Srpska

Ђ–еч пастираї. ≈мисиЉа од 28. октобра 2017. године

Ќово издаЬе ауторске емисиЉе —вЉатЉеЉшег ѕатриЉарха ћосковског и све –усиЉе  ирила „–еч пастира“ приказано Ље 28. октобра 2017. године.

††††

ƒобро Љутро, драги гледаоци!

Ќа адресу наше емисиЉе наставЪаЉу да пристижу питаЬа, у вези са стогодишЬицом револуционарних догаРаЉа у нашоЉ земЪи.

„¬аша —ветости! ” вези са стогодишЬицом револуциЉе и свих догаРаЉа коЉи су Ље пратили, намеЮе се питаЬе слободе. Ўта Ље то „слобода“, где су ЉоЉ границе и где ЉоЉ Ље мера?  ако се десило то, да чим Ље народу дата слобода, он Ље изгубио Ъудски лик? –еволуциЉа Ље потресла тадашЬу интелигенциЉу, чак и либералне прегаоце. ћноги од Ьих су се сетили ÷ркве, коЉу су исмевали и коЉоЉ су пренебрегавали. ÷рква као да Ље држала народ. ƒа ли Ље сада способна да носи такву функциЉу? ќпростите ако сам директан. “ »з писма ¬ладимира –Љабушкина, —анкт ѕетербург.

ѕрошли пут, када сам одговарао на питаЬа гледалаца, дотакао сам се теме револуциЉе, а у вези са тим, и теме слободе. јли, осланаЉуЮи се на ¬аше питаЬе, желео бих да кажем нешто детаЪниЉе на ту тему, Љер Ље питаЬе, наравно, кЪучно. «бог слободе се, пре свега, догодила револуциЉа, и то не само код нас. јко погледамо револуциЉу у «ападноЉ ≈вропи, одатле су потекле пароле о Љеднакости, братству, слободи. ”право тим слоганом су били надахнути француски револуционари, а потом Ље, кроз одговараЉуЮу пропаганду, оваЉ слоган прешао и у наш културолошки дискурс и укоренио се у сазнаЬу наше интелигенциЉе.

ЅудуЮи да Ље, заиста, слоган врло примамЪив. ѕитаЉте било ког човека: ƒа ли сте за слободу? ƒа. ¬и сте за Љеднакост? ƒа. ¬и сте за братство? ƒа. Ќема ни Љедног човека, коЉи би рекао „не“. »стина, нашао се Љедан мудри човек, ЌиколаЉ јлександрович ЅерРаЉев, познати руски филозоф, коЉи Ље, истини за воЪу, веЮ у послереволуционарним годинама, промишЪаЉуЮи на тему Љеднакости, братства и слободе, рекао о противречности тих поЉмова. ѕрема Ьеговим речима, ако постоЉи слобода, не може бити Љеднакости, Љер Ље слобода попут поЪане на коЉоЉ расте цвеЮе и трава, и свака травка расте у меру своЉе снаге. £еднакости нема Ч Љедна Ље жилавиЉа, друга слабиЉа, треЮа се уопште не види. £еднакост Ље као покошени травЬак, све Ље у равни, али нема никакве слободе...

ƒа су се о томе раниЉе замислили никакви наши интелектуалци! ƒа им Ље само то пореРеЬе раниЉе дошло у главу! ƒа се оно раширило у масовном сазнаЬу, можда би се Ъуди, пажЪивиЉе односили према том саблазном слогану Ч „слобода, Љеднакост, братство“...

ћогуЮе Ље поставити много разних критичких питаЬа у вези са овим револуционарним слоганом. Ќа пример, то се чуЉе и у ¬ашем питаЬу, Ч какви су критериЉуми те слободе? √де су ЉоЉ границе?  о одреРуЉе норму слободе? √де Ље граница измеРу слободе и прозвоЪне воЪе? √де Ље граница, када слобода прелази у анархиЉу и преступ? јко би ухватили хулигана, коЉи каменом обиЉа излог, он може реЮи: не ограничаваЉте моЉу слободу! Ќавикли су да парираЉу и да на такав аргумент одговараЉу: слобода може бити ограничена законом. јли, да ли Ље закон увек праведан? ƒа ли увек у основи закона лежи морално осеЮаЬе? „ак и да лежи морално осеЮаЬе, чиме се одреРуЉу параметри тог осеЮаЬа? √де Ље критериЉум истине? «ато су морална схватаЬа данас, па и не само данас, погледаЉте сву историЉу филозофиЉе! Ч била подвргнута поновном тумачеЬу.

“ако да не можемо отиЮи од теме апсолутне истине, апсолутног критериЉума истине. ƒа Ьега нема, слобода би се претворила у безвлаРе, закони би били лишени моралне основе, и били би разрушени. «ар се то не догаРа у нашем савременом животу? ƒоносе се закони, коЉи уништаваЉу основе Ъудског морала; позиваЉуЮи се управо на слободу, парламенти усваЉаЉу такве законе Ч и то Ље чиЬеница!  ада се у парламентима поставЪа питаЬе, колико ти закони одговараЉу моралу, чуЉе се одговор: о каквом моралу се ради? ќдговори на питаЬе, шта Ље добро, а шта лоше, врло су далеки Љедан од другог.

ќно што Ље за Љеднога добро, може бити лоше по другог. —етите се марксистичког принципа: добро Ље оно што Ље добро за радну класу, а што Ље добро за буржоазиЉу, заправо Ље лоше. ¬ероватно да Ље буржоазиЉа имала други приступ истоЉ теми.  роз историЉу видимо много страшниЉе интерпретациЉе. Ќа пример, да ли оно што Ље добро за „¬елику Ќемачку“ добро и за остале, Ч и знамо до чега Ље то довело. —вет Ље био уроЬен у пучину крвавог ƒругог светског рата.

 ада човек наслаже своЉе идеолошке представе на такве поЉмове као што су слобода, морал, Љеднакост, доспева у замку. —лобода, Љеднакост, братство, и морални почеци постаЉу лако променЪиве категориЉе у зависности од укуса или власти.  ао резултат човек губи своЉу слободу, заборавЪа на било какву Љеднакост и братство.

ƒовоЪно Ље погледати на тренутно стаЬе човечанства, измеРу осталог и европског, где су ти слогани били изговорени. ƒо дана данашЬег се они могу видети на фронталним фасадама француских општина. Ўта се данас догаРа, не само у ‘ранцускоЉ? ¬идимо у шта се претвара друштво, како се руше морални принципи, каква се страшна катастрофа догаРа у вези са наЉездом странаца, у вези са поЉавом избеглица!  акви колосални конфликти, какав обим Ъудског страдаЬа Ч и то у XXI веку, сто година након револуциЉе! ЌемогуЮе Ље да то све ниЉе довоЪно да схватимо: без апсолутне истине, без Ѕожанствене норме постоЉаЬа не може бити ни Љеднакости, ни братства, ни слободе. ћоже бити само игра речи и покораваЬе Ъуди примеЬиваЬем тих речи? ћного слободе добиЉате коришЮеЬем геЯета, а онда, одЉедном, схватите да коришЮеЬе геЯета ставЪа човека под тоталну контролу, при чему, неЉасно каквих конкретно сила. ” некоЉ тачци земаЪске кугле скупЪа се сва та информациЉа Ч све фотографиЉе, беседе, глупе расправе, Ъубавна обЉашЬеЬа, таЉни преговори, Ч у сваком тренутку све то може бити употребЪено против свих нас!  уда нас Ље довела слобода без божанске норме битисаЬа? ƒа не говорим о Љеднакости, Ч то Ље чак смешно. —вет Ље подеЪен: богате земЪе и сиромашне земЪе; богаташи и сиромаси у истоЉ земЪи; нарушаваЬе свих норми социЉалне правичности, Ч па видимо шта се догаРа у свету!

ƒругим речима, не зна се шта Љош треба да преживи човечанство да би се коначно разоткрили ти митови. Ќе знам како Ље са човечанством, али наша земЪа Ље прошла посебан историЉски пут. Ќа своЉоЉ кожи смо преживели оно што ниЉе преживела ни Љедна друга земЪа, када Ље стала на пут револуционарног развоЉа! √раРански рат и ратови коЉи су уследили, деспотска владавина и несреЮе краЉем XX векаЕ “ек се сада усклаРуЉе живот, поЉавЪуЉе се нека нада у то да држава може мирно да се развиЉа. »пак, боЉим се да, ако Ъуди не спознаЉу судбоносни значаЉ онога, о чему сада говоримо, све се може понавЪати до бесконачности.

ƒруго питаЬе, у вези са оним о чему говоримо. ѕисмо Ље стигло од »рине ’охлове из града ћала ¬ишера, Ќовгородске области:

„–еците, молим ¬ас, ¬аша —ветости, да ли постоЉе мистички корени у ‘ебруарскоЉ револуциЉи 1917. године, или Ље то завера неприЉатеЪа –усиЉе?“

ќдговор Ље: завера неприЉатеЪа –усиЉе Ље постоЉала, Ч ту чиЬеницу Ље лако доказати, и о томе смо говорили у нашоЉ претходноЉ емисиЉи. јли, та завера не би одиграла никакву улогу да Ьено опасно, отровно семе ниЉе пало на плодно тле.  акво Ље то плодно тле? “оком 200 година до револуциЉе наше тле су полако припремали за усваЉаЬе тог семена. «намо, како се постепено потискивало религиозно сазнаЬе, по краЉЬоЉ мери, од круга Ъуди коЉи су себе сматрали интелектуалцима. «намо како су таЉ процес обЉашЬавали неки писци и филозофи. —твар Ље дошла до тога, да су се, веЮ краЉем XIX века и почетком XX века, професори универзитета стидели да кажу да су православни хришЮани. —ила деловаЬа одреРеЬених западних филозофских учеЬа, била Ље таква да су се Ъуди одрицали свог предодреРеЬа. јко би неко чувао везу са ѕравославЪем, и трудио се да живи по православном закону, на Ьега су гледали са висине, као на заосталог, човека прошлог доба. “о и Љесте, као што кажете, мистичка димензиЉа револуциЉе. –еволуционарна пропаганда Ље пала на обраРено тле, зато одговорност за страшне последице револуционарног преврата носе не само професионални револуционари, не само заговорници, нити терористи, веЮ, и пре свега, наша интелигенциЉа, коЉа се показала неспособна да заштити себе и своЉ народ. ƒаЉ Ѕоже да се у наше дане, не понови то искуство. ƒаЉ Ѕоже да наша савремена интелигенциЉа спозна своЉу одговорност за судбину народа, земЪе и своЉу личну судбину.

Ќа овоме завршавам нашу емисиЉу, и нека ЅожиЉи благослов пребива са свима вама.

ѕатриархи€.ru

02 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0