Srpska

«ло Ље скривено у нама

††

Ц ¬аша светости, на самом смо почетку. —етите се √оЉка —тоЉчевиЮа, —лавониЉа, село  уЮанци, рано детиЬство.

Ц ƒетиЬство Ље било слично као и у данашЬе младежи. ƒодуше, биле су мало друкчиЉе прилике, а и постоЉале су границе коЉе се не смеЉу преЮи. ј данас, видите шта се ради. £а сам врло рано остао без родитеЪа. ќтац Ље радио у јмерици, тамо Ље добио туберкулозу и вратио се куЮи да умре. ћени Ље тада била треЮа година, брат се тек родио. ћаЉка се, коЉу годину касниЉе преудала, а брат и Ља смо остали код бабе и тетке. » маЉка Ље убрзо умрла. ћоЉ поЉам маЉке Ље зато везан за тетку, осеЮао сам Ьену безграничну Ъубав, она Ље мени надокнадила маЉку, тако да Ља и сада помислим: кад умрем, наЉпре Юу да видим тетку, па онда све остале. ѕородица Ље била религиозна, недеЪом се ишло у цркву у школи се учила веронаука, тако да Ље моЉе религиозно осеЮаЬе било и практично примеЬивано. ¬еЮ у тим годинама дете зна ќче Ќаш, али друкчиЉе схвата поЉам ќца небескога када нема родитеЪе, доживЪава то интензивниЉе. „уо сам за Љедно дете коЉе Ље маЉка оставила код бабе и уопште о Ьему не мисли.  ад чуЉе од остале деце реч „мама“, куЮи се врати, он Юе маци ЉедноЉ да тепа мама. “етка нас Ље волела, али кад нешто учинимо што ниЉе добро она нас Ље исправЪала и прутом.

Ц Jecу ли ¬ам родитеЪи, маЉка јна и отац —теван били —рби?

Ц Ќегде сам чуо да ми Ље маЉка била Ўиптарка. ќдакле то немам поЉма, обоЉе су били —рби.

Ц ƒа ли Ље тада било наговештаЉа да Юете живот посветити ÷ркви?

Ц Ќе, осим што сам био врло слабачак. £едном су ми чак запалили свеЮу мислеЮи да сам умро. “етка Ље видела да нисам за сеоске послове због своЉе конструкциЉе, па Ље одлучено да наставим школоваЬе.

ѕрешао сам код стрица у “узлу да бих похаРао гимназиЉу. ќн Ље био мали чиновник, надзорник путева, имао Ље осморо деце, Ља сам био девети, и Ьих двоЉе Ц читав Љедан интернат. “аЉ мали службеник издржавао Ље нас Љеданаесторо. √отово сва деца завршила су факултете, а Ьих двоЉе Ље докторирало. ЌиЉе могуЮе да су они били само обдарени, веЮ Ље таЉ начин живота условЪавао да нема ни говора о поновЪеном разреду. ’оЮу да кажем данашЬи оваЉ „киндер“ систем делуЉе нездраво, несретно, незрело, Љер родитеЪи децу просто оклопе ЪубавЪу и бригом, и она не могу да се развиЉаЉу како треба. »ли им униште инициЉативу, па мушко буде као Љедан бршЪан, тражи жену коЉа Юе му бити ослонац, или буде самовоЪно и ЮудЪиво и очекуЉе да му у животу сви угаРаЉу.

Ц ƒогаРаЉ, ситуациЉа, утисак, шта памтите из тих дечачких дана?

Ц ѕред моЉ одлазак у гимназиЉу, послали су ме у манастир ќраховицу, да се тамо мало припремим. ћанастир се налази западно од мог родног места, у планинама. ѕомиЬе се од 1594, и Љедина Ље црква у нас са кубетом. —ве остале су романског стила. ƒуго се путуЉе од нашег краЉа до ќраховице. ѕосебно узбуРеЬе Ље било што сам Ља дошао из равничарских у планински краЉ. ¬аЪда Ље у природи човека да га такве супротности одушевЪаваЉу. Ѕоравио сам тамо месец дана и нисам могао баш све да схватим у богослужеЬу, али сам имао осеЮаЉ прохуЉалих векова и предака коЉи су ту молили: за мене су биле присутне те молитве и Ьихови уздаси и радости и то ми се тако урезало у сеЮаЬе, али нисам ни помислио да Ре моЉа будуЮност бити везана за цркву.

Ц £едан парадокс из школских дана заслужуЉе да га поменемо. »мали сте двоЉку из веронауке, иако сте били добар Рак. «ашто баш из тог предмета?

Ц Ќаш катихета Ље био Љедан омален човек, —рбин из ћаРарске. »мао сам вазда наставника за толике године, али он Ље за мене остао наЉбоЪи педагог и предавач. £едну такву материЉу као што Ље катихизис Ц то Ље догматика, све Ље то у питаЬима и одговорима Ц врло тешко Ље у тим годинама схватити. ј он нам Ље то тако износио да се ми деца уопште нисмо мучили. Ѕи Ље, разуме се, добар, али страшно строг човек. » кад ме прозове, Ља, просто, не знам за себе, не могу ништа да кажем, промрмЪам нешто, тамо-вамо, а он мени „—еди, Љедан!“ ќнда се извучем кад пита нешто мало теже. ќн обично каже: „ о зна добиЮе два“. јко знам, Ља се некако Љавим и поправим на два.  асниЉе, кад сам порастао, мало сам се осамосталио, ниЉе било више те треме, мада су ми, иначе више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика.

”тицаЉ родбине Ље превагнуо да упишем ЅогословиЉу, мада Ље остало интересоваЬе за физику, коЉом Юу се Ља бавити и доцниЉе, поготову у слободном времену.

Ц »пак сте ту одлуку да упишете ЅогословиЉу Љош Љедном озбиЪно преиспитали?

Ц “ада, у треЮем разреду ЅогословиЉе, то Ље период веЮ поодмаклог пубертета, дошла ми Ље на ум мисао: јко Ѕог унапред зна да Юу Ља да будем убица, коцкар, или не знам какав поквареЬак, дал’ Ља могу то да не будем. јко не будем, Ьегово знаЬе Ље ништа, а ако будем Ц где Ље ту слобода? ћного ме Ље мучило то питаЬе и требао ми Ље таЉ одговор. јли, ако се поверим неком од другара Ц нисам сигуран да Юу добити одговор, Љер Ьих не интересуЉу та питаЬа; да кажем неком од професора Ц ни то не иде, реЮи Юе, оваЉ Ље неки Љеретик, ко зна?

” тим годинама вам свашта пада на памет, те сам дуго носио то питаЬе у себи док нисам наишао на одговор код блаженог јвгустина коЉи то обЉашЬава поЉмом времена. ¬реме Ље, каже он, Љедно траЉаЬе коЉе има прошлост, садашЬост и будуЮност. ѕрошлост Ље била, Ье нема; будуЮност Юе бити Ц и Ье нема; а шта има? »ма садашЬост, али и Ье готово да нема; она Ље додирна тачка измеРу прошлости и будуЮности у коЉоЉ будуЮност стално прелази у прошлост. ¬реме важи за створена биЮа, материЉу, васиону и поготову за нас Ъуде. ћи живимо и схватамо у категориЉама времена, простора и броЉева. јли, за Ѕога то не важи. «а Ьега нема ни прошлости, ни будуЮности, веЮ само вечне садашЬости, тако да када ми кажемо да Юе нешто бити, то Юе нама бити, али не и Ьему. » то Ље мени решило проблем. ƒа ниЉе, могла Ље да буде тачка на бавЪеЬе богословиЉом.

Ц Ўта би онда било?

Ц ’а, ко зна шта би било да ниЉе било. ƒа то нисам решио, ето шта Ље могло да буде, меРутим ииЉе било.

Ц Ѕили сте и ¬и избеглица, ƒа ли сте када мислили да Юе се поновити збегови из ’рватске?

Ц ”сташе су ’41 године почеле да налеЮу и па наше село. „есто смо бежали у поЪе, поготово од оних што доРу са стране. “ражеЮи уточиште, прешао сам у Ѕеоград и радио углавном на граРевинама. «нате, онда као и ово сада, то време Ље било толико тешко, да човек нема времена да мисли. ¬идео се таЉ ужас и нечовештво. ƒопирали су до нас гласови о логору у £асеновцу, реком су пловили лешеви везани жицом, на бандерама су били обешени Ъуди.

£едан ужас, коЉи вас толико обузме да немате снаге да мислите о будуЮности, веЮ само да некако опстанете. ƒабоме, нисам могао ни помислити да Юе се то поновити.

††

Ц ƒа ли Ље одлука да приступите монаштву била тешка?

Ц £а сам ’44. прешао у ЅаЬу  овиЪачу где сам радио као васпитач и вероучитеЪ у избегличком дому. Ѕио Ље месец август, водили смо децу на Љедну притоку ƒрине да се купаЉу. »зненада, Љедан мали поче да се дави. ќнако вруЮ и зноЉав, скочим и извучем га, а потом превиЉем преко колена и, наравно, добро изгрдим: „ћало ти Ље што си избеглица, Љош хоЮеш да се удавиш на наше очи.

“аЉ догаРаЉ сам запамтио, Љер сам се веЮ сутрадан разболео на плуЮима. √орега зла не можеш видети. Ѕолест акутна, никога свога немате, лекова нема никаквих, потребна Ље Љака храна Ц а где?  ако? £еде се каква се има.

ѕрешао сам у манастир ¬уЉан и боловао целу зиму. ¬оЉске су се смеЬивале. Ќа Љедном запуца, ево ти четника са пушкама на готовс; ту буду неко време, опет запуца, излете они, ево ти партизана, све са пушкама на готовс; ќпет запуца, они излете, ево ти Ќемаца, повлаче се.

 ада Ље дошла Љедна партизанска бригада, позва ме Ьихов старешина да покажем документа. —умЬали су да Ља нисам као калуРер £устин коЉи Ље променио име у £усуф и побегао пред партизанима. Ќемам Ља, рекох, где да бежим. £а сам избеглица, куд Ре избеглица да бежи.

Ѕолестан сам, а ово су моЉа документа. “аман се то средило кад Љедна партизанка Ц болничарка виде да имам топломер и хтеде да ми га узме. ќни га нису имали, а мени Ље пак, он био Љедино што сам имао од лекова. “аЉ топломер ми Ље давао какав-такав увод о развоЉу болести и Љедва сам успео да ЉоЉ обЉасним да Юе она колико сутра бити у веЮем граду и моЮи да га купи, а Ља Юу остати без икаквог мерила. Ќа краЉу ме остави на миру и оста ми моЉ топломер. «а све то време лежаЬа имао сам довоЪно времена да размислим о будуЮности. »ако сам планирао да се женим и идем на парохиЉу, сад Ље било Љасно да Ље женидба са туберкулозом беспредметна. “ридесет и две године сам имао кад сам се замонашио. “о у сваком случаЉу ниЉе одлука коЉа се донесе преко ноЮи, она се размишЪа.

Ц  ако сте се oceЮатикад сте чули да сте изабрани за патриЉарха?

Ц Ѕио Ље то шок. Ќит сам се надао, а Љош маЬе желео, Љер тада сам имао веЮ седамдесет и шест година, а у тим годинама Ље тешко нешто започиЬати.  ад сам преспавао и дошао себи, немам куд. «нате, има нешто што може, нешто што не може и нешто што се мора. √лавно Ље осеЮаЬе дужности и извршеЬа службе.

Ц ћожете ли да издвоЉите догаРаЉ кад вам Ље било наЉтеже ?

Ц ћоменти малодушности су присутни код човека. јл’ после, кад боЪе сагледате, видите да и недаЮе имаЉу своЉ смисао. —еЮам се, идем пешке према манастиру. »ма доста да се пешачи а киша лиЉе, немам кишобран, земЪа смоница, лепи се за ноге да вам скине ципеле. £а помислим у себи. Ѕоже, Љел’ Ља то идем у кафану, куд Ља то идем, када ми се све ово дешава. ѕосле себи кажем: а где Ље ту мало воЪе? —ве се реши уз мало више стрпЪеЬа и повереЬа.

Ц Ѕили сте сведок врло мучних догаРаЉа и у ситуациЉама где лако може да се огреши.  оЉи би сте догаРаЉ издвоЉили?

Ц “о мени веЮ приговараЉу. “ога има толико, не само са стране неприЉатеЪа веЮ и од наших Ъуди, представника разних странака и поЉединих епископа. ѕогаРали су ме ти Ъудски односи, али прилике су биле такве Ц да Ље човек имао стотину памети, па би било мало. ћеРутим, Ѕог од нас и не очекуЉе да имамо стотину памети, веЮ да учинимо наЉбоЪе што можемо по савести.

Ц «ашто сматрате да нисте живи сведок?

Ц »з простог разлога што нисам.  ад сам био на  осову, ту су мени придали неко значеЬе коЉе Ља немам. £едноставно био сам тамо, шта сам друго могао небо високо, земЪа тврда. Ќама свима треба добрих Ъуди и добрих пастира, па смо готови да их видимо и онде где их нема, или онде где су то макар по изгледу.

” врлини стално треба узрастати, преРи праг више слободе „не моЮи грешити“. “и ступЬеви су унутрашЬа ствар коЉа се споЪа само проЉицира. ћи наЉчешЮе видимо само манифестациЉу, мада се на неки начин и осеЮа то унутрашЬе стаЬе.  ад проРете поред некога, некако вам Ље лакше, милиЉе, а не знате зашто. » обратно, краЉ некога осеЮате нелагоду. ¬идите коЉи Ље то распон. ћи себе спремамо за раЉ или пакао, сваку своЉу духовну ЮелиЉу £едан праведник нема чула да осети паклене муке, а Љедан грешник их нема за блаженство, Љер су тако себе одредили. “о Ље осеЮаЬе, ето, неурозе, не треба вам горе муке. “аЉ расцеп настаЉе због недостатка Ъубави и он може да иде све даЪе и даЪе. “о су паклене муке. —авршена Ъубав изгони напоЪе онаЉ тамни страх.

Ц ѕакао Ље, онда, веЮ овде на земЪи?

Ц ƒа, да, свакако се ту почиЬе. » блаженство се ту почиЬе. јко га ту не започнемо, горе га сигурно неЮемо започиЬати. —мрт Ље у том распону само Љедна граница после коЉе нема покаЉаЬа. „ак и после телесне смрти постоЉе ступЬеви блаженства, неминовно се узраста у врлини, нема застоЉа, и обратно, и у злу, бесконачно, све даЪе и даЪе, кроз целу бесмртност, никад не изгубивши биЮе постоЉаЬа.

Ѕрзина коЉом Юе неко да савлада те ступЬеве зависи од Ьегове ревности. –азуме се ту Ље интелект у питаЬу, схватити и решити питаЬе смисла живота. “о Ље примарно питаЬе.  ад то човек реши онда Ље све лакше. £едан младиЮ Ље питао јлберта јЉнштаЉна какав Ље циЪ и смисао Ъудског живота. „»мати одговор на то питаЬе значи бити религиозан“, рекао Ље. ћладиЮ Ље даЪе питао: „Ќе би ли нам било боЪе да уопште не поставЪамо то питаЬе?“ “о, наиме, аутоматски значи низ нових питаЬа:  о нам Ље поставио циЪ, има ли Ѕога, нема ли Ѕога, Ље ли душа смртна ил’ бесмртна?  ада би се курталисали тих питаЬа ослободили би се и нужде да на Ьих одговоримо. ј, јЉнштаЉн одговара: „„овек коЉи не би схватио да Ьегов живот и живот Ьегових ближЬих има циЪ и смисао не само да би био несретан, него Љедва способан за живот. ƒокле сам Ља могао да допрем у законе природе Ља сам у Ьима видео поЉаву Љедног вишег ума, ирема коЉем уму све оно што Ље разумно у Ъудском закЪучиваЬу и делаЬу само Ље Љедан бледи рефлекс и одсЉаЉ’. «а мене лично, онде где постоЉи виши ум мора да постоЉи и личност чиЉи Љс то ум.  ао што не може бити личност без ума не може бити ни ум безличан. Ќи Ъубав, дабоме, ни мржЬа не могу бити ничиЉи. «а мене Ље лични ум ЅожиЉи. «а јЉнштаЉиа не мора бити. ќн Ље био пантеиста, ниЉе веровао у личног Ѕога, веровао Ље да су Ѕог и природа исто. ќн Ље и раЉ и накао сувише буквално схватао, ниЉе то дубЪе проучавао.

Ц ј ћакс ѕланк? „ини ми се даЉе он био религиозан?

Ц £есте. ѕисао Ље да су наука и религиЉа две области. Ќаука у сфери овоземаЪског живота а религиЉа у области духовног живота. ћи смо и телесни и небески. »мамо оваЉ земаЪски живот коЉи се никако не презире. ÷рква ниЉе против науке, ни на какав начин. „иЬенице су саме по себи бесмислене ако нема Ьиховог смисла. ЋуЉ ѕастер, Љедно такво име у науци, каже: „” том поЉму бесконачности има више чуда него у чудима свих религиЉа“.

Ц ћоже ли се природним законом обЉаснити самозапаЪеЬе свеЮе на ускршЬоЉ ЋитургиЉи у £ерусалиму?

Ц ” кувуклиЉи где Ље гроб ’ристов налази се патриЉарх. —ве су свеЮе погашене. ћолитвом и вером силази огаЬ и пали Ље. “о Ље чудо. јко апостол ѕавле ниЉе видео ’риста него Ље то само фикциЉа, онда пада целокупно хришЮанство; ако ’ристос ниЉе васкрсао, хришЮанство нема смисла Љер Ље у томе цела суштина наше вере; ако ’ристос ниЉе Ѕог, ако нема оног света, ЉадниЉи смо од свих Ъуди. јко би наука могла да наРе доказ да Ѕог не постоЉи, због чега би ми у то веровали? »ли да Ље оваЉ свет постао сам од себе, или да Ље душа смртна, како се то може доказати? “о Ље де факто вера материЉалиста да Ље то тако, а не наука.

Ц ѕриближава се двехиЪадита година. ” односу на ќткровеЬе £ованово да ли би то могла бити година краЉа света и зашто су и научници присуствовали прослави деветнаест векова настанка те кЬиге на острву ѕатмосу?

Ц Ќаучници коЉи су присуствовали су хришЮани коЉи проучаваЉу то питаЬе и баве се тумачеЬем апокалипсиса. ћи, у ствари, немамо аутентично, опште прихватаЉуЮе тумачеЬе и то Ље Љедина кЬига коЉа се у цркви не чита, Љер Ље тешке садржине, а има оних коЉи Ље на знате какве начине тумаче. “а пророчанства Ље тешко схватити док се не збуду. «а нас Ље битно да Ље —вети £ован у визиЉи изнео и записао целокупну историЉу цркве. Ќа краЉу Юе доЮи два света мужа, проповедаЮе око три и по године, а Ьих Юе јнтихрист убити, а онда Юе доЮи краЉ. “а историЉа цркве Ље изнета у мистичким сликама коЉе су нам само упозореЬе да се припремимо за то време и да на краЉу долази Ќови £ерусалим у коЉи Юе уЮи 144.000 праведника. “аЉ броЉ Ље симболички, наравно. —вакако и ту кЬигу треба да читамо као и друге, али да се чувамо лажног тумачеЬа.

††

Ц «ашто црква не признаЉе нове пророке?

Ц ѕророци су, у —таром «авету, били свети Ъуди преко коЉих Ље Ѕог упуЮивао народ истини и животу по истини. Михова Ље служба била у прославЪаЬу Ѕога духовним песмама и проповедима. ќсобито пак у опомиЬаЬу народа на реч обеЮаЬа ЅожЉег да Юе доЮи —паситеЪ, кад Юе то бити, ко Юе ќн бити и шта Юе чинити, да га народ припремЪен позна и прихвати. ” том смислу ’ристос каже да су закон и пророци до £ована  рститеЪа.

ѕророчку службу у пуноЉ мери извршио Ље »сус ’ристос.  ао —ин ЅожЉи изнео нам Ље све оно што Ље потребно за спасеЬе и колико ми можемо да схватимо. Ќезамисливо Ље да може било коЉи пророк изнети више од тога, донети нову и боЪу истину, као да би ’ристова била маЬкава и непотпуна. ¬ише од тога ми не би могли да схватимо а другачиЉе од тога ниЉе истина. ћеРутим, суЉета Ље Ъудима бесконачна. ЌиЉе нам довоЪно да будемо прст на руци веЮ се приказуЉемо да смо глава. —уЉете Ље наЉважниЉа несреЮа, те Ље сада толико самозваних пророка.

Ц Ўта Ље православна мистика?

Ц “о Ље то Ље наЉунутрашЬиЉе доживЪаваЬе вере и везе са Ѕогом и духовним светом. “о Ље толико дубоко да се не може изнети нити се може изреРи речима. ћеРутим, и то мора бити под руководством ÷ркве, да се не би застранило, Љер су многе секте баш на тим странпутицама. ћи, уствари, треба да изнаРемо пут кроз шуму кроз коЉу нисмо пролазили. «ато морамо иЮи са неким ко Ље туда веЮ прошао иначе се може залутати.

Ц ћноги се окреЮу будистичкоЉ медитациЉи мада и православЪе има своЉе. »мали смо исихасте. «аправо, има ли их Љош увек?

Ц “и Ъуди нерадо говоре о томе Љер Ље то нешто наЉинтимниЉе. »сихазам Ље начин како се долази до доживЪаЉа прве небеске, божанске светлости. «а Ьих су противници подсмешЪиво говорили да гледаЉу у пупак, а они се, у ствари, сабираЉу, концентришу и што Ље могуЮе више ослобаРаЉу овога света. Ќекада су и световни Ъуди користили ту медитациЉу, управо под руководством тих монаха-исихаста, а сад Ље монаха све маЬе, самим тим и оних коЉи Ре подучавати друге.

Ц ” православЪу нема говора о реинкарнациЉи.  aко бисте онда обЉаснили речи светог √ргура од Ќuce: „ѕостоЉи у природи нужност да се бесмртна душа излечи и очисти. јко то ниЉе учииила у земаЪском животу, излечеЬе Юе се обавити у будуЮем потоЬим животима?“

Ц ѕотоЬи живот Ље вечни бесмртни живот, а нека Ље и тамо и стотину живота, то не меЬа ствар. “о Ље смисао тих речи. ќн Ље брат светог ¬асилиЉа ¬еликог, име велико свакако, али Ље и он имао своЉих заблуда. Ќи Љедан од Ъуди ниЉе потпуно савршен. ќриген, на пример, Љедно тако велико име, али и он Ље имао скретаЬа, па рецимо, —вети —ава. ћи мислимо да Ље —вети —ава био од почетка свет. —ви су они били Ъуди са могуЮношЮу погрешке, али Ље реч о томе да су они непрестано узрастали да би достигли таЉ праг када се више не може погрешити. ќнда су тек постали свети. Ќико не узраста праволиниЉски.  ад не би имали искушеЬа били би тако лакомислени, искушеЬа су ту да нас очврсну.

Ц »скушеЬа сте, сигурно и сами доживЪавали?

Ц «а толики живот, нема човека коЉи их не би осетио. —вако осети, чак и Ъуди коЉи нису веруЉуЮи, ни речЉу ни делом. јли по нашоЉ вери нема предодреРености да се зло мора чинити. »ма Ъуди коЉи се показуЉу пред саму смрт, као онаЉ разбоЉник на крсту. «ато каже блажени јвгустин: „ЌемоЉ очаЉавати Љер се можеш спасти и пред смрт. јли немоЉ се сувише уздати, Љер, само се Љедан спасао.“ ћноги Ъуди кажу: чекаЉ да се Ља Љош мало нагрешим, па Юу се касниЉе покаЉати. јли неЮе моЮи баш тако.  ад човек заРе у муЪ до чланка лако излазим, до колена како-тако, али до гуше Ц никако напоЪе, болести зависности су пример за то. „овек постаЉе роб а створен Ље да буде слободан.

Ц ƒа се не упуштамо у догматске разлике, како би се Љедноставно исказала разлика измеРу православЪа и католичанства?

Ц ƒок Ље ’ристос био на земЪи, све што нам Ље било неЉасно, питали бисмо Ьега.  ад се ќн вазнео на небо, принцип Ље наставЪен, али су се ипак поЉавЪивале ситуациЉе у коЉима ниЉе било Љасног одговора шта треба чинити. Ќа пример, хришЮани су се регрутовали меРу £евреЉима коЉи су веЮ били монотеисти.

ѕоставило се питаЬе да ли пагани, рецимо √рци, кад приме хришЮанство, треба да приме прописе из ћоЉсиЉевог закона, као што су обрезаЬе, одлажеЬе у храм и приношеЬе жртава и тако даЪе. £едни су говорили: „’ристос Ље дошао и све Ље ново“, други су опет сматрали да то ниЉе тако. Ќи Љедан од апостола се ниЉе нашао нити усудио да каже: Ља знам одговор, ’ристос Ље мислио то и то. ј били су ту и апостол ѕетар, и ѕавле, и сви остали, веЮ су се сабрали на —абор, Е старешине и браЮа и после дугог веЮаЬа, одлучисмо ƒух —вети и ми.“ ћи веруЉемо да Ље на —абору присутан и ƒух —вети коЉег Ље ’ристос послао, кад Ље у питаЬу општа ствар не одлучуЉе Љедан, веЮ таЉ —абор. ј сабор ниЉе демократиЉа, то Ље виши ниво одлучиваЬа.

Ќа тоЉ линиЉи Ље дошло до одваЉаЬа римокатоличке цркве од православЪа. ќно што Ље за нас ¬асеЪенски —абор, као наЉвиша власт, за римску цркву Ље то ѕапа. ќни веруЉу, кад он изражава општи став цркве, да Ље непогрешив. »маЉу и они —абор, али док ѕапа то не потпише ништа то не важи.

Ц ћислите ли да Юе се ¬асеЪенски сабор одржати до двехиЪадите, како Ље наЉавЪен?

Ц £а се надам да хоЮе али не веруЉем до краЉа овога века. ѕрилике у свету су врло тешке. »ма доста невоЪа. ѕравославЪе Ље под великим притиском од свих редом.

Ц ќд седмог века линиЉа Ѕеоград Ц ƒрач Ље замишЪена граница »сточне u «ападне цркве. ѕрви сте патриЉарх коЉи Ље роРен на ЅаниЉи. ƒрина Ље преРена. ƒа ли се у тоЉ чиЬеници, можда криЉе узрочник потоЬих проблема?

Ц ћи нисмо постали православни нити коме за воЪу, нити коме у инат, веЮ сматрамо да Ље православЪе истинито ≈ванРеЪе ’ристово. Ќи мора, ни брда, ни планине нису границе да тамо где страда православни народ не буде и црква коЉа Юе га упуЮивати на оно наЉбоЪе, наЉплеменитиЉе, оно што су и наши преци чинили и чиме смо се одржали. Ѕио сам тамо, Љер ми Ље дужност да учиним оно што могу. Ќи више ни маЬе.

††

Ц —рби не спадаЉу у нарочито религиозан народ. £едном приликом сте рекли да наЉмаЬе знаЉу о cвojoj вepu од свих православних, чак и осталих народа.  ао духовник и поглавар цркве, шта бисте им поручили?

Ц «нате, како Ља видим, ови наши неприЉатеЪи су компактни као Љедан, на жалост у злу. —рби имаЉу другу особину. £ош Ље Љедан учени √рк у VII веку, о —рбима записао следеЮе: „ од —рба се не може ништа учинити митом, не зато што су неподмитЪиви, него зато што имаЉу много супротних гледишта.“ “о ниЉе несреЮа, то Ље добра особина, али ако се не преРе мера. ƒок сам био на  осову, било Ље прилика, понекад, да се може подиЮи нека црквица, мада Ље све то било тешко Ц добити дозволу, скупити паре. —астанемо се да видимо какву Юемо, колику, од чега. ѕредлажу Љедни од цигле, други од блокова, треЮи од камена, видите колико разних мишЪеЬа.  ад коначно решимо од чега Юемо, они чиЉе гледиште ниЉе усвоЉено, не само да вам постаЉу неприЉатеЪи, него Юе учинити све да вас онемогуЮе да било шта учините. “о више ниЉе индивидуалност, то Ље злочин. ” овом погледу треба да се коригуЉемо, а видите да смо Љош од седмог века такви.

 ад бисмо имали у виду општи интерес Ц *где би нам био краЉ.  од нас Ље таЉ распон и у добру и у злу био велики. Ќисмо уравнотежени. —а друге стране, Љедан немачки лутерански пастор, непосредно после ƒругог светског рата, одлази у пензиЉу и на последЬоЉ служби у беседи каже: „Ќемци су оваЉ рат изгубили, други су га добили, али Љедан мали народ на Љугу ≈вропе, српски народ, га Ље добио морално.“ Ќаша неслога Ље велика несреЮа за нас, где нам Ље памети мало, али за мене Ље горе бити кадар да бациш Ъуде у оне Љаме.  ад би било бирати пре пристаЉем на нас овакве какви смо.

Ц «ашто Ље наша ÷рква пратила српске деобе?

Ц “и расколи су били на политичкоЉ линиЉи, како Ља могу да видим. Ќису то први расколи коЉи постоЉе. ќд почетка Ље тога било у ÷ркви. јпостол ѕавле каже;“ ћорате се изделити да се покаже и прави меРу вама“. ћрак и светло не могу заЉедно. Ўто год будемо ишли даЪе у времену, ближе краЉу света Ц а кад Юе то бити, не зна се Ц све Юе бити горе и теже. — тим морамо бити начисто.

Ц ѕостоЉи мишЪеЬе да су црквени канони у многоме превазиРени и да их треба прилагодити времену. Ўта ви мислите?

Ц —уштина ниЉе у слову веЮ у духу. јко у канону пише да хришЮанин не сме иЮи код £евреЉина лекара, Љер су они били прилично агресивни у оно доба, па Ље постоЉала опасност да се човек поЪуЪа у своЉоЉ вери, онда то важи и данас за било ког лекара код кога лечеЮи тело можете изгубити душу. “аквих прописа има много, али Ље дух Ьихов присутан увек у датом времену.

Ц  олико знам патриЉарх ѕавле се исповеда четири пута √одишЬе.  акав Ље значаЉ исповести?

Ц √реси су мислима, речима и делима. √рех се зачиЬе у срцу и уму. »сповест Ље осеЮаЬе блудног сина да Ље окренуо леРа оцу и да чини супротно од оног што Ѕог жели, па Ље потребно да се продрма и доРе к себи. ” староЉ цркви Ље исповест била Љавна. ѕосле се то, због присутне деце и неодраслих, морало изменити. ћного Ље теже кад пред неким треба да пзговарамо оио што смо учинили.

»мате код ƒобрице ОосиЮа опис како се комунисти Љавно исповедаЉу пред партиЉом, мораЉу да кажу све што им Ље на души. “о Ље значаЉ метаниЉа, како се на грчком каже променити мишЪеЬе, а епитимиЉа ниЉе казна него лек.

» себи и другом кажем: мене може да понижава ко год хоРе, ал’ да ме понизи нема човека на овоме свету сем Љедног, а то сам Ља.  ад то зна онда човек има Љедну стабилност.

Ц ¬аша светости, да попричамо о жени. £едном приликом сте ми рекли да Ље жена слабиЉи суд. ” другоЉ прилици кажете да Ље она далеко одговорниЉа за понашаЬе Љер треба да носи, роди и одгоЉи дете. ћислим да те две квалификациЉе не иду и заЉедно.

Ц »ду Љедна са другом. ∆ене су мало осетЪивиЉе па пре попусте, мада има тога и код мушкараца. јко претера са осеРаЬима иде у другу, негативну краЉност. “о за слабиЉи суд Ље из приче о јдаму и ≈ви. ќна Ље прва попустила.

Ц «ашто Ље јдам послушао?«ар и то ниЉе слабост?

Ц ќн Ље Ьу послушао Љер Ље ту реч о браку. ƒакле, биЮе двоЉе Љедно тело. ЌиЉе она Ьега преварила, али ниЉе ни он лакомислено то урадио, веЮ Ље свесно одлучио да мора са Ьом заЉедно носити терет греха. «ато Ље брак установа раЉска и он ниЉе уништен грехом. ” хришЮанству Ље моногамиЉа, Љер Ље брак Љеднако што Ље Љедно роРеЬе и Љедна смрт.

Ц ЅерРаЉев сматра да Юе 21. век бити век жена Љер су спремниЉе да одговоре захтеву времена?

Ц “о каже и “агора:  ад би жена обратила пажЬу на оно што Ље велико у ЬоЉ, цео свет би се променио. Ќа другоЉ страни, ќто ¬аЉнингер каже да Ље страх мушкарца од жене од амбиса, до пропасти до коЉе човек може да доРе због жене. ” ’ристу, нема ни мушко ни женско, Љедно смо. јли, мушкарци су били законодавци, па су себи и давали право коЉа су женама ускраЮивали. ћи такав законе не признаЉемо. ” жени, као и у човеку, постоЉе огромне снаге добра. „ули сте за ’елен  елер: глува, слепа и нема а успела да научи да говори и то преко прстиЉу, да заврши факултет, докторира и после свега држи предаваЬа. “а огромна енергиЉа Ље у свима нама, само Ље ми нормални расипамо чулима.

Ц ќднос измеРу мушкарца и жене Ље данас потпуно поремеЮен.

Ц ∆ена неЮе да прихвати ту природу како нас Ље Ѕог створио. ќна хоЮе Љеднакост, али не у ’ристу веЮ: теби панталоне Ц мени панталоне, теби шишаЬе мени шишаЬе.

Ц ƒа ли Ље то Ьена одлука или резултат односа коЉе су превасходно креирали мушкарци? ќна ниЉе измислила капитализам; профит и Љефтину женску снагу. ѕошто од 18. века ради као мушкарац, ниЉе ли логично да се данас облачи као мушкарац?

Ц ¬аЉнингер каже, а мислим да ту има истине много, да Ље то „Е еманципациЉа блуднице у жени, а не личности“. ѕрошле године Ље упуЮена реч против абортуса и женски лоби Ље демонстрирао и писао у новинама: „∆ена Ље слободно биЮе и она одлучуЉе да ли Юе родити или неЮе“. ћи нисмо ни рекли да она ниЉе слободно биЮе, али се не слажемо са принципом да Ље зачетак део женског тела. £аЉашце Ље део женског тела и семе део мушког, а зачетак Ље нешто треЮе, посебна личност, и то цела, не део, и не припада ни мушком ни женском. „ак нам Ље приговарано да смо против Ўиптара коЉи се раРаЉу. Ќи споменули их нисмо. Ќи Ўиптара, ни ÷игана, ни икога, само смо опоменули —рбе коЉи Юе, ако овако наставе, ускоро бити маЬина у своЉоЉ земЪи, а ако и даЪе наставе Ц нестаЮе их. ќбратили смо се онима коЉима ниЉе свеЉедно дал’ Юе нас нестати од наше реке, а не само што стално гинемо за правду и слободу. ћахатма √анди каже да Ље наЉсреЮниЉе године провео са своЉом женом кад Ље живео као брат са сестром. ќни коЉи неЮе да раРаЉу нека се уздржаваЉу.  ад Ље могао √анди, што не би и они.

Ц ј хомосексуалци?

Ц ќчински и матерински нагон Ље Љедан од наЉЉачих нагона коЉи Ље дат и има своЉ дубок смисао. ” Ьеговом присуству нема ничег злог, али Ље зло у ЬеговоЉ злоупотреби. ¬аЉнингер каже да постоЉи апсолутно мушко и апсолутно женско, не у физиолошком, веЮ психичком погледу. јко Ље човек три четвртине мушко, а остало женско он тражи жену коЉа Ље Љедну четвртину мушко и остало женско, а они су идеална допуна.

’омосексуалци су пола мушко, а пола женско, по ¬аЉнингеру, али нису апсолутно, што значи да могу да се боре против те слабости. ћушко Ц женски нагон Ље природан Љер Ље дат од Ѕога, али ово Ље потпуна девиЉациЉа, то Ље на ЉедноЉ линиЉи коЉа нема везе са Ѕогом. ƒанас сви хоЮе само уживаЬе а нико неЮе да носи своЉ крст. ЌиЉе та сексуална енергиЉа посебна енергиЉа. ќна Ље део опште енергиЉе коЉу ми користимо овако или онако.  алуРери Ље, на пример, такоРе поседуЉу, Љер су они нормални Ъуди, али Ље сублимираЉу и концентришу на духовни правац.

Ц  ада смо код нагона занимЪиво Ље реЮи да се храните на посебан начин. £едете храну коЉа Ље обавезно одстоЉала неколико дана и готово почела да се квари. ЅудуЮи да се врло добро разумете у медицину, а и одличног сте здравЪа, то ниЉе без разлога?

Ц Ќагон глади Ље неприЉатан, али Ље то само знак да Ље енергиЉа потрошена и да треба да се надокнади. ” храни Ље, де факто, прераРена сунчева енергиЉа, и она се не сме разбацивати. ’рана коЉа одстоЉи неколико дана, изложена Ље бактериЉама коЉе су врло корисне за наш организам за разлику од паразита. Ќа таЉ начин организам стиче имунитет и постаЉе отпорниЉи. јли не треба претеривати и у томе треба бити опрезан.

††

Ц Ўта Ље за хришЮанску врлину важниЉе: молитва или милостиЬа?

Ц » обоЉе, и троЉе, и Љош више. £една сама врлина не може бити издвоЉена из целине. јко ниси убио а крао си, крив си. ћолитва Ље наш живи однос, наш разговор са Ѕогом.  аква Ље породица где син нема шта реРи своме оцу? Ѕез милостиЬе и осетЪивости за друге, такоРе се неЮемо спасти, Љер, ми смо сви Љедно тело.

Ц ¬ера нас учи да Ље блаженство краЉЬи циЪ постоЉаЬа.

Ц ѕостоЉи седам ступЬева у достизаЬу блаженства. —миреност Ље први, то Ље темеЪ.  од гордог човека Ље немогуЮе учинити ишта добро. ќн сматра да Ље Ѕог Ьегов дужник, а не обратно. ЌаЉвише од свих врлина Ље Ъубав. ќна нема у шта да преРе. ¬ера Юе преЮи у гледаЬе, нада у оствареЬе, а Ъубав остаЉе веза коЉа нас везуЉе са Ѕогом и у себи, своЉим снагама, са другим Ъудима.

КиЪана —тоЉковиЮ

—ветосавЪе

15 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0