Srpska

¬иртуелна реалност, виртуелни идентитети, реална зависност, реални проблеми

¬иртуелна реалност као тродимензионални свет креиран компЉутерски формираном фотореалистичном графиком и дигитализованим звуком може бити веома корисна ако се употреби у научне и едукативне сврхе: од помоЮи у медицинским експериментима, преко прегледа тродимензионалних архитектонских здаЬа за потребе студената до воЉних симулатора. ќна се, меРутим, данас далеко више користи у домену забаве.

ƒигитални »зазов. ѕутеви ’ришЮанства ” ÷ивилизациЉи Ѕинарног  ода / ѕрезвитер ќливер —уботиЮ. —тари Ѕановци; Ѕеоград: Ѕернар, 2012 ƒигитални »зазов. ѕутеви ’ришЮанства ” ÷ивилизациЉи Ѕинарног  ода / ѕрезвитер ќливер —уботиЮ. —тари Ѕановци; Ѕеоград: Ѕернар, 2012
—ви ми коЉи смо осамдесетих година двадесетог века играли видео-игре на спектрумима, комодорима, амигама и атариЉу, сеЮамо се колико нам Ље то било забавно и нико од нас неЮе реЮи да Ље у том погледу имао било каквих психолошких и физиолошких сметЬи или поремеЮаЉа идентитета, поготово ако Ље у близини куЮе био спортски терен. „ѕоремеЮаЉ“ се примеЮивао само у школском дневнику: видео-игре су биле веома забавне, а учеЬе ниЉе, па смо се некако сви чешЮе приклаЬали првоЉ вариЉанти, док Ље школско градиво трпело. ” меРувремену су видео-игре прешле дугачак пут, тако да данас имамо не само фотореалистичну графику и веродостоЉан звук, веЮ и могуЮност умреженог играЬа.

£едан од приЉатеЪа са коЉим сам краЉем осамдесетих година двадесетог века активно размеЬивао видео-игре скоро ми Ље рекао да Ље у ЉедноЉ играоници недавно доживео веома неприЉатно искуство. ” ЬоЉ се, стицаЉем околности, задесио управо када Ље неколико тимова играло Љедну популарну „пуцачку“ фотореалистичну игру умреженог типа: одлична тродимензионална графика и реалистичан звук коЉи човека преносе у улогу командоса коЉи треба да истреби чланове супарничког тима у виртуелном свету. ѕренеразила га Ље реакциЉа деце када у том виртуелном воЉном полигону Љедном од играча понестане мунициЉе, после чега постаЉе лака мета за другог: у играоници су се орили острашЮени узвици типа „доврши га“ и неки много гори, коЉи нису за Ъудске уши. ” фотореалистичном виртуелном окружеЬу, где Ље ратна атмосфера тако реална, овакав степен агресиЉе меРу наЉмлаРом популациЉом не само да запаЬуЉе, него и отвара озбиЪна питаЬа.

ѕроблематика виртуелне агресивности коЉа може бити пренета у реалне односе само Ље Љедна последица, и о томе постоЉе различита мишЪеЬа. »пак, основни проблем се опет тиче идентитета личности Ц како младих, тако и стариЉих. —етимо се научнофантастичног филма “отални опозив (Total recall), у коме главни Љунак жели да из досадне реалности побегне у неки други свет, у коме Юе имати други идентитет. ќво ниЉе ништа друго до жеЪа човека да преобрази себе и свет око себе, али на краЉЬе погрешан начин.

ЌиЉе ретка слика да човек после напорног радног дана ниЉе ни за друштвену мрежу ни за електронски форум, али зато Љедва чека да се наспава и потом урони у потпуно измишЪени виртуелни свет, у коме може да изабере идентитет коЉи му одговара. ј Љош ако има додатну технолошку опрему, попут VR-наочара или кациге, специЉалних рукавица и одличних звучника, веЮ Ље у потпуно другом свету маште. —авршени бег од реалности Ц у своЉоЉ сте куЮи, а опет далеко од Ье. «а православне хришЮане, меРутим, проблем Ље Љасно видЪив из перспективе подвижничког живота:

” овом конкретном случаЉу, поставЪа се и питаЬе до коЉе мере се оваЉ концепт [виртуелне реалности] може користити, а да не утиче на духовни живот и Ьегову здраву динамику. ѕревасходно се ово питаЬе поставЪа због чиЬеница да ѕравославЪе своЉим литургиЉско-подвижничким погледом на свет претендуЉе на Ьегов преображаЉ изнутра и у складу са Ьеговим природним назначеЬем и циЪем датим од Ѕога приликом ствараЬа света и човека, док концепт виртуелне реалности покушава да учини слично, али на Љедан споЪашЬи и краЉЬе неприродан начин, без икаквог подвига Ц практично из фотеЪе. » не само то, веЮ стварност „преображава“ тако што креира привиде и карикатуре настале у нечиЉоЉ машти коЉа Ље често под утицаЉем потпуно антихришЮанских идеЉа (пример су наЉновиЉе игре потпуно вулгарне тематике). ћожда Ље боЪе реЮи да виртуелна реалност, у смислу у ком Ље наведена, покушава не да преобрази реалност, веЮ да побегне од Ье тЉ. да омогуЮи тренутни бег од реалног живота и то право у илузиЉу, коЉа Ље, према светим ќцима, Љедно од оружЉа коЉом се нечастиви користи да би преластио (преварио) човека. ј да не говоримо о последицама неумерене фантазиЉе на исихастички живот коЉи треба да буде врхунац хришЮанског подвига.

(„¬иртуелна реалност“, „овек и информационе технологиЉе)

£асно Ље да се питаЬе трансформативног капацитета бинарне цивилизациЉе у овом случаЉу поставЪа у далеко заоштрениЉоЉ форми него у случаЉу друштвених мрежа. ѕаметан човек Юе одмах схватити да Ље у питаЬу не само велико губЪеЬе времена, веЮ и губЪеЬе идентитета уколико човек заиста „живи“ у свету виртуелне реалности.  аквог сад опет идентитета, резигнирано Юе узвикнути заклети игромани! «ар симулатори реалног света нису одлична прилика да се човек опусти? «ашто правити баба-роге од тога када сви знамо да Ље то измишЪени свет?!

Ќа страну то што реалност показуЉе да Ље меРу онима коЉи проводе време у виртуелном свету далеко више напетих него опуштених Ъуди (што побиЉа тезу о благотворном утицаЉу), далеко Ље веЮи проблем то што Ље сваким даном све више Ъуди коЉи размишЪаЉу о свом виртуелном статусу и даЪем решаваЬу виртуелних проблема не маЬе него о свом дневном послу и породичним обавезама.  ада начелница лабораториЉе позове стручну сарадницу да доРе у Ьен кабинет, а она одговори да стиже одмах, „само да залиЉе шаргарепу“ (коЉу у слободно време „залива“ у видео игри-симулатору на свом рачунару), онда то може бити и помало симпатично, мада Ље и симптоматично. јли када све доРе до тога да жена затражи развод због тога што Ље супруг непрестано у виртуелном свету електронских игара и симулатора или када некога мораЉу да воде на клинику за одвикаваЬе од видео-игара, онда се коначно схвати да Ље да постоЉи неки озбиЪан проблем у тим неозбиЪним стварима. » да напоменем: сва три наведена случаЉа су реални догаРаЉи коЉи су се десили у претходних неколико година.

ƒа се можда крене превентивно, почевши од забране видео-игра за наЉмлаРи узраст? «абране никада нису донеле нити Юе донети добро, и то Ље дубоко погрешан пут: ако деца не буду играла видео-игре у своЉоЉ куЮи, играЮе их у играоници или код другара. ј некако Ље и лицемерно да им бранимо играЬе видео-игара управо ми коЉи смо то исто чинили када смо били у Ьиховом узрасту. ƒалеко Ље боЪе уложити труд у то да се скрати време проведено испред монитора и пронаРу „нормалне“ видео-игре, такве да се и родитеЪи могу поиграти заЉедно са децом. “име се избегава малочас поменуто искушеЬе „дигиталног индивидуализма“, где су сви Љедни поред других, а опет су далеко. » не само то: постоЉи велики броЉ видео-игара у коЉима наЉмлаРи могу доста тога да науче Ц из страног Љезика, историЉе, природних наука, ... «ашто то не искористити?

” домену хришЮанског живота, дакле, основни проблем ниЉе у томе што се све више поЉавЪуЉу игре болесне тематике, у коЉима Ље циЪ да будете што веЮи грешник (у игри Seven Sins (—едам грехова) то Ље чак и експлицитни циЪ) Љер Юе дете са здравим осеЮаЉем за етику и естетику (коЉе треба да стекне од родитеЪа) такве видео-игре свакако заобиЮи. √лавни проблем Ље у фиксираЬу менталног апарата на „фине“ илузиЉе, коЉе временом преузимаЉу пажЬу и мисао, што Ље проблематично и код младих и код старих.

 ада Ље човек дуго везан за виртуелну реалност, ум Ље на неки начин паралисан огромним приливом података из света маште и не може да обавЪа функциЉу централне спознаЉне тачке нашег биЮа, оне тачке коЉа служи да се човек реално преобрази у светлости ЅожиЉих енергиЉа. ƒругим речима, сваки човек дефинитивно вапи за преображаЉем себе и реалности око себе, али за то Ље потребан напор воЪе, док Ље виртеулна реалност симулакрум тог подвига и даЉе привиде преображаЉа, без икаквог напора. «бог тога и Љесте толико примамЪива.

 ада се човек препусти свету виртуелне реалности, као последица се понекад ЉавЪа и своЉеврсна технолошка зависност. ќна Ље постала актуелна у тоЉ мери да увелико постоЉе специЉализоване клинике коЉе се баве отклаЬаЬем зависности од виртуелне сфере. “акве институциЉе су свакако потребне и рекло би се да даЉу резултата, али Ц као у случаЉу сваке врсте зависности Ц клинике су само додатни механизам оздравЪеЬа, док главну улогу има искЪучиво наЉближе окружеЬе.

«а хришЮанина Ље наЉважниЉе да има Љасну представу о своЉоЉ онтолошкоЉ зависности према Ѕогу, коЉа Ље Љедина природна зависност, за разлику од сваке друге, те и технолошке. “а онтолошка зависност Ље Љедина коЉа ослобаРа човека, што се види на примеру светитеЪā, Ъуди у правом смислу те речи, чиЉа се слобода испоЪавала искЪучиво у жеЪи да живе по воЪи ЅожиЉоЉ. «а Ьих Ље живети без ’риста √оспода Љеднако не живети. “а врста „зависности“ се код сваког истинитог хришЮанина види у сталноЉ жеЪи да буде у заЉедници са Ѕогом и потреби за редовним причешЮиваЬем, што Ље слично потреби узимаЬа хране и пиЮа у телесном смислу.  ада би наркомани у дубини свога биЮа осетили ту врсту зависности, никада се не би поново латили дроге. »сто важи и за зависнике од садржаЉа виртуелне реалности Ц човеку коЉи Љедном осети драж благодати ЅожиЉе свака створена светлост изгледа као мркли мрак:

”лазеЮи у свет виртуелне реалности и потпуно замеЬуЉуЮи аутентичан начин живота, млади Ъуди у коришЮеЬу дигиталних технологиЉа виде начин оствариваЬа свога биЮа. ќно што Ље за хришЮанина оствариваЬе иконе ЅожиЉе кроз литургиЉски живот у заЉедници Ъубави коЉи преображава постоЉеЮу реалност светотаЉински Ље уводеЮи у есхатон, за технолошке зависнике Ље „причешЮиваЬе“ празним садржаЉем виртуелне реалности коЉу они прихватаЉу уместо пуноЮе литургиЉске заЉеднице са Ѕогом и ближЬима. ”место потпуног оствареЬа слободне воЪе, временом долази до Ьене парализе.

’ришЮанину Ље Љасно да Ьегово биЮе припада створеноЉ егзистенциЉи те да Ље без наЉприсниЉе заЉеднице са Ќествореним избавЪеЬе од смрти немогуЮе. »ако Ље свестан потпуне онтолошке зависности од Ѕога, на воЪном плану потпуно слободно тежи прожимаЬу Ќествореним енергиЉама стремеЮи ка тачки обожеЬа када Ьегова воЪа постаЉе „ƒа“ воЪи ЅожиЉоЉ и остваруЉе боголикост по благодати.  од зависника од виртуелне реалности све Ље супротно: некритичким односом према технологиЉи постепено се утемеЪуЉе свест базирана на виртуелноЉ реалности коЉа блокира аутентичан однос према човеку и Ѕогу, везуЉуЮи створену егзистенциЉу за створене енергиЉе и правеЮи безизлаз смрти. ¬рхунска слобода, слобода синовског „ƒа“ у заЉедници Ъубави коЉу сваки хришЮанин тежи да успостави у односу према Ѕогу и коЉа се очитуЉе у слободном испуЬаваЬу заповести ЅожиЉих, у свету зависника од виртуелне реалности тако задржава само Љедносмерност, али према смрти, уместо ка ∆ивоту.

(„ѕроблем зависности од дигиталних технологиЉа“, „овек и информационе технологиЉе)

ѕостоЉи и Љедан практичан начин живота коЉи ниЉе толико везан за религиЉску припадност колико за однос са ближЬима, и коЉи помаже да се ублажи проблем технолошке зависности. –ешеЬе Ље у отворености, спонтаности и креативности наЉближе околине технолошког зависника, односно Ъуди коЉи га окружуЉу: у отворености за физичку комуникациЉу, као супротности затвараЬу у електронски свет; у спонтаности у физичкоЉ комуникациЉи, насупрот механизованом деловаЬу електронске сфере; у креативности у физичкоЉ комуникациЉе, насупрот рутинизираним навикама и рефлексним радЬама у виртуелном свету.

ѕоменута стариЉа сестра девоЉчице коЉа по цео дан седи у своЉоЉ соби удубЪена у рачунарски екран вероватно се ниЉе сетила да буде толико отворена, спонтана и креативна и да купи омиЪени колач своЉе млаРе сестре, позове Ље на терасу и поведе разговор о неким занимЪивим питаЬима. ¬ременом би формирала нови обичаЉ, као антипод обичаЉности укЪучиваЬа рачунара и одласка на друштвену мрежу или уласка у виртуелни свет. »сто Ље и са одраслима: познаЉем млади брачни пар коЉи Ље имао изузетну навику да свако вече, пошто заврши све своЉе обавезе, седне на терасу и ако ништа, оно бар десетак минута заЉедно посматра звезде, у необавезном разговору. “аЉ осеЮаЉ приЉатне тишине у заЉедништву са воЪеном особом пред оком небеских светила не може да пренесе ни наЉсавршениЉи виртуелни симулатор. Ѕаш због те Љединствености и непоновЪивости таЉ обичаЉ и Љесте важан.

ѕотребно Ље, дакле, открити радост и чари физичког контакта, незаменЪивост директног погледа у очи, стиска руке или бар заЉедничког испиЉаЬа чаЉа уз омиЪени кекс. «а почетак, дакле, довоЪно Ље радити на добрим навикама и на добром поретку, а у питаЬу су углавном веома Љедноставне ствари. «а почетак, никада не прекидаЉмо живи разговор са другим човеком зато што нас у том тренутку неко позива на мобилни телефон или зато што само кренули да „освежимо“ своЉ саЉт. Ќе само зато што Ље непристоЉно чинити другачиЉе, веЮ и зато да бисмо очували могуЮност узрастаЬа у аутентичну личност.

¬ажно Ље себе и своЉе „технолошке“ навике увек изнова преиспитивати. –ецимо, ако веЮ морамо да пратимо мас-медиЉе да бисмо били информисани о догаРаЉима из друштвеног живота, поставимо себи питаЬе да ли “¬ приЉемник мора баш стално бити укЪучен и реметити могуЮност разговора у тишини. «ар баш морамо да слушамо све те рекламе коЉе прекидаЉу пренос онога што смо заиста изабрали да гледамо? » зар Ље велики подвиг искЪучити даЪинским управЪачем звук када доРе пет рекламних минута и попричати са особом коЉа седи поред нâс?

—ве у свему, ако треба бирати измеРу тога да се време проведе на динамичним друштвеним мрежама и у узбудЪивоЉ виртуелноЉ реалности, са Љедне стране, или са познатим, често монотоним Ъудима из свакодневног живота, са друге, треба изабрати жив и реалан однос. ќво стога што Ље прво лако и не изграРуЉе, док друго захтева подвиг општеЬа и напор аутентичне комуникациЉе, али Ље зато темеЪно за наше биЮе. “ада не „монтирамо“ реалност, попут филмског режисера, веЮ Ље живимо у пуноЮи.

13 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0