Srpska

ѕрича о десет девоЉака

††††

“ада Юе бити ÷арство небеско као десет дЉевоЉака коЉе узеше свЉетиЪке своЉе и изиРоше у сретаЬе женику. ј пет Ьих биЉаху мудре и пет луде. £ер луде, узевши свЉетиЪке своЉе, не узеше са собом уЪа. ј мудре узеше уЪе у посудама са свЉетиЪкама своЉим. ј будуЮи да женик одоцни, задриЉемаше све, и поспаше. ј у поноЮи стаде вика: ≈во женик долази, излазите му у сретаЬе. “ада устадоше све дЉевоЉке оне и украсише свЉетиЪке своЉе. ј луде рекоше мудрима: ƒаЉте нам од уЪа вашега, Љер се наше свЉетиЪке гасе. ј мудре одговорише говореЮи: ƒа не би недостало и нама и вама, боЪе идите продавцима и купите себи. ј кад оне отидоше да купе, доРе женик, и спремне уРоше с Ьим на свадбу, и затворише се врата. ј послиЉе доРоше и оне друге дЉевоЉке говореЮи: √осподару, √осподару! ќтвори нам. ј он одговараЉуЮи рече им: «аиста вам кажем, не познаЉем вас. —тражите, дакле, Љер не знате дана ни часа у коЉи Юе —ин „овЉечиЉи доЮи.

ћт 25, 1−13.

Ќа данашЬи дан ÷рква помиЬе —вету равноапостолну Ќину, у чиЉу част се чита одломак из £еванРеЪа по ћатеЉу: ’ристова прича о десет девоЉака. ќво ЉеванРелско читаЬе има карактер великопосни и покаЉни, и чита се у —трасноЉ седмици.

ѕричаЉуЮи причу, ’ристос саопштава следеЮе: ÷арство Ље ЅожиЉе као десет девоЉака коЉе чекаЉу женика одевене у одговараЉуЮе хаЪине и коЉе у рукама држе лампе. ’ристос —ебе назива ∆еником у овоЉ причи, а душе Ъудске Ц девоЉкама. Кудска Ље душа по своЉоЉ природи невеста ’ристова. ”право нам се ова таЉна и открива у причи.

ќва се мисао нарочито Љасно огледа и манифестуЉе у таЉни монаштва. ћонашки подвиг Ље налик браку измеРу ’риста и Ъудске душе. Ќеважно Ље да ли у монаштво ступа мушкарац, или то чини жена. ѕрирода пола овде ништа не представЪа, Љер су душе наше подобне анРелима, подЉеднако привучене ’ристу, ступаЉуЮи са Мим у мистички брак. ћонашки постриг Ц то Ље нека врста свете таЉне венчаЬа душе са ’ристом. » само се у том тренутку певаЉу молитве, коЉе су повезане са данашЬим читаЬем £еванРеЪа.

’ристос Ље женик наших душа, душе наше чекаЉу ’риста, Љер Ље ќн веЮ Љедном посетио земЪу. ћи смо слушали о Ьему, и следеЮи Ьегов долазак чекамо на —ветоЉ земЪи и по целом свету, Љер Ље ’ристос обишао читав свет веЮ после —вог ¬азнесеЬа. ’ристос ниЉе оставио ниЉедан комадиЮ земЪе, а да га ниЉе осветио —воЉим присуством. “Љутчев Ље испевао потресне стихове о своЉоЉ земЪи, о –усиЉи: „ѕотиштен под теретом крста, целу Ље тебе, земЪо роРена, ÷ар небески обишао, благосиЪаЉуЮи“. ’ристос Ље близак Ъудима. » не чуваЉу само ѕалестина и £ерусалим трагове Меговог присуства. £ордан, √енисаретско Љезеро, храм ¬аскрсеЬа, √алилеЉа Ц места су на коЉима Ље ќн био, коЉима Ље ходио, где Ље преломио хлеб и васкрсавао мртве. Ќо, од времена када се свету огласила проповед о ¬аскрслом ’ристу, многи делови света осветЪени су ’ристовом благодаЮу и Меговим присуством.

—вет и Љесте сместилиште Ѕожанских “аЉни. » ми мислимо о томе, уЉедно очекуЉуЮи ƒруги ƒолазак. „екамо таЉ дан када Юе се ’ристос Љавити у —воЉоЉ слави.  ада Ље први пут дошао, ’ристос Ље дошао као смирен човек. ’одао Ље као човек, био гладан, тражио кров над главом, скривао се од сунца под лишЮе дрвеЮа. Ѕио Ље у свему смирен. јли, предстоЉи и ƒруги ƒолазак. „екаЬе ƒругог ƒоласка Ц то Ље чекаЬе душа коЉе су везане за ’риста и заручене са Мим. ¬и знате да Ље Љедно бити заручен, а посве друго бити у браку. £една ствар су заруке, а ступаЬе у брак − сасвим друга. «аручити се, значи обеЮати неком верност и чекати време до отпочиЬаЬа брачног живота. ” нашоЉ данашЬоЉ црквеноЉ пракси, венчаЬе следи одмах након зарука, мада, по древноЉ традициЉи, неко се може верити, а да брак склопи тек после неког времена. »змеРу зарука (веридбе) и брака може проЮи пола године или чак дуже време.

» ето, сви ми Ц веруЉуЮи Ъуди Ц верени смо са ’ристом, но причекаЮемо до уласка у брак са Мим. «аправо, наша Ље обавеза да током живота докажемо ’ристу нашу верност, не заЪубЪуЉуЮи се у друге младожеЬе, коЉи обмаЬуЉу наше душе Ц а то су различити идоли, духовне утваре, фантоми. ќни се представЪаЉу као слика наше душе и вуку нас ка себи. » ми смо Ьима привучени као што Ље лакомислена девоЉка привучена кицошу коЉи лепо прича и лепо се облачи. “ако се и наше душе развлаче на различите стране, поклаЬаЉуЮи пажЬу различитим стварима у овом суЉетном свету. ј сав смисао Ље у томе да душа буде верна ’ристу, Ќебеском ∆енику. ќ овоме и говори прича.

ƒесет девоЉака представЪаЉу све веруЉуЮе. ќне чекаЉу женика. ∆еник касни. ” ѕричи се каже да Ље женик окаснио, и да су се сви чекаоци уморили и заспали. ќво Ље веома важан детаЪ, Љер колико Ље времена прошло од оног сред ког Ље ’ристос живео на земЪи? ћного Ље година прошло. ћорамо да се присетимо и запамтимо како Ље очекиваЬе ƒругог ƒоласка ’ристовог било наЉнапетиЉе и наЉстрасниЉе у првим годинама постоЉаЬа хришЮанске ÷ркве. ќнда када су апостоли Љош живели на земЪи и проповедали, када се тек оформЪавала ÷рква, када су се Ъуди крстили, слушаЉуЮи проповеди апостола-сведока, и када Ље велика благодат ЅожЉа сиЉала огромном снагом посред страшне таме и меРу свим прогоЬеним. ” то су време хришЮани, више него сви други касниЉе, чекали ƒруги ƒолазак. јпокалипса £ована Ѕогослова завршава се речима: ƒа, доРи, √осподе »сусе! “о Љест: „ƒоРи веЮ Љедном, доРи брже, ми “е чекамо, ми смо спремни! »ди, казни грешнике, праведнике спаси.“ “ом су мишЪу прожете све поруке апостола, зато што су Ъуди толико ватрено, буквално из дана у дан, очекивали ƒруги ƒолазак.

«атим се историЉа продужила Ц управо, да би се многи спасли. » Ъуди су каткад заборавЪали ƒруги ƒолазак, а каткад би, опет, васкрсавала мисао о ишчекиваЬу краЉа. » не Љедном, Ъуди су проглашавали да Ље близу краЉ света, повлачили се на планине и у пустиЬе, продавали имаЬа, престаЉали да ору земЪу, раРаЉу децу. » размишЪали су притом: „≈во, ево сада Юе наступити краЉ!“  раЉ, меРутим, ниЉе наступао. » опет се умножава суЉета, наступа безакоЬе, коЉе Ље, по правилу, Љош изражениЉе. ѕосле многоброЉних очекиваЬа коЉа се нису обистинила, наступа оргиЉа греха Ц тако у животу обично бива. » у £еванРеЪу се каже да Ље женик окаснио, женик се специЉално задржао, Љер Ље рад да свакога сачека, све коЉи су се уморили и заспали. ’ристос Юе доЮи на —трашни —уд када сви буду поспали, када се сви буду уморили од чекаЬа. ” томе постоЉи некакав закон: чекаш, чекаш, чекаш, уморио си се, очи ти се склапаЉу, придремао си Ц а звук звона запара твоЉ слух: „”стаЉ, време Ље!“.

“ако Ље било са апостолима у √естиманском врту. ’ристос се молио, и требало Ље да се и они моле са Мим, да √а бодре. Ќо, они нису издржали, клонули су у сан. ј колико Ље тешко борити се са сном!  о се борио, таЉ и зна колико сан убиЉа, као да се у гроб пропада, тело се повиЉа, врат пада на рамена, вукуЮи човека ка Љастуку и кревету. ѕрислониш ли главу на нешто, а то се отежале очи склапаЉу и ти веЮ тонеш у бесвесно стаЬе. » баш тада Ц као удар грома: „”стаЉте сви, веЮ Ље касно, време Ље дошло, а ти га ниси сачекао!“. “о се десило са апостолима у √етсиманском врту, то Юе се десити и нама. ∆еник Ље обеЮао да Юе доЮи, ми чекамо ∆еника, али Ље ∆еник закаснио, и ми смо се уморили и заспали.

”снуло Ље свих десет девоЉака. ћеРу Ьима Ље било пет мудрих и пет безумних, словенски Ц Љуродивих, то Љест, оних чиЉи Ље ум повреРен, наружен. ”родив или Љуродив Ц Ље човек чиЉи Ље ум искривЪен, наружен, неправилан. ѕо чему се Љуродиве разликуЉу од мудрих? —вака од Ьих имала Ље у рукама сасуд ЉелеЉа, то Љест, лампу. ” далекоЉ прошлости, лампа Ље имала облик ципелице. Ќа такозваном „носиЮу“, самом врху предЬег дела, штрчао Ље фитиЪ коЉи Ље био провучен у унутрашЬост лампе. ќдозго се наливало уЪе и тек тада се могао упалити фитиЪ. “ако су некада Ъуди осветЪавали своЉе домове, своЉе путеве у тами. »сте такве лампе биле су у рукама тих девоЉака док су ишчекивале женика. ∆еника треба чекати са упаЪеном свеЮом, са упаЪеном лампом. «а разлику од Љуродивих, мудре девоЉке су имале резерве уЪа. ”Ъе коЉе су имале налиле су у лампе, а што Ље претекло чувале су у резерви. ќне луде нису имале залихе. ѕошто су поспале све Ц и луде и мудре Ц одЉедном се проломио повик: „≈во иде женик! »заРите му у сусрет!“. ќне све поскакаше, почеше да исправЪаЉу своЉе фитиЪе Ц на фитиЪима се, знате, накупи гареж коЉи се дими, те га треба очистити. £уродиве, чистеЮи фитиЪ, откриваЉу да Ље мало уЪа у Ьиховим лампама, да фитиЪ дими и да Ље готов да се угаси. ј у мудрих Ц приправЪена лампа светли. “ада се Љуродиве обраЮаЉу мудрим: „ƒаЉте нам вашег уЪа! ”гасиЮе нам се лампе!“ ј мудре им одговараЉу: „јко вам дамо, угасиЮе се и ваше и наше лампе. Ќема довоЪно за све. ѕоРите и купите за себе.“

» оне одоше да купе. «а то време, мудре уРоше у дворану, и врата се за Ьима затворише. ¬еома страшно звучи реченица: „» врата беху затворена“.

ѕодсетиЮу вас како ’ристос на Љедном месту ѕисма, у ќткровеЬу £ована Ѕогослова, описуЉе како онаЉ коЉи има кЪуч ƒавидов, коЉи отвара и нико неЮе затворити, коЉи затвара и нико неЮе отворити (ќтк 3, 7). ’ристос нам Ље отворио врата вере: насити се, радуЉ се, измени се, напоЉ се, спасаваЉ се! £единствена врата кроз коЉа се може уЮи у ÷арство ЅожиЉе су Ц врата покаЉаЬа. ”лази кроз Ьих човек, каЉе се, па затим и радуЉе. ’ристос нам Ље отворио та врата. Ќико их неЮе затворити док их ќн —ȃм не затвори. Ќо, када их ќн затвори, нико их неЮе отворити. »спод Ьих не можеш поткопати, не можеш их разнети динамитом, за Ьих не постоЉи кЪуч. «ато ми и вапиЉемо: ќтвори ми двери покаЉаЬа, ∆ивотодавче! “ако Юемо певати и током ¬еликог поста, у дане покаЉаЬа. £ош се обраЮамо и ћаЉци ЅожЉоЉ речима: ќтвори нам двери милосрРа, благословена Ѕогородице Ц то Љест, отвори нам та врата, Љер ако их ќн затвори − биЮе страшно.

” причи се каже: „«атворена беху врата“. Ћуде (глупе) девоЉке приРоше са уЪем, са упаЪеним лампама, и стадоше да лупаЉу у врата: „√осподе, √осподе! ќтвори нам!“. »за затворених врата чуше глас: „Ќе познаЉем вас.“

Ќа шта вас ово подсеЮа? Ќа ЉеванРелску гозбу на коЉоЉ се веселе праведни и са коЉе су протерани грешни. ¬езане су им руке и ноге и избачени су ван, у таму наЉцрЬу, где се чуЉе плач и шкргут зуба.

” причи се Љош говори и да морамо уЮи кроз отворена врата, са упаЪеним лампама. Ќаравно, овде посебну улогу игра уЪе. „име снабдети лампу како би светлела? Ўта симболизуЉу резерве уЪа? «латоусти каже да Ље уЪе − милостиЬа, то што вера дела кроз Ъубав. јпостол ѕавле каже исто.  ао што сунце не може да не греЉе, као што вода не може а да не влажи, тешко не може а да не пада, лагано не може да се не подиже у вис Ц тако вера не може да опстане ако испод Ье нема Ъубави. јко постоЉи вера, онда она пораРа дела Ъубави. Ќе раРа ли наша вера дела Ъубави, то нам Ље вера мртва, чак и бесомучна. £ер и зли дуси веруЉу и дрхте, али се не меЬаЉу. ѕостоЉи вера бесплодна, вера бесовска, вера у £еднога Ѕога коЉа из себе ништа не раРа. Ќе дао нам Ѕог такву веру. — друге стране, права вера раРа из себе дела.

«латоусти сматра да Ље ЉелеЉ (уЪе) Ц милосрРе у наЉширем смислу те речи. “о Ље и жалост, то Ље и заштита, то Ље и милостиЬа, то Ље и помоЮ, то Ље и молитва, то Ље и стараЬе о ближЬима, добре мисли о Ьима, то Ље и опраштаЬе Ьихових сагрешеЬа. “о Ље све оно што Ље обухваЮено речима „волим ближЬег свог“ Ц ето, такво Ље то милосрРе. “о Ље заправо таЉ ЉелеЉ коЉи Ље неопходно складиштити. ѕреподобни —ерафим —аровски причао Ље да Ље мало милосрдних, чак Ље и девственост ретка, зато што су девоЉке биле и мудре и луде. ѕретпоставЪа се да Ље девственост Ц чистота, неукаЪаност, целовитост Ц потпуна посвеЮеност √осподу, па иако све то имаЉу Ц девоЉке остаЉу иза врата. ћоже човек да се придржава целомудрености и да опет буде неиспуЬен Ц таква Ље целомудреност празна, несадржаЉна. ѕостоЉе и такве девоЉке и девственици коЉи су телом остали чисти, али су им душе празне, а умови запрЪани. ƒевственост, значи, ниЉе довоЪна.

—ерафим —аровски Ље говорио да Ље ЉелеЉ благодат —ветога ƒуха, и да се човек мора трудити како би био у благодати. ћи се молимо: «аступи, спаси, помилуЉ и сачуваЉ нас Ѕоже, благодаЮу “воЉом. Ќи заступаЬа, ни помиловаЬа, ни чуваЬа не може бити без благодати. Ўта Ље, заправо, благодат? “о Ље свеснажно деловаЬе ƒуха —ветог, коЉи делуЉе у ÷ркви над онима коЉи се спасаваЉу. ќн помаже, штити, исцеЪуЉе, греЉе говека по мери вере Ьегове, по мери молитве, смиреЬа и испуЬеЬа заповести. „овеку Ље потребно да буде у благодати.

”нутар нашег биЮа постоЉано се боре две природе: оронула природа старог јдама и нова природа новог јдама, ’риста. “о Љест, благодат се бори са нашом старом и истрошеном природом ко Юе кога победити. Ѕлагодат се труди да победи старог човека, да усади нове мисли у човека, нова осеЮаЬа, нове животне циЪеве. ј стари човек се бори са благодаЮу. ЌастоЉи да све са неба свуче на земЪу, наставЪаЉуЮи живЪеЬе по своме: грешно, лукаво, суЉетно, брзо. ” нама се одвиЉа таква

борба.

» тако смо и ми и ви Ц девоЉке, девице; девице Ц то су наше душе заручене за ’риста. » потребно их Ље снабдети ЉелеЉем.  ао што домаЮица пред зиму припрема залихе неких намирница, слатко, туршиЉу...  ао што човек оставЪа новац за црне дане: може се десити да се одЉедном разболи, или да му неко умре. ” таквим Ље случаЉевима потребно имати новац у Яепу, како се не би ка другима пружала рука, веЮ да се из невоЪе човек извлачи сам, не западаЉуЮи у дугове. “оком живота човек ствара залихе наЉразличитиЉих ствари. «начи, неопходно Ље да се снабде и ЉелеЉем. »знад свега Ље потребно створити залиху добрих дела, учиЬених ради ’риста и само ради ’риста. “о и Љесте наЉчистиЉи ЉелеЉ. ”право та добра дела учиЬена ради ’риста и само ради ’риста, и Љесу пут стицаЬа —ветога ƒуха, по сведочеЬу —ерафима —аровског. “о и Љесте милостиЬа о коЉоЉ говори «латоусти. “о Ље бескраЉна милост, универзална Ъубав о коЉоЉ говори свети васеЪенски учитеЪ.

ѕоказуЉе се неопходним ствараЬе залиха добрих дела, потребно Ље размишЪати о томе Љош док су наше ризнице празне. ћоже нам се учинити да су наше духовне оставе снабдевене многим добрим делима. «аборавимо на то. ћислимо: „≈то, веЮ сам и то обавио, помогао сам оном, овог сам посетио, оном опростио, помолио се за Ьега, овде и онде сам многима учинио...“ ѕамтимо ли своЉа добра дела, значи да су коштала Љедан грош. Ќеопходно Ље да о добрим делима не размишЪамо, да их заборавимо чим смо их учинили. ƒа их заборавимо сасвим. ѕотребно Ље да стекнемо свети заборав на учиЬено добро дело. ќдмах заборави све добро што си учинио, то Ље нужно. —тога што ситни, одвратни човек памти то мало, тричаво добро коЉе Ље неком учинио и пре петнаест година. «ар тако треба чинити? Ќе, то се не сме. ƒанас учини, данас заборави. Ќека десна рука не зна шта ради лева. “ако каже £еванРеЪе. —амо када заборавЪамо своЉа добра дела можемо накапати мало ЉелеЉа у наш сасуд. ѕамтимо ли их Ц Ѕог Юе их заборавити, заборавимо ли их Ц Ѕог Юе их памтити. “о Ље духовни закон, тако увек бива. јко сам себи опростиш, Ѕог Юе ти судити. јко сам себе укореваш, смируЉеш се − Ѕог Юе помоЮи, неЮе те осудити.

ѕотребно Ље да се добрим делима снабдемо унапред. ѕонавЪам Ц добрим делима учиЬеним ради ’риста, и само ради ’риста, без жеЪе да нам се добрим узврати, без тражеЬа похвала и награда, посве без користи, само ради ќнога  оЉи живи на небесима,  оЉи седи с десне стране ќца. –ади Мега, ради ¬аскрслог Ѕогочовека ми морамо чинити добра дела. “о онда и Љесте ЉелеЉ коЉи Юе се одЉедном и неочекивано поЉавити у нашим сасудима. —амо Љош да приправимо лампу и упалимо фитиЪ и поРемо и уРемо на врата коЉа Юе се затворити за нашим леРима, а не пред нашим носем. »наче Юе, браЮо и сестре, бити страшно.

 олико смо пута слушали из £еванРеЪа речи о томе да Юе први бити последЬи, а последЬи први. £еванРеЪе Юе преокренути читав свет на коЉи смо се ми навикли. Ѕило Ље тако и у данима када Ље на земЪи живео ’ристос —паситеЪ: апостоли су тада постали издаЉници, а разбоЉник Ц први становник раЉа. —ве се преокренуло. “ако Юе се и у нашем животу све преокренути, пре или касниЉе. —ве Юе се променити, преокренути с ноге на главу. » тада Юе свако од нас открити своЉу скривену суштину: да ли Ље живео ради ’риста? да ли Ље мислио на Мега? да ли √а се сеЮао? да ли Ље ишта учинио за Мега? да ли Ље таЉ сасуд пун, или фитиЪ догорева?

“ако, ето, браЮо и сестре, ова данашЬа прича о десет девоЉака звучи као Ц изазов нама. »зазов како бисмо наново, испочетка, стварали залихе у нашим ризницама, залихе коЉе не труле, коЉе Ље немогуЮе покрасти, коЉе ни црв не Љеде, ни моЪац не квари. ѕостоЉе ризнице Ц нетрулежне, вечне, сабране на небесима. “о Ље све оно невелико коЉе учинисмо ради ’риста, што Ље √оспод примио, запамтио и сложио на твоЉ лични депозитни рачун, са ког Юеш Љош и камату да подигнеш. ”ложио си мало Ц сачекаЉ, кроз петнаест година од тог малог биЮе нешто веЮе. «ато што и то мало, Ѕога ради учиЬено, не пропада. ј оно велико, учиЬено за себе или за неког кога волиш, а у нади да Юе ти он добрим узвратити, или славе ради, или за неке почасти... Ц све Юе се то велико, на краЉу краЉева, показати као потпуно бескорисно.

ѕотребно Ље да променимо угао гледаЬа на своЉ живот. Ќа оно што Ље минуло, као и на оно што нас чека. Ќеопходна Ље промена.  олико смо само пута казали да реч покаЉаЬе, на грчком „метаноЉа“, значи промену ума. Ќаравно, ум сам себе не меЬа. ”м се меЬа Љедино деЉством ЅожиЉе благодати. » желео бих, много, да се ум оних коЉи су данас у храму, измени Ѕожанском благодаЮу. Ќека за нас умру многе ствари коЉе су се Љош Ључе чиниле необично важним. » нека оживе те скупе, прескупе, драгоцене, готово неприметне, али веома вредне ствари коЉе до Ључе за нас нису ни постоЉале. “о Юе све, Ѕоже даЉ, са нама учинити —ам ’ристос. ”нутар нашег ума ќн Юе извршити ту благу промену.

» тако Юемо се, браЮо и сестре, снабдети тим ЉелеЉем Љер Юемо, пре или касниЉе, сви уснути. —ви Юемо се ми уморити и заспати.

“еби и мени Ѕог Ље послао писмо: беседе после литургиЉе / јндреЉ “качов; [превели —лавица ¬еличковиЮ, ¬ладимир £агличиЮ; приредио »гЬатиЉе Ўестаков]. —тари Ѕановци; Ѕеоград: Ѕернар, 2016. “еби и мени Ѕог Ље послао писмо: беседе после литургиЉе / јндреЉ “качов; [превели —лавица ¬еличковиЮ, ¬ладимир £агличиЮ; приредио »гЬатиЉе Ўестаков]. —тари Ѕановци; Ѕеоград: Ѕернар, 2016.
Ќеки кажу: „ƒок сам млад, неЮу се каЉати ни молити се, кад остарим Ц покаЉаЮу се“.  олико Ље старом човеку тешко да се каЉе кад му Ље склероза оковала мозак, ишиЉас укочио леРа, када ноге не иду, Љезик не брбЪа, а устаЉаЬе са кревета равно Ље подвигу?! ќ каквом се покаЉаЬу у старости може говорити?  о се од оних коЉи су грешили у младости заиста каЉе кад наступи старост? —коро нико, осим оних коЉи благодушно и без роптаЬа трпе болести. ” старости се може каЉати тек на Љедан начин, ако те Ље Ѕог поразио болешЮу, положио на кревет, а ти не ропЮеш, веЮ кажеш: —лава “еби, √осподе. » читаш ѕсалтир. ¬еЮег подвига за тебе од тога нема. —амо не ропЮи, моли се и чекаЉ сусрет са √осподом. ” старости Ље веома тешко каЉати се.

Ќасупрот томе, лако Ље каЉати се док си млад, снажан, док можеш да чиниш и метаниЉе, да убогом помогнеш, слабог да подржиш. ƒок си сав испуЬен енергиЉом Ц тада Ље добро да се каЉеш. Ќе сме се одлагати, потребно Ље пунити ризнице. ƒоЮи Юе време када Юемо се сви раслабити, а то Юе бити време пред наступаЬе —трашног —уда. “ада Юе и читав свет бити раслабЪен. ” свакога Юе ослабити колена, олабавиЮе се свачиЉе руке, читава човекова граРа. Ќаш садашЬи живот Ц комфоран, развратан, цивилизован Ц шта Ље направио од човека? ќн Ље човека посве раслабио. —авремени човек Ц раслабЪени човек! ѕоспан, леЬ, обесхрабрен. ќн веЮ одавно не извлачи воду из бунара Ц руком отвара славину. Ќе сече дрва Ц отвара ручицу на вентилу пеЮи на гас. ¬еЮ дуго не пешачи километрима (некада се до прве школе пешачило и до двадесет километара!), сада не Ц спушта се и диже лифтом, чак ни низ степенице не силази пешице, излази кроз врата, седа у аутомобил, метро, аутобус. “о Љест Ц не напреже се, не труди се. “акав Ље човек раслабЪен. ћи данас спавамо у ходу, ништа не радимо и увек смо уморни. —авремени човек се буди уморан. ќд чега, питамо се? ќд неприродности нашег начина живота. «ато нам прича и говори да Ље нужно скупЪати добра дела, снабдети резерву тим добрим што намераваш да урадиш, док Љош гледаш, слушаш, мислиш, док си Љош при здравоЉ памети и пун радног елана.  олико сутра − можеш и ослепети, и оглувети, и леЮи на постеЪу, а да не можеш устати. —утра се свашта може десити. ј данас си Љош здрав, на ногама си, Љош увек можеш све. —набдеЉ се добрим делима, добри човече, док Љош можеш!

∆ивео Ље у ћоскви у 19. веку доктор коЉи се презивао √аал. ÷елог свог живота понавЪао Ље Љедну те исту реченицу: „ѕожурите да чините добро! ѕожурите да чините добро!“ “о Ље била Ьегова проповед. ¬олео Ље убоге, сиромашне, оне на робиЉи, болесне коЉи се нису могли диЮи са кревета. ÷ео своЉ живот потрошио Ље на помоЮ ближЬима Ц убогим, несреЮним, осуРеним, и другима. » он Ље понавЪао: „ѕожурите да чините добро“.

£ован Ѕогослов Ље доживео дубоку старост, и веЮ ниЉе могао да изговара дуге проповеди, веЮ Ље само понавЪао: „ƒецо, волите Љедни друге“. Ѕила Ље то Ьегова непрестана проповед, позив да испунимо закон ’ристов. Кубав меРу нама и Љесте сведочеЬе да смо ’ристови ученици. «ато Ље √аал понавЪао: „ѕожурите да чините добро“.

ј то добро, мало добро Ц прстохват соли, комадиЮ хлеба, блага реч, осмех, мисао, молитва Ц ’риста ради, ближЬег ради Ц то и Љесте наш ЉелеЉ, браЮо и сестре, коЉи морамо допунити када се зачуЉе глас: „ƒолази женик, изаРите му у сусрет!“

ќбратите пажЬу Ц ÷рква Ље толико усвоЉила мисао да ∆еник долази у пола ноЮи, да Ље установила и посебну службу Ц полуноЮницу. ћонаси у манастирима служе полуноЮницу, знаЉуЮи да Юе ∆еник доЮи усред ноЮи, како у поноЮ не би спавали, како не би легли у кревет у време када Ље ноЮ све освоЉила, веЮ стаЉали на молитви и чекали ∆еника Ц можда доРе данас? ћожда управо сада доРе?

„овек мора да чека. ”право стога и ми лежемо у кревет са мишЪу: „’оЮу ли устати? ЌеЮе ли мени ова постеЪа бити гроб, или Юе окаЉана моЉа душа дочекати дан?“. “ако ми читамо у вечерЬим молитвама. Ќе морамо то ни читати, веЮ само о томе размишЪати, свеЉедно Ље. јко си те речи прочитао, а ниси их разумео, можеш их и не читати. јко их ниси прочитао, а у кревет лежеш са оваквим мислима: „ЌеЮе ли ми кревет моЉ бити гроб? ’оЮу ли уЉутру устати? √осподе, опрости ми, у руке “воЉе предаЉем дух своЉ“ − то ти и вршиш вечерЬу молитву. “о Ље наЉважниЉе. £ер можемо читати, а не разумевати прочитано. Ѕогу не треба наше бесмислено мрмЪаЬе. ћоже се схватити, а да се и не чита Ц и то Юе бити молитва.

Ќаступило Ље време када споЪашЬе отпада, и само Ље на цени унутрашЬе. –азуме ли човек зашто живи, из ког Ље разлога дошао овде? «ашто то чита, зашто ово слуша?.. —хватаЉуЮи своЉ живот у свету и будуЮност коЉа га ишчекуЉе, човек може у свом животу пронаЮи ’риста на сваком кораку. ј ако човек извршава обреде формално, не схватаЉуЮи Ьихов смисао, остаЉе будала целог живота, и умире увелико збуЬен. ”мире у греху као неки Яукац у бувама, и не схвата због чега Ље кажЬен. «ар ниЉе читав живот Ѕогу прислуживао, а испаде да ниЉе Ѕогу. —вакоме Ље неопходно да схвати смисао живота, браЮо и сестре, и треба иЮи − не од споЪашЬег ка унутрашЬем, веЮ од унутрашЬег ка споЪашЬем.

» ево, данас смо прочитали причу о десет мудрих и лудих девица. »звлачеЮи кратак резиме прочитаног, напоменуо бих да су душе наше − невесте ’ристове. ’ристос Юе нас питати да ли смо му верни, Љесмо ли сачували ону чистоту коЉа Ље Ьему мила? »ли Юе нас, као оскрнавЪену заручницу, одбацити? £ер, могуЮе Ље заручити се и отиЮи за каквим послом, и вратити се, а чути: „—амо да знаш, твоЉа те невеста ниЉе чекала како треба“. –еЮи Юе и други: „ЌиЉе те достоЉно сачекала невеста“. “реЮи Юе, пак, реЮи: „—лушаЉ, уопште не бих волео да будем на твом месту“. », на краЉу краЉева, он долази вереници и каже ЉоЉ да се стиди од главе до пете, да Ље нико неЮе ни оженити Љер такве невесте никоме нису потребне.

“ако су, браЮо и сестре, душе наше заручене за ’риста, и оне су ’ристове невесте. » до времена Меговог доласка Ц усред ноЮи, изненада, док будемо спавали Ц потребно Ље да сакупЪамо залихе ЉелеЉа, како се светиЪке наше не би угасиле. –азмишЪаЉмо о овоме данас након што изаРемо из храма.

***

»з кЬиге

“еби и мени Ѕог Ље послао писмо: беседе после литургиЉе / јндреЉ “качов; [превели —лавица ¬еличковиЮ, ¬ладимир £агличиЮ; приредио »гЬатиЉе Ўестаков]. —тари Ѕановци; Ѕеоград: Ѕернар, 2016.

— руског —лавица ¬еличковиЮ

20 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0