Srpska

” ЅиЉелом ѕоЪу прославЪена слава Ѕратства православне омладине

Ѕратство православне омладине ЅиЉело ѕоЪе прославило Ље u недЉеЪу, 12. новембра, у цркви светих апостола ѕетра и ѕавла у том граду своЉу славу.

††††

—ветом архиЉереЉском ЋитургиЉом Ље началствовао епископ будимЪанско - никшиЮки £оаникиЉе уз саслужеЬе протоЉереЉа ставрофора ћираша Ѕогавца, ЉероРакона —ава ¬укаЉловиЮа, протоЉереЉа ƒарка ѕеЉиЮа, ЉереЉа Ќиколе —копЪака, «орана ЅубаЬе и ћилана —танишиЮа.

” своЉоЉ бесЉеди послиЉе ЋитургиЉе и причешЮа вЉерника епископ £оаникиЉе Ље подсЉетио да у оваЉ дан ¬аскрсеЬа ’ристовога Ц медЉеЪу поред светог краЪа ћилутина слаимо Ље Ьеговог брата светог краЪа ƒрагутина, у монаштву монаха “еоктиста као и свету краЪицу, Ьихову маЉку - £елену јнжуЉску.

„ј и славимо Љош Љедног великог исповЉедника вЉере православне, светог ¬арнаву ’востанског епископа, коЉи Ље у комунистичко вриЉеме само због Љедне риЉечи против комунизма, а у одбрану православне вЉере, дуги низ година провео у затвору, био мучен и пребиЉан и скоро заборавЪен и изопштен био, али Ље ’риста ради све поднио. » приЉе неколико година приброЉан Ље лику светих исповЉедника, светих архиЉереЉа и ЅожЉих угодника.

††††

ј данас овдЉе Ѕратство православне омладине прославаЪа светог краЪа ћилутина, онога за чиЉе вриЉеме Ље српски народ достигао можда своЉу наЉвеЮу мЉеру. ћожемо говорити да Ље послиЉе краЪа ћилутина, у неком политичком смислу Љош веЮи и знаЉачаЉниЉи био цар ƒушан, и свакако не треба заборавити Ьегове заслуге, Љер су оне велике и превелике, не само зато што Ље српски народ тада имао наЉвеЮу државу.

јли, ако ЌемаЬа, меРу своЉим потомцима и владарима има свог правог наследника, не само по крви него по духу, мудрости и храбрости, а сви су били велики ЌемаЬиЮи, меРутим, чини ми се да му понаЉвише личи краЪ ћилутин.

ѕриЉе свега, био Ље велики ктитор, као и ЌемаЬа, али и имао Ље и могао више. » наЉЪепше цркве имамо из Ьегового времена. » та два брата да нису ништа друго подигли него што Ље краЪ ƒрагутин подигао јриЪе- цркву светог јхилиЉа, и краЪ ћилутин √рачаницу, било би довоЪно да их помиЬемо, а ни до дана данашЬег нисмо утврдили коЉе су све цркве подигли ова два света велика краЪа и брата, бесЉедио Ље владика £оаникиЉе.

††††

ќн Ље напоменуо да ЅЉелопоЪци треба да се сЉете да Ље црква светих апостола ѕетра и ѕавла обновЪена и прилагоРена епископскоЉ катедри хумскоЉ тек у вриЉеме краЪа ћилутина и светог епископа хумског, касниЉе архиепископа ѕеЮког ƒанила.

„ќнога ƒанила коЉи Ље био кЬигоЪубац, ктитор, мудрац, кЬижевник и велики и поуздани сарадник краЪа ћилутина. ј када гледамо на то славно вриЉеме ЌемаЬиЮа и славне ликове, као што су и наши преци гледали, као што Ље и свети кнез Ћазар и Ьегови синови, па ЅранковиЮи, ЅалшиЮ, ÷рноЉевиЮи, ѕетровиЮи па  араРорРевиЮи, сви су гледали и имали узор свете краЪеве и цареве из династиЉе ЌемаЬиЮа, Љер су они уздигли српски народ и укЪучили га у заЉедницу културних и просвиЉеЮених народа ≈вропе и свиЉета.

» то Ље Љедна од наЉславниЉих светородних династиЉа у историЉи човЉечанства и то са поносом можемо реЮи. ј чини ми се да су они велики и по томе што су сабрали велико искуство из претходних вЉекова. Ќису они никли као `тиква без кориЉена` него су се ослонили на старе традициЉе, хришЮанске, византиЉске, античке, па онда на старе традициЉе ƒукЪе и –ашке и сабрали велико искуство и духовно и културно се уздижуЮи на тим темеЪима, учеЮи се као мудри Ъуди и на грешкама своЉих претходника“, казао Ље преосвеЮени владика £оаникиЉе.
ќн Ље истакао да ни ЌемаЬиЮи, као и други Ъуди нису били без гриЉехова, Љер нема човЉека без гриЉеха а нарочито династиЉе.

††††

„ј ми када то тумачимо из овог нашег времена лоше то радимо.  аже се „Љедни другима сЉекли главе и вадили чарне очи“, и тако даЪе, Љер не разумиЉемо како Ље функционисало друштво у средЬем виЉеку, да Ље заправо властела у свим тим догаРаЬима око престола имла великог удЉела. ќнда смо често ненаучени и не знамо. ≈во приЉе неки дан су дЉецу и студенте питали на улици и нису знали о другом свЉетском рату, нечему што Ље ту испред носа, а камоли да могу разумЉети оно вриЉеме приЉе толико вЉекова.

јли како Юе разумЉети, када Ље наша просвЉета занемарила кориЉене и одвоЉила дЉецу од цркве и светиЬа а у Ьима Ље наша историЉа, наЉЪепша и наЉсветиЉа. » то су добро знали ЌемаЬиЮи, коЉи су приЉе свега били Ъуди дубоке вЉере. “ада Ље био закон да владар мора бити заштитник вЉере православне и покровитеЪ цркве и да учини све да црква има слободу и да може да што више просвеЮуЉе своЉ народ у духовном и културном погледу. ѕа и сами Ъуди су били Ъуди од вЉере духа и културе а не само од власти и интереса као што то данас бива. Ќа жалост, када се човЉек поистовЉети са поривима за влашЮу, силом, новцем и богаствима онда се он претвара у животиЬу, онда то више ниЉе човЉек нити ту има Ъудског ослонца.

 ада се саберемо у цркву ЅожЉу око ’риста √оспода и Ьегових светих приЉе свега да гледамо на ’риста и Ьегово ќваплоЮеЬе,  рст, смрт и ¬аскрсеЬе Ьегово и да на такав начин идемо путем √осподЬим, идемо за ’ристом, да се с Ьиме сЉедиЬуЉемо и да идемо за светима Ьеговим, Љер Ље ќн свети коЉи прославЪа оне коЉи Ьега славе и ќн Ље свети меРу светима. ќн Ље `Ѕог меРу боговима`, тако говори ѕсалтир. £ер ако смо са ’рситом живим Ѕогом и ми постаЉемо удионици Ьегове славе и постаЉемо, (али то треба правилно разумЉери), богови по благодати, по усиновЪеЬу и дару свише од Ѕога са Ќеба, а не по природи. ѕа су стари пророци пЉевали коЉи су прославаЪали Ѕога и Ьегову славу, призивали и Ьу слиЉедили.“о Ље оно што даЉе смисао Ъудском животу“, бесЉедио Ље владика £оаникиЉе.

††††

ќн Ље честитаЉуЮи празник славе братства православне омладине ЅиЉело ѕоЪе казао да данас посебно говоримо и истичемо врлине светог ћилутина и светих ЌемаЬиЮа.

„«а светог краЪа ƒрагутина -“еоктиста говори се да Ље толико покаЉаЬе имао и да се дан и ноЮ молио Ѕогу, изнураваЉуЮи своЉе тиЉело у подвизима, да су након упокоЉеЬа нашли утегнут поЉас коЉим Ље стезао своЉе тиЉело, и коЉи Ље потпуно био урастао у Ьегово тиЉело.

ј они су бринули о души и о вЉери и знали да се каЉу за своЉе гриЉехе и тако су се освеЮивали и угаРали Ѕогу, и зато нам служе као примЉер, Ъуди без мане и страха у неком смислу риЉечи. »ако су имали своЉих гриЉехова знали су се каЉати, исповиЉедати и Ѕогу угаРати и тако су врло често од грешника постаЉали свети ЅожЉи Ъуди- праведници ЅожЉи, бесЉедио Ље ¬ладика.

††††

ѕослиЉе ЋитургиЉе пререзан Ље славски колач и освеЮено жито Ѕратства православне омладине, послиЉе чега Ље у порти цркве за омладину и вЉернике приреРена трпеза Ъубави.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

19 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0