Srpska

 роз животну √олготу до подизаЬа новог храма

ћоЉ отац се упокоЉио у Љулу 2000. године у куЮици у викенд насеЪу, коЉе се налази недалеко од железничке станице. „етрдесетог дана сам сазнао да Ље у некадашЬем малом дрвеном салону намештаЉа, такоРе близу те станице, отворен храм Ц тамо сам и однео намирнице за парастос. Ќеколико старица за певницом, отприлике толико и на служби, дрвени сталци за свеЮе ручне израде, иконостас од шпер плоче, алуминиЉумски путир за ѕричешЮеЕ ћлади, мршави, плавооки свештеник гануо ме Ље искреном службом и упечатЪивом, дубинском проповеди. √оворио Ље спуштеног погледа и помислио сам да чита текст с папира, али преварио сам се, он Ље Ђчитаої мисли свога срца, потпуно преданог √осподу. Ђ ако Юе он овде да служи са десет бака, окружен таквом бедом у недовршеном храму?..ї ‒ помислио сам тада. јли грдно сам погрешиоЕ

††††

 ако Ље успешни кроЉач постао сиромашни свештеник

ƒок сам возом путовао на станицу Ѕобрик у близини  иЉева, где Ље у новоЉ цркви 21. новембра ове године требало да буде прославЪена храмовна слава у част јрхистратига ЅожиЉег ћихаила, а уЉедно и прва литургиЉа, сетио сам се давног сусрета са оцем ¬ладимиром Ћатиником 2000. године. ќд тада Ље прошло веЮ 17 годинаЕ

ќтац ¬ладимир Ље имао обичаЉ да уз чаЉ приповеда како Ље, док Ље био дечак, у сеоском храму гледао на свештенике као на небеске ангеле. ЌаЉвише су му се допадале свештеничке одежде. ЂЌаЉлепша одеЮа на кугли земаЪскоЉ, Ц мислио Ље мали ¬ова. Ц  ако бих само хтео да и Ља имам такву одеЮу! јли тако могу да се облаче само свештенициЕї. Ќико га посебно ниЉе опремио за пут вере нити му помагао у духовном развоЉу, али Ље дечак свим срцем заволео премилог √оспода, како Ље он говорио, и премили √оспод Ље увек био у Ьеговим мислима. ј сеоска црква, пред коЉом Ље растао, му Ље изгледала као Ќебо на земЪи.  ада Ље веЮ стасао, одслужио воЉни рок и изучио кроЉачки занат, запослио се у угледноЉ престоничкоЉ робноЉ куЮи где Ље добро зараРивао. ќженио се и настанио у  иЉеву. ” своЉ омиЪени храм Ље долазио само за велике празнике. –едовно Ље почео да посеЮуЉе службе у тешким 90-им, када се распао —оЉветски —авез, а у ”краЉини завладали хаос, сиромаштво и необуздани криминал. ќбични Ъуди су из  иЉева масовно ишли на запустела газдинства, коЉа су припадала некадашЬим комбинатима, да саде кромпир. Ѕивше совЉетске рубЪе су меЬали за сличне шарене омоте слаткиша, а безвредне украЉинске новчанице су услед бурне инфлациЉе од десетица, прешле прво у стотке, па у хиЪадарке. » отац ¬ладимир Ље био меРу тим Ъудима и са своЉом младом породицом се вратио на село, код своЉе тазбине. ƒобио Ље сина, почели су да граде куЮу и када су чули да се у суседном селу гради црква, почели су да помажу и на тамошЬим радовима. ”скоро Ље он изненадио супругу рекавши ЉоЉ да намерава да прими Раконски чин и да Юе служити у храму комшиЉског села. “о се убрзо и десило.

††††

Ќешто више од године служио Ље као Ракон, док му се председник месне заЉеднице ниЉе обратио са молбом: Ђј зашто се у нашем Ўевченкову не би организовала православна парохиЉа?ї » испричао му како се у Ьеговом родном селу, коЉе Ље потопЪено због изградЬе великог резервоара у  иЉеву, некада налазио леп храм са пет купола, посвеЮен јрхангелу ћихаилу. Ђћожемо да га обновимо код нас?ї Ђ ао да ме Ље гром ударио од тих речи!.. Ц присеЮао се отац ¬ладимир. ‒  о нам други може помоЮи да подигнемо цркву до јрхангела ћихаила, покровитеЪа небеских ратника!ї  ако Ље речено, тако се и збило. —акупили су потписе, приЉавили нову парохиЉу, а председник месне заЉеднице им Ље за локациЉу храма обезбедио малу продавницу намештаЉа, без греЉаЬа, коЉа се налазила на излазу из села, где никада ниЉе ни било цркве. Аакона ¬ладимира су за то време рукоположили у чин свештеника.

††††

ѕочетак новог милениЉума се исто ниЉе прославио економским напретком. ” храм су на вечерЬу службу долазиле свега 2-3 старице, а на литургиЉи Ље испрва присуствовало 10-15 Ъуди. јли Ље зато у олтару почео да помаже ћарко, син оца ¬ладимира, а Ьегов пример су почели да следе и Ьегови другови из школе. ќтац ¬ладимир Ље стрпЪиво наставио да служи. ” зимско доба електричне греЉалице нису спасавале од хладноЮе, а када Ље било вруЮе нису помагали вентилатори. —еЪаци су пажЪиво процеЬивали новог свештеника, он Ље био честа тема разговора, и, као што то обично бива, сплетки. ¬реме Ље текло: сахране су смеЬивала крштеЬа, баЮушку су звали на освештаваЬе новоизграРених куЮа, млади су желели црквено венчаЬе и брижне речи свештеника никога нису оставЪале равнодушним. ѕосле сваке службе отац ¬ладимир Ље обилазио сеЪаке и причешЮивао старе и болесне. ѕарохиЉа Ље полако расла, а свештеник Ље уживао све веЮи ауторитет меРу мештанима.

¬ечерима се често зауставЪао пред пустаром покраЉ школе. ќвде би ваЪало подиЮи храм! ѕосматрао Ље ноЮно звездано небо, месец у успону, молио сеЕ Ќа опште изненаРеЬе верника, пустара на коЉу су претендовали многи новопечени бизнисмени, наЉедном Ље неочекивано дата на коришЮеЬе православноЉ парохиЉи. –адост ниЉе имала граница!..  роз годину су припремили граРевинско земЪиште. ј поЉавио се и спонзор, раб ЅожиЉи  онстантин: Ђ’аЉде оче, барем камен темеЪац да положомо!ї ‒ предложио Ље.

¬елика жалост. »скушеЬе вере

 амен темеЪац су положили 2008. године. „итаве године су сакупЪали новац како би могли да започну изградЬу. £едне Љулске вечери Ље отац ¬ладимир са попадиЉом Ћарисом и Ьиховим петнаестогодишЬим сином маштао о томе какав Юе прелеп храм подиЮи. —утрадан Ље у Ьихов дом стигла страшна новост: Ьиховог сина Љединца, Ьихову наду, Ъубав и радост насмрт Ље ударио возЕ

»сте вечери затворени ковчег Ље стаЉао у куЮи свештеника, читан Ље ѕсалтир за упокоЉене, а Љато Ьегових скрханих вршЬака брисало Ље сузе коЉе су брзо текле по образима: наочити ћарко, наЉбоЪи фудбалер и друг Ље погинуоЕ »спраЮаЉ се протезао целим селом, испред школе су читани опроштаЉни говори, Ьегови другови су звонили школским звонцима Ц последЬе звоно коЉе ћарко ниЉе могао да чуЉеЕ

” ране сате пред свитаЬе журили су у цркву свештеник и попадиЉа, преплавЪени тугом: отац ¬ладимир Ље сваког дана служио заупокоЉену литургиЉу у празном храму. —амо √оспод зна колико Ље током тих служби било болних уздаха и тешких суза. јли душу Ље крепила молитва. √оспод Ље пружао утеху. Ќекако Ље после службе задремао и у сну му се Љавио Ьегов мили син ћарко, водио Ље за руке двоЉе деце: Ђќво Ље за вас, татаЕї. —вештеник се пробудио обливен сузама и узбуРен: Ђ“о Ље немогуЮе, ћарко моЉ, мама после онколошке операциЉе више не може да има децуЕї. » прекрстио се с уздахомЕ

«атим су уследила ходочашЮа по светим местима и изнова Ц молитва, молитва, молитваЕ

 роз годину и вишеЕ

ƒа, тачно после годину дана од смрти сина, почетком Љула 2010. године, √оспод Ље породици свештеника послао новог сина.  ада Ље попадиЉа остала у другом стаЬу лекари нису могли чуду да се начуде Ц то Ље противречило свим физиолошким нормама и показатеЪима. јли оно што ниЉе могуЮе за човека, могуЮе Ље за Ѕога! ћалом су дали име £ероним, у част Ѕлаженог £еронима —тридонског (Ж420), коЉи се славио у те незаборавне и среЮне дане.

Ќа дан тог свеца такоРе Ље почела изградЬа храма и освештан први камен. ѕосле тога Ље председник месне заЉеднице даровао храму прву партиЉу цигала. Ђ“о Ље добро, ‒ мислио Ље отац ¬ладимир. Ц али то Ље тек капЪица у мору! ј како Юемо набавити остали материЉал за коЉи Ље потребан огромни новац?ї » опет Ц усиЪена молитва. Ќа свакоЉ служби се обраЮао веЮ нараслоЉ пастви са молбом да се што више моле: Ђћолите се тако Љако да небо поцрвени!ї ‒ пола у шали, а пола озбиЪно Ље говорио. » Љедног дивног дана Ьегов познаник Ље на градилиште довео непознатог младиЮа, коЉи Ље пажЪиво осмотрио обЉекат. ј затим Ље рекао: ЂƒаЉте ми броЉ рачуна и Ља Юу вам послати потребну суму.ї » хтео Ље да остане анониман. ќпет се отац ¬ладимир уверио да √оспод помаже, никада не оставЪа, значи, што Ље наЉважниЉе да Мега никада неЮе оставитиЕ

» то се поновило више пута: у наЉтежем тренутку, када ниЉе више било средстава, √оспод Ље слао нове дародавце. “о Ље заиста било чудо!

ј тада Ље стигла и нова милост ЅожиЉа Ц попадиЉа Ље опет у другом стаЬу! ќваЉ пут Ље девоЉчица!  рстили су Ље ≈рмиона. —ан се показао као пророчкиЕ

”краЉину Ље 2014. године ударила нова револуциЉа, избио Ље граРански рат, дошла Ље тешка економска криза. –екло би се да Ље потпуно нереално очекивати да се заврши изградЬа цркве под таквим условима. ”сто су се поЉавили и расколници из  иЉевског патриЉахрата ‘иларета ƒенисенка и почели да прете да Юе силом заузети храм ако он не буде предат Ьима! ѕуно Ље времена потрошено на разговор са расколницима и они су на краЉу одступили. ќтац ¬ладимир Ље уз парохиЉане на градилишту био од Љутра до сутра.

††††

¬еЮ Ље и кров ставЪен и куполе су готове, инсталирано Ље греЉаЬе, поплочан под. ќд раног пролеЮа 2017. године извоРени су поЉединачни радови, порта цркве Ље украшавана мозаичким циглама, журили су да заврше све до 21. новембра, јранРеловдана. —амо нек успеЉу!..

††††

ѕриближава се храмовна слава Ц дан —ветог јрхистратига ЅожиЉег ћихаила и других Ќебеских сила бесплотних. Ѕуквално дан пред празник су стигли полиЉелеЉ и изрезбарени иконостас. Ђ—ам нам Ље јрхангел помогао!ї ‒ задовоЪно су говорили помоЮници оца ¬ладимира.

“ог дуго очекиваног новембарског дана ка предивном храму текла Ље река мештана, а придружили су им се и свештеници и парохиЉани из суседних села. ѕразнична икона на аналоЉу била Ље украшена сложеним венцем од ЉесеЬег цвеЮа. ЅаЮушка Ље просто лебдео од надахнуЮа за време службе.

††††

ѕосле литургиЉе и благодарног молебана он Ље са амвона испричао како су тешке биле те године Ц тих осам година изградЬе храма. » са захвалношЮу се поклонио парохиЉанима, коЉи су као верно стадо плачуЮи гледали свог омиЪеног баЮушку.

” закЪучку протоЉереЉ ¬ладимир Ље рекао: Ђƒрага браЮо и сестре! ѕа нисмо ми изградили оваЉ храм, веЮ √оспод. ќн нам Ље дао све по молитвама јрхангелу ћихаилу. ј ми смо само уложили своЉ скромни труд. Ѕудимо због тога Мему захвални цео живот!ї

—ергеЉ √ерук
— руског јлександар АокиЮ

11 / 12 / 2017

     оментари:

    2018-03-01
    10:25
    —ветлана:
    ѕомаже Ѕог,
    ∆елим да вам се захвалим за дивне текстове коЉе исчитавам ових дана ¬еликог „асног ѕоста.
    ƒубоко сам дирнута животном причом овог дивног свештеника и хвала, Љош Љедном, Љер се оваквим причама вера утврРуЉе и Љача.
    », на краЉу, ето оваква светила светле свима, и вернима и онима што веруЉу да не веруЉу и све чине да докажу да Ље наша вера узалудна. јли,што се више труде, што више арлаучу, прете, прогаЬаЉу, наша вера Ље Љача. —лава Ѕогу за све

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0