Srpska

ѕоследЬа велика кнегиЬа

∆ивот ќлге јлександровне –оманове, последЬе руске велике кнегиЬе, био Ље испуЬен жалостима, коЉе се ретко сручуЉу на Љедног човека. јли Ље она своЉом добротом, скромношЮу и одважношЮу надвисила све ужасе коЉе ЉоЉ Ље приредио 20. век. ” првим вековима хришЮанке су своЉим врлинама задивЪавале чак и незнабошце. “ако нам и кнегиЬа ќлга, несаломивог радосног духа, може послужити као пример и бити утеха свим савременим Ъудима. ќна Ље била добротвор и ктитор многоброЉних школа, болница, старачких домова, друштава, а за време ѕрвог светског рата постала Ље проста медицинска сестра. Ќи данас Ьено име ниЉе заборавЪено Ц 4- новембра 2017. године у ѕавловску на Љугу –усиЉе, на здаЬу ќлгинске гимназиЉе поставЪена Ље спомен плоча у част ¬елике кнегиЬе, коЉа Ље била старатеЪ те образовне установе.

††††

ќдлука о именоваЬу гимназиЉе ЂќлгинскаЉаї била Ље донета 1913. године, по воЪи императора ЌиколаЉа II, када Ље прославЪена 300. годишЬица династиЉе –оманов. јли ниЉе само то свезивало ќлгу јлександровну с ¬ороЬешким краЉем: ту се налазило и Ьено имаЬе ќлгино. «бог тога спомен на Ьу представЪа велики догаРаЉ не само за ѕавловск, веЮ и за читаву ¬ороЬешку област: откриваЬу спомен плоче су присуствовали наЉвиши званичници ¬ороЬешке области и града ѕавловска, као и многи граРани. “ог дана Ље у  азанском храму у ѕавловску одржано празнично богослужеЬе. Ѕожествену литургиЉу Ље служио митрополит ¬ороЬешки и Ћискински —ергиЉе, а саслуживали су епископ –осошански и ќстрогошки јндреЉ и ЅорисогЪебски и Ѕутурлиновски —ергиЉе, уз многоброЉно свештенство. ”ченици гимназиЉе су за високе званице приредили изложбу фотографиЉа, посвеЮену последЬоЉ ¬еликоЉ кнегиЬи, а на Ьу се надовезала изложба фотографиЉа у организациЉи московског —ретеЬског манастира Ц Ђ–оманови Ц царско служеЬеї.

Ћичност

ќлга јлександровна –оманова (1. (13.) Љуна 1882 Ц 24. новембра 1960.) била Ље наЉмлаРа кЮер цара јлександра III јлександровича и царице ћариЉе ‘Љодоровне, као и наЉмлаРа сестра —трастотрпца ЌиколаЉа II –оманова, последЬег руског цара.

††††

ѕо сеЮаЬима саме кнегиЬе, Ьено детиЬство Ље био светао период, родитеЪи су имали среЮан брак, а породица Ље била блиска. »мператор јлександар III Ље у великоЉ мери био заслужан за то. ѕоред мноштва државних обавеза (звали су га „наЉзаузетиЉим човеком у –усиЉи“) он се трудио да што више времена проводи са породицом, понекад чак учествуЉуЮи у Ьиховом играриЉама и шалама.

” формираЬу отвореног, искреног, снажног карактера кнегиЬе немалу улогу Ље имало васпитаЬе у породици. ÷аревиЮи су, упркос данашЬим стереотипима, живели прилично скромно: Ђ—павали су на поЪским креветима са вуненим душецима, а Љастуци су им били врло танки. Ќа поду се налазио скромни тепих. ЌиЉе било ни фотеЪа ни троседа. £едини украс у дечиЉоЉ соби Ље био зид са иконама Ѕогородице и Ѕогомладенца, коЉи су били опточени бисерима и другим драгуЪима. ’ранили су се веома скромно. ќвсена каша за доручак, купаЬе хладном водом и много свежег ваздуха.ї ѕравославЪе се налазило у сржи васпитаЬа царске породице.  ако Ље доцниЉе причала кнегиЬа ќлга: Ђ—ви смо били васпитани у духу строгог придржаваЬа канона вере. —ваке недеЪе смо били на литургиЉи, а многоброЉни постови и сваки догаРаЉ од општенационалног значаЉа био Ље обележен свечаним молебаном; све то Ље за нас било тако природно, попут ваздуха коЉи удишемо.ї

††††

ќлга јлександровна Ље у великоЉ мери наследила карактер свог оца, кога Ље пуно волела Ц Ьегову аскетику, непосредност и истиноЪубивост. ЌиЉе волела дворску раскош, отмене балске хаЪине, коЉе Ље у шали називала Ђоклопимаї, драже су ЉоЉ биле ланене хаЪине, од малих ногу Ље волела да буде у друштву обичног народа, имена своЉих слугу Ље памтила Љош у дубокоЉ старости, сматраЉуЮи их породичним приЉатеЪима. ” позно доба свог емигрантског живота она Ље преузела на себе одговорност да се брине о староЉ слушкиЬи своЉе маЉке, Љер ниЉе желела да ова заврши у старачком дому. ќ разговорима са сеЪацима на свом имаЬу написала Ље: Ђ¬идела сам Ьихову доброту, великодушност и чврсту веру у Ѕога.  ако се мени чини ти сеЪаци су заиста били богати, без обзира на Ьихово материЉално сиромаштво.  ада сам била меРу Ьима осеЮала сам се као човек у пуном смилу те речи.ї

¬елики удар за младу ќлгу јлександровну био Ље Ьен неуспешни брак са принцом ѕетром јлександровичем, херцогом ќлденбуршким.  ада ЉоЉ Ље било 19 година, не желеЮи да напусти –усиЉу и беспоговорно слушаЉуЮи своЉу маЉку, удала се за човека чиЉа Ље репутациЉа, мало Ље реЮи, била сумЬива. —ама кнегиЬа Ље сматрала да се Ьена маЉка одлучила на таЉ корак због приЉатеЪства са маЉком поменутог принца. Ѕило како било, за целих 15 година колико су били у браку ѕетар јлександрович ниЉе имао брачне односе са ќлгом јлександровном, а све своЉе слободно време Ље проводио за карташким столом, коцкаЉуЮи се Ьеним новцем. ÷ар ЌиколаЉ II Ље 1916. године потврдио решеЬе —ветог —инода коЉим се поништавао Ьен брак са принцем ќлденбуршким. ќлга јлександровна се затим удала за ЌиколаЉа јлександровича  уликовског, официра  ирасирског пука и из тог брака Ље имала два сина.

††††

ѕородично васпитаЬе, вера и високе моралне вредности умногом су помогли ќлги јлександровноЉ да преброди личне и општенационалне трагедиЉе: терористички напад на царски воз, када умало ниЉе погинула цела породица јлександра III, рана смрт оца и стариЉег брата √ерогиЉа, рат и револуционарну анархиЉу, коЉа Ље на краЉу краЉева довела до Ьеног изгнанства из отаЯбине. ѕад монархиЉе Ље била права катастрофа за царску породицу: 27 Ъуди Ље било убиЉено, а остали су били принуРени да напусте –усиЉу. ÷еле странице Ьених мемоара, пуне страха и ужаса, посвеЮене су Ьеном бекству из револуционарне –усиЉе, заЉедно са мужем и маЉком. Ѕез икакве заштите, неколико пута су за длаку избегли погибиЉу (комунисти су их осудили на смрт док су се они Љош увек налазили на  риму и само услед бирократских заврзлама су успели да извуку живу главу). —кривали су се од прогонитеЪа с двоЉе мале деце, без хране и крова над главом. ќ судбини других чланова породице дуго нису ништа знали. Ќакон што Ље Ьена маЉка напустила –усиЉу, ќлга се Љош увек налазила на подручЉу под контролом Ђбелогї генерала ƒеЬикина, не желеЮи да напусти своЉу земЪу. ∆ивела Ље с мужем у козачком селу као обична сеЪанка. јли када су и до тог места стигли боЪшевици, са жеЪом да убиЉу све припаднике царске породице, ќлга Ље морала да се одлучи на коначно бекство. ѕрво –остов на ƒону, ÷ариград, па Ѕеоград и Ѕеч и на краЉу ƒанска где Ље живела Ьена маЉка. ¬елика кнегиЬа Ље о свом боравку у Ѕеограду написала: Ђ»сториЉи Ље своЉствена ирониЉа. «амислите само да се Ља, унука ÷ара коЉи Ље ослободио —рбиЉу и ÷рну √ору од турског Љарма, наРем у српскоЉ престоници у виду измучене и страдалне избеглице. јли како су добри према нама били сви —рби!ї  раЪ јлександар I  араРорРевиЮ Ље предложио кнегиЬи да се настани у —рбиЉи, чему се она нимало ниЉе противила, али Ље морала да оде у  опенхаген по молби своЉе старе маЉке. ќлга јлександровна Ље Љош увек гаЉила наду да Юе се Љедном вратити у –усиЉу, али то се на краЉу ниЉе догодило.

ќдноси са породицом цара ЌиколаЉа II

ќтац ќлге јлександровне, император јлександр III, преминуо Ље када Ље она била дете. Мено васпитаЬе Ље наставЪено на двору Ьеног брата, цара ЌиколаЉа II. ќ ЌиколаЉу Ље писала са великом ЪубавЪу: Ђќн Ље био добар и великодушан према свима с коЉима Ље имао прилику да се сусретне. Ќикада нисам видела да се он труди да буде испред свих или да се Ъути, ако Ље губио у некоЉ игри. » искрено Ље веровао у Ѕога.ї  негиЬа ќлга Ље причала да су други Ъуди често схватали ЌиколаЉево спокоЉство и уздржаност као хладноЮу и формализам, те да нису разумевали, а нису ни хтели да разумеЉу Ьега и Ьегову супругу. –уско високо друштво Ље сваку несреЮу повезивало са именом цара, уопште не мареЮи како Ље ЌиколаЉ своЉом милосрдношЮу често покривао туРу кривицу: кнегиЬа Ље причала како Ље император таЉно сопственим средствима помагао породицама трагедиЉе на ’одинском поЪу, када Ље грешком организатора при крунисаЬу цара настао хаос и метеж. ќ тешком положаЉу ЌиколаЉа у улози политичког воРе она Ље говорила: Ђ—тално му Ље недостаЉало искусних и некористоЪубивих министара. Ўто се интелектулаца тиче, они су Љедино причали о револуциЉи и атентатима, због чега су на краЉу и сами платили цех.ї ” тако тешкоЉ ситуациЉи ЌиколаЉ ниЉе губио храброст и предвиРао Ље сва искушеЬа коЉа су га чекала: Ђќн ниЉе знао шта Ље то страх и био Ље спреман у сваком тренутку да погине.ї ќлга јлександровна Ље на следеЮи начин обЉашЬавала разлоге за абдикациЉу ЌиколаЉа, знаЉуЮи Ъуде из Ьеговог окружеЬа као своЉ длан: Ђќн Ље жарко желео да заустави све будуЮе нереде, али ниЉе имао другог избора. ќн Ље схватио да су га на цедилу оставили сви команданти армиЉа, коЉи су сви одреда, са изузетком генерала √урка, подржали ѕривремену владу. Ќики ниЉе могао да се ослони чак ни на ниже чинове воЉске. ¬идео Ље да су свуда око Ьега “издаЉници, кукавице и преваранти!“ї

††††

 ао што Ље познато и судбина ЌиколаЉа II и царице јлександре ‘Љодоровне Ље такоРе била драматична Ц од Ьеног првог тренутка на двору нашла се у мрежи сплетки и измишЪотина, сваки Ьен корак су тумачили злонамерно, а чак су и Ьену стидЪивост схватали као надменост. “е гласине су на краЉу краЉева прерасле у опасну клевету.  негиЬа ќлга Ље говорила: ЂЌисам више у стаЬу да читам све лажи и гнусне измишЪотине коЉе пишу о ЬоЉ.ї Ѕез обзира на тако хладан приЉем на двору, царица и ќлга јлександровна су биле у одличним односима. ѕовезивала их Ље аскетика, одбоЉност према вишим круговима друштва и Ьиховом неморалу, а такоРе и милосрРе.

††††

ѕосле 1904. године кнегиЬа ќлга се посебно зближила с породицом ЌиколаЉа II. ќна Ље скоро сваки дан била код Ьих у гостима и у тренуцима Ьихове отуРености од високог петербуршког друштва, ќлга јлександровна Ље била Ьихов повереник. ЂЅоравак меРу Ьима ми Ље причиЬавао огромну радост. Михова меРусобна Ъубав Ље за мене била извор надахнуЮа, а волела сам и своЉе четири неЮакеї, Ц причала Ље. ќна Ље активно учествовала у васпитаЬу царске деце и водила их у ѕетербург где Ље за Ьих правила забаве, коЉима су присуствовали Ьихови вршЬаци. ѕосебно Ље била везана за наЉмлаРу јнастасиЉу у коЉоЉ Ље вероватно препознала своЉе црте личности Ц живахност, енергичност, смисао за хумор.

—традаЬе породице ЌиколаЉа II Ље за ќлгу јлександровну представЪало мучно питаЬе, кога се она скоро ниЉе ни дотицала. ЂћоЉе поштоваЬе пред сенима мог брата и Ьегове породице Ље толико велико да се не може речима изразити. –ана од тог чудовишног убиства у £екатеринбургу никада ниЉе зарасла и ниЉе се претворила у ожиЪакї, Ц писао Ље Ьен биограф »Љан ¬орес (иначе православни √рк). “у скривену таЉну Ьене душе с времена на време су грубо и без такта нарушавали самозванци, коЉи су се представЪали као преживела царска деца. “и неЪуди су буквално обиЉали Ьен праг у нади да Юе бити признати. јли и у таквим случаЉевима Ље ќлга јлександровна проЉавЪивала скрушеност и Ъубав. “ако Ље Љедном приликом упутила следеЮе речи неком ‘ранцузу коЉи се поЉавио пред Ьеним вратима и представио се као царевиЮ јлексеЉ: ЂЅило нам га Ље врло жао и сагласили смо се да прочитамо Ьегове белешкеї, Ц иако само можемо претпоставити колики Ље бол ЬоЉ то причинило.

»Љан ¬орес Ље писао: Ђ£едном приликом сам се усудио да упитам ¬елику кнегиЬу да ли се она моли за Ьега (ЌиколаЉа II). ѕомало оЮутавши, одговорила Ље:

Ц Ќе за Ьега, веЮ Ьему. ќн Ље мученикї.

ƒела милосрРа

ќлга јлександровна Ље била истински родоЪуб. ÷арскоЉ деци Ље од малих ногу усаРиван осеЮаЉ о непрекидном континуитету историЉе: Ђ–уска историЉа Ље представЪана као део нашег живота, као нешто блиско и сродно нама, и ми смо се удубЪивали у Ьу, што нам уопште ниЉе било тешко.ї  ао и Ьен отац, кнегиЬа се придржавала конзервативних погледа и веровала у особени пут –усиЉе, монархиЉу, традиционалне норме и вредности.

Мена припадност династиЉи –оманових Ље за ќлгу јлександровну првенствено значила служеЬе народу и отаЯбини: ЂћеРу ÷арем и народом Ље постоЉала веза, коЉу тешко да су могли да поЉме на «ападу. “а повезаност ниЉе имала ништа са гломазним чиновничким апаратом. ÷ар Ље био повезан са народом путем свечане заклетве, коЉу Ље полагао на крунисаЬу, заклетве да Юе бити ÷ар, судиЉа и слуга свога народа. ” монарху су се стапале и постаЉале Љедно: воЪа народа и ÷арско служеЬе поданицимаї. „им Ље Ќемачка обЉавила рат –усиЉи, велика кнегиЬа Ље, заЉедно са јхтирским пуком, чиЉи Ље била формални заповедник, кренула на фронт и на почетку се обрела у ѕроскурову (данас ’меЪницки у централноЉ ”краЉини).  негиЬа плаве крви Ље постала обична милосрдна сестра: учествовала Ље у превиЉаЬу рана, присуствовала операциЉама и ниЉе се клонила ни наЉтежих медицинских послова. ѕружала Ље помоЮ раЬеницима чак и на самоЉ линиЉи ватре за шта Ље била одликована √еоргиЉевским орденом 4. степена. Ђ—асвим ми недостаЉе времена да изаРем на свеж ваздух, Ц написала Ље у Љедном свом писму, Ц Ључе сам 8 сати превиЉала, а треЮег дана смо радили 10 сати и имали смо времена само за кратак предах да поЉедемо нешто с ногу. —виРа ми се када има пуно-пуно посла.ї ќна Ље веЮ имала искуства у послу болничарке Љер Ље на свом имаЬу ќлгину често посеЮивала болницу за сеЪаке учеЮи се занату медицинске сестре.

††††

—ваки дефицит потрепштина на фронту Ље тешко подносила зато што се осеЮала лично одговорном за све што се дешава. ќпремила Ље √лавну болницу у  иЉеву уз помоЮ сопствених средстава и примила Ље на себе дужност начелника и старатеЪа те установе. ќлга јлександровна Ље наставЪала да ради чак и када Ље била у другом стаЬу, чекаЉуЮи роРеЬе свог првенца. Ѕез обзира на ратне страхоте коЉе Ље лично видела ниЉе постала безосеЮаЉна и огуглала на Ъудски бол: Ђѕлакала сам због сваког Ц ужас Љедан како то раздире душу, привикаваш се на сваког тешког болесника и сваког од Ьих волиш као дете Ц и за трен, они умиру.ї ƒок Ље отправЪала хусаре из свог пука на Ьихов последЬи пут затварала им Ље очи и на прса полагала медаЪон с образом јхтирске ЅожиЉе ћатери.

††††

ќлга јлександровна Ље била покровитеЪ и начелник у више стотина добротворних установа и организациЉа Ц дечЉим сиротиштима, болницама, старачким домовима, женским школама. „есто су ЉоЉ се обраЮали за помоЮ и она никога ниЉе одбиЉала, сматраЉуЮи да Ље Ьена дужност да помогне свакоме коме Ље помоЮ потребна.

” емиграциЉи, дом ќлге јлександровне Ље постао окупЪалиште за све коЉи су делили горку судбину изгнанства.  негиЬа Ље наставила да се бави своЉим добротворним радом и на «ападу: на аукциЉи Ље продавала своЉе слике од чега Ље помагала руским емигрантима у тешком финансиЉском положаЉу.

††††

«а време ƒругог светског рата ќлга јлександровна Ље помагала свим земЪацима коЉи су били заточени у немачким логорима, шаЪуЮи им разне намирнице и неопходности, притом се излажуЮи опасности. “реба истаЮи да она никада ниЉе подржавала оне представнике руске емиграциЉе коЉи су за време рата стали уз ’итлера, зато што Ље сматрала да су такве идеЉе трагична заблуда, а ти Ъуди сарадници државе коЉа Ље двапут напала –усиЉу. ”пркос томе, совЉетске власти су после рата тражиле од ƒанске да Ље изручи ћоскви, оптужуЉуЮи Ље за ЂколаборациЉу са народним неприЉатеЪимаї. „ан ни данска краЪевска породица ниЉе могла да ЉоЉ помогне у тоЉ ситуациЉи и она Ље била принуРена да се с породицом пресели у  анаду у статусу ЂпоЪопривредног емигрантаї што Ље значило да обавезно треба да ради на фарми. Мена породица се нашла у тешким околностима: поред поЪопривреде, Љедини извор прихода им Ље био продаЉа слика велике кнегиЬе. ќна Ље и даЪе колико Ље могла помагала рускоЉ диЉаспори.

ѕосебан део Ьене добротворне делатности Ље велика помоЮ коЉу Ље пружила ÷ркви. ќна Ље знала за прогон православаца у совЉетскоЉ –усиЉи и помагала им Ље у складу са своЉим могуЮностима. »Љан ¬орес Ље о томе писао: Ђќлга јлександровна Ље одржавала контакт са многим руским православним парохиЉама и била Ље добро обавештена о репресиЉама коЉима су оне биле подвргнуте. —тога Ље била дубоко погоРена одсуством било каквих жалби и роптаЬа у писмима руских православаца коЉа Ље добиЉала. — времена на време слала им Ље мале поклоне, Љедва склапаЉуЮи краЉ са краЉем. –уски монаси са —вете √оре су се свакодневно молили за Ьу.  ада сам био у посети тамошЬем манастиру и рекао монасима да познаЉем ќлгу јлександровну, они су заплакали и замолили ме да ЉоЉ у  анаду однесем икону. «идови спаваЮе собе у ЬеноЉ скромноЉ куЮици биле су прекривене иконама, коЉе Ље велика кнегиЬа добила на поклон од многих Ъуди коЉи су ЉоЉ били предани у истоЉ мери као и пре револуциЉе.ї

ќлга јлександровна се упокоЉила 1960. године у 78. години живота. ќпело Ље одржано у православном храму у “оронту, а поред ковчега су свечано стаЉали офицери 12. јхтирског пука Меног »мператорског ¬еличанства ¬елике  негиЬе ќлге јлександровне, с коЉима Ље прошла кроз рат и чиЉа Ље имена памтила до дубоке старости.

—тваралаштво

††††

ќлга јлександровна Ље показивала интересоваЬе за сликарство од малена. ”читеЪи су ЉоЉ дозвоЪавали да црта за време часова Љер Ље она врло добро усваЉала градиво. Мен отац Ље подржавао занимаЬе своЉе кЮери за сликарство, будуЮи да Ље и сам био велики колекционар и познавалац уметности (Ьегова колекциЉа чини окосницу –уског музеЉа уметности у ѕетербургу).  негиЬа се школовала код наЉбоЪих професора сликарства Ц  ирила Ћемоха, ¬ладимира ћаковског, —танислава ∆уковског и —ергеЉа ¬иноградова. ” емиграциЉи Ље усавршавала своЉ таленат посеЮуЉуЮи уметничке галериЉе. Мене слике су продаване у Ћондону, Ѕерлину, ѕаризу. ќне су красиле колекциЉе врсних познавалаца уметности из виших кругова европског друштва.

††††

ЌаЉпознатиЉи су Ьени пеЉзажи и слике мртве природе, али треба напоменути да Ље она живописала и иконе коЉе Ље даривала своЉим сродницима, а такоРе и школама, старачким домовима, сиротиштима. ќлга јлександровна Ље осеЮала све танчине природе свог завичаЉа, што Ље изражавала своЉим акварелима. Мено стваралаштво Ље лирско, а иза површинске Љедноставности криЉе се страдално поимаЬе света. Ќалазила Ље надахнуЮе у, рекло би се, свакодневним призорима: у цвеЮу на симсу прозора, у празничном колачу или бокалу на столу. Ќа платну последЬе руске кнегиЬе тако су се нашле просте животне радости у доба светских катастрофа. » уопште ниЉе изненаРуЉуЮе што она слика спокоЉне призоре док се налази на фронту и свакодневно се очи у очи сусреЮе са ужасима тоталног рата. Ќеки називи Ьених дела из тог периода су: Ђћилосрдна сестра у шетЬиї, Ђ£есен у паркуї и Ђ£есеЬи предеої. »ли док се на  риму фактички налазила у заточеништву: Ђ римско цвеЮеї, Ђƒрво у цвату и чемпресиї, Ђ римски друмї. »ли док се скривала у козачком селу, где Љу Ље породила проста сеЪанка и претила ЉоЉ смртна опасност од црвених: Ђ“ихон са дадиЪом. —таница ЌовоминскаЉаї, Ђ”снули √уриЉеї Ц две слике посвеЮене Ьеним синовима. ƒок се налазила на граници смрти, сликала Ље радосне пролеЮне пеЉзаже са цветним вртовима и сеЪанкама коЉе разговараЉу преко ограде. Ќикада се не предаЉуЮи униниЉу, умела Ље да спозна лепоту у свакодневном, била Ље захвална на сваком новом дану, проста, скрушена и светла Ц тако видимо кнегиЬу у Ьеним радовима.

††††

—ледеЮа етапа Ьеног стваралаштва Ље уследила после Ьеног прелазка у  анаду. “а северна држава Љу Ље подсетила на родни завичаЉ и она се изнова враЮа теми –усиЉе. ”самЪена црквица, утабани пут коЉи се губи у снежним поЪима, позната руска коЬска запрега са три коЬа Ц троЉка; на платнима васкрсава омиЪена, заувек оставЪена, али свеЉедно омиЪена Ц –усиЉа. ј упаЪено кандило изнад иконе на ЉедноЉ од Ьених слика нас подсеЮа на главну покретачку силу у Ьеном животу уз чиЉу помоЮ Ље та крхка, али храбра жена успела да поднесе сва искушеЬа: Ђ¬ера у Ѕога, као код детета, Ље била златна нит коЉа Ље повезивала читаво Ьено постоЉаЬе, осветЪаваЉуЮи наЉмрачниЉе странице Ьеног живота.ї

— руског јлександар АокиЮ

06 / 12 / 2017

     оментари:

    2017-12-11
    23:23
    ѕравославие.Rs:
     негиЬа ќлга Ље сахраЬена на гробЪу North York cemetery у “оронту.

    2017-12-07
    22:51
    дамЉан:
    √де Ље сахраЬена кнегиЬа ќлга? ¬ечнаЉа ѕамЉат тоЉ дивноЉ жени , коЉа Ље била племкиЬа у правом смислу те речи.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0