Srpska

–одна равноправност у —рбиЉи: отпуштаЬе, удаЪаваЬе и штраЉк глаРу за мушкарце, привилегиЉе за жене

¬озач Љавног превоза Ље испровоциран, па отпуштен, 7000 мушкараца удаЪено из своЉих домова, нека их Ље само половина претходно била испровоцирана, а Љедан универзитетски професор Ље изгубио битку са институциЉама око старатеЪства над Љединим дететом, и почео штраЉк глаРу! ќво Ље биланс последЬих пар месеци на поЪу равноправности полова у —рбиЉи. Ќа другоЉ страни су феминисткиЬе предвоРене «ораном ћихаЉловиЮ и Ѕранкицом £анковиЮ, Ъуте што Љош ниЉе изгласан «акон о родноЉ равноправности коЉи оне очекуЉу да замени важеЮи «акон о равноправности полова, и женама омогуЮи квоте од 40 уместо садашЬих 30 посто на свим водеЮим политичким и економским функциЉама у земЪи. ƒок се мушкарци боре за основна Ъудска права као што Ље претпоставка невиности и равноправно родитеЪство после развода, феминисткиЬе се боре за сопствене привилегиЉе, коЉе до обичних жена неЮе ни стиЮи, а знатно Юе им умаЬити шансе да се остваре породично и као маЉке. » док су права хетеросексуалних мушкараца на наЉнижем нивоу од постанка света, не маЬка нам боркиЬа за Ћ√Ѕ“»Qѕ права, као да трансродних особа има на сваком Юошку, и да су сви, укЪучуЉуЮи жене, веома угрожени!

ѕа да поРемо редом. ” очигледно припремЪеном сценариЉу се поЉавЪуЉу две жене, Љедна са агресиЉом, речником и понашаЬем из риЉалитиЉа, друга са укЪученом камером мобилног телефона да сними Ьен перформанс. ≈во синопсиса и транскрипта ове драме: на окретници аутобуса на ѕетловом брду, након негодоваЬа путнице због кашЬеЬа „на посао“ и измене коментара са возачем, оваЉ излази са шоЪом кафе на паузу до времена када по реду вожЬе полази Ьегов аутобус. »знервирана путница покушава да уРе у Ьегову кабину и сама покрене аутобус, а када ниЉе успела, окренула се и почела да урла на Ьега: „¬ози, бре, пи*да ти материна. ƒош’о си, бре, из пи*ке материне неке овде мени у Ѕеоград да возиш“, извикала се она на човека коЉи по годинама може отац да ЉоЉ буде. ” следеЮем трену, мушкарац Ље улетео у возило, ухватио Ље обема рукама око струка и рамена и гурнуо напоЪе. —нимак се ту прекида, но Ьегова ауторка тврди да Ље након тога дошло до правог насиЪа. “у почиЬе да нешто смрди, Љер да Ље насиЪа стварно било, ко би пропустио да то сними као доказ. ¬ероватно неЮе бити ни лекарског извештаЉа коЉи Юе потврдити да „Ље обара на бетон и почиЬе да Ље удара песницама по телу“. „—ведокиЬа камерман“ наставЪа да нам описуЉе сцену коЉа се вероватно ниЉе догодила речима: „ƒевоЉка Ље плакала и говорила му да Ље остави на миру“, значи после речи какве му Ље упутила она очекуЉе да Ље он остави на миру Ц познати «лочин без казне, по принципу „жене могу све, да провоцираЉу и вреРаЉу, а мушкарци им не смеЉу ништа Љер Юе бити осуРени за насиЪе“. » стварно, маЬе од 48 сати касниЉе, из √—ѕ-а стиже саопштеЬе да Ље „уместо да због непримереног понашаЬа путнице обавести ƒиспечерски центар и полициЉу, возач узвратио агресиЉом, против Ьега Юе бити покренут дисциплински поступак и поступак раскида радног уговора“. ††

††††

ѕреко 7000 мушкараца Ље удаЪено из своЉих домова од 1. Љуна када Ље ступио на снагу «акон о спречаваЬу насиЪа у породици. «акон растеже дефинициЉу насиЪа до невиРених граница, па санкционише и „могуЮег учиниоца“, оног коЉи Љош ниЉе учинио насиЪе, али од „кога прети непосредна опасност“, ѕќ ѕ–ќ÷≈Ќ» жене, комшиЉе, или случаЉних и других пролазника коЉи, према члану 13, ћќ–ј£” Ѕ≈« ќƒЋј√јМј ƒј ѕ–»£ј¬≈ своЉ страх да Юе се насиЪе десити, чак и када се ради о обичноЉ сваРи супружника. ќваква дистопиЉска дефинициЉа и не чуди када се зна да Ље он писан од стране „душебрижних“ женских Ќ¬ќ, првенствено ј∆÷-а, и ”праве за родну равноправност, а поверити феминисткиЬама бригу над породицом Ље као поставити лисицу за управника кокошиЬца. «ашто нам Ље оваЉ нови закон био потребан, када се ефекат додатне заштите од насиЪа могао постиЮи и изменама и допунама кривичног закона коЉим Ље ова материЉа веЮ била обухваЮена?  онсултоваЬем података на саЉту –епубличког завода за статистику дошли смо до тога да Ље у периоду од 2004. до 2016. броЉ приЉава насиЪа у породици растао, као и проценат жена насилника, али Ље конверзиЉа приЉава у подигнуте оптужнице остао у последЬих десет година на нивоу од просечно 2000 годишЬе. «начи, колико год се ј∆÷ трудио да прикаже да насиЪа има све више и више, мотивишуЮи жене да га приЉавЪуЉу и где га реално ниЉе било, ниЉе им успевало да то постигну кроз пораст броЉа оптужница. «ато су морале да знатно прошире дефинициЉу („акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиЪа“), као и броЉ категориЉа потенциЉалних жртава („лица са коЉим се учинилац налази у садашЬем или раниЉем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са коЉим Ље крвни сродник у правоЉ линиЉи, а у побочноЉ линиЉи до другог степена или са коЉим Ље сродник по тазбини до другог степена или коме Ље усвоЉитеЪ, усвоЉеник, храЬеник или хранитеЪ или према другом лицу са коЉим живи или Ље живео у заЉедничком домаЮинству“), и да изврше промену свести свих институциЉа у ланцу (полициЉе, ÷—– и судства) кроз броЉне и понавЪане семинаре сензитивности, у коЉима Ље недвосмислено, и ад инфинум понавЪано и утврРено да Ље „мушкарац насилник, а жена невина жртва“, што Ље позната феминистичка мантра од пре много децениЉа. ќрвеловски, као и све друго везано уз поменуту идеологиЉу, семинари сензитивности према „жртвама“ су претворени у тренинг „десензитивности“ према „учиниоцима“, тако да полициЉа улази у куЮу са веЮ формираним предубеРеЬем ко Ље ко у сукобу. » коначна (само)похвала: „нема судиЉе, тужиоца, правника или радника центра за социЉални рад са коЉим Ље „¬реме“ разговарало у оквиру овог проЉекта, а да нам ниЉе рекао или рекла: све што знамо, научили смо од ј∆÷-а“ (www.vreme.com/cms/view.php?id=1447211 , обЉавЪиваЬе овог чланка омогуЮено Ље уз финансиЉску помоЮ ≈”).

††††

ЌаЉвеЮу дискриминациЉу мушкараца свакако трпе очеви после развода када их Љако мали броЉ успева да добиЉе старатеЪство над децом, обично ако Ље маЉка потпуно незаинтересована или краЉЬе неподобна, или су довоЪно моЮни да могу да корумпираЉу судство и ÷—–, што Ље маЬе од 10 посто мушкараца, док остали могу да се надаЉу посетама своЉе деце сваког другог викенда, а и то им се може ометати или потпуно укинути ако маЉка жели да отуРи децу, чак и ако очеви уредно плаЮаЉу издржаваЬе. ” таквоЉ ситуациЉи се нашао ƒр. ¬оЉислав —имоновиЮ, коЉи Ље после вишегодишЬе борбе и неправде институциЉа решио да фрустрациЉу коЉа Ље ту неизбежна уместо према споЪа окрене према себи, одлучивши се за краЉЬу меру Ц Ў“–ј£  √ЋјА”. —вако препричаваЬе случаЉа у чланку би било инфериорно посети Ьеговом ‘еЉсбук профилу, где он дан за даном коментарише своЉу одлуку, осеЮаЬа и „напредак“, стога вас упуЮуЉемо на www.facebook.com/vojislav.alterego

††††

ќва три примера су само илустрациЉе где нас води родна равноправност коЉа Ље припремЪена у светским центрима феминистичке моЮи, и коЉу Юемо сви, а посебно наша деца, ускоро осетити на своЉоЉ кожи. ‘еминисткиЬе не меЬаЉу свест жена да сараРуЉу са мушкарцима, веЮ да им се супротставЪаЉу и неравноправно конкуришу кроз систем квота где се посао и руководеЮа позициЉа добиЉа на бази пола, а не на бази заслуга, а мушкарце кроз законе, васпитаЬе и образоваЬе преумЪуЉу да им уступаЉу своЉа места мирно и без отпора. ƒевоЉке веЮ данас имаЉу проблем да пронаРу мушкарца за брак и породицу, а када се све наведено потпуно спроведе, то Юе довести до посваРаних полова и правог демографског краха, те милиона несреЮних и неиспуЬених Ъуди оба пола, ако их у будуЮности и буде, пошто Юе броЉност треЮег / треЮих полова (родова) расти експоненциЉално, уз опадаЬе хетеросексуалне популациЉе. ј са растом нових родова и Ьихових права, доЮиЮемо и до квота за Ьих, као и за националне и расне маЬине, па Юе се за беле, хетеросексуалне мушкарце квоте све више смаЬивати, а без запослеЬа неЮе имати ни могуЮност репродукциЉе, док по броЉевима не постану угрожена врста као данас бели медведи, на коЉу Юе се властодршке (да ли Ље ово правилно, и политички коректно речено?) надамо се смиловати, и напокон их заштитити, ако ништа оно због разноликости (диверситета) коЉим се глобалистичка, мултикултурална политика толико дичи.

ћихаило јлиЮ

—рпски културни клуб

11 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0