Srpska

ѕисма о «ападу

ѕисмо треЮе.  елнска катедрала

ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. —ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

††††

ЌемоЉ мислити, моЉ драги ѕриЉатеЪу, да Юе ово писмо у целини бити посвеЮено опису  елнске катедрале или Ьене историЉе. Ќе,  елнска катедрала Юе ми овог пута служити само као символ европске религиозне свести.  елнску катедралу сам изабрао из много разлога. ќд многоброЉних готских катедрала коЉе сам видео  елнска Ље оставила наЉЉачи утисак на мене. Ќеколико пута сам Ље посеЮивао, посматрао Ље са уживаЬем споЪа и са свих страна, дуго се унутра предавао разгледаЬу Ьених шиЪастих [готских] врхова. ƒруге древне катедрале ≈вропе обилазио сам и разгледао више као историЉске споменике и посеЮивао их са равнодушном пажЬом туристе коЉи треба да види све знаменитости. “амо Ље моЉу душу обузимао само талас историЉских успомена и маштаЬа. ѕрисеЮао сам се краЪева, феудалаца, витезова, турнира. “ога ниЉе било око  елнске катедрале. ќна ме Ље привлачила к себи неком непоЉмЪивом силом. √утао сам Ље очима када сам пристизао –аЉном у град. ќдлазеЮи из  елна, долазио сам до катедрале да се опростим. –етко, веома ретко сам имао прилике да доживЪавам тако Љак утисак уметничког Љединства, као што Ље то било поред  елнске катедрале. Ѕечки Stephansdom [ атедрала —ветог —тефана], древна катедрала у ћаЉнцу, Kaiserdom [÷арска катедрала] у ‘ранкфурту-на-ћаЉни, Notre Dame de Paris [ѕариска Ѕогодичина црква], бечка Votivkirche [«аветна црква] и друге готске катедрале нису оставиле на мене такав утисак. £а Юу ти, ѕриЉатеЪу моЉ, не савлаРуЉуЮи овим течаЉ из историЉе средЬовековне уметности, реЮи своЉе мишЪеЬе:  елнска катедрала ми се чини као наЉизразитиЉи пример готског архитектурног стила. ћожеш ли да замислиш, ѕриЉатеЪу Ц у тамно сивим масама  елнске катедрале оваплотила се гениЉалност читавог низа немачких уметника: Ьена изградЬа почела Ље Љош у XIII веку, а потпуно Ље завршена тек 1880. године. „ини ми се да Ље готски стил, и независно од  елнске катедрале, наЉтипичниЉи за «апад, а нарочито за Ьегову религиозну свест. Ўта Ље, у ствари, готски стил? “о Ље чисто западни производ уметности. ” том стилу више се не могу наЮи никакви трагови грчког или римског утицаЉа. Ќа «ападу Ље таЉ стил и настао тек када Ље «апад отпао од ÷ркве и када се, услед тога, и Ьегова религиозна свест одвоЉила од црквено-хришЮанске свести. ј шта се добило од тог одваЉаЬа?

ѕажЪиво погледаЉ, драги ѕриЉатеЪу, бар ове снимке  елнске катедрале, загледаЉ се мало пажЪивиЉе Ц неЮеш ли наЮи ту одговор?

—поЪашЬи изглед  елнске катедрале може да очара. ѕогледаЉ: каква сложеност уметничке замисли, каква маса архитектонских ситница! » при свему томе каква складност, каква тананост израде, какво Љединство уметничке целине! ћного украса архитектонских шара, па ипак Ц све Ље на свом месту, ништа посебно не боде очи, не види се ништа сувишно. » све Ље увис, све увис.  ада сам први пут пришао близу катедрале, осетио сам као да Ље и мене неко повукао увис.

”Римо сад у катедралу. ”нутра остаЉе онаЉ исти утисак уметничког Љединства. ќвде Ље само општи тон нешто светлиЉи: ниЉе тамно-сиви, готово црни, као споЪа, него сиво-жути. » овде, унутра, безброЉни стубови протегнули су се увис и тамо се меРусобно испреплетали у сложеним сводовима. јли то Ље тако високо да боли глава кад Ље забацуЉеш уназад да би видео сводове. ”нутра су линиЉе такоРе сложене: нема ниЉедног округлог стуба, сваки стуб као да Ље свезан од десетине поЉединих стубова. ћеРутим, унутра убрзо примеЮуЉеш, штавише са неприЉатним осеЮаЬем Ц Љедноличност. —ва унутрашЬост Ље испуЬена стубовима истог облика, а сви стубови су потпуно Љеднаки.

††††

ѕосле извесног времена почиЬеш да осеЮаш да у том прекрасном, уметнички изграРеном храму нешто недостаЉе, и то нешто суштинско. ћисао почиЬе да ради настоЉеЮи да одговори на питаЬе шта недостаЉе  елнскоЉ катедрали и сваком готском храму. ќдговор ускоро искрсава сам од себе: овде недостаЉе Ѕог, недостаЉе светост, недостаЉе живот. ѕогледаЉ унутрашЬи изглед катедрале! ¬идеЮеш да само два реда статуа на стубовима средЬе лаРе храма украшаваЉу катедралу, али и те статуе као да су скамеЬене, замрле Ц оне су сиве исто као и стубови. ќвде нема онога што ми називамо црквеном красотом. Ўта остаЉе? ќстаЉу само уметничке маЉсториЉе архитекте. Ќе знаш шта би пре од архитектонских детаЪа погледао Ц и то Ље све. ј уРи у наш православни храм, украшен свом лепотом црквеног благоЪепиЉа [красоте], на пример, у “роЉичку саборну цркву наше —ергиЉеве лавре (мислим да му нигде нема равног!). ќвде Ље све прожето светошЮу. Ќа уласку пре свега осеЮаш да си у дому ЅожиЉем и рука ти се нехотице подиже ради крсног знака. ” православним храмовима архитектонска уметност сама по себи као да Ље у позадини. £а уопште не уважавам православне храмове без црквене красоте и у том смислу нипошто не могу да похвалим, на пример, веЮину петроградских храмова. ”Ри, рецимо, у —аборну цркву лавре јлександра Ќевског. Ќепрестано треба да се подсеЮаш да си ушао у храм, а не просто у неку галериЉу.  од нас су почели да подижу бесадржаЉне храмове онда кад су се сплели са западним Љеретицима и почели да их подражаваЉу. ј наши благочестиви преци свагда су градили храмове са потпуним црквеним украшаваЬем. —вештени живопис покрива сву унутрашЬост наших старих храмова. ј у новим храмовима петроградске епохе руске историЉе почели су тек понегде да каче урамЪене слике, и то сасвим ружне. ”падЪиво Ље да те слике не побуРуЉу пре свега религиозно побожно расположеЬе, него само уметничке [естетске] емоциЉе, како то иначе бива изван храмова, на пример Ц у галериЉи слика. ≈то зашто многи и посеЮуЉу такве храмове онако како то не треба чинити, како се могу обилазити само галериЉе слика. ЌеЮу заборавити како ми се Љедном приликом у —аборноЉ цркви лавре јлександра Ќевског Љедна дама-туристкиЬа, гледаЉуЮи у своЉ водич, обратила са питаЬем: „–еците, где су овде иконе ¬ан ƒаЉка и –убенса?“ ќдговорио сам: „√оспоРо, код нас нема таквих светитеЪа“.

“акви храмови, коЉи могу да изазову само тугомору и клонулост духа, код нас су се, кажем, поЉавили тек у несреЮном петроградском периоду, када смо живели туРим умом и отуРили се од своЉих историЉских ризница.

јли, готски стил Ље такав да храм, саграРен у том стилу, више никако не може да буде украшен на црквени начин, да би личио на ЅожиЉе обиталиште. —тубови, стубови, читава шума стубова, али свештене слике [иконе] нигде нису насликане. »змислили су израду мозаичких провидних прозора, али из средЬег брода не виде се слике на прозорима, а понекад су тамо само украси налик на Юилим, без икаквих свештених слика. “акви и Љесу Љеретички готски храмови Ц бесадржаЉни, као да су пусти и некако бездушни. »знеси из сваког добро уреРеног стана намештаЉ, слике и све остало Ц биЮе неудобно, неприЉатно, пожелеЮеш да што пре изаРеш. ЌаправиЮу, ѕриЉатеЪу моЉ, Љедно оштро пореРеЬе.  ад би у готском храму, на пример, у  елнскоЉ катедрали положили шине и покренули парне локомотиве са вагонима, то, у суштини, не би било никакво вреРаЬе религиозног осеЮаЬа. ј покушаЉ то исто да учиниш у нашоЉ “роЉичкоЉ или ”спенскоЉ саборноЉ цркви Ц та просто Ље страшно и замислити такво светогрРе!

” ƒантеовом „ѕаклу“ Љеретици се муче у усиЉаним тесним гробовима. “о значи да Ље грех Љеретика Ьихова скученост, Ьихова Љедностраност. —вуда ван православЪа осеЮа се управо скученост, некаква кратковидост. ≈то, на пример, колико се западни Љеретици много брину о комфору своЉих куЮа, колико су стилова изумели, не зна се коЉи Ље удобниЉи! јли, за ЅожиЉа обиталишта изумели су готику, сасвим неудобну, мрачну, хладну и беживотну. ќчигледно, живот се удаЪио од религиЉе када су Љеретици одступили од ÷ркве. «начаЉна Ље чиЬеница да се готика развила у периоду превласти схоластике. „ини ми се, драги ѕриЉатеЪу, да су готика и схоластика сродне Љедна другоЉ. —холастички систем, слично  елнскоЉ катедрали, сложен Ље и правилно граРен: у Ьему Ље много ситница, али све оне су меРусобно повезане, и Љедна се држи за другу. јли ако приступиш било ком схоластичком систему запазиЮеш да Ље, при своЉ своЉоЉ складности, беживотан и да одише смрЮу. √отика Ље схоластика у камену.  од западних Љеретика схоластика Ље заменила религиозни живот са Ьеговим разноликим ниЉансама осеЮаЬа, са Ьеговим прекрасним узлетима слободе. ” западном религиозном мишЪеЬу влада схоластика: римокатолици се уче по “оми јквинском, а протестанти су почели да се баве религиозним мишЪеЬем ради Ьега самог, без икакве везе са животом. £ош су древни црквени писци прекоревали Љеретике за рационализам, а рационализам западних Љеретика почели су да разобличаваЉу православни богослови, почев од ’омЉакова. ћислим да управо о тоЉ рационализациЉи хришЮанског живота проповеда и готска архитектура западних храмова. «бог тога западне Љеретике треба мучити у тесним гробовима. ЌемогуЮе Ље замислити скучениЉе и ЉедностраниЉе Ъуде од рационалиста.

Ќису случаЉно, ѕриЉатеЪу моЉ, неки историчари уметности готски стил називали немачким стилом; ‘ранцузи су се тог стила ослободили Љош у XVIII веку. ƒа, то ниЉе случаЉно, зато што Ље немачку душу рационализам обузео, чини се, више него било коЉу другу. £ер, Ќемци су замислили да богословЪе замене богословском науком. ” философиЉи Ќемци нису пожалили свет ради триЉумфа апстрактне мисли. “ипичан Ќемац  ант претворио Ље сав свет у непоЉмЪиво и недокучиво Ding an sich[1]. —ловен по природи ниЉе рационалиста. —ловену Ље рационализам мрзак. —еЮаш ли се како “олстоЉ пише о самоуверености? „Ќемци постаЉу самоуверени на основу апстрактне идеЉе, науке, то Љест варЪивог знаЬа савршене истине... Ќемац Ље самоуверен горе од свих, и тврРе од свих, и гнусниЉе од свих, Љер он уображава да зна истину, науку коЉу Ље сам измислио, али коЉа Ље за Ьега апсолутна истина“ („–ат и мир“[2]). ќвде осеЮам глас —ловена. Ўтета Ље само што се сам “олстоЉ као лажни религиозни учитеЪ ставио на страну мрског немачког рационализма и немачке науке. ” Ьеговом „—поЉу и преводу четири ЉеванРеЪа“ готово на свакоЉ страници Ље Ќемац –аЉс, Љедан од безначаЉних немачких научника. —матрам да ниЉе случаЉно што се готски стил ниЉе могао укоренити у словенским земЪама. ЌесумЬиво, он не одговара православЪу, али у словенскоЉ души, и без православЪа, он неЮе наЮи саосеЮаЉни одзив.  од „еха у ѕрагу катедрала Ље готска, али не види се Ъубав према ЬоЉ: она Ље краЉЬе запуштена и тако заклоЬена зградама да Љу Ље само издалека могуЮе видети у целини.

јли ти, моЉ присни ѕриЉатеЪу, можда Юеш ми приговорити: „«ар Ље сав религиозни живот на «ападу замеЬен схоластиком и рационализмом? «ар тамо нема мистике, осеЮаЬа?“ ќ, несумЬиво да има, али и на мистици и на религиозном осеЮаЬу «апада лежи нездрав печат.

«наш ли, ѕриЉатеЪу моЉ, да ми се чини да су примесе тог нездравог осеЮаЬа, измеРу осталог, материЉализоване такоРе у готском стилу. “е примесе можемо наЮи и у тоЉ истоЉ  елнскоЉ катедрали. ќдакле се поЉавила готика? Ќа ово питаЬе неки су одговарали овако: „ѕрвобитна клица готике Ље у густим и непроходним шумама √алиЉе и √ерманиЉе, са Ьиховим испреплетаним врховима, са високим и прàвим стаблима, са Ьиховим таЉанственим полумраком“. ЎатобриЉан Ље, на пример, говорио да Ље у готским храмовима иста религиозна страва и таЉанственост као и у непроходноЉ шуми. –елигиозна страва... ќваЉ израз ми се свиРа; он добро преноси утисак коЉи производе готички храмови. ѕогледаЉ унутрашЬи изглед  елнске катедрале. «амисли да се тамо налазиш и да се иза прозора украшених шарама смркава. —амо на олтару светлуца кандило. Ћучни свод сасвим тоне у мрак. ” душу се невоЪно увлачи религиозна страва [тескоба]...

ѕриЉатеЪу, могу да ти препоручим Љедан оглед. ѕогледаЉ мало пажЪивиЉе и дуже макар на слику унутрашЬости  елнске катедрале. „ак и цртежи одишу некаквим духом маштаЬа. «ар не? ј у самоЉ катедрали тек што седнеш на клупицу близу стуба Ц истог часа те спопада маштаЬе. «амишЪам како се може седети у полумраку катедрале! –азлежу се звуци оргуЪа, тону у мраку под сводовима и ехом одЉекуЉу у удаЪеним угловима храма иза редова чудовишних стубова... —трава и занесеЬаштво Ц ето шта, чини ми се, мора да испуЬава душу онога ко се моли у готском храму! —ети се како ¬иктор »го описуЉе „ѕариску Ѕогородичину цркву“! “амо Ље такоРе доста баш стравичног и машталачког, каткад чак и страшног.

–опски страх и сентиментално занесеЬаштво Ц то Ље материЉализовано у готици  елнске катедрале, али управо тим своЉствима одликуЉе се и западно религиозно осеЮаЬе, западна религиозна мистика[3]. ” последЬе време код нас, чешЮе него што треба, помиЬу ‘ранциска [‘раЬу] јсишког, али Ља лично заиста не подносим сентиментализам тог западног мистика са Ьеговим „сестрама ластавицама“ и сличним. Ќаши свети били су лишени нездравог мистицизма и сладуЬаве сентименталности. ”зми преподобног —ергиЉа.  ако се Ьегова света душа разликуЉе од усхитЪиво-сентименталне ‘ранцискове душе! ’вала ћ. Ћодиженском што Ље у своЉоЉ мистичкоЉ трилогиЉи показао превасходство душе преподобног —ерафима над ‘ранцисковом душом („—ветлост ЌевидЪива“[4]).  од наших светих нема ни сенке маштаЬа, а камоли „религиозне страве“. ј и уопште, у том погледу православна руска психологиЉа битно се разлике од психологиЉе западне, Љеретичке. »деализам и реализам, позитивизам и мистицизам спаЉаЉу се уЉедно у рускоЉ души. “о Ље запазио као особеност руске душе и ‘ранцуз Leroy-Beaulieu (L’empire des tsars et les russes, t. III). ЌиЉе случано што руски монаси у своЉим манастирима понекад воде прекрасно домаЮинство, и то у простоти срца, не осеЮаЉуЮи никакве колизиЉе и сумЬе.

ћожда Юеш, мили ѕриЉатеЪу, помислити: „ѕа шта Ље лоше у томе што готски стил изазива религиозну страву?“ Ќо Ља мислим да изазиваЬе религиозне страве уопште не треба да буде циЪ хришЮанског храма. £ер храм Ље место богослужбеног сабраЬа ÷ркве, ту се догаРа „таЉна сабраЬа или заЉедништва“, као што говори аутор дела „ќ црквеноЉ ЉерархиЉи“[5]. ј свако заЉедништво, наравно, одгони од душе ма какву „страву“. ” црквеном богослужеЬу, у црквеним напевима свештеног осмогласЉа уопште нема никакве сентименталности. јли, колико Ље много те неприЉатне сентименталности на разним секташким скуповима! ћучно Ље слушати!

ѕриЉатеЪу, отворено ти кажем да не волим огромне храмове налик на, рецимо, »сакиЉевску саборну цркву и храм ’риста —паситеЪа, где се окупЪаЉу хиЪаде Ъуди и где зато нема „парохиЉе“ и не догаРа се „таЉна сабраЬа“. ƒогматски Ље бесмислено када се богослужеЬе претвара у некакву позоришну представу, када богомолитеЪи само посматраЉу оно што се догаРа, остаЉуЮи сасвим туРи Љедан другом. ѕотпуно другачиЉа ствар Ље када се саберу „своЉи“, када служи „наш баЮушка“. ј нарочито доживЪаваш „таЉну сабраЬа“ у слабо посеЮеним манастирима, на пример у пустиЬи [скиту, манастиру] „ѕараклит“ где за време богослужеЬа свако има своЉе место и где се стално сабираЉу само своЉи, блиски. ” таквим манастирским храмовима видЪиво се савршава „таЉна ÷ркве“, „таЉна сабраЬа“, а у „»сакиЉама“ та таЉна се никако не осеЮа, као да Ље уопште и нема. јли и огромне храмове почели смо да подижемо опет по угледу на западне Љеретике, а некада су, на пример, у ћоскви радиЉе градили „мноштво“ невеликих цркава.

ƒакле, ѕриЉатеЪу моЉ, ето о чему сведочи  елнска катедрала ако се пажЪивиЉе загледамо у Ьу. ќна сведочи о рационализациЉи хришЮанства на «ападу, она сведочи о занесеЬаштву нездраве мистике «апада. –ационализам уопште не трпи црквену красоту, он жели да и храмови буду исто тако хладни, као што су логичке схеме. ѕотиштено и угушено осеЮаЬе претвара се у болешЪиви сентиментализам. » римокатолицизам и протестантизам Љеднаки су у свом рационализму. » ево, по мом мишЪеЬу, значаЉне чиЬенице: Ьихова црквена архитектура Ље иста, а унутрашЬи изглед храмова подЉеднако безбоЉан, иако римокатолици признаЉу —едми ¬асеЪенски сабор, коЉи Ље заувек благословио сваку црквену красоту. –ационализам у корену подрива основну покретачку снагу хришЮанства: идеал обожеЬа човечанске природе, потврРен оваплоЮеЬем [очовечеЬем] —ина ЅожиЉег. ѕравославна ÷рква живи тим идеалом о чему сведочи и наша црквена красота. £ер, по мишЪеЬу отаца —едмог ¬асеЪеног сабора, „изображаваЬе иконичког (ликовног) живописа“ служи нам „ради потврРиваЬа истинитог а не привидног очовечеЬа Ѕога Ћогоса“[6]. ѕротестанти су одбацили догмат о поштоваЬу икона и сада они уопште нису уверени у истинито оваплоЮеЬе Ѕога Ћогоса. ” шта су протестанти претворили само хришЮанство? ќни су га претворили у некакав систем вероучеЬа коЉи притом свако може да саставЪа на своЉ начин. ѕротестантизам Ље хришЮанство без ’риста, —ина ЅожиЉег, то Ље религиЉа »суса из Ќазарета. јли, и римокатолици су хришЮанство променили и преворили га у трговачки уговор са Ѕогом: добри римокатолици чине „добра дела“ и подносе √осподу Ѕогу исцрпан извештаЉ ради исплате „награде“.  ао што у земаЪском животу принудна наплата по налогу за извршеЬе судске одлуке може да се пренесе на другог, тако Ље, по римокатоличкоЉ вери, могуЮе поступати и у делу спасеЬа: могуЮе Ље стеЮи туР налог за извршеЬе и √оспод Ѕог Ље дужан да у потпуности исплати припадаЉуЮу „награду“. »стинитом оваплоЮеЬу [очовечеЬу] Ѕога Ћогоса ни овде нема места.

„удна ствар!.. ¬идео сам многе римокатоличке и протестантске храмове и нехотице размишЪао: „≈то, ви сте, господо Љеретици, искитили своЉе храмове разним архитектонским спиралним украсима [увоЉницама, пужастим шарама], ваши олтари каткад личе на излоге продавница намештаЉа Ц па, реците искрено зар Ље то боЪе од нашег иконописа?“ „ини ми се, моЉ драги ѕриЉатеЪу, да унутрашЬи изглед западних храмова ниЉе пука случаЉност укуса. Ќе, ту Ље у основи управо изопачаваЬе самог хришЮанства од стране «апада, помрачеЬе, па чак и одбациваЬе истинитог хришЮанског идеала. јко Ље хришЮанство схоластички систем, онда су за хришЮанска сабраЬа потребни аудиториЉуми маЬе или више удобни, а не храм. —ви протестантски, а нарочито реформаторски кирхи [храмови] и личе на аудиториЉуме: клупе и катедра [проповедаоница] Ц то Ље сва унутрашЬа опрема. «наш ли, ѕриЉатеЪу моЉ, да су ме каткад западни храмови просто ужасавали; бивао сам огорчен свом душом када сам виРао те плодове религиозног сиромаштва и убогости. »спричаЮу ти Љедан такав своЉ доживЪаЉ. Ѕило Ље то у ƒрездену. ЌедеЪа Ље. „уЉем Ц зазвонили по целом граду, као у неком нашем месту. ћада Ље звоЬава некако тужна, сетна и напукла, не наша Ц торжествена [свечано-победничка], величанствена, коЉа подиже душу, ипак ми Ље било драго: и Љеретици, тобоже, √оспода поштуЉу! ќтишао сам на литургиЉу у православни храм. Ќарочито угодно бива кад слушаш православно богослужеЬе „у земЪи туРоЉ“. ѕосле литургиЉе одвезао сам се трамваЉем у центар града. ¬идим: готово сав вагон испунили су богомолитеЪи православног храма. „уЉе се само руски Љезик. ј ту се налази, у раси са напрсним крстом, неки свештеник (Ља сам тада Љош био у неприличноЉ одеЮи, то Љест у световноЉ!). Ѕило Ље тако приЉатно! ƒовезао сам се до Altmarkt-а [—тарог трга]. ќвде Ље у близини велика протестантска Kirche [храм, црква]. ѕо своЉ прилици Ц Frauenkirche [Ѕогородичина црква]. јли, сада се не сеЮам тачно. ”лазим на врата. —тепенице воде увис. ѕеЬем се. » шта? —асвим исто као, на пример, у московском ЅоЪшом театру када се пеЬеш на горЬу галериЉу. ѕеЬем се на спрат Ц врата. Ќа следеЮи спрат Ц опет врата. £ош се не решавам да уРем, а попео сам се веЮ високо Ц чини се, на треЮи спрат. ќтворио сам врата и ушао. » шта се показало?  ао да сам се нашао на блакону друге галериЉе. ќгроман храм саграРен потпуно исто као што се граде театри. ƒоле, при дну, Ље партер, а по странама у неколико редова су балкони. “у и тамо, седе ретки посетиоци. ”з Љедан од балкона налази се висока проповедаоница и на ЬоЉ проповедник-пастор изговара проповед, као да држи предаваЬе у добро опремЪеном аудиториЉуму. ƒобро се сеЮам каква ме Ље жалост обузела: о, несреЮни Љеретици, коЉи су тако опустошили хришЮанство, одузели му сЉаЉ, учинили га смртно досадним! ” храму никаквих свештених слика: балкони, фотеЪе и катедра Ц то Ље све, ничег више. ќ, како сам тада осетио неупоредиво превасходство светог ѕравославЪа!

††††

Ќа «ападу храмове стално и претвараЉу ако не у позоришта, оно у концертне дворане. ”лазиш у храм и видиш Ц у припрати висе плакати. Ўта Ље то?  ао што се види, у одреРеним данима после богослужеЬа у храмовима се одржаваЉу концерти. ќргуЪаш таЉ и таЉ, коЉи Ље дошао однекуд. —ве Ље обЉавЪено. £едан концерт Ц цена 1 марка или франак, 12 концерата Ц цена 10 марака или франака. ƒобро се сеЮам Љедног таквог концерта коЉи сам чуо у прелепом шваЉцарском градиЮу »нтерлакен у подножЉу £унгфрауа. Ѕило Ље обЉавЪено да лондонски оргуЪаш држи концерт на огромним оргуЪама коЉе се покреЮу електричним мотором. ѕосле вечерЬе службе, када су Ъуди без карата ушли, службена лица су прошла измеРу клупа и окренула их наслоном према олтару. ” длаку исто као у неким московским трамваЉима када треба путовати у супротном правцу. ќни коЉи су остали да слушаЉу концерт веЮ су сели лицем према оргуЪама и леРима према олтарском престолу. ћоЉе запрепашЮеЬе било Ље Љош веЮе кад сам купио програм и видео у Ьему тачке световног певаЬа. Ќа пример, на сваком концерту на програму Ље био музички комад „Sturm“ („Ѕура“), не знам ког композитора. ƒело заиста величанствено, а у моЮном извоРеЬу оргуЪа управо чаробно. ћислим да би се теби, ѕриЉатеЪу моЉ, коЉи се разумеш у музику хиЪаду пута више од мене, веома допао таЉ музички комад. ’тео бих заЉедно с тобом да слушам, доживЪавам и осеЮам то величанствено море звукова Ц час моЮних и претеЮих, као валови силно узбурканог мора, час тихо хуЉеЮих, као шум удаЪеног мора, кад црни облаци нестаЉу, сунце се помаЪа, а море Љош не жели да се умири. ƒа, али слушати то у храму... ѕретходно треба заборавити да си у храму. Ќа «ападу то Ље лако учинити. ” свим западним храмовима, почев од саме  елнске катедрале, лако Ље заборавити да си у храму, и то баш зато што у Ьима, као што сам рекао на почетку писма, недостаЉе Ѕог, недостаЉе светост. ” нашим православним храмовима Ѕога неЮеш заборавити. ѕокушаЉ да станеш лицем према западу у нашоЉ “роЉичноЉ саборноЉ цркви или у нашем академиЉском храму Ц уместо иконостаса видеЮеш претеЮу слику страшног суда.  ад видиш ту слику, неЮеш почети да машташ о мелодичноЉ „Ѕури“, него Юеш пре помислити о томе како да у своЉоЉ души умириш буру страсти и растераш тамне облаке греха.

††††

.


[1] „—твар по себи“.

[2] “ом 3, глава 10. Ц —абрана дела у двадесет томова, т. 6, ћ., 1962, стр. 57.

[3] ” многоме Ље сличан утисак о готици другог руског путника, ¬асилиЉа –озанова, коЉи Ље описао у кЬизи, познатоЉ архиепископу »лариону Ц „»талиЉански утисци“ (—ѕб., 1909; у ову кЬигу улазе и огледи „ѕо ЌемачкоЉ“): „”очи одласка из ћинхена, у Љеданаест сати ноЮу, изашао сам из хотела да бих се надисао изванредног ваздуха вртова и улица...  ретао сам се у помрчини. ¬ештачко светло се угасило, сиЉао Ље само месец (чудно сиЉао); унаоколо, у сивкастим куЮерцима треперела су светла житеЪа коЉи Љош нису полегали. ѕрестоница Ље била на два корака, а у ствари као да сам се нашао у дубокоЉ, забаченоЉ провинциЉи. ќдЉедном, управо пред моЉим очима, почела Ље да се подиже некаква мрачна грдосиЉа, коЉу нисам могао да обухватим погледом, и истог часа смлавила моЉу душу неким необичним утиском. „“о Ље некакав —атанин казамат“ Ц шаптао сам, узмичуЮи да бих штогод распознао и забацуЉуЮи главу унатраг, Љер се грдосиЉа носила увис. ¬идим да Ље то готика, наслуЮуЉем да Ље храм... сво здаЬе било Ље од наЉобичниЉих цигли и стакла и Ц више ничег. јли какав утисак! ... ѕреда мном Ље било здаЬе „вечне Ъубави“, страшне заЪубЪености човека у нешто: и то ме Ље нагнало да се пробудим и да Љецам. јли, како Ље све страшно, како Ље све мрачно!..“ (стр. 255-257).

[4] ƒруги део „ћистичке трилогиЉе“ ћ. Ћодиженског (друго изд. Ц ѕг., 1915).

[5] ѕо предаЬу сматра се да Ље то свети ƒионисиЉе јреопагит.

[6] ƒогмат о поштоваЬу икона [из ќроса вере] —едмог ¬асеЪенског сабора. (Ќаведено у кЬизи протоЉереЉа-ставрофора др –атомира ѕоповиЮа Ц ¬асеЪенски —абори, стр. 347, у преводу са грчког епископа јтанасиЉа [£евтиЮа]. Ц прим. прев.)

—а руског ћирослав √олубовиЮ

06 / 11 / 2017

 

 оментари:

2017-11-07
20:56
дамЉан:
Ѕраво и ’вала! ’иЪаде пута Ѕраво и ’вала! Ќа ћногаЉа Кета!

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0