Srpska

Ѕинач: —рпски векови срушени у Љедном дану

‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику ‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику
††††

£еза, неверица и туга. Ўта друго осим тога може човек да осети када на делу успона од  осовске ¬итине према Ѕузовику, угледа само гомилу камеЬа на узвишеЬу где се некада уздизао манастир —ветих јрхангела ћихаила и √аврила? ћанстир у Ѕузовику, коЉи су овдашЬи —рби због близине извора Ѕиначке ћораве, звали Љош и Ѕинач, датира из 14. века. ѕреживео Ље “урке, многе зулуме, страдаЬа и ратове, али ниЉе оваЉ последЬи 1999.године. Ѕило Ље то место спокоЉа, сабираЬа, сабороваЬа и чуваЬа вере —рба из √орЬе ћораве.

«а светиЬом тугуЉе и гора и вода

“ ада Ље дигнут у ваздух, звук експлозиЉе се чуо далеко. £ечала Ље околна шума, туговала Ѕиначка ћорава“, причаЉу преостали —рби из ¬итине док руком показуЉу брдо, иза коЉег ћорава извире.

√ледате у трагове манастира, чесму коЉа и данас одолева времену и дивЪаштву, гомилу смеЮа у порти и питате се какви су то Ъуди, какав Ље то човек коЉи Ље могао да постави експлозив под светиЬу стару седам векова?

‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику ‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику
††††

“Ќе само ми и гора и вода плачев за овуЉ светиЬу, до Ѕога се чуЉе, тоЉ само у Ѕрисел не чуЉу они што треба да чуЉуЕ наше се руши и пали, а Ьима се држава подиже“, прича стариЉи мештанин из оближЬег  локота.

“ќвде Ље некада, била порта и поред Ье воЮЬак. Ќа дан —ветог јрхангела ћихаила, 26. Љула, ту се сабирао народ, на трави Ље био Юилим до Юилима. ћлади су долазили дан пре, а стариЉи, комплетне породице, на дан самог празника. ќвде смо на овоЉ ливади, на овом пропланку, разапиЬали шаторе и поставЪали Юилиме и Юебад. ѕрисуствовали смо бдеЬу, преноЮили, а сутрадан после литургиЉе се играло и певало. ќрило се по шест и седам кола, млади су играли, стариЉи одмарали. „итаво ѕоморавЪе се овде сакупЪало, чини ми се”, са сетом у гласу, сузних очиЉу прича —реЮко —имиЮ, песник и професор из оближЬег ¬рбовца.

* * *

—реЮко —имиЮ живи у ¬рбовцу. «авршио Ље ѕравни факултет и ради као професор у школи. ѕише поезиЉу и прозу, а такоРе Ље и заЪубЪеник у сликарство. ƒо сада Ље издао четири кЬиге песама, а добитник Ље и броЉних награда, меРу коЉима и награде “«ариЉе –. ѕоповиЮ” за роман “—купЪачи пепела”. ќжеЬен Ље и отац Ље два сина. ќдличан Ље познавалац историЉе  осовског ѕоморавЪа.

‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: —реЮко —имиЮ ‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: —реЮко —имиЮ
††††

* * *

ƒолазе —рби, али нема весеЪа

—а професором —имиЮем смо дошли на рушевине манастира у Ѕузовику баш на митровске задушнице. Ќа остацима древног манастира запалисмо свеЮе за покоЉ душе свих коЉих више нема меРу нама и помолисмо се да манастир опет оживи. ј професор —имиЮ као да Ље сам. ЌаставЪа причу тихо, не желеЮи да ико чуЉе за ову срамоту доЉучерашЬих комшиЉа, коЉи експлозивом срушише прво конак, па онда и манастирску цркву.

“„ак су и сметлиште овде направили. ћи очистимо, они бацаЉу поново”, додаЉе —реЮко, не споменувши ко су то они.  ао што се у народу не спомиЬу имена она два лоша што убише ћилоша, ал се кроз векове преноси Ьихово нечовештво.

“ћеРутим, поново се на рушевинама окупЪаЉу Ъуди, па се надам, можда Юе се у некоЉ будуЮности манастир можда и обновити и да Юе ова долина опет оживети, како за —рбе коЉи овде живе, тако и за оне коЉи су у расеЉаЬу и коЉи долазе. ƒолазе и сада —рби, да ту пресеку славски колач. —ве се догаРа као и раниЉе, само Ље маЬе народа и нема весеЪа”, наставЪа исповест —реЮко.

‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: —реЮко —имиЮ ‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: —реЮко —имиЮ
††††

ћанастир —ветих јрхангела ћихаила и √аврила или манстир Ѕинач, налази се у селу Ѕузовик, у општини  осовска ¬итина, потиче из 14. века и припада ≈пархиЉи рашко- призренскоЉ. Ѕио Ље центар локалне епископиЉе у време византиЉског цара ¬асилиЉа другог. ” току владавине ЅранковиЮа, краЉем 14. и почетком 15. века, манастир Ље напуштен и опустошен, да би био обновЪен у 16. веку. ћанастир Ље поново напуштен 1867. године, када Ље заклан локални свештеник, а поново Ље обновЪен почетком 20. века. Ќа зидовима манастира су се налазила два слоЉа фресака, а у цркви су чувани и вредни сасуди из 14. века. ѕосле завршетка Ќј“ќ агресиЉе, манастир Ље оскрнавЪен и опЪачкан у другоЉ половини Љуна 1999. године. »сте године, у децембру, после повлачеЬа америчког  ‘ќ–-а, експлозивом Ље срушен до темеЪа, као и конаци. »стовремено су уништене и капеле —вете ѕетке, —ветог јрхиРакона —тефана и —ветог Ќиколе, коЉе су се налазиле у близини манастира.

ѕрве Љагоде из манастирске баште

ћанастир —ветих јрхангела ћихаила и √аврила, био Ље веома значаЉан за целокупно  осовско ѕоморавЪе и √орЬу ћораву, како мештани зову оваЉ краЉ. —вакога дана Ље у поход манастиру долазила по нека породица у посету монахиЬама са питаЬима, молбама и молитвама. ћонахиЬе су биле учене жене, помагале су, саветовале. ЌиЉе им било важно ко Ље коЉе вере. ѕомагале су свима. “ако прича —реЮко озбиЪан и тужан, а насмеЉао се тек када се присетио да Ље овде, у манстирскоЉ башти, први пут видео и пробао, сочне, крупне, питоме Љагоде.

‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику ‘ото √рачаницаќнлаЉн: ќстаци манастира —ветих јрхангела ћихаила и √аврила у Ѕузовику
††††

“£а се сеЮам да сам са своЉом маЉком долазио овде пешице из мог села, из ¬рбовца, преко брда. »ма, Ѕога ми и више од 10 километара, али некако ниЉе било тешко. »шао сам лагано, као да Ље неколико метара. ќвде испод самог конака испод овог дрвета, била Ље Љедна леЉа питомих домаЮих Љагода и када смо дошли, нама су монахиЬе понудиле прво палачинке, али Ља сам упорно гледао у плодове Љагода. £една монахиЬа Ље то приметила и рекла да идем да уберем.  ако су само биле укуснеЕ Ќикада и нигде више нисам Љео такве Љагоде”, присеЮа се —реЮко, али се сеЮа и маЉчиног прекорног погледа и критике док су се враЮали куЮи.

Ўездесетих и седамдесетих година, много пре рушеЬа манастира, сви —рби и ÷рногорци, коЉих Ље било у селу Ѕузовик, отишли су одавде, за боЪим и сигурниЉим животом. √робЪе више рушевина манастира, сведок да су некада живели овде, такоРе зарасло у шибЪе, а споменици порушени. Ќа данашЬе задушнице никога нема, осим нас и професора —имиЮа, да запали свеЮе овде сахраЬеним ћоравцима.

Ќапуштамо рушевине древног манастира само са Љедном мишЪу и питаЬем зашто они коЉи су могли да спрече дивЪаштво и минираЬе ове светиЬе то нису учинили?

√нев немоЮног човека звог рушеЬа светиЬе у стиховима песме „—толеЮа у себи чува“ овековечио Ље овдашЬи писац —реЮко —имиЮ.

Ќек Ѕог на земЪу пошаЪе знак,
” спаЪеном иконе лику,
” атару божЉем, у Ѕузовику.
ƒа проклет занавек буде онаЉ ко векове сруши у дивЪем хиру,
” —ветог јрхангела манастиру.

(ќва репортажа Ље део проЉекта „ћесто успомена“, коЉе Ље подржало ћинистарство културе и информисаЬа –епублике —рбиЉе. —тавови, закЪучци и препоруке, изречени у репортажи, не изражаваЉу неопходно и ставове ћинистарства културе и информисаЬа –епублике —рбиЉе).

јнРелка Оуп

GracanicaOnline.info

22 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0