Srpska

–азмишЪаЬе о —ветом ѕравославЪу

ѕрославЪаЬе ѕравославЪа Љесте прославЪаЬе светости, убедЪивости, божанствености и истинитости вере наше. »стина Ље да су и све остале вере, коЉе су се поЉавиле и до хришЮанства као и после Ьега, увек проповедане као истините. ”читеЪи, проповедници свиЉу вера, у сва времена, учили су да баш они говоре истину, а своЉим вернима обеЮавали су спасеЬе. јко Ље било, или ако има разлике меРу учитеЪима, проповедницима вера, онда Ље она само у томе, шта ко од Ьих подразумева под поЉмом, под именом спасеЬе. ” овоме и Љесте основна разлика меРу верама.

ѕа какав би значаЉ имала и за нас наша вера, православна, кад нам она не би дала тврдо, непоколебЪиво убеРеЬе, увереЬе у то, да веруЉуЮи Ьеним откровеним истинама и живеЮи по Ьеном учеЬу, очишЮаваЉуЮи се и ЉачаЉуЮи се натприродном —илом коЉа кроз Ьу дела, добиЉамо вечни живот Ц долазимо до спасеЬа?

¬елики апостол народа, свети апостол ѕавле, предвиРаЉуЮи да Юе доЮи доба када Юе се покушавати да се хришЮанство схвати другоЉачиЉе него што су га апостоли ’ристови а са Ьима и прва ’ристова ÷рква схватили, Љош првих десетину година после осниваЬа ÷ркве дао Ље тачно обележЉе, тачно разумеваЬе свега ’ристовог дела. јко Ље »сус ’ристос дошао на земЪу, меРу нас, само да нас научи мудрости овога света Ц мудрости житеЉскоЉ или, како да уредимо наше овоземаЪске односе те да нам овдашЬи живот донесе наЉвише радости, да нам пружи што веЮе уживаЬе и насладе Ц онда нам ’ристос ниЉе много донео ни дао Ц тако размишЪа свети апостол ѕавле. «аиста, ако би ’ристово учеЬе било ограничено што веЮим искоришЮаваЬем овоземаЪских блага, ако би то био краЉЬи резултат свиЉу човечЉих напора, онда би тек за нас био неразумЪив живот и рад »суса ’риста. ќставЪаЉуЮи све друго на страну, ми не би ничим могли обЉаснити ону трпеЪивост, ону кротост, оно смиреЬе коЉе Ље ’ристос проЉавЪивао па и —воЉе ученике Ьима поучавао. ћи не би имали чиме да обЉаснимо ’ристово примириваЬе са свима оним неправдама, унижеЬима па и мучеЬима коЉима су √а неприЉатеЪи награРивали за Мегова доброчинства. ј Мегова доголготска и голготска —воЉевоЪна страдаЬа?! —ве се ово не да ничим другим обЉаснити него само тиме што Ље за »суса ’риста било главно не земаЪско Ц него небеско, не времено Ц него вечно, не телесно Ц него духовно. «адремалом па и заспалом човечанству а што Ље Љош важниЉе Ц утонулом у тешке пороке, безакоЬа и грехове свакоЉаке, дошао Ље ’ристос да светлост пружи, да га пробуди, да га изведе на пут истине да му отвори очи за самопознаваЬе и за познаваЬе правога живота; и, да таЉ живот, треба да буде краЉЬи циЪ свиЉу човечЉих напора, нада, жеЪа Ц и да Ље таЉ живот живот са Ѕогом, кроз Ѕога и у Ѕогу. ƒоЮи до овога живота, завладати оваквим животом, живети овим животом и Љесте спасеЬе по учеЬу вере наше свете православне.

–азумети учеЬе о спасеЬу значи разумети Љедну од основних истина вере наше. ƒа би се човек ослободио од робоваЬа греху и свакоме безакоЬу, да би се пробудио за познаваЬе правога живота Ц мора почети са унутрашЬим препороРаваЬем Ц унутрашЬом радЬом Ц реформом. ќбновити себе изнутра Ц произвести реформу у унутрашЬем човеку Љесте наЉЉаче, наЉсигурниЉе Љемство за постизаваЬе онога, ради чега Ље ’ристос меРу нас дошао.

јко се »сус ’ристос може упоредити са другим реформаторима човечанства онда Ље ќн заиста –еформатор Љединствени и нарочити, баш у овоме смислу. ќвим се ќн одликуЉе и од свиЉу досадашЬих и будуЮих реформатора.

–еформа ’ристова почиЬе баш тамо где престаЉе рад осталих реформатора. ’ристос поставЪа темеЪ своме делаЬу и учеЬу баш на граници силе и моЮи свиЉу других реформатора човечанства. ’ристос као Ќови јдам, тражи од сваког оног коЉи тежи ка спасеЬу удаЪеЬе, уклаЬаЬе из себе старога јдама да би Ьегово место уступЪено било Ќовоме јдаму Ц Мему —амоме »сусу ’ристу.

≈во, дакле, чему нас учи ’ристос:

1. јко желимо да се спасемо морамо почети са обнавЪаЬем Ц са реформираЬем самога себе;

2. обнавЪаЬе, реформа мора пре свега да се врши у нашоЉ унутрашЬости Ц да се усади у наше срце Ќови јдам; и наЉзад,

3. наше обнавЪаЬе, реформа, мора да се опире на помоЮ ЅожЉу, без коЉе наше сопствене силе су недовоЪне. ѕрво долази реформатор, па тек онда долазе реформе коЉе он чини: прво Ље дошао —паситеЪ па тек онда долази спасеЬе. ѕомоЮ Мегова стално нам Ље потребна.

—ила вере наше православне, светост наше вере баш и Љесте у томе па и истинитост Ьена баш се тиме и потврРуЉе што се ово препороРаваЬе, ово обнавЪаЬе Ц не само тражи, захтева као први услов нашему спасеЬу, него што се оно и достиже, остваруЉе. ќстваруЉе се у животу Ъуди сарадЬом ќнога  оЉи од нас тражи и захтева ново роРеЬе, обновЪеЬе Ц па да се спасемо. Ѕез моЉе слободне воЪе и без мога личног напора нема за мене спасеЬа. јли Ља спасеЬе не добиЉам без Ѕога, без ’риста, без —паситеЪа, без Мегове силе и милосрРа, Љер Ље ќн „ѕомоЮник и ѕокровитеЪ моЉ у спасеЬу моме“.

Ѕила би неоправдана краЉност, ако би, овако схватаЉуЮи смисао обнавЪаЬа, реформе, коЉу од нас вера наша православна тражи, одрицали важност осталих реформама, било: у области образоваЬа, личног и Љавног морала, социЉалних односа, државног уреРеЬа, економско-финансиЉског стаЬа и т. сл., Љер и они имаЉу важност за наш живот. јли би исто тако била краЉност кад се не би хтело разумети да све ове реформе могу само тада успевати, ако се почне са реформом свиЉу реформама, и то пре свега унутрашЬег човека, верскоморалном реформом, т. Љ. оном, коЉу од нас тражи вера наша православна, ÷рква —вета, чиЉа смо ми деца.

ћи Юемо увидети овде дане радости, мира и среЮе, земЪа Юе наша бити света и благословена, ако почнемо са уклаЬаЬем, избациваЬем из нас старога јдама свима оним Ьеговим неваЪалствима, гресима и пороцима Ьему своЉственим Ц пре свега Раволском гордошЮу, £удином халапЪивошЮу за благом овога света, зликовачком Ц  аЉинском мржЬом према роРеном брату Ц и усеЪаваЬем у дом душе наше Ќовога јдама Ц Ъубави према Ѕогу и ближЬему.

ќд одлучности наше у овоме послу зависи и Љачина уклаЬаЬа из нашег живота свиЉу оних невоЪа и криза коЉима сада у толикоЉ мери обилуЉемо. —ве дотле док не почнемо са оном реформом коЉу нам вера наша проповеда ми Юемо узалудно тражити нове путеве и начине за излазак из многоброЉних криза у нашем личном, друштвеном па и државном животу.

—тручЬаци Ре нам од слабе помоЮи бити па ма како их ми тражили и ма колико се за Ьима гонили.

ќво Ље истина света Ц али и истина вере наше; достоЉна прославЪаЬа у оваЉ свети дан.

††

÷елокупан живот —паситеЪа нашег на земЪи наЉвеЮе Ље сведочанство ове истине. ¬аскрсеЬе ’ристово Ц чудо над свима чудима али коЉе Ље посведочено више и Љаче него ма коЉи догаРаЉ из историЉе човечанства Ц Љесте доказ да се све кризе у нашем животу налазе у нераздвоЉноЉ вези са нашом верско-моралном кризом. ƒовести у ред и склад наше мисли, осеЮаЉе и делаЬа, са истинама вере наше значи не само говорити и стално понавЪати: √осподе, √осподе, него и чинити оно што нам Ље од √оспода заповеРено.  ао што Ље васкрснуЮе ’ристово резултат, истина, мучне али истраЉне борбе противу греха и смрти, исто тако наЉЉача Ље гаранциЉа за победу свиЉу недаЮа Ц грехова наших и савлаРиваЬе свиЉу криза у одлучноЉ и истраЉноЉ борби, за права Ќовога јдама.

ѕравославна ÷рква увек Ље била „стара црква“ и чуварица „старе вере“. ѕравославна ÷рква остала Ље верна учеЬу Ќовога јдама Ц »сусу ’ристу: ќн Ље остао √лавом и –уководитеЪем Ьеним. ќво Ље смисао нашег вероваЬа Ц да Ље ѕравославЪе вера оне ÷ркве коЉа Ље Љедна, света, саборна и апостолска.  ао такво ѕравославЪе има у »сусу ’ристу наЉсигурниЉег борца са старим јдамом. Ќико од смртних синова не може да заузме Мегово место у ÷ркви а да тиме ÷рква не изгуби од Ьене светости и да не падне у страшну заблуду. јмин.[i]


[i] ѕреглед ÷ркве епархиЉе нишке, броЉ 1, Ќиш Љануар 1927, стр. 43-47.

—ветосавЪе

13 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0