Srpska

—енке над савешЮу или сиромаштво културних ЉаЬичара

††

††††

Ќеки Ъуди су толико сиромашни, да немаЉу ништа осим новца

√алу √алина

—рпско-руско братство печаЮено Ље вековима, често и крвЪу заЉеднички проливеноЉ против истих неприЉатеЪа. “и неприЉатеЪи чинили су и чине све да нас што више удаЪе и раздвоЉе, наЉчешЮе преко наше европезиране и позападЬачене интелигенциЉе.  ао да су западни сатанисти услед незауставЪивог воЉног ЉачаЬа –усиЉе осетили да губе тло под ногама, па пред своЉу пропаст очаЉнички покушаваЉу направити што више смутЬе у српском роду Ц Љедином истинском, вековном савезнику руског народа. ѕрЪави —орошев новац на коЉи пЪуваЉу и римокатолици ћаРари, поново Ље убачен у великоЉ количини у —рбиЉу као и приликом финансираЬа издаЉничке олоши из покрета „ќтпор“. ƒанас се тим прЪавим новцем финансираЉу дубоко антисрпски и антируски проЉекти, од коЉих Ље Љедан и одвратна сериЉа коЉа ружи руске избеглице пристигле у —рбиЉу измеРу два рата. »стинска уметност не може бити заснована на манипулациЉама и лажима и као неко ко се озбиЪно бавио питаЬем реке руских избеглица коЉе су пристигле у српске краЉеве измеРу два рата, не могу овакво „стваралаштво“ другачиЉе назвати осим Ц културним ЉаЬичарством! Ќо, неЮу да се бавим културним ЉаЬичарима, нити Ьиховим неделима, поколеЬа Юе свачиЉе дело или недело непогрешиво оценити, хоЮу да изложим колико Ље то могуЮно у Љедном тексту ограниченог формата, шта Ље заиста за српски род представЪао таЉ талас руских избеглица коЉи Ље тада запЪуснуо српске земЪе.  о жели, може опширниЉе о томе да чита у другом делу мог српско-руског диптиха, у кЬизи „«наменити –уси у србскоЉ историЉи“.

†††† *†††††††† *†††††††† *

—утрадан по добиЉаЬу ултиматума од стране јустро-”гарске, регент јлександар  араРорРевиЮ Ље писао –уском ÷ару ЌиколаЉу II: “” овим мучним тренуцима £а износим осеЮаЉе —вога Ќарода коЉи преклиЬе ¬аше ¬еличанство да се заинтересуЉе за судбину  раЪевине —рбиЉе”. ”очи обЉаве рата од стране јустро-”гарске, ЌиколаЉ II Љош увек гаЉи наду у могуЮност мирног регулисаЬа проблема, али на краЉу писма истиче: “јко пак не успемо, упркос наше наЉискрениЉе жеЪе, нека ¬аше ¬еличанство буде уверено да ни у томе случаЉу –усиЉа неЮе напустити —рбиЉу”. » витешки руски ÷ар Ље одржао реч, иако га Ље то коштало и круне, и државе и сопственог живота и живота своЉих наЉближих. » витешки српски  раЪ никада ниЉе заборавио шта Ље –усиЉа учинила за —рбиЉу и учинио Ље све да се десетине хиЪада руских избеглица у —рбиЉи осеЮаЉу као у своЉоЉ ќтаЯбини, не желеЮи до краЉа живота да призна безбожни комунистички режим у ћоскви одговоран за убиство последЬег ѕравославног ÷ара. ј они незнавени —рби коЉи уместо главе на раменима носе —орошев “¬ екран па питаЉу Ц а када су то нама –уси помогли? Ц нека прочитаЉу следеЮе речи светог српског владике ЌиколаЉа: „ƒуг, коЉим Ље –усиЉа задужила српски народ 1914. године, тако Ље велики, да га векови и покоЪеЬа не могу одужити. “о Ље дуг Ъубави, коЉа повезаних очиЉу иде у смрт за спасеЬе свога ближЬега.”

 ада Ље ѕетар ¬елики послао учитеЪа —уворова у —ремске  арловце, вероватно ни сам ниЉе био свестан шта Юе таЉ градиЮ и —рпска ћитрополиЉа коЉа Ље настала у Ьему, значити за духовни опстанак српског православног рода. “акоРе, талас руских избеглица коЉи Ље запЪуснуо —рбиЉу после крвавог граРанског рата у –усиЉи, био Ље насушно потребан —рбиЉи десеткованоЉ у два Ѕалканска и ѕрвом светском рату.

 ао што Ље после двовековног “атаро-ћонголског нашествиЉа, –усиЉи по ослобоРеЬу од ропства насушно био потребан талас српске духовне и интелектуалне елите коЉу Ље запЪуснуо после пада ÷ариграда и —медерева, тако Ље и после Ѕалканских и ѕрвог светског рата —рбиЉи био насушно потребан талас руске духовне и интелектуалне елите коЉи Љу Ље запЪуснуо после ќктобарске револуциЉе и крвавог граРанског рата. » без рата и страшних страдаЬа —рбиЉа Ље била сеЪачка земЪа са малим броЉем квалификованих кадрова у било коЉоЉ друштвеноЉ, културноЉ или научно-просветноЉ области, па Ље долазак великог броЉа висококвалификованих и висококвалитетних кадрова из –усиЉе, за —рбиЉу двадесетих година двадесетог века био истински “дар са Ќеба”. ѕосле Ѕалканских и ѕрвог светског рата —рбиЉа Ље практично била остала без учитеЪа, лекара, инжеЬера, свештеникаЕ и –уси су у великоЉ мери надокнаРивали таЉ недостатак. ќко 200 “–уских колониЉа” постоЉало Ље у  раЪевини £угославиЉи, а наЉзначаЉниЉе су биле у Ѕеограду, Ќовом —аду, ѕанчеву, ЅелоЉ ÷ркви, Ќишу, «емуну, ¬еликом Ѕечкереку,  рагуЉевцуЕ ћноштво наЉразличитиЉих руских организациЉа у свим областима друштвеног живота Ц црквено-просветних, друштвено-политичких, хуманитарних, научних, воЉних, спортских, као и професионалног карактера, културних, кЬижевних, уметничких, издавачко-просветнихЕ Ц егзистирало Ље у српским земЪама у том периоду. Ќема области друштвеног, државног, научног, уметничког и културног живота у коме руске избеглице у —рбиЉи нису оставиле неизбрисив печат. ќ некима се данас веома мало зна, па и ова кЬига представЪа покушаЉ да се Љедан броЉ тих великих Ъуди сачува од заборава. ЌавешЮемо податке и нека значаЉна имена руских стваралаца у разним областима свог интересоваЬа, свесни да Ље немогуЮе и поброЉати, а камоли описати, сва достигнуЮа тих руских избеглица у српскоЉ земЪи.

ѕрема статистичким подацима, око 75% руских избеглица у —рбиЉи имали су средЬе или више образоваЬе (локално становништво у тадашЬоЉ —рбиЉи било Ље измеРу 50 и 80% неписмено). —амо у Ѕеоград доселило се око 10 хиЪада –уса и брзо Ље на квалитетно виши ниво подигнуто универзитетско образоваЬе у српскоЉ престоници, ницали су научни институти, факултети, различите оперске, балетске и остале уметничке групеЕ јли не само Ѕеоград Ц у доброЉ мери захваЪуЉуЮи руским професорима, факултети се отвараЉу и у Ќовом —аду, —уботици, —копЪуЕ

÷рква. “реба истаЮи да Ље —рпска ѕравославна ÷рква представЪала убежиште “—абору руских епископа” и “¬ишоЉ ѕривременоЉ –ускоЉ ÷ркви у иностранству”. —инод —ѕ÷ Ље дао аутономиЉу –ѕ÷« у  раЪевини £угославиЉи, па Ље све до 07.09.1944. године –ѕ÷« у £угославиЉи имала своЉ ѕривремени јрхиЉереЉски —инод и ≈пископски савет. –ѕ÷« Ље у  раЪевини £угославиЉи имала своЉу званичну штампу, своЉе локалне црквене парохиЉе и свештенослужитеЪе. ” многим српским храмовима певали су заЉеднички српско-руски хорови, мноштво диригената били су управо –уси коЉи су ƒуховну академиЉу завршили у ÷арскоЉ –усиЉи, српске богословиЉе биле су препуне руских професора и тешко Ље мерЪив Ьихов допринос развоЉу српске православне мисли. —а доласком комунизма и у —рбиЉу и радикалног заокрета у ставу државе према ÷ркви, посебно значаЉну улогу у очуваЬу вере у српском народу одиграли су ти монаси, диригенти српско-руских хорова, деца свештеника, воЉника, козака, предавачаЕ

ќко 15 српских фрушкогорских манастира били су у рушевинама по завршетку ѕрвог светског рата и у многа братства су примани руски монаси (£азак, ¬рдник, √ргетег, Ѕеочин, Ўишатовац, ѕривина глава и други). —рпско женско монаштво нарочито Ље било при издисаЉу па Ље долазак великог броЉа руских монахиЬа увелико допринео обнови и препороду женског монаштва у фрушкогорским манастирима, па и читавоЉ —рбиЉи. “ако Ље 1920 године у Ќово ’опово смештено око 80 монахиЬа —ветобогородичиног манастира Ћесна из бивше ’олмско-¬аршавске епархиЉе на челу са схиигуманиЉом ≈катерином коЉа Ље и основала обитеЪ (1850-1925 Ц у световном животу Ц графина ≈вгениЉа Ѕорисовна ≈фимовскаЉа) и игуманиЉом Ќином (ЌаталиЉа √ригоревна  осаковскаЉа 1874-1949). ћонахиЬе су пред црвеном пошасти из ЅесарабиЉе избегле у —рбиЉу носеЮи са собом чудотворну икону ѕресвете Ѕогродице. ” обновЪени од стране игуманиЉе ћеланиЉе и Ьеног сестринства манастир  увеждин, такоРе Ље 1923. године стигло двадесетак руских монахиЬа. ” ’опову Ље 1925. године уз учешЮе и благослов ћитрополита јнтониЉа ’раповицког одржан “реЮи конгрес –уског ’ришЮанског —тудентског ѕокрета (–’—ѕ). ћноги касниЉе познати делатници –ѕ÷ попут о.—ергиЉа Ѕулгакова, —.Ћ. ‘ранка, ¬.¬. «енковског, Ћ.ј. «андере, —.¬. “роицког, √.√.  уЪмана и других, узели су учешЮе на том конгресу.

” —рбиЉи Ље (нарочито у ‘рушкогорским манастирима) боравио и одреРен броЉ руских архиЉереЉа: јрхиепископ ћински √еоргиЉ (у  рушедолу и –аваници), јрхиепископ „еЪабински и “роЉицкиЉ √аврил (Ѕешеново, Ўишатовац, √ргетег), јрхиепископ ¬оЪински и ∆итомирски ≈влогиЉ (√ргетег), ≈пископ  урски и ќбоЉански “еофан (£азак и Ќово ’опово), јрхиепископ £екатеринославски и Ќовомосковски √ермоген (Ќово ’опово и √ргетег), ≈пископ —евастопоЪски ¬ениЉамин (руски манастир ћиЪково).

ѕоменуто ћиЪково Ље посебно значаЉан манастир, у Ьему Ље замонашен будуЮи светитеЪ —вети £ован ЎангаЉски, као и Љедан од наЉвеЮих српских стараца двадесетог века отац “адеЉ, а игуман манастира јмвросиЉ био Ље Љедан од последЬих послушника ќптинске пустиЬе. ” ћиЪково Ље често долазио и ћитрополит јнтониЉе ’раповицки и остали Љерарси –ѕ÷. ћонаштво манастира ћиЪково 1940. године прелази у манастир “уман (1940-1945).

Ќаука и култура. «а почетак, наводимо имена руских научника коЉи су постали српски академици, уз извиЬеЬе ако смо некога изоставили: ј.ƒ. Ѕилимович,  .ѕ. ¬оронец, ».√. √рицкат, —.ћ.  уЪбакин, ¬.ƒ. Ћаскарев, √.ј. ќстрогорскиЉ, Ќ.Ќ. —алтиков, ‘.¬. “арановски, ¬.¬. ‘армаковски, £.ћ. ’литчиЉев, а дописни чланови ≈.¬. —пекторскиЉ и Ќ.ј. ѕушин.

” —рбиЉи Ље основано и –уско научно друштво чиЉи Ље први председник био академик —пекторски, па сматрам да Ље пригодно цитирати самог —пекторског: “Е–уски научници одлазили су у изгнанство празних руку, али пуна срца. ќни нису носили са собом кофере напуЬене материЉалним добрима, веЮ —¬≈“» ѕЋјћ≈Ќ –”— ќ√ ƒ”’ј. » прва Ьихова брига приликом удомЪаваЬа у туРини, била Ље да не угасе таЉ дух, да га сачуваЉу и предаЉу га новим покоЪеЬима”.

» то нису биле пусте речи, читав низ српских научних института коЉи су преносили и до данашЬег дана преносе знаЬа новим покоЪеЬима, основали су или били меРу оснивачима руски професори. ≈нтомолошког института Ц £.Ќ. ¬агнер, «оотехничког Ц ».ѕ. ћарков, ѕоЪопривредног Ц “.¬. Ћокот, »нститута за вештачка Рубрива Ц Ќ.». ¬асиЪев, »нститута за изучаваЬе земЪишта Ц ј.». —требут, »нститута за ћикробилогоиЉу Ц —.Ќ. ¬иноградски итд. ћноштво руских професора предавало Ље измеРу два рата на техничким факултетима, као и на ‘илозофском, ѕравном и Ѕогословском факултету. ƒа наведемо неке од Ьих: ≈.¬. јничков, ѕ.ћ. Ѕицили, Ќ.Ћ. ќкуЬев, ¬.ј. –озов, —.¬. “роицкиЉ, ≈. . ≈лачич, √.¬. ƒемченко, ћ.ѕ. „убинскиЉ, ѕ.Ѕ. —трувеЕ

ѕоред рада у високошколским институциЉама, велики броЉ –уса радио Ље и у српским средЬим и основним школама. —амо у ¬оЉводини Ље измеРу два рата у средЬим школама предавало више од 350 руских предавача. —личан броЉ руских наставника радио Ље и у централноЉ и ЉужноЉ —рбиЉи. ” меРуратном периоду Ље више од 20 –уса само у “ћатици —рпскоЉ” публиковало више од 200 огледа, рецензиЉа, чланака о кЬижевности, социологиЉи, економиЉи, праву, словенскоЉ културиЕ “—авез руских писаца и новинара” коЉи Ље основан 1925. године броЉао Ље преко 200 чланова. ѕрипадници “–уског београдског круга” оставили су у меРуратном периоду нарочито дубок траг на целокупну српску културну делатност (ƒа напоменемо да су они радили и на промоциЉи српског, а не само руског избегличког песништва, па су у Ѕеограду 1933. године песници из “–уског београдског круга” на руском Љезику издали “јнтологиЉу нове Љугословенске лирике”). ƒа наведемо нека наЉпознатиЉа имена: Ѕек —офиЉев, £уриЉ Ѕорисович, √аЪски ¬ладимир Квович, √.». √еоргиЉевна, ѕлетЬев ¬ладимир, —ердЉуков јлександар, “аубер Ћеонид, Ўтаковски јнатолиЉ, —кринченко ƒмитриЉ, –аботин ¬ладимир, »ваников ћихаил ƒмитриЉевичЕ

–уски историчари такоРе су оставили дубок траг у српскоЉ историографиЉи: √.ј. ќстрогорски, ј.¬. —оловЉева, ‘.¬. “арановски, —.ћ.  уЪбакин, ѕ.Ћ. ѕогодина, Ќ.Ћ ќкуЬева, ».Ќ. √оленишЮева- утузова, ¬.ј. ћошина, ј. . £елачич, ».√. √рицкат, ћаЉевски ¬ладислав, ѕолчанинов –остислав, Ћав —ухотин, —ергеЉ —мирновЕ

«ахваЪуЉуЮи мноштву руских врсних преводилаца, у —рбиЉи су измеРу два рата штампана сабрана дела многих бесмртних писаца “«латног” и “—ребрног” века руске кЬижевности, попут ƒостоЉевског, „ехова, ќстровског, “ургеЬева, £есеЬинаЕ —амо “ЅраЮа √рузинцеви” су у Ќовом —аду штампали кЬиге преко 80 руских писаца. ћало Ъуди данас у —рбиЉи зна да Ље чувену “ѕросвету” практично основао –ус јнатолиЉ »ванович ѕрицкер 1926. године. “а традициЉа Ље наставЪена и после рата, па ЋидиЉа ¬ладимирнова «атворницкаЉа Ц —уботина данас представЪа бисер српског преводилаштва. ќна Ље преводила √огоЪа,  узмина, ЅуЬина, –емизова, ћерешковског, »ванова, ЅрЉусова, ÷ветаЉеву, јхматову, —ологуба, ѕастернака, ЋеонтЉева, –озанова, Ўкловског, ‘лоренског, ∆ирмунског, јЉнхеЉнбаума, јвербинцева, Ћихачева, ћеЬа, —олжеЬицина, Ќабокова, Ѕитова, ¬оЉновича, “. “олстоЉа,Е морам да се зауставим и да као преводилац са руског Љезика поцрвеним од стида.

–уско издаваштво било Ље веома Љако у  раЪевини —’—, али измеРу 80 и 90% на просторима данашЬе —рбиЉе. —амо на руском Љезику руска емиграциЉа штампала Ље око две хиЪаде кЬига и брошура и око 320 различитих периодичних издаЬа. ѕознати истраживач живота руске емиграциЉе јлексеЉ јрсеЬев у своЉоЉ кЬизи “–усские в —ербии”, Ѕеоград 1999, пише да Ље измеРу два рата само у Ѕеограду постоЉала 21 руска библиотека, а у Ќовом —аду 7, ЅелоЉ ÷ркви 4, —ремским  арловцима 2, Ќишу 2, ѕанчеву 2 итд. јрсеЬев наводи и рачуницу по коЉоЉ Ље у Ѕеограду измеРу 8 и 12 хиЪада –уса имало на располагаЬу веЮи броЉ кЬига од онога коЉим Ље располагала Ќародна библиотека —рбиЉе чиЉи Ље кЬижни фонд премашивао 212 хиЪада томова кЬига. –уска Љавна библиотека у Ѕеограду направЪена Ље 1920. године. Ќа почетку Ље била у згради  раЪевске —рпске академиЉе наука и поседовала Ље велики кЬижевни фонд, коЉи Ље непрестано попуЬаван куповином и добиЉаЬем нових кЬига. ѕосле пресеЪеЬа у завршену зграду „–уског ƒома »мператора ЌиколаЉа II“, у Ьен фонд се улило неколико библиотека руских установа Ц —авез руских писаца и новинара Ђ«емгораї (12 хиЪада томова), –уско-српска мушка гимназиЉа, —авез руских инжеЬера, –уска ратна организациЉа и део купЪених кЬига Ћеонида јндреЉева у ‘инскоЉ библиотеци. Ѕила Ље то наЉвеЮа руска библиотека изван граница –усиЉе, али на жалост, приликом ослобаРаЬа Ѕеограда 1944. године (под никад утврРеним околностима) изгорео Ље скоро целокупан кЬижни фонд ове грандиозне руске библиотеке.

Ќа естрадном поЪу, руски уметници су били углавном окупЪени око часописа “ћедуза” и Ьихов допринос развоЉу српске опере, балета, драме и музичког поЉаЬа као и педагогиЉе у тим жанровима, Љедноставно Ље немерЪив. «ахваЪуЉуЮи руским режисерима, нису само Ѕеоград и Ќови —ад имали своЉе театре, него су позоришне трупе постоЉале и у —омбору, ¬еликом Ѕечкереку, Ќишу, ¬ршцу,  рагуЉевцу, —уботици, ѕанчеву,  икинди, —ремскоЉ ћитровициЕ „увена Ље измеРу два рата била руска музичка породица —латин (““рио —латин”), а огроман допринос –уса огледао се и у изучаваЬу православног црквеног и хорског поЉаЬа, као и организациЉама многоброЉних духовних концерата широм српских земаЪа. ƒиректор “£угоконцерта” био Ље £.ј. ∆уков, а у балетскоЉ, драмскоЉ и музичкоЉ уметности посебан траг оставили су £.ƒ. ѕоЪакова, Ќ.Ќ. јрхипов,  .Ћ. »саченко, Ќ.¬.  ирсанова, £.Ћ. –акитина, «.√. √рицкат, —.√. √ушЮин, “. . ѕоклонскаЉа, Ќ.Ќ. ѕетин, ‘.ћ. ѕетровнаЕ

” сликарству и скулпторству –уси су такоРе оставили дубок траг. —ветску славу стекла су три руска сликара роРена у Ѕеограду Ц Ћеонид ЎеЉка, ќЪа »ваЬицки и »гор ¬асиЪев. —амо у Ѕеограду Ље измеРу два рата стварало преко 30 руских сликара и 5 скулптора. ѕастухов,  олесников, Ћожечникова, Ўелоумова, —основски Ц пунили су изложбене салоне српске престонице, а посебно Ље била позната група “ руг” коЉа Ље 1930. године у Ѕеограду организовала “¬елику изложбу руске уметности”. ѕознати су били и руски скулптори ¬ерховски и «агородЬук, као и графичари из “Ѕеоградског круга комикса” √.ѕ. Ћобачева, —.—. —оловЪева,  . .  узЬецова, ».». Ўеншина, Ќ.ѕ. ЌавоЉева, ј.Ѕ. –анхер. Ќа плану фрескописаЬа руски уметници су такоРе оставили дубок траг у многоброЉним српским светиЬама, а велики допринос развоЉу српске уметничке фотографиЉе дао Ље √.¬. —кригин.

Ўта реЮи за област архитектуре? ѕре доласка руских избеглица, српска престоница Ље била варош са Љедноспратним и двоспратним куЮама, без посебних архитектонских вредности. ƒолазак великог броЉа врхунских руских архитекти школованих у –ускоЉ ÷аревини довео Ље до изградЬе на хиЪаде обЉеката проЉектованих од стране тих руских архитекти, па Ље “Љедноспратни” Ѕеоград доживео муЬевити развоЉ. —амо у »сториЉском архиву Ѕеограда сачувано Ље преко 2 хиЪаде проЉеката руских архитеката коЉи су живели у Ѕеограду. ћноштво храмова, амбасада, банака, архива, болница, позоришта, студентских домова, воЉних и индустриЉских комплекса, споменика, мемориЉалних гробЪа, поликлиника, школа, пошта, куЮа, приградских вила и осталих различитих обЉеката, изграРени су према проЉектима руских архитеката. £ош у –усиЉи велико име стекли су бесмртни ЌиколаЉ ѕетрович  раснов и —ергеЉ ЌиколаЉевич —мирнов (о коЉима Юемо посебно писати у кЬизи), јндросов, ‘етисов, Ѕаумгартен, јмосовЕ ћноштво архитеката се школовало у –усиЉи али тек у —рбиЉи су стекли велико име попут ¬еловског, Ћукомског,  оваЪевскогЕ ћноги познати руски архитекти стекли су код нас образоваЬе, попут –ика, ћакмеЉева, ћедведева, —амоЉлова,  рата, јнагностаЕ Ќа проспектним материЉалима изложбе “–уске архитекте у Ѕеограду” коЉа Ље 1998. године одржана у Ѕеограду, ћоскви и ѕетрограду, речено Ље следеЮе: “ћоже се са пуним правом реЮи да су архитектонски облик Ѕеограда измеРу два светска рата формирале управо руске архитекте и граРевинари”.

” периоду од 1919 до 1938. године “ехнички факултет у Ѕеограду Ље завршило 1771 студент, а више од 25% (451) тих инжеЬера били су –уси. ¬еЮ 1920. године у Ѕеограду се оснива чувени “—авез руских инжеЬера”. ƒа поменемо само неке значаЉне Ъуде и проЉекте настале у овом удружеЬу: ѕ.». ¬андровскиЉ Ц проЉектант хидро-система ƒунав-“иса-ƒунав, √.ј. ¬оробЪев Ц технички директор “»вана ћилутиновиЮа”, √.√. √рицкат Ц проЉектант великог броЉа наЉважниЉих водовода у земЪи и дугогодишЬи директор “Ѕеоградског водовода”Е

Ќеизбрисив траг у развоЉу српске агрономиЉе (пионири у развоЉу српске генетике, агрокултуре и истраживаЬа земЪишта били су руски научници) оставили су руски научници и делатници попут више пута одликованог научника светског гласа ¬иктора  арловича ЌеЉгебауера коЉи Ље први картографисао тло ¬оЉводине, затим ту су и —.ј. ¬иноградскиЉ, ј.ј. –отов, £.ј. ƒеркачев, ћ.Ќ. ћаксименко, Ќ.ѕ. ‘емелизи, ¬.». “олстоЉЕ«а ствараЬе и славу знаменитог ѕоЪопривредног института у Ќовом —аду, такоРе су “криви” –уси: √ибшман £евгениЉ ¬ладимирович,  исловскиЉ —.ј. (творац десетина сорти пшенице, овса, Љечма и граха), ѕолински Ќ.Ќ. (велики стручЬак за семена)Е

ѕилоти, авио-техничари, авио-конструктори, метеоролози (само у »карусу радило преко 30 –уса) били су пионири српске авиЉатике. Ћегендарни пилот —.ћ. ”варчев коЉи Ље 1918. године из ‘ранцуске позвао руске пилоте да се упишу као српски добровоЪци и Ћобач-∆ученко Ц творац цивилног авиона “–есава”, уписани су у прву српску ескадрилу у ¬ертекопу коЉа Ље учествовала у борбеним акциЉама. ѕрва српска авиокомпаниЉа “јеропут” основана Ље 1927. године. »мала Ље само троЉицу пилота Ц све троЉица су били –уси (¬.». —трижевски, ¬.ћ. Ќикитин, ћ.—. £арошенко). ” “јприлском рату” 1941. године, хероЉски Ље погинуло неколико руских пилота у саставу £угословенске ратне авиЉациЉеЕ

ќ руским медицинским конвоЉима током ѕрвог светског рата изашла Ље и на српском Љезику одлична кЬига √алине »горевне Ўвецове “–уска добротворна помоЮ —рбиЉи” коЉа нам показуЉе какво су изузетно и умеЮе и пожртвованост тада показивали припадници руских медицинских конвоЉа у —рбиЉи. ћеРутим, српска страдаЬа су била тако застрашуЉуЮа, да Ље упркос помоЮи, рат преживело свега 593 лекара. » кад ЉоЉ Ље то било толико потребно, —рбиЉа “добиЉа” 440 лекара из –усиЉе, од чега су Ьих 16 били професори ћедицинског факултета у –усиЉи, а у —рбиЉи су измеРу два рата радиле и “–уске поликлинике”. —упруга амбасадора “рубецког, ћариЉа “рубецка, била Ље на челу Љедне велике руске хуманитарно-медицинске мисиЉе током ѕрвог светског рата.

√рехота би било не поменути и “велику троЉку” руске дипломатиЉе из периода Ѕалканских ратова и ѕрвог светског рата Ц ’артвига, “рубецког и Ўтрандмана. ЌиколаЉ ’енрикович ’артвиг, коЉи Ље у до данас неразЉашЬеним и сумЬивим околностима напречац умро у просториЉама јустро-”гарског конзулата у Ѕеограду у тренуцима када Ље донет ултиматум —рбиЉи, био Ље вероватно наЉомиЪениЉи страни дипломата у историЉи српске државности. Мегови критичари у ѕетрограду говорили су да он делуЉе више као представник —рбиЉе на руском двору, него као посланик –усиЉе на српском. —рпске дипломате су руским дипломатама поводом честих сусрета ’артвига са ѕашиЮем (познато Ље да су они имали импозантне браде) говорили у шаЪивом тону: “наша брада се састала са вашом брадом”. —воЉу одбоЉност према јустро-”гарскоЉ и ≈нлескоЉ ’артвиг уопште ниЉе скривао, а —рбе Ље заиста доживЪавао као Љедан, апсолутни братски народ са –усима. ќ “рубецком и Ўтрандману опширниЉе сам писао у поменутоЉ кЬизи, овде само да додам да они нису попут ’артвига отворено показивали своЉе србофилство али су дали значаЉан лични допринос добробити српског народа и српске државе.

ƒа поменемо и велики утицаЉ пристиглих белогардеЉаца на развоЉ српске воЉне науке. ќко пет хиЪада козака (углавном са ¬рангеловом армиЉом) стигло Ље у —рбиЉу и читаво меРуратно време радили су руски кадетски воЉни корпуси.

–езиме. ” свим великим историЉским искушеЬима —рби су у –усиЉи и –уси у —рбиЉи имали Љединог истинског приЉатеЪа и искреног савезника. »ван »Ъин пише: ”ћа где се у расеЉаЬу налазили, ми руски национални емигранти, морамо бити свесни да нас други народи не схватаЉу, да се они плаше –усиЉе и радуЉу се сваком Ьеном слабЪеЬу. —амо Љедна малена —рбиЉа инстиктивно Ље саосеЮала са –усиЉом, без Ьеног великог познаваЬа и схватаЬа. ” осталим земЪама и меРу осталим народима Ц ми смо усамЪени, несхваЮени и “непопуларни”. » то ниЉе нова поЉава. ќна има своЉу историЉу. ћ.¬. Ћомоносов и ј.—. ѕушкин су први схватили посебност –усиЉе, Ьену особеност у ≈вропи, Ьено неевропеЉство, а ‘.ћ. ƒостоЉевски и Ќ.£. ƒанилевски су схватили да нас ≈вропа не познаЉе, не схвата и не воли. ќд тада Ље прошло много година и ми смо морали на себи искусити и потврдити да су сви ти велики руски Ъуди били прозорЪиви и да су били у праву”.

“«ападЬаштво Ље партиЉа спремна за боЉ против народа” Ц Љедном приликом Ље записао велики ‘Љодор ћихаилович ƒостоЉевски. —игуран сам да српски народ неЮе прихватити одвратне лажи српских западЬака. ƒакле, ако су однароРени и дехристиЉанизовани српски „културни“ ЉаЬичари спремни да зарад £удиних србреЬака са “¬ екрана пЪуЉу по наЉсветлиЉим тренуцима заЉедничке српско-руске историЉе, у дубини народног биЮа —рбиновог осеЮаЬе српско-руске Љединствености ниЉе могуЮе угасити. ћеРу многим сличностима духа —рба и –уса, налази се и Љак порив за састрадаваЬем, порив сажаЪеЬа над незаштиЮеним, како биЮем тако и народом и та благочестива одлика красила Ље и многе знамените —рбе у рускоЉ историЉи, као и многе знамените –усе у српскоЉ историЉи. “а “слабост” по западним мерилима вредности, претворила се у велику снагу —рба и –уса као народа, Љер сила састрадаваЬа уистину Ље велика сила и она Ље до данашЬих дала остала у срцима руског и српског човека. «бог тога треба веровати у препород свог рода, Љер Ље много лакше преовладати грешке ума од грешака срца. £ер, за разлику од своЉе прозападне ЉаЬичарске интелигенциЉе, српски народ ниЉе сиромашан ни у чему, осим у новцуЕ

‘онд —тратешке  ултуре

15 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0