Srpska

Ўта бих испричао своЉоЉ деци о ќктобарскоЉ револуциЉи

††

ЌосталгиЉа Ље опасна ствар, зато што Ље врло селективна. ѕосле неког времена заборавЪамо све што Ље било лоше, а добре стране представЪамо себи у наЉбоЪем светлу. Ќа пример, Љош увек памтим чудесни укус совЉетског сладоледа из папирне чашице коЉи смо Љели дрвеним штапиЮима, и дружеЬе са децом из братске „ехословачке у меРународном пионирском кампу. ƒобро се сеЮам радосних лица Ъуди на прослави ƒана револуциЉе 7. новембра и не желим да се присетим како ме Ље учитеЪица из руског, уз страшне погрде, истерала из учионице Љер сам Ђпогрешної Ц на хришЮански начин Ц тумачио дела ƒостоЉевског.

 ако се ближи стогодишЬица ќктобарског преврата поЉавЪуЉе се све више чланака у коЉима се братоубилачки рат, коЉи Ље однео милионе живота наших сународника и црвени терор карактеришу као ЂизмишЪотина лажних историчараї и Ђназадних црквеЬакаї. ћа коЉи су то милиони мучених и невино убиЉених Ъуди? ƒошао Ље друг ЋеЬин са боЪшевицима и дао народу слободу, хлеба и власт над целом земЪом!

ѕротивим се улепшаваЬима и измишЪеним причама, ма с коЉе стране долазиле, стога се трудим да се придржавам историЉских чиЬеница. ј чиЬенице говоре да су боЪшевици, поступаЉуЮи по директивама свог воРе ”Ъанова-ЋеЬина, покушали физички да униште моЉу ÷ркву.

ѕреподобни —ерафим —аровски Ље Равола називао првим револуционаром. ЂЌема ничег што се више коси са законима овоземаЪске природе од револуциЉеї, писао Ље бивши истакнути револуционарни нихилиста Ћав “ихомиров, након што се покаЉао и вратио ѕравославЪу. ‘илозоф »ван »Ъин Ље писао да Ље револуциЉа 1917. године избацила на површину све наЉниже страсти и пороке руског народа и да Ље тиме оголила бездан свега наЉгрешниЉег, наЉпримитивниЉег, наЉбестидниЉег, наЉгрубЪег и наЉнемилосрдниЉег: Ђ»згледало Ље као да Ље сам паклени огаЬ захватио –усиЉу, безброЉне гадаринске демонске легиЉе поразиле су Ьен организам и до краЉа разрушиле Ьено морално устроЉство, укЪучуЉуЮи ту и елементарне норме пристоЉности. Куди су се окренули Љедни против других, нека непоЉмЪива мржЬа обузела Ље многе. ”биЉати невине, пЪачкати, рушити, палити Ц у то време Ље било свакодневна поЉава.ї

»спричао бих своЉоЉ деци о трагедиЉи коЉа Ље смрЮу поделила породице, када Ље син дигао руку на оца, а брат на брата. ћоЉ прадеда јндреЉ Ље био хероЉ ѕрвог светског рата и вратио се са фронта са два √еоргиЉевска крста за храброст.  ада Ље почела револуциЉа постао Ље члан боЪшевичке партиЉе и отишао у граРански рат. ”чествовао Ље у заузимаЬу ѕерекопа и меРу првима био одликован орденом ÷рвене звезде. ќд окршаЉа на залеРеном Љезеру —иваш, моЉ деда Ље остао инвалид за читав живот, а када се вратио у родно село био Ље поставЪен за председаваЉуЮег клохоза за заслуге у граРанском рату. ѕут коЉи Ље он изградио и данас се зове ЂјндреЉевскиї. Мегова жена, моЉа прабаба ћариЉа, била Ље богобоЉажЪива тиха сеоска девоЉка и ниЉе делила револуционарне погледе свог мужа. ќни су се венчали у храму ¬азнесеЬа у родноЉ “емновки, коЉи су касниЉе боЪшевици похарали, затворили и на краЉу од Ьега направили складиште за стаЉско Рубриво. ƒедино ордеЬе се сада налази у неком музеЉу, а од баке смо наследили Љедноставну  азанску икону ѕресвете Ѕогородице, коЉу сам нашао у остави, скривену у сандуку окованом гвожРем. »кона Ље била пажЪиво умотана у бело, ручно извезено платно са украсима у виду црвених петлова.

Ђ÷рвени петловиї су разорили и похарали све цркве у целом округу и притом поубиЉали много невиног народа, али против бабине молитве нису могли ништа. »кона Ље провела у тамноЉ заборавЪеноЉ остави безмало сто година, а сада се налази на источном зиду наше собе, на месту коЉе ЉоЉ припада. ѕреживела Ље два светска рата, револуциЉу и совЉетски режим, лопове и заборав, а сада нам се вратила. ƒоЮи Юе време када Юемо Ље у аманет предати нашоЉ деци, а она Ц своЉоЉ. ћилост ћаЉке ЅожиЉе и бабина молитва Юе бити са нама, а то значи да Юе се живот наставити.

’тео бих да вам испричам о мом познанику, историчару-публицисти, коЉи тренутно ради на кЬизи о историЉи ”рала и има увид у совЉетске партиЉске архиве. —ада обраРуЉе период од 1918. до 1919. године када су боЪшевици тек заузели власт. “ог човека, коЉи Ље много шта видео у своЉоЉ професиЉи, шокирало Ље демонстративно стреЪаЬе седамнаестогодишЬег гимназиЉалца пред гомилом Ъуди коЉа Ље ридала, и то у самом центру града. Мегова Љедина кривица била Ље у томе што Ље носио царску школску униформу. «анемео Ље и пред сувопарним директивама из ћоскве и ѕетрограда, у коЉима Ље било Љасно прописано колики броЉ свештеника и монаха треба ухапсити, осудити и стреЪати. Ѕиле су то конкретне броЉке. » то Ље била лична одговорност локалних Ќародних одбора. ќд самог почетка свог постоЉаЬа совЉетска власт се у свему ослаЬала на планове: треба ухватити и постреЪати толико и толико белих свештеника, толико и толико црноризаца. » не само да су испуЬавали задату норму, веЮ су Ље често и ударнички премашивали. ”сто, веЮина тих крвника нису били некакви  инези, ћаРари или Ћетонци, веЮ обични мештани. »сти они коЉи су заЉедно одрасли са своЉим жртвама, играли се на истим улицама, ишли у исте школе и посеЮивали... исте цркве. £едни су изабрали судбину Яелата, а други чисту савест и смрт уз ’риста.

»спричао бих своЉоЉ деци о настоЉатеЪу моЉе родне ѕокровске цркве у  амишлову, о —вештеномученику —ергиЉу ”вицком и —вештеномученику  онстантину Ћебедеву из села ѕокЪевскоЉе у околини мог  амишлова. ѕрви Ље био ректор ЅогословиЉе у  амишлову од 1913. до 1918. године и настоЉатеЪ наше ѕокровске цркве од 1918. до 1921. године. ќн Ље спасао од смрти глаРу нашег познатог писца баЉки ѕавла Ѕажова и пребацио га у тада Љош увек добростоЉеЮи  амишлов, где га Ље удомио заЉедно са целом Ьеговом породицом у сопственом парохиЉском дому у близини ѕокровске цркве. ƒанас Ље на тоЉ куЮи истакнута мемориЉална плоча да Ље ту живео познати совЉетски писац баЉки, а о свештенику чиЉи Ље то дом био нема ни речи. Ќи у Љедном градском архиву и музеЉу ниЉе се сачувала фотографиЉа наЉпознатиЉег и омиЪеног граРанина, у чиЉем дому се окупЪала сва градска интелигенциЉа. јли су се зато сачували документи из политичког предмета броЉ 117 коЉим се ЂграРанин —ергеЉ ”вицки оптужуЉе за антисовЉетске радЬеї. Мегово Ђнеделої се сводило на то што ниЉе хтео да престане да проповеда реч ЅожиЉу у свом храму, упркос забрани локалних власти. ƒошли су по Ьега и ухапсили га усред цркве док Ље служио недеЪну ЋитургиЉу. «аЉедно са Ьим, ухапсили су Љош 47 парохиЉана, од коЉих су захтевали само Љедно Ц да сведоче против свог пастира. Ќико ниЉе хтео да огреши своЉу душу и 36 од Ьих су били осуРени за ЂпротивЪеЬе совЉетскоЉ власти и антисовЉетску агитациЉуї и напослетку послати у логоре.

ћислите да су они пали с крушке? ƒа нису знали шта им прети ако не кажу то што су комунисти тражили од Ьих? «нали су они све! —ви су били породични Ъуди, имали су послове. ј они су се одрекли свега тога само да би остали верни Ѕогу и своЉоЉ вери. Ѕили су спремни на смрт, осуРени да граде Ђсветлу совЉетску будуЮностї у логорима, али нису кренули против своЉе савести. » нису то неки митски хероЉи, неки принчеви иза седам мора и седам гора. “о су били сасвим обични Ъуди из  амишлова, наши суседи из оближЬе улице. ≈то о чему бих испричао своЉоЉ деци.

ќца —ергиЉа, коЉи Ље био крив Љер ниЉе хтео да изда √оспода, ставили су у затвор, а после и у логор, по коЉима Ље он без прекида провео скоро десет година. ќн се ниЉе одрекао своЉих убеРеЬа и упокоЉио се у логору код Ѕеломорска, на далеком северу. ѕред саму смрт, отац —ергиЉе Ље неким чудом успео да се састане са своЉом женом и да ЉоЉ каже да не жали ни због чега и да саЬа само о Љедном Ц да Љош Љеданпут служи пред ѕрестолом ЅожиЉим.

÷рвеноармеЉци су ухапсили оца  онстантина Ћебедева у Љулу 1918. године за време ЋитургиЉе и одвезли га у своЉ штаб где су га за време саслушаЬа зверски убили. ѕо сведочЬима ноЮног чувара штаба оца  онстантина су Ъуто мучили: Ђ„упали су му браду, имао Ље тешке посекотине на челу и на длановима, тетиве на рукама су му биле пререзане.ї „увар Ље слушао како се отац  онстантин моли за своЉе мучитеЪе и тражио Ље да га што брже убиЉу. ”морни од мучеЬа убили су старца, а Ьегово тело бацили на улицу и прекрили га изметом и сламом. јли √оспод Ље —вог слугу обукао у Ђ¬елики погребни покров мучеништваї, по речима £ована «латоустог, ЂдрагоцениЉи од сваке царске порфирне багреницеї.

—трашно Ље то или-или... —ви ми имамо и увек Юемо имати избор. » треба да направимо прави. ѕопут наших пастира Ц —вештеномученика —ергиЉа и  онстантина, коЉи се сада даноноЮно моле за –усиЉу пред ѕрестолом ЅожиЉим.

√осподе, помози!

≈то шта бих Ља испричао своЉоЉ деци на стогодишЬицу –еволуциЉе.

— руског јлександар АокиЮ

07 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0