Srpska

ћонашки постриг Ц друго крштеЬе или брак душе са христом

√овореЮи о светим таЉнама, желио бих да кажем нешто о светоЉ таЉни монашког пострига. ƒа ли Ље монашки постриг света таЉна? Ќаравно да Љесте!  ао што ÷рква благосиЪа брак мушкарца и жене коЉи желе да створе породицу, тако и за човЉека или жену коЉи желе да живот посвете Ѕогу и живе у цЉеломудрености, ÷рква благосиЪа другу свету таЉну Ц монашки постриг!  ако Ље диван обред ове свете таЉне! ”колико сте чули да се неко монаши у неком манастиру, поРите тамо, Љер Юете уживати не само у ономе што Юете видЉети, него и чути!

††††

” суштини, монашки постриг Ље друго крштеЬе. ћи смо сви крштени и сви смо се заклели да Юемо припадати Ѕогу. –екли смо: „ќдричем се —атане“ и „—ЉедиЬуЉем се са ’ристом“, и посветили смо се Ѕогу постризаваЬем косе, али смо све ово заборавили. «аправо, крштеЬем се обавезуЉемо да Юемо припадати Ѕогу. –иЉечима „одричем се“, коЉе смо тада изговорили (ако смо крштени као бебе, онда кроз уста кума), истЉерали смо —атану из наших живота, и чак смо пЪунули на Ьега три пута, прекидаЉуЮи сваку везу са Ьим. –иЉечима „сЉедиЬуЉем се“ потписали смо, у присуству анРела и Ъуди, свети уговор да сада у потпуности припадамо Ѕогу. ” ЉеванРеЪу по Ћуки Ц „јко ко хоЮе да иде за мномЕ“ (Ћк. 9, 23), √оспод у ствари позива некрштене. “о обавезуЉе нас крштене, да кажемо: „√овори, √осподе, слуга твоЉ “е слуша“ (1 —ам, 3, 10). “о Ље велика ствар, браЮо моЉа, да смо крштени и постали хришЮани. —трашно Ље што смо заборавили наше завЉете са крштеЬа, и тако изгубили благодат светог  рштеЬа.

јли долазе изабране душе Ц мушкарци и жене, стари и млади, коЉе желе да обнове своЉе завЉете са крштеЬа, и сада свЉесно кажу да одбацуЉу сва сатанина дЉела и потпуно припадаЉу Ѕогу, понавЪа се постризаваЬе Ьихове косе, као што Ље учиЬено на крштеЬу. ѕостризаваЬе косе прво симболизуЉе наш принос Ѕогу из самог врха нашег тиЉела, и друго, то значи одбациваЬе наших злих помисли и посвеЮеЬе нашег ума Ѕогу. —тога Ље монашки постриг, приЉе свега, понавЪаЬе завЉета са крштеЬа... и не само то. “акоРе, можемо говорити о монашком постригу и као о браку. ƒуша монаха или монахиЬе вЉенчава се са ’ристом, и у том тренутку присуствуЉу и анРели и свЉедоче о светости и чврстини тог сЉедиЬеЬа.

“оком вЉенчаЬа мушкарца и жене, свештеник чита молитву у коЉоЉ назива Ѕога „—вештеноделатеЪем таЉног и чистог брака, и «аконодавцем тЉелеснога“. ћи знамо шта значи оваЉ брак „од тиЉела“ коЉи Ље √оспод „успоставио“. “о Ље брак наших родитеЪа од коЉих смо роРени. јли какав Ље оваЉ други брак „таЉан и чист“ коЉи служи Ѕогу, у горепоменутоЉ молитви? “о Ље брак измеРу монаха и Ѕога, у монашком постригу.

“о Ље предиван и сладак брак душе са ’ристом. ћонахиЬа зна да Ље небески ∆еник никада неЮе ударити или се развести од Ье. ’ристос Ље био претучен и распет за своЉу ЌевЉесту, и он ЉоЉ припрема палату на небесима Ц Мегово ÷арство небеско! ЅожиЉа Ъубав се излива обилно на монашком постригу! „«анео си ме Ъубавном чежЬом ’ристе, и изменио “воЉом божанском ЪубавЪу.“[1]

“акоРе бих желио да кажем да оваЉ „таЉан и чист“ брак ниЉе природно стаЬе човЉека. «а човЉека након пада брак Ље природно стаЬе. ƒЉевичанство ниЉе природно стаЬе, веЮ натприродно.[2] £а вас питам: како монах или монахиЬа, имаЉуЮи тиЉело, превазилази природу и живи натприродно? “о Ље врло Љедноставно. ќни постижу натприродно, зато што имаЉу сталну заЉедницу са √осподом,  оЉи Ље изнад природе. —вети £ован Ћествичник каже: „√дЉе природа претрпи пораз, препознаЉе се долазак ќнога коЉи Ље изнад природе“.[3]

ћонаси и монахиЬе имаЉу своЉ свиЉет. ќни увиЉек живе „подижуЮи своЉа срца горе“! —лика тога да су они одсечени од свиЉета Ље и апостолник, коЉи носе монахиЬе, и клобук, кога носе монаси и Љеромонаси. «ато, драги моЉи хришЮани, будите врло пажЪиви када сриЉеЮете монахе и монахиЬе. ѕазите шта говорите. ¬аш разговор са Ьима не би требало да буде о свЉетовном, веЮ о божанском, Љер када говорите са Ьима о свЉетовним стварима, ви их у ствари извлачите из Ьиховог свиЉета, из „Ьихове воде“, како ми то кажемо. Ўтетите им, и на неки начин и ви Юете бити оштеЮени. £ер ако монах прекине Ьегову везу Ц заЉедницу са ’ристом, коЉа треба да буде непрестана, и брбЪа о свЉетовним стварима, онда када га питате да се моли за ваше породичне проблеме, Ьегова молитва неЮе имати снагу и неЮе бити саслушана.  ада идете у манастир, разговараЉте са монасима и монахиЬама као и да сте ви сами монах или монахиЬа. “аква посЉета манастиру Юе вам дониЉети благодат од √оспода и Ѕогородице.

” закЪучку, желим вам реЮи главну ствар: ако ваше диЉете, дЉечак или дЉевоЉчица, доРе и каже: „ћама, тата, Ља желим да се посветим Ѕогу и идем у манастир“, не спречаваЉте га и не идите против Ьегове жеЪе коЉа Ље у Ьему од Ѕога. ѕочиниЮете наЉвеЮи гриЉех ако га сприЉечите Ц чак веЮи гриЉех него када бисте уништили цркву. » реЮи Юу вам зашто: јко уништите цркву, сакупиЮемо новац и изградити Ље поново. јли ако сприЉечите своЉе диЉете у овом светом позиву, ово се зло не може поправити. ¬елика Ље част и благослов за Љедну породицу да своЉе диЉете преда Ѕогу да постане монах или монахиЬа.


[1] ћолитва пре ѕричешЮа
[2] —трого теолошки гледано, дЉевичанство Ље заиста човЉеково природно стаЬе, пошто се стаЬе јдама и ≈ве приЉе пада сматра за човЉеково природно стаЬе, док Ље Ьегова пала природа испод или против природе, али уз могуЮност превазилажеЬа природе у ’ристу. —вети ќци се Љедногласно слажу са чиЬеницом да Ље дЉевичанство владало у –аЉу приЉе пада. ћитр. £еремиЉа овдЉе говори о томе шта Ље „природно“ за човЉека у Ьеговом под-природном стаЬу.
[3] Ћествица, 15, 7

ћитрополит гортински £еремиЉа

ѕревод са енглеског: сестринство манастира ƒуга морачка

„асопис —ветигора

20 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0