Ќевског дели велики броЉ столеЮа и не превише узвишено аристократско порекло, а од монашких подвижника Ц зваЬе мирЉанина. »споставЪа се да Ље ‘Љодор ”шаков наЉближи нама самима. Ќама, коЉи смо од адмирала удаЪени свега око 200 година, коЉи, као и он, проводимо своЉ живот окружени световним бригама, али га посвеЮуЉемо служеЬу, притом не само ратничком позиву, веЮ и отаЯбини, Ѕогу, ближЬим.

ѕровинциЉални племиЮ из неимуЮне породице, самим своЉим пореклом предодреРен за официрски позив, ‘Љодор ”шаков Ље постао хришЮански узор, близак и разумЪив савременом православцу. ќн Ље часно вршио своЉу дужност, увек имаЉуЮи на уму ЅожиЉе заповести ставио Ље –усиЉи на располагаЬе све своЉе таленте, волео Ље Ъуде и милосрдно се односио према Ьима. Ќикада се Ьегове речи нису разликовале од Ьегових дела, Ьегове мисли биле су нераздвоЉне од молитве, а Ьегова душа пуна благодарности за све дарове коЉе Ље примио од Ѕога.

ѕа ипак Љош увек ниЉе свима Љасно зашто Ље адмирала ”шакова посветила ÷рква Ц спочетка као локалног свеца, а потом и као општецрквеног. ƒа ли Ље то учиЬено због Ьегових победа над иноверним “урцима или безбожничким ‘ранцузима? ћожда због воЉне успешности и професионализма? «бог успешног оствареЬа тежЬи –уске царевине? ƒа ли због славе руске флоте, коЉа Ље под Ьеговом командом достигла своЉ врхунац? «арад личне скормности, бриге о подчиЬенима и добробити Ъуди? »ма ли политика удела у тоЉ канонизациЉи? » да ли Ље то просто случаЉност? £ер ипак смо ми имали много талентованих, скромних и брижних воЉсковоРа, заслужних за велике победе. «ашто Ље од свих Ьих само ”шаков проглашен за свеца? ƒа ли само зато што Ље он буквално чинио чуда у морским окршаЉима и далеко Ље изнад других руских адмирала по броЉу победа?

ќ томе Юемо мало касниЉе, а сада Юемо говорити о ономе што Ље –усиЉа добила, захваЪуЉуЮи адмиралу ”шакову.

††††

ѕре више од хиЪаду година ÷рним морем су крстариле лаРе древних руских кнежева и трговаца, због чега су ¬изантинци ово море и назвали –уским. ѕосле су то подручЉе освоЉили “атари и “урци, те –уси више нису били пожеЪни на тим просторима. ѕетар ѕрви Ље покушао да прокрчи –усиЉи излаз ка ÷рном мору, али безуспешно. ѕробала Ље то да учини и царица јна, али ниЉе успела да приведе ствари краЉу. “ек Ље  атарина ¬елика у рату са “урцима (1768Ч1774) добила сагласност султана да руски трговачки бродови могу пловити по ÷рном мору и даЪе кроз мореузе у —редоземЪе. –уски ратни ексадрони су и тада Љош увек били приморани да до обала Љужне ≈вропе плове из лука Ѕалтичког мора. „ак и руски трговци нису били поштеРени разних потешкоЮа коЉе су им наметали “урци. ÷рноморска флота Љош ниЉе била основана. ќна Ље тек била у повоЉу, а у бродоградЬу су биле упрегнуте све силе тадашЬе »мпериЉе.

–усиЉа Ље ослободила  рим од “атара 1783. године. ј кроз четири године почео Ље други руско-турски рат под воРством царице  атарине.

јдмирал ”шаков Ље заслужан за то што Ље ÷рно море опет постало руско, ломеЮи турске воЉне лаРе на парам-парчад, лукавим маневрима и невиРеном одважношЮу преваривши турске морнаре, он Ље своЉом новонасталом ÷рноморском флотом успео оно што многи пре Ьега нису могли ни да саЬаЉу.

¬еЮ после прве победе код «миЉског острва надомак обале –умуниЉе, где Ље, тада капетан, ”шаков командовао претходницом и успео да уведе револуционарну промену у линиЉску тактику морског боЉа, посилни турског адмирала ’асан ѕаше Ље Љавио султану неочекивану новост: османска морнарица се не може супротставити рускоЉ флоти! —ве то под околностима у коЉима Ље турска сила неколико пута превазилазила руску, и по броЉу бродова и Ьиховом квалитету. “урска морнарица Ље у том тренутку била модернизована уз помоЮ ‘ранцуске и Ўведске.

ѕосле следеЮег успеха Ц десетковаЬа турске флоте код  ерченског мореуза Ц османлиЉе су почеле да се плаше Ђ”шак ѕашеї. ” тоЉ бици ‘Љодор ”шаков Ље помутио планове султана коЉи Ље намеравао да спроведе велики десант на  рим у циЪу осваЉаЬа полуострва. ј кроз два месеца, код –та “ендра, “урци су се дали у бег чим су на хоризонту спазили ескадрон ”шакова. ќни, свеЉедно, нису могли да избегну боЉ. ЂЌаши су, захваЪуЉуЮи Ѕогу, тако испрашили “урке, да Ље то дивотаї, писао Ље царици ѕотемкин и хвалио ”шакова: Ђ√де Љош има тако славног мегданЯиЉе!ї

††††

 руна тог рата Ље био боЉ код гребена  алиакра у ЅугарскоЉ. ќсманлиЉама, коЉе су намеравале да нанесу директни ударац Ђ”шак ѕашиї, нису помогли ни алжирски гусари, ни веЮ уобичаЉено премиЮуство у броЉу бродова. ќстаци разбиЉеног турског ескадрона Љедва су допловили до ÷ариграда. —ултану Ље прочитана тужбалица: Ђќ, узвишени, твоЉе флоте више нема!ї Ќакон тога Ље он пожурио да закЪучи мир са –усиЉом.  атарина ƒруга Ље том приликом записала да Ље султан, ЂкоЉи се двадесет четири часа раниЉе узносио, сада постао мио и приЉемчив, као теле.ї

–усиЉа Ље учврстила своЉ суверенитет над ÷рним морем, приковавши “урке за обалу. Ќовоснована ÷рноморкса флота Ље за само неколико година постала Љедна од наЉвеЮих поморских сила на свету. „итав низ величанствених победа ”шакова приближио Ље –усиЉу државама —редоземЪа, олакшала руску политику ослобоРеЬа православних народа на Ѕалкану и омогуЮила учешЮе ÷рноморске флоте у предстоЉеЮим ратовима против Ќаполеона. ƒругим речима, –уска царевина Ље захваЪуЉуЮи ”шакову постала много битниЉи актер европске меРународне политике. ѕосле ослобоРеЬа £онских острва од ‘ранцуза, за време —редоземног похода ”шакова, осваЉаЬа  рфске тврРаве с мора и потискиваЬа Ќаполеонове воЉске десантима на обалама Љужне »талиЉе, Ьегово име Ље уливало страх и трепет по целоЉ ≈вропи, заЉедно са великим маршалом —уворовим.

ЂЌаравно, никада ниЉе било случаЉа, коЉи се може поредити са овим, Ц одушевЪено Ље написао »талиЉан, очевидац ових битака. Ч £едино Ље руска воЉска могла да направи такво чудо.  аква храброст, каква дисциплина, какви кротки, Ъубазни Ъуди! ќвде –усе обожаваЉу, и помен на Ьих Юе бити запечаЮен у свим срцима граРана наше отаЯбине.ї

”шаков Ље постао и оснивач независне православне грчке државе Ц –епублике —едам £онских ќстрва. ”з дозволу руског цара ѕавла ѕрвог, сакупио Ље владу саставЪену од мештана и подарио им устав. ƒо данашЬих времена √рци са ових простора прославЪаЉу адмирала ”шакова као свог националног хероЉа. »стини за воЪу, у будуЮности Юе Ьегово дело делимично доживети тужну судбину.

††††

Ђ ада сам 1988. године први пут отишао да истражуЉем документе у архиву на  рфу рекли су ми да никаквих докумената о ‘Љодору ”шакову нема, Ц причао Ље биограф адмирала ”шакова, ¬. √аничев. Ч “о се, наравно, испоставило као неистинаЕ ѕронашао сам потребне документе у фасцикли са натписом '–уско-турска окупациЉа'. ѕитао сам архивара да ли га Ље стид? ѕа оваЉ човек вас Ље ослободио, подарио вам устав, дао вам државност. јрхивар Ље буквално поцрвенео и рекао да Ље таЉ термин устаЪен Љош од времена енглеске управе овим острвима од 1815. до 1864. године. ѕа да, када ≈нглези окупираЉу острво то Ље демократиЉа, а када га –уси ослободе од муслиманских осваЉача то се онда зове окупациЉа. ƒанас су ти термини избачени из употребе. ƒолазио сам у исти архив и касниЉе, локални историчари су почели да обЉавЪуЉу своЉа истраживаЬа и оваЉ приступ се променио.ї

—воЉевремено су ”шакова звали Ђморски —уворовї.  ао и о —уворову, и о адмиралу су говорили: Ђѕобеда Ље тамо где Ље ”шаков!ї “а два велика човека своЉе епохе су били слични. ќбоЉица су самопожртвовано, не мислеЮи на себе, ратовали за добробит отаЯбине. ќбоЉица су унели велике измене у тактици линиЉског боЉа и заменили Ље тактиком брзог маневрисаЬа Ц Љедан на мору, а други на сувом. ќбоЉица су из душе волела обичне воЉнике и морнаре. ќбоЉица су чистили ≈вропу од француске револуционарне куге и овенчали се нечувеном славом. ќбоЉица су били аскете у свакодневном животу и скрушено су спуштали главу пред Ѕогом, коЉи им Ље због Ьихове вере и молитве даровао непобедивост.

ћожемо се надати да Юе некада доЮи ред и на јлександра —уворова да буде прославЪен као свети ратник. ”шаков га Ље у томе претекао.

 рф  рф
††††

Ђ«адивЪуЉуЮа личност, задивЪуЉуЮ човек. ќн Ље канонизован, разуме се, наЉпре због светости Ьеговог живота. јли Ьегове подвиге и храброст ниЉе могуЮе одвоЉити од целог Ьеговог животаЕ непобедив Ље био велики ратник адмирал ”шаков, захваЪуЉуЮи сили молитве и заступништва пред Ѕогом у биткама с неприЉатеЪемї Ч тако га Ље описао митрополит, а сада патриЉарх,  ирил.

ѕраведност адмирала се пре свега огледала у Ьеговом молитвеном жару. Ђ” свим своЉим подухватима наЉверниЉу наду имам у помоЮ ЅожиЉуї, Ч говорио Ље ‘Љодор ”шаков. ј из свег тог молитвеног подвига и целокупне окренутости ка Ѕогу произилазило Ље следеЮе: брига о Ъудима до тачке жртвоваЬа сопственог живота (узгред, ”шаков Ље био и строг и жестоко кажЬавао за кршеЬа правила службе), милосрРе и добротворни рад, кроткост пред животним бурама и незгодама, дубок осеЮаЉ одговорности пред —вевишЬим за сва дела, непрестано усавршаваЬе у поморскоЉ ратноЉ вештини, вера у обавезно одолеваЬе неприЉтеЪу коЉу Ље преносио и на друге официре и морнаре, и достизаЬе победа Ц Ђне броЉчаном надмоЮношЮу, веЮ умеЮемї, не ослоЬаЉуЮи се на своЉе силе, веЮ ЂимаЉуЮи верну наду у Ѕога и Мегову помоЮї.

’ришЮанска благочестивост ”шакова Ље била добро позната Ьеговим савременицима. ѕосле сваког повратка у —евастопоЪ, након Љош Љедне у низу победа, прво Ьегово нареРеЬе би гласило: Ђѕредлажем да сутрашЬег дана сви будемо у цркви ЌиколаЉа „удотворца како бисмо се помолили и заблагодарили —вевишЬем на тако дивноЉ дарованоЉ победиЕї ÷арица  атарина Ље, позвавши ”шакова у ѕетербург на званичну аудиЉенциЉу 1793. године, поклонила адмиралу ништа друго до златни ковчежиЮ са честицама моштиЉу светих. ќ ¬аскрсу, на тек од ‘ранцуза ослобоРеном  рфу, Ље по молби адмирала била одржана литиЉа око градске тврРаве. ‘Љодор ”шаков Ље лично носио кивот са моштима —ветог —пиридона “римитунтског, чиЉе се мошти чуваЉу у главном храму тог острва. Мегова великодушност ниЉе знала за границе. ћного пута Ље из свог Яепа плаЮао провиЉант и опрему своЉим подчиЬенима или давао новац за потребе флоте. „ак и незнанци су сасвим лако могли да добиЉу приЉем у Ьеговом дому и да му се обрате за помоЮ.

ѕосебно су хришЮанском ЪубавЪу биле испуЬене последЬе године живота ‘Љодора ”шакова. ѕримао Ље све коме Ље био потребан новац или нешто друго. «а време рата, 1812. године, адмирал у пензиЉи Ље, док Ље живео у “амбовскоЉ губерниЉи, своЉим средствима издржавао воЉну болницу у оближЬем граду “емникову и куповао опрему за “амбовски пук. ѕосле изгнаЬа француских завоЉевача из –усиЉе, он Ље сву своЉу штедЬу дао Ъудима коЉи су наЉвише пострадали у рату.

ЌиЉе случаЉно адмирал за своЉу последЬу луку изабрао село покраЉ —анаксарског манастира. Мегова душа Ље чезнула за монашким животом. ƒа се ниЉе одазвао поморском позиву, наЉвероватниЉе би отишао у манастир. ћеРу поморским и манстирским животом ниЉе правио велику разлику: Ђѕоморац, као и монах, мора постоЉано да се моли и да ради.ї —ваку недеЪу и сваки празник, ‘Љодор ”шаков Ље долазио у манастир да се моли. «а време ¬еликог поста Ље тамо и живео недеЪама, Ђприсуствовао на служби од почетка до краЉа, слушао са страхопоштоваЬемї Ч како Ље то описао игуман обитеЪи после упокоЉеЬа адмирала ”шакова. Ђѕрилагао Ље усрдно знатна средства у добротворне сврхеї, даривао Ље манастирску цркву богатим прилозима. ј краЮе: Ђпроводио Ље своЉе последЬе дане у краЉЬоЉ скромности и завршио Ље своЉ живот како приличи истинском хришЮанину и верном сину свете ÷ркве.ї

ƒанас нам се —вети праведни ратник ‘Љодор ”шаков обраЮа са иконе следеЮим речима: ЂЌе очаЉаваЉте, ове грозне буре Юе се окренути на славу –усиЉе!ї

»зречене 1812. године ове речи звуче као рефрен руске историЉе. » увек су у нашоЉ историЉи били нераздвоЉни светост праведника и слава отаЯбине.

— руског јлександар АокиЮ

19 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0