Srpska

ѕротеЉереЉ £ован ѕламенац: ƒа ли данас живимо у ослобоРеном или окупираном Ѕару

††††

(ќтворено писмо о. £ована ѕламенца предсЉеднику ЅошЬачке странке и потпредсЉеднику ¬ладе –афету ’усовиЮу преносимо у цЉелости)

√осподине –афете ’усовиЮу, предсЉедниче ЅошЬачке странке и потпредсЉедниче црногорске ¬ладе, да ли Ље Ѕар 1878. године ослобоРен или окупиран?

ƒа ли Ље моЉ чукунРед воЉвода поп »лиЉа ѕламенац ослободилац или окупатор Ѕара? ƒа ли Ља данас, у Ѕару, живим у ослобоРеном или окупираном граду?

ƒанас, све чешЮе, од муслимана у Ѕару Ц новопридошлих, не старосЉедилаца Ц чуЉем да Ље Ѕар 1878. године, уласком црногорске воЉске у Ьега, окупиран.

Ќе знам да ли Ље таЉ став ушао и у уЯбенике школства данашЬе, постокумунистичке, мондиЉалистичке ÷рне √оре, идентификоване као дукЪанске, односно монтенегринске, утемеЪене на начелу „како си се писа“? ј и ако Љош ниЉе, то би био само логичан слиЉед мондиЉалистичког ид(е)ологизираЬа црногорског школства, коЉе Ље као доктрину прихватило немаЬиЮку власт у «ети (претечи ÷рне √оре) као окупаторску, —ветог —аву и Мегоша као идеологе и промотере геноцида, аутентични српски Љезик као туРински и аутентично Юирилично писмо као туРинско, америчку ратно-наркотичку творевину  осово као државу, промискуитет и педерастиЉу као мЉеру демократиЉе, односно материЉалистички дух «апада као божанство.

 ажете, г. ’усовиЮу, да више немате воЪе ни да проРете поред —ат куле у ѕодгорици („вакуфа ќсманагиЮа“) откад Ље на Ьу враЮен крст.

ƒа ¬ас подсЉетим, крст на —ат кули Ље символ побЉеде црногорске над турском воЉском у ратовима од 1876. до 1878. године, коЉе црногорска историографиЉа назива ќслободилачким (таквим их доживЪаваЉу ÷рногорци). » символ Ц у ÷рноЉ √ори Ц побЉеде православЪа над исламом.

» да ¬ас подсЉетим, ниЉесу ÷рногорци дошли у ÷рну √ору силом далеко броЉниЉе и опремЪениЉе воЉске и ту “урцима наметнули православЪе.

ѕодсЉетиЮу ¬ас и да Ље, када Ље ÷рногорска воЉска, у ратним дЉеЉствима 1878. године, од “урака преузела Ѕар, кЬаз Ќикола локалним “урцима (коЉих ниЉе било пуно) и локалном раниЉе православном а по доласку турске воЉске, што силом што бенефициЉама („потурчи се плахи и лакоми“), исламизираном православном становништву (коЉег Љесте било пуно), понудио граРанску равноправност. ƒао им Ље риЉеч да им неЮе „длака са главе фалити“. » одржао Ље.

 Ьаз Ќикола и Ьегови ÷рногорци ниЉесу били злопамтила. Ўирином своЉе православне душе прешли су преко чиЬенице да су исламизирани Ѕарани издали не само своЉ род, него првенствено ’риста. » да су се “урцима, коЉи су новопридошли воЉном силом, ставили на услугу у борби против своЉе Љеднокрвне браЮе коЉа су остала вЉерна ’ристу.

ћилошЮу кЬаза Ќиколе и толеранциЉом локалног православног живЪа, барски муслимани су били пуноправни граРани ÷рне √оре (иако ÷рна √ора тада ниЉе била дефинисана као граРанска држава, него као држава —рба: православаца, муслимана и римокатолика). —асвим равноправно са онима чиЉе су претке Ьихови преци издали и против коЉих су ратовали учествовали су у црногорскоЉ власти.
“ек тада, након што Ље, 1878. године, црногорска воЉска од “урака преузела Ѕар, као „печурке након кише“, узраста чувена барска меРувЉерска толеранциЉа, барски суживот „три вЉере“. “ога док су “урци владали Ѕаром ниЉе било.

Ѕарски муслимани одмах су постали и равноправни дио културног живота Ѕара. ¬еЮ 1881. године, само 3 године након што Ље црногорска воЉска преузела Ѕар од “урака, у овом граду основана Ље —рпска народна читаоница, прва овдашЬа институциЉа културе (док су Ѕаром владали “урци, ту ниЉе било институциЉа културе). Мен потпредсЉедник био Ље хоЯа ЎабиЮ. Ѕарски муслимани су редовно учествовали и у –умиЉскоЉ литиЉи; за крстом —ветог £ована ¬ладимира су на “роЉчиндан, заЉедно са барским православцима и римокатолицима, у православноЉ литиЉи, излазили на врх –умиЉе.

» након што Ље краЪ Ќикола, 1916. године, напустио ÷рну √ору, барски муслимани остали су Ьени граРани равноправне могуЮности одлучиваЬа о судбини државе у коЉоЉ су живЉели. “ако су —аид ƒивановиЮ и —уЪо ѕетовиЮ из Ѕарског округа били учесници ¬елике народне скупштине српског народа у ÷рноЉ √ори („ѕодгоричке скупштине“) коЉа Ље 1918. године дониЉела одлуку о уЉедиЬеЬу ÷рне √оре са —рбиЉом.

Ѕарски суживот „три вЉере“ Ьегован Ље и касниЉе. ” вриЉеме ƒругог свЉетског рата, у кафани на пиЉаци у Ѕару, петком, на пиЉачни дан, заЉедно су сЉедЉели свештеник ѕавле –адуновиЮ (тетак мог оца), надбискуп Ќикола ƒобречиЮ и муфтиЉа ћуртеза  араРузовиЮ, да би народу показали да треба да живи у меРусобном разумиЉеваЬу, да га не понесе хаос рата.

ћанифестациЉа „’одочашЮе у славу —таре маслине“, коЉа символизуЉе заЉедништво православног, римокатоличког и муслиманског живЪа подрумиЉског краЉа, веЮ више од децениЉе, одржава се на ћировици у Ѕару. Мени оснивачи и организатори су и православци и римокатолици и муслимани. ћеРу Ьима Ље и —уЪо ћустафиЮ (претпоставЪам да га познаЉете, г. ’усовиЮу). Ќа тоЉ манифестациЉи и Ља сам, више пута, говорио. ƒа би ова манифестациЉа опстала, данас наЉвише труда улажу ¬оЉо ѕетровиЮ и ћиЮа ЌикочевиЮ, моЉи парохиЉани, коЉима благосиЪам славске колаче и прекаРуЉем куЮе, ¬оЉу на ЌикоЪадан а ћиЮи на ћитровдан.

Ќа моЉу велику жалост, барска меРувЉерска толеранциЉа данас се враЮа у вриЉеме свог претпочетка, у вриЉеме када су Ѕаром владали “урци.

ј знате ли ко Ље за то „заслужан“? ѕоред ид(е)олошких (комунистичко-мондиЉалистичких) ÷рногораца, коЉи су барско меРувЉерско сагласЉе настоЉали да подведу под „братство и Љединство“ своЉе ид(е)ологиЉе, углавном ¬аши –ожаЉци!

√осподине ’усовиЮу, да ли Ље актуелно, и веома нападно, програмско насеЪаваЬе Ѕара и Ьегове околине муслиманским живЪем (па били они ЅошЬаци, ћуслимани или јлбанци), ововремено ослобаРаЬе или окупациЉа Ѕара? ќткуд одЉедном толико новопридошлих муслимана у Ѕару и околини: из ѕлава, Ќовог ѕазара, са  осова и ћетохиЉе, наЉвише из –ожаЉа?

ќд вас –ожаЉаца и других тако навалентно новопридошлих муслимана у Ѕар и око Ьега на Љаде су и домицилни муслимани. ЌаЉвише због тога што сте им младеж затровали.

ќткуд из Ѕара, црногорског символа меРувЉерске толеранциЉе, борци у »сламскоЉ држави?

ќдакле вама муслиманима новац коЉим купуЉете Ѕар? £е ли неко од вас продао имовину у –ожаЉу? ј и ако Љесте, колико квадратних сантиметара некретнине у Ѕару може купити за квадратни метар у –ожаЉу? ЌиЉе ли –ожаЉе град незапослених, град сиромаштва, град запоставЪен у црногорскоЉ економиЉи, дио —Љевера ÷рне √оре коЉи Ље антипод колико толико имуЮном £угу?

£е ли вас ико икада у држави ÷рноЉ √ори питао за пориЉекло новца коЉим купуЉете Ѕар и Ьегову околину? ЌиЉе ли то новац од дроге, као и онаЉ коЉим Ље купЪено  осово и ћетохиЉа?

»дентичну ситуациЉу овоЉ данас у Ѕару имали смо на  осову и ћетохиЉи приЉе 40, 30Е година.

Ќаравно да вас нико не пита за пориЉекло новца коЉим купуЉете Ѕар. Ќе пита вас зато што ЅошЬачка, као и друге националне странке такозваних маЬинских народа у ÷рноЉ √ори, веЮ годинама одржава ƒемократску партиЉу социЉалиста ћила АукановиЮа на власти. Ќе пита вас зато што Ље црногорска актуелна власт у вашоЉ власти. јко ви изаРете из коалициЉе коЉа Ље на власти, са власти оде и ƒѕ—.

» ту чиЬеницу, ту „благодат“, користитите безмЉерно. ѕод своЉе узимате црногорске државне фирме, па и институциЉе. “амо запошЪавате своЉе Ъуде.

 о се посЪедЬих година запошЪава у државним фирмама и институциЉама у Ѕару? ”главном –ожаЉци и други муслимани! £е ли то ослобаРаЬе или окупациЉа Ѕара, г. ’усовиЮу?

” веЮ више мандата у коЉима на власти у ÷рноЉ √ори одржавате ƒѕ—, раскомотили сте се, пуни увЉереЬа да вам се све може. “ако сте умислили и да можете да скидате крстове по ÷рноЉ √ори.

£есте ли чули ону барску: „Ќе играЉ, море“?

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

27 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0