Srpska

£ош Љедан ’ерцеговац у рускоЉ бронзи

Ќ≈”—“–јЎ»¬» ћихаило ћилорадовиЮ (1771Ц1825) командовао Ље централном зоном руске воЉске у ЅородинскоЉ бици. »сторичари кажу да Ље имао кЪучну улогу у тренутку када Ље француска воЉска стигла до самог  ремЪа. “ада, он Ље упутио парламентарце пред маршала ∆оашена ћира са поруком да Юе, ако га нападне, одмах запалити градЕ

††††

¬≈Ћ» ќћ државнику и воЉсковоРи, генерал-губернатору —анкт ѕетербурга, родом из ’ерцеговине, витезу реда јндреЉа ѕрвозваног, грофу ћихаилу ћилорадовиЮу откривен Ље споменик на тргу близу ћосковских врата у —анкт ѕетербургу.

÷еремониЉи отвараЬа присуствовали су губернатор ѕетербурга √еоргиЉ ѕолтавченко, савЉетник предсЉедника —рбиЉе –адослав ѕавловиЮ, амбасадор —рбиЉе у –усиЉи —лавенко “ерзиЮ и предсЉедник ѕопечитеЪског савета ÷ентра националне славе и фонда јндреЉа ѕрвозваног ¬ладимир £акуЬин, као и представници команде западног воЉног округа (представника Ѕи’ ниЉе било?!).

√овореЮи на церемониЉи, √еоргиЉ ѕолтавченко Ље нагласио да Ље ово први споменик ћихаилу ћилорадовиЮу у –усиЉи, споменик “вЉерном сину –усиЉе, хероЉу ќтаЯбинског рата 1812. године, кога су савременици уважавали и циЉенили као талентованог воЉсковоРу, али и као образованог и паметног државника коЉи Ље много урадио за —анкт ѕетербург док се налазио на Ьеговом челу као генерал-губернатора“.

ћихаило ћилорадович ћихаило ћилорадович
ћ»’ј»Ћќ, потомак средЬевЉековних ћилорадовиЮа-’рабрена из ’ерцеговине, име Ље добио по прадЉеду. Ќеки Ьегови биографи тврде да се одмалена спремао за воЉни позив. “ако, родитеЪи су га послали да учи воЉни наук у  енигсбергу.  асниЉе, ћихаило Юе учити и у другим градовима (√етингену, —тразбуру, ћаЉнцу).
” почетку, описивали су га као „шармантну незналицу“ коЉи Ље толико лоше говорио француски да Ље Љедном риЉечи „pittoresque“ и „synagogue“ споЉио у „pittagogue“.

ћилорадовиЮ Ље имао дугу воЉну кариЉеру. Ѕио Ље активан царски официр у ратовима –усиЉе против ‘ранцуске и “урске. —лужио Ље и током Ќаполеонових ратова, под царем јлександром I. ѕосебно се истакао у бици код јмштетена (у коЉоЉ Ље Ьегова улога била веома значаЉна) и заузимаЬу Ѕукурешта, потом у ЅородинскоЉ бици, биткама код “арутина, ¬Љазма,  улма, ЋаЉпцига и ѕариза.
√одине 1809. веЮ Ље у чину пЉешадиЉског генерала. »мао Ље репутациЉу од важног заповЉедника (звали су га „руски ћира“, по ∆оашену ћири, Ќаполеоновом маршалу, као и „руски ЅаЉара“, по француском националном хероЉу из 16. виЉека). »сторичари тврде да Ље био велики ривал ѕетра Ѕагратиона. ”з све то, имао Ље и репутациЉу среЮковиЮа: хвалио се да се тукао у педесет битака а да никада ниЉе био раЬен, нити чак огребан од стране неприЉатеЪа.

Ќ≈”—“–јЎ»¬» ћихаило ћилорадовиЮ (1771Ц1825) командовао Ље централном зоном руске воЉске у ЅородинскоЉ бици. »сторичари кажу да Ље имао кЪучну улогу у тренутку када Ље француска воЉска стигла до самог  ремЪа. “ада, он Ље упутио парламентарце пред маршала ∆оашена ћира са поруком да Юе, ако га нападне, одмах запалити град. Ќа таЉ начин Ље успио да добиЉе седам сати примирЉа и за то вриЉеме Ље несметано евакуисао своЉу воЉску и преостало становништва.  ада Ље Ќаполеон са своЉом воЉском ушао у напуштену ћоскву, градом су буктали пожари коЉе су намЉерно подметнули сами –уси, што Ље, како Ље и планирано, имало катастрофалне посЪедице за опстанак гладне и исцрпЪене француске воЉске пред наступаЉуЮу зиму.

«атим, као што Ље познато, услиЉедиле су кЪучне побЉеде код ¬Љазме, ћалоЉарославеца и  расног (краЉем 1812) и код ЋаЉпцига (1813)Е
”казом императора јлександра I –оманова, ћихаило ћилорадовиЮ Ље 1813. године добио титулу насЪедног руског грофа, а 1818. Ље постао генерал губернатор —анкт ѕетербурга.
 ада су стариЉи генерали отишли са сцене, ћилорадовиЮ Ље почео да слови као наЉодликованиЉи активни официр руске воЉске.

—а отвараЬа споменика у —анкт ѕетерсбургу —а отвараЬа споменика у —анкт ѕетерсбургу
††††

’роничари тог времена су забиЪежили да Ље био храбар на боЉишту, хвалисавог и китЬастог карактера, али, по своЉ прилици, ниЉе био добар губернатор.
ѕисац ¬ладимир Ќабоков назвао гаЉе „галантним воЉником, бонвиваном и помало бизарним администратором“.

»«√Ћ≈ƒј да Ље Ќабоков имао добар увид у ћилорадовиЮев живот и кариЉеру Љер Ље раниЉе руски писац и мислилац јлександар »ванович ’ерцен написао да Ље ћилорадович био „Љедан од оних воЉника коЉи су заузимали наЉвише позициЉе у цивилном животу без икакве представе о Љавним пословима“.
ƒа ли Ље ћилорадович заиста био неталентован за цивилну управу или Ље тако брзи успон у Ьему оставио неке несавладиве празнине, тешко Ље реЮи.

 ада Ље виЉест о смрти цара јлександра I дошла до —анкт ѕетербурга, ћилорадович Ље сприЉечио будуЮег цара ЌиколаЉа I (треЮег сина цара ѕавла), да се попне на приЉесто. ќд 9. до 25. децембра 1825. године ћилорадович Ље, фактички, био диктатор –уског царства.

Ќа краЉу, након што Ље средЬи син ѕавла I ( онстантин), одбио круну, ћилорадович Ље признао ЌиколаЉа за суверена и императора, с обзиром да су –оманови сами разриЉешили питаЬе наслеРиваЬа, што Ље и био Ьегов циЪ.
ћеРутим, упркос томе што Ље знао да се спрема ƒекабристички устанак (у коме су претежно либерални официри ÷арске гарде окупЪени у таЉно друштво —авез спаса покушали да свргну ЌиколаЉа I и на Ьегово мЉесто, ипак, поставе  онстантина, не би ли довели до приЉеко потребних демократских реформи у империЉи те –усиЉу извукли из апсолутистичког средЬег виЉека) ништа ниЉе урадио да сприЉечи да до хаоса доРе.

“у грешку, односно трагично-лошу процЉену ситуациЉе а и свог положаЉа у Љедном драматичном контексту, скупо Юе платитиЕ

јтентат на генерала ћилорадовича јтентат на генерала ћилорадовича
 јƒј Ље на приЉестоничком —енатском тргу 26. 12. 1825. дошло до битке измеРу снага лоЉалних ЌиколаЉу I и декабриста, ћилорадовиЮ Ље одЉахао до побуЬеника у намЉери да их убиЉеди да остану покорни, дочекао га Ље метак ѕетра  аховског. ”з то, други декабриста, £евгениЉ ќболенски, избо га Ље баЉонетом.

≈пилог Ље познат, декабристи су кажЬени, царски приЉесто ниЉе уздрман, а ћилорадович Ље од тешких рана умро.
 ада су му извадили метак из плуЮа, стигао Ље да каже: „’вала Ѕогу! ЌиЉе пуцао воЉник! —реЮан сам!“ Мегова посЪедЬа жеЪа Ље била да се ослободи 1.500 кметова коЉи су му били у служби.

√–ќ‘ » √≈Ќ≈–јЋ ћихаило ћилорадович остао Ље нежеЬа. ЌиЉе имао познатих насЪедника, мада се за Ьеговог живота по ѕетрограду шушкало да Ље од глумица царских позоришта (коЉима Ље управЪао) направио харемЕ

Ћоза херцеговачко-руских ћилорадовича изузетно Ље дуга. ƒала Ље десетине и десетине официра, високо позиционираних државних чиновника, научника и умЉетникаЕ

 титори и воЉводе

√рофови ћилорадовиЮи потичу од ћилорадовиЮа-’рабрена из ’ерцеговине. »мали су своЉе посЉеде и сЉедиште у региЉи столачких ƒубрава (у ÷рниЮима, ƒубравама, “риЉебЬу, ∆итомислиЮу, ƒрачеву, —витави, √абели). ѕотомци воЉводе —тЉепана ћилорадовиЮа (14-15. виЉек) били су ктитори православних цркава: —ветог ѕетра и ѕавла у ќшаниЮима код —тоца (воЉвода –адосав, приЉе 1505); —ветог Ќиколе у “риЉебЬу (воЉвода –адоЉе 1534); ѕреображеЬа ’ристовог у  лепцима код ѕребиловаца и „апЪине (спахиЉа ћилисав, друга половина 16. виЉека, обновио руски пЉешадиЉски генерал ћихаило јндреЉевиЮ ћилорадовиЮ, 1811.) и православног манастира ∆итомислиЮ (спахиЉа ћилисав 1563, ћихаило и √аврило доносе дарове ѕетра ¬еликог, 1707, даривао генерал-лаЉтнант гроф √ригориЉе,1883.).

–адимЪа Ц средЬовЉековни укоп ћилорадовиЮа –адимЪа Ц средЬовЉековни укоп ћилорадовиЮа
††††

¬оЉвода —тЉепан ћилорадовиЮ борио се против —андаЪа ’раниЮа, коЉи Ље био одговоран за убиство кнеза ѕавла –аденовиЮа. —инови кнеза ѕавла –аденовиЮа, ѕетар и –адослав ѕавловиЮ тражили су заштиту од “урака, коЉи су веЮ пружали воЉну помоЮ Ьиховим противницима. «аЉедно са “урцима у Љесен 1415. браЮа ѕетар и –адослав ѕавловиЮ напали су —андаЪа уз помоЮ —тЉепана ћилорадовиЮа.
¬оЉвода —тЉепан ћилорадовиЮ помиЬе се 1416. у докумету коЉи Ље везан за сукоб са ƒубровником када Ље у заЉедници са кнезом ѕетром –адиновиЮем-ѕавловиЮем извршио напад на ƒубровчане у доЬоЉ Ќеретви код —ливна.

¬оЉвода —тЉепан ћилорадовиЮ имао Ље синове ѕетра, –адоЉа и ¬укиЮа. Михова имена помиЬу се у турским пописним дефтерима 1468-1469 и 1477, као спахиЉе-тимарници, а измеРу 1470. и 1477. повеЪом Ље признато дубровачко граРанство.

Ќа ЉедноЉ судиЉскоЉ каменоЉ столици поред цркве —ветог ѕетра и ѕавла у ќшаниЮима записано Ље Ђјсе сто воЉеводе —типана ћилорадовиЮа, а понови га воЉевода ѕетар син муї.
–адоЉе ’рабрен ћилорадовиЮ, син воЉводе —тЉепана и брат воЉводе ѕетра, сахраЬен Ље под стеЮком у –адимЪи, гдЉе Ље уклесано: “јсе лежи добри –адоЉе син воЉеводе —тЉепана на своЉоЉ баштини на Ѕатногах. —ии билиг постави на ме брат моЉ воЉевода ѕетар”.

¬оЉвода ѕетар ћилорадовиЮ, син —тЉепана ћилорадовиЮа, био Ље главар у ’уму, старЉешина катуна ’рабрена, и имао вазалну обавезу да ратуЉе за турску државу као коЬаник-оклопник. ” оквиру Ьеговог тимара помиЬе се и село ∆итомислиЮ. ¬оЉводи ѕетру Ље турска администрациЉа потврдила право на закуп лаРа од ѕочитеЪа до мора.

£една грана ћилорадовиЮа се из ’ерцеговине иселила у –усиЉу (ћихаило, √аврило и јлександар), а друга Ље, приЉе пресеЪеЬа у –усиЉу, Љедно вриЉеме живЉела у ’абзбуршкоЉ монархиЉи (£ефтимиЉе-£ероним и ћоЉсиЉе). ќд браЮе ћихаила, √аврила и јлександра ћилорадовиЮа воде пориЉекло три гране ћилорадовиЮа у –усиЉи.

—рби на Ѕородину

” чувеноЉ ЅородинскоЉ бици, у рускоЉ воЉсци командовало Ље десет генерала —рба, веЮи броЉ команданата нижег ранга и обичних воЉника.

Ќаиме, у саставу ÷арске армиЉе императора јлександра I, под командом фелд-маршала  утузова, били су: генерал пешадиЉе ћихаило јндреЉевиЮ ћилорадовиЮ, генерал АорРе јрсениЉевиЮ ≈мануил, генерал-поручник £ован £егоровиЮ ЎевиЮ, генерал-маЉор £ован —тепановиЮ јдамовиЮ, генерал-поручник и таЉни савЉетник Ќикола ЅогдановиЮ Ѕогданов, генерал-поручник Ќикола ¬асиЪевиЮ ¬уЉиЮ, кавалериЉски генерал барон »лиЉа ћихаЉловиЮ ƒука, генерал-маЉор гроф ѕетар »вановиЮ »велиЮ, генерал-маЉор јбрам ѕетровиЮ –атков и генерал-аРутант Ќикола »вановиЮ де ѕрерадовиЮ.

Ѕородинска битка (ѕетер ‘он ’ес) Ѕородинска битка (ѕетер ‘он ’ес)
††††

Ќеки меРу Ьима су били досеЪеници у –усиЉу, на примЉер АорРе јрсениЉевиЮ ≈мануил (роРен у ¬ршцу) и генерал-маЉор гроф ѕетар »вановиЮ »велиЮ (роРену ¬енециЉи). ћеРутим, веЮина поменутих воЉсковоРа углавном су били представници друге или треЮе генерациЉе —рба досеЪених у 18. виЉеку на просторе –усиЉе за вриЉеме императора ѕетра ¬еликог и императорке £елисавете. —рби су се тада населили у ЌоворосиЉу, териториЉу ослобоРену од “урака и кримских “атара на ЉужноЉ граници –уске »мпериЉе, и формирали покраЉине: Ќова —ербиЉа (северни дио данашЬе  ировоградске области у централном диЉелу данашЬе ”краЉине) и —лавеносербиЉа (подручЉе на граници Ћуганске и ƒоЬецке области на Љугоистоку ”краЉине). ” овим областима Ље средином 18. виЉека живЉело 50.000 досеЪеника.

–адио “ребиЬе

21 / 10 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0