Srpska

√осподе, освести европског човека

Ѕеседа 1. у ЌедеЪу 23. по ѕедесетници

» опет —вета ЌедеЪа и опет света Ѕлаговест с Ќеба. —ва ка —вета ЌедеЪа Ц васкрсеЬе из мртвих; свака —вета ЌедеЪа даЉе нови вид, да сагледамо ко смо, шта смо, да сагледамо свет изнад себе, свет у себи и свет око себе. √ле, данашЬа света Ѕлаговест, данашЬе —вето ≈ванРеЪе, и страшно Ље и дивно. —трашно Ц Љер човек пун Равола сусреЮе √оспода ’риста; дивно Ц што сви ти Раволи падаЉу у грозницу, у трепет, у ужас, сусревши се са √осподом ’ристом. „удесна таЉна браЮо: у овом свету постоЉи човек, Ѕог и Раво. Ќишта више! ќчи, зато нам Ље дао √оспод ’ристос, дао човеку очи да гледа себе.

††††

ƒанашЬе —вето ≈ванРеЪе казуЉе не само таЉну о том гадаринском бесомучнику у ком Ље био легион Равола, него казуЉе таЉну свакога од нас, казуЉе мени моЉу таЉну, данашЬе —вето ≈ванРеЪе, казуЉе и теби и свакоме Ъудскоме биЮу у овоме свету. —ве што Ље ’ристово важи за сваког човека, важи за сва времена. √оспод ’ристос Ље Љедини савремен увек, савремен и вечан, све друго одлази и пролази, само ќн остаЉе вавек, ќн чудесни Ѕог и √оспод, £едини »стинити Ѕог у свима световима[2].
—ишао Ље у наш земаЪски свет и шта Ље нашао? Куде заробЪене смрЮу, Ъуде заробЪене од нечистих духова, Ъуде добровоЪно робЪе греха и зла Е[3] о бесомучнику: ћолим “е, не мучи ме[4].“воЉе присуство за мене мука Ље, мука Ље живети уз √оспода ’риста у овоме свету, мука Ље за сваког демона, сваког нечистог духа, мука Ље за Ьих да се спомене име ’ристово, мука Ље за Ьих да ’ристос постоЉи у овоме свету. ѕоломише се вичуЮи, урлаЉуЮи: ’ристос Ље мит, ’ристос Ље баЉка, ’ристос Ље измишЪотина. ј шта Юете са ƒевичем, а шта Юете са —ветим ¬асилиЉем ќстрошким, са —ветим —тефаном ƒечанским, шта Юете са —ветим Ќаумом ќхридским? “амо ето данашЬе Е [5] се слива непрекидно се Ъуди исцеЪуЉу, Ъуди везани ослобаРаЉу се и лече се од лудила, од басомучности.

ѕре десетак година у манастиру —ветоме ƒевичу на  осову десило се ово чудо. £едан студент ћирко из Ѕеограда, студент теологиЉе, боравио Ље лети у том светом манастиру. “амо су свете мошти —ветог £оаникиЉа ƒевичког, великог —ветитеЪа. ѕисао он Љедно писмо и вели: „ѕре недеЪу дана доведоше овамо Љеднога младиЮа, звао се  рсто, везаног доведоше, и ми у манастиру, монахиЬе и монаси, тако везаног младиЮа привезасмо за стуб. ѕриведосмо га светоме кивоту наЉпре, но он Ље био потпуно несвестан, бунцао Ље. » везали смо га. ќнако везаном за стуб читале се молитве, многе молитве. ЌедеЪу дана проРе, ево га он читав и здрав ту са нама“. Ќе проРе месец дана, а к мени доРе таЉ студент, доведе Љедног кршног младиЮа и рече: „ќво Ље  рста, он Ље таЉ коЉи Ље био привезан, бесомучен, луд, ето га, хвала —ветом £оаникиЉу ƒевичком, здрав и читав“. “о Ље било пре десет година, таЉ младиЮ се оженио и Љош Ље жив. ЌиЉе баЉка ’ристос, наЉмаЬе баЉка за нас —рбе, ниЉе мит. —амо наЉповршниЉи и наЉбезумниЉи Ъуди могу говорити о ’ристу као о миту.

√ле, Раволи дрхте пред Мим: „ћолим те, не мучи ме“. јли Ъуди нису ни хорде Равола. ≈то шта тврде Ц да ’ристос ниЉе постоЉао. ќ, лудила каквог се ниЉеЕ[6] ћолим те, не мучи ме. “и, “воЉе присуство £единог »стинитог Ѕога у овоме свету, мука Ље за мене, мука!  ако Ље, како без тебе ’риста у овоме свету?  ако? ћи витламо Ъуде без тебе. ≈во, оваЉ у коме смо ми, он, вели се у —ветом ≈ванРеЪу, не облачи се у хаЪине, не живи у куЮи него у √робовима. » кад га √оспод пита: „ ако се зовеш“? ќн одговори: „Ћегион“. £ер многи Раволи беху у Ьему, легион значи безброЉ Равола.[7] “олико Равола да се сместе у Ъудском биЮу, у души човековоЉ!

 ако Ље човек бескраЉно биЮе кад може толико демона да смести у себе!  олико бескраЉа кад и Ѕога може да смести! ¬аистину, бескраЉно и бескраЉно. ≈то √оспода ’риста пред нама, у телу Ъудском, у биЮу Ъудском, сав Ѕог у маленом човечЉем телу, у човечЉоЉ души. ” бесомучнику гадаринском ето легиони Равола, не даЉу му мираЕ, не даЉу му мира и гоне га и тераЉу по пустиЬама овога света. јко вас Ље много, онда ето прилике, ударите √оспода ’риста, уништите √а, велите мучи вас, ослободите се Мега, ако сте силни ви нечисти дуси, ви цареви зла и пакла. Ќе! ¬ели се у —ветом ≈ванРеЪу: моЪаху Раволи да их не уведе у пакао, и Љош молите √а ако их гони, да их пошаЪе у свиЬе.£ер онде по гори пасло Ље велико крдо свиЬа, и —паситеЪ им нареди, вели се у —ветоме ≈ванРеЪу, и они изиРоше из човека, уРоше у свиЬе, и навали крд свиЬа са брега и потопи се сав у Љезеру.[8]  аква Ље ово таЉна? Ћегион Равола живи у човеку, и човек опет жив, човек говори, човек Е[9] у пустиЬи, а свиЬе, те нечисте свиЬе, не трпе у себи ни часа Равола, него се одмах суновраЮаЉу у Љезеро, и даве се, и утопише се, вели се у —ветом ≈ванРеЪу. ј човек трпи страшниЉе нечистоте у себи од свиЬе. ћи обично кажемо да Ље свиЬа нечистаЕ  ако, то Ље ужас за свиЬу!

„овек, ето човека гадаринског бесомучника, живео Ље годинама и годинама, одавно, како се вели, мучи га Раво и гони га по овоме свету, а свиЬе ни тренутка не могу да трпе Раволе у себи. —трашна таЉна зла, браЮо, зла коЉе Ље човек увео у оваЉ свет, кроз грехове увео у оваЉ свет. Ќису то ни тигрови учинили, ни животиЬе, ни свиЬе Ц човек увео грех у оваЉ свет, то Ље наЉкобниЉи проналазак коЉи Ље човек учинио у свим световима. Куди се хвале проналасцима, а кад се помене таЉ проналазак да Ље човек увео грех у оваЉ свет, човек кроз грех и смрт увео, Равола увео у оваЉ свет, о нема страшниЉег проналазака од човека, ни кобниЉег и ужасниЉег. »злаз где Ље од тога нама бедним Ъудима? Ќас легиони Равола витлаЉу и Љуре по пустиЬама овога света, по пустиЬама наших жеЪа. ƒа, Ѕлаги √оспод ’ристос дошао у оваЉ свет, дошао у наш земаЪски пакао, дошао у нашу земаЪску мртвачницу Е[10].

††††

» кад се свиЬе потопише у Љезеру и свиЬари преплашени побегоше, стрчаше у град, Љавише граРанима: ƒесило се чудо, свиЬе се све подавише. ƒошао неки човек необичан, исцели оног бесомучника и Раволи потопише свиЬе. —ав град навали, изаРоше Ъуди, и кад стигоше тамо они видеше »суса, а краЉ ногу Мегових онога човека из кога су Раволи истерани где, обучен и паметан,краЉ ногу Мегових сеЮаше. » уплашише се, вели се у —ветом ≈ванРеЪу Ц уплашише се.[11] » моЪаху√оспода »суса да одмах иде од Ьих. £ер гле, ти си нам учинио страшну штету, свиЬе се наше потопиле. »ди, иди од нас. √оспод Юутке, уРе у лаРу и оде. ј човеку из кога изиРоше Раволи, рече: ¬рати се куЮи и казуЉ шта ти учини Ѕог. » он се врати и проповедаше свима шта му учини »сус, таЉ Ѕог, „удесни и »стинити.[12]

“ако вели —вето ≈ванРеЪе. јли оно Ље не само ≈ванРеЪе гадаринског бесомучника, него ≈ванРеЪе и моЉе и твоЉе и свачиЉе Е[13] против греха. Ќечисти дуси, Раволи, наши греси, наши Раволи муче нас, кидаЉу нас, гризу нас, тераЉу нас по пустиЬи наших жеЪа, како се вели у ≈ванРеЪу за бесомучника: „“ераше га Раволи по пустиЬи“. «ар нас наши Раволи не тераЉу по пустиЬи наших грехова, нас Ъудска биЮа? √ле, зар не тера по пустиЬи лудих жеЪа завист када уРе у човека? „овек, шта све неЮе мислити у себи, шта све неЮе маштати, какве га луде жеЪе неЮе ломити, терати га по своЉоЉ пустиЬи. ј гнев, шта Ље гнев? √нев, то Ље не само велики грех, него иза Ьега стоЉи велики Раво, коЉи те гони по пустиЬи твоЉих жеЪа, по пустиЬи твоЉих жеЪа. £ер гнев, шта хоЮе гнев? √нев жели да човека залуди, и човек заиста у гневу не личи на себе. —ве Ље то посао не човеков, не боголике душе човекове, то Ље посао страшнога греха, страшне силе греховне коЉа кроз гЬев витла и гони нашу душу, и мучи. “ера нас Раво по пустиЬи. ј шта Ље мржЬа? ќна Ље у твоЉоЉ души: побиЉа све што Ље велико, побиЉа све што Ље божанско, побиЉа све што личи на небо, што мирише на анРеле у твоЉоЉ души; изроди у теби погубне, мрачне, зле жеЪе и гони те из Љедне у другу. јваЉ, мржЬа претворила душу твоЉу у пустиЬу, и гони све што Ље у теби по тоЉ страшноЉ пустиЬи. ƒушу твоЉу хоЮе да уништи. Ќе даЉ се. ѕостоЉи лек: Ъубав ’ристоваЕ Му измоли у √оспода и потераЉ мржЬу из своЉе душе, нека легиони побегну из тебе, кад будеш пао пред ноге »сусове.

ћи ≈вропЪани волимо да говоримо о злу као нечем безличном, а уствари иза сваког зла, иза сваког греха, криЉе се Раво. “о, то Ље наук свих видовитих Ъуди овога света, а првенствено наук √оспода ’риста. ЌиЉе твоЉ грех нешто случаЉно у овоме свету, ситно, мало, да се тога можеш ослободити помоЮу школа, помоЮу васпитаЬа, помоЮу технике. —ве Ље то грешка пред грехом, пред Раволом, пред смрЮу. √оспод спасава од греха Ц и твоЉа слободна воЪа.  ад сагледаш грех у себи, сву страхоту Ьегову, сав ужас, а када иза Ьега угледаш лице Раволово, онда ти своЉом слободном воЪом крени ка »сусу, завапи к Мему: „√осподе, спаси од смрти! ѕадам и пропадам“. Ўта Ље грех? “о Ље мрак. ¬олети само себе, све друге ниподаштавати, то Љесте душа Равола. ЌеЮе Ѕога, сав свет и Ъуде око себе. Ѕога неЮу Ц Ља, само Ља! „овек тад израста у нечовека Е[14] ƒанашЬи Ъуди, такозване воРе човечанства, данас хвале Љедино човека. —амо човек постоЉи. ћи не видимо ништа осим човека, ми радимо за човека, ми само за човека све и сва даЉемо. Ќи Ѕога ни Равола нема. “о Раво и хоЮе: да тврдиш како Ьега нема; а ако га нема за тебе, ти га се неЮеш ни боЉати и он Юе се по мало увуЮи у душу твоЉу, лако овладати тобом. “и Юеш се бранити како Ьега нема, а он то Љедва и чека. —еди испред тебе сваки грех, врата твоЉе душе су сва отворена за Ьега. √нев, шта Ље? ¬рата душе Ц кроз Ьих он улази у твоЉу душу ако се не бориш против гнева, ако не искореЬуЉеш гнев у себи. —амоЪубЪе, шкртост, похота, све су то врата на твоЉоЉ души кроз коЉе улази Раво и овладава тобом. “и мислиш да Ьега нема, то он и хоЮе. “о Ље пуноЮа несвесности до коЉе Ље човек дошао, европски човек, човек такозване европске културе.

††††

«ар не видите, зар не читате по бедним новинама данашЬим европским, и нашим и свачиЉим, како се Ъуди труде да потисну из Ъудских душа, из сазнаЬа свако осеЮаЬе за грех? —лучаЉне погрешке нема, Ѕога нема, Равола нема. » шта остаЉе, шта? „овек теран по пустиЬи лудих жеЪа своЉих од сваког нечистог духа. —вака страст Ц ето силеЯиЉе, насилника, Љедног тиранина, коЉи гони и прогони твоЉу душу, не да ЉоЉ мира, не да ЉоЉ мира ни у телу, ни у овоме свету. —а свих страна стижу вести како Ље све више Ъуди нервно оболелих: јмерика, ≈нглеска, –усиЉа,  ина, има ли иЉедне земЪе где ниЉе лудница, све више болница. –уше се цркве Е[15] авиони се граде. ≈то —копЪе, за петнаест секунди како се срушило. ћеша се Ќебо у земаЪске ствари: оваЉ свет, ЅожЉи свет, оваЉ свет, ЅожЉа Ьива, ЅожЉа граРевина, а они прогласише да Ѕог ниЉе домаЮин овога света, а ќн само потресе темеЪе —копЪа, за петнаест секунди нестаЉе —копЪа. »сто се десило у £ерусалиму за време √оспода ’риста на земЪи: кула —илоамска у £ерусалиму Љеднога дана паде и поби осамнаест Ъуди[16]. ƒоРоше —паситеЪу као учитеЪу и рекоше му: ”читеЪу, шта то би?  ула паде и осамнаест Ъуди погибе. ќдговори им »сус: “о не значи да су ови наЉгрешниЉи, то Ље опомена, опомена. Ўта Ље то? ќпомена неба!

„овече, ти мислиш да на овоме свету нема Ѕога и мислиш да Е[17] у овоме свету. ј шта Ље данас од твоЉих фабрика, шта од твоЉих облакодера? –ушевине.  ад Ъуди неЮе да слушаЉу благе вести еванРелске ’ристове, онда √оспод шаЪе страхоте да пробуди успаване безумнике. £ер, браЮо моЉа, нема нам мира, нема нам лека док се не сЉединимо са √осподом ’ристом, са Ѕогом, док као оваЉ бесомучник гадарински не потрчимо к Мему и не замолимо √а за помоЮ, за спасеЬе, за смиреЬе од греха. ѕатимо од страшних грехова сви, сав род Ъудски од страсти, и данашЬи Раволи Љуре по пустиЬама наших лудих жеЪа. £едини лек и спасеЬе да не угинемо у нашим пустиЬама лудих жеЪа, то Ље да припаднемо √осподу ’ристу кроз покаЉаЬе, да завапимо: јваЉ √осподе, спасаваЉ, √осподе помози! “и си главни неимар, главни граРевинар небеса, универзума, звезда, сунца и наше мале земЪе, а ми градимо мравиЬак и мислимо да нам “и не требаш. ќпрости √осподе. ≈то мравиЬаци наше душе и нас убиЉаЉу, или нас затрпаваЉу, ми, ми смо самоубице.

√осподе, освести европског човека, освести Ъуде полуделе од европске културе коЉа не зна за Ѕога, зна само за лажна и глупа уживаЬа. √осподе, ти по великоЉ милости —воЉоЉ, по неисказаном човекоЪубЪу —вом посети нас, сиРи у душе наше, истераЉ из нас страшне легионе нечистих духова, да и ми обучени и паметни седнемо поред “воЉих ногу. £ер видимо, видимо, сви ми видимо, да човеку, младом човеку, био ≈вропЪанин, јмериканац, јзиЉат, јфриканац, сваком човеку потребно Ље Љедно: то Ље да се сретне с “обом, да падне пред ноге “воЉе, да га “и исцелиш од Мегових легиона, и да ќн обучен и паметан хода кроз оваЉ свет славеЮи “ебе, £единог »стинитог Ѕога у свима световима, сада и увек и кроз све векове. јмин.

_______

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

  1. ≈ванРеЪе по Ћуки 8, 26-39
  2. £евp. 13,8; 1 £н. 5,20
  3. ѕар речи неЉасно на траци. Ц ѕрим препис.
  4. Ћк. 8, 28
  5. »сто
  6. »сто
  7. Ћк. 8, 30
  8. Ћк. 8, 31-33
  9. »сто
  10. »сто
  11. Ћк. 8, 34-35
  12. Ћк. 8, 38-39
  13. »сто
  14. »сто
  15. »сто
  16. Ћк. 13.24
  17. »сто

—ветосавЪе.орг

12 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0