Srpska

÷ркве и затвори

††††

ƒвадесетих година прошлог века, у Љеку рата —овЉетске републике са ¬рангелом, на свет се родила и у ваздух победничким звуцима затрубила, до данас незаборавЪена песмица „÷рвена армиЉа марш-марш напред“. јутор мелодиЉе Ље —амуил ѕокрас. ѕоред Ьега, у породици су била Љош двоЉица браЮе, такоРе музичари. », да додамо, ова породица Ље поклонила епохи глас. „“ри танкиста, три весела друга“, „ћи црвени коЬаници“, „»ду, иду по Ѕерлину наши козаци“ и многе друге песме класичног саундтрека из тог доба су Ьихов плод. £една од наЉпрепознатЪивиЉих песама о ћоскви „—унце милуЉе нежном боЉом зидине древног  ремЪа“ Ц исто Ље дело Ьихових музикалних ушиЉу и прстиЉу. —ва троЉица роРена су у ЉевреЉскоЉ породици под  иЉевом, сва троЉица студирали музику, и сва троЉица упловила у револуциЉу са тачке гледишта Ьеног музичког изражаваЬа. —амо што Ље стариЉи умро у јмерици доста млад, а двоЉе млаРих Ље доживело у ———– до старости, као признати и омиЪени. ћене сада, заправо, интересуЉе прва од поменутих песама, коЉа Ље и наЉЉача Ц о ÷рвеноЉ јрмиЉи. ” последЬоЉ строфи Ље овакав ред: „ѕалимо светски пожар/÷ркве и затворе равЬамо са земЪом“. ƒанас бих о томе.

«атвор Ље термин са више значеЬа. «а –усиЉу су револуционари говорили да Ље „затвор за народе“ ; Ъудско тело неки филозофи називаЉу „затвор душе“ или тамница. “ако Ље лепше. ” поменутоЉ строфи, затвор Ље примеЬен у свом буквалном значеЬу. —пецифичност Ље само у томе што су затвори ставЪени у исти смисаони ред са црквама, и предлаже се немилосрдно уништаваЬе и Љедних и других. “о Ље интересантни мисаони клише, наслеРе француза-просветитеЪа. ќви су сматрали да затвори море тела (симболично ослобаРаЬе од тога Ље заузимаЬе ЅастиЪе), а ÷рква окива и поробЪава душу. ќдатле ¬oлтеровски врисак: „—мрвите гада!“ ‘ранцузи су све то имали: ЅастиЪу су срушили (тамо Ље, чини ми се, само ћаркиз де —ад и био) и до данас прославЪаЉу, док су свештенике у годинама терора ставЪали на гиЪотине. «ашто и ми то да не урадимо? £ер, наша револуциЉа Ље била роРена и законска кЮер француске револуциЉе. ѕосебно у делу безбожЉа. ќдатле и песнички позив да се сравЬаЉу са земЪом цркве и затвори. ѕрво цркве! ћада, приметите, ако би у тексту песме било написано „затвори и цркве“, рима и ритам би пострадали. –еч Ље речена, дело учиЬено. “ако увек бива Ц чиниш дела тек за изреченим речима.

÷ркве су почели жестоко да руше. ќно што су покоЪеЬа предака по петсто година градила, претварали су у прашЬави граРевински шут за неколико година. ≈во га парадокс Ц до затвора се руке нису протегле. Ќе само да нису почели да их руше. ƒограРивали су их. £едноставно, ниЉе било довоЪно старих затвора за нови живот! »спрва то ниЉе планирано. ћеРутим, револуциЉа има своЉу унутрашЬу логику, коЉа се разликуЉе од фантазиЉа револуционара. ѕесма се оваплотила у гору половину. ÷ркве уништавамо, затворе зидамо. ƒаЪе-више. ѕроцес рушеЬа цркава принудно Ље прекинут због недостатка затвора! ћанастирски и црквени комплекси, коЉи нису до краЉа срушени, претварани су у затворске и логорске комплексе. ¬ероватно Ље наЉпознатиЉи, —ЋќЌ (—оловецкий лагерь особого назначени€) Ц —оловецки логор специЉалне намене, смештен на териториЉи и у просториЉама —оловецког манастира. » у ƒаниловом московском манастиру, том очевинском гнезду престонице, била Ље колониЉа за малолетне. “оалет, узгред речено, био Ље опремЪен у олтару. ѕримере можемо набраЉти до вртоглавице од Ьихове количине. ƒакле, ударамо у тврд зид моралног закЪучка. ќн гласи: ако за постизаЬе неких циЪева, наизглед добрих, решите да рушите цркве и затворе, то по мери рушеЬа првих, биЮете принуРени да пропорционално увеЮате количину других!

јко су раниЉе цркве предавали рушеЬу, данас могу да забране Ьихову изградЬу

ƒелуЉе да Ље тема историЉски преврнута, попут прочитане странице. »пак ниЉе тако. јко су раниЉе планирали рушеЬе цркава, данас могу да забране Ьихову изградЬу. Ўто Ље, на краЉу краЉева, исто, Љер Ље мотив Љедан Ц „да их нема“. —ада, истина, не римуЉу затворе са црквама, веЮ црквама супротставЪаЉу паркове за шетаЬе паса и томе слично. ЌеЮемо имати где да се шетамо! √де Юе моЉ пас шапу задизати? ѕочеЮе изЉутра звона да нас буде! јргументи противника изградЬе храмова су на своЉ начин „чудесни“. ќчигледно Ље да се исти дух рушеЬа и небиЮа прилагодио новим условима, и то Ље важно. Ааво Ље познати хуманиста.

ѕре су говорили: ко не жели да зида школе, зидаЮе затворе. —ада ту реченицу можемо храбро допунити.  о не жели да зида храмове, неЮе имати кога у школу да води! ’рам, у коЉем живи молитва, то Ље корен живота. ƒа се не би зидали затвори, треба прво зидати храмове. “ек после, по реду, изградиЮе се школе, уредити тргови, пошумити паркови. ќмекшаЮе срца, озариЮе се умови, родиЮе се нове породице. «азвиждаЮе, завриштаЮе на игралиштима дечурлиЉа, зазвекетаЮе пензионерске домине на клупама, потрчаЮе меРу тек засаРеним дрвеЮем среЮни ѕсиЮ, и закипеЮе живот, и угледаЮемо небо у диЉамантима. Ќикаквих шприцева по улици, никаквих мучних алкоса на дечиЉим игралиштима. ”право Ьих звона и прогоне.

ѕостоЉи и треЮи пут. ≈вропски. Ќе рушити и не градити. Ќишта не рушити и ништа не градити, ни цркве, ни затворе. ѕреуреРивати опустошене и непотребне храмове у нешто „безазлено-корисно“ попут винског бара или секциЉе за стони тенис. ќва прилично масовна поЉава веЮ неколиког година постоЉи и на северу ≈вропе, и у ЌемачкоЉ, и »талиЉи. ’рам коЉи Ље остао од молитве, попут тела коЉе Ље изгубило душу, не рушити, и не претварати у затвор. ќд Ьега просто напрати хотел или перионицу. » у тоЉ хладноЉ рачуници има нешто подЉеднако страшно као затвор у бившем манастиру.

јли, ниЉе то наша бол. »мамо своЉе несреЮе.  ако Ље наша земЪа заузета борбом са проблемима стогодишЬе прошлости, ход наших деловаЬа треба да буде обрнут. “ада су рушили храмове, умножаваЉуЮи услед тога савршено фаталну потребу за тамницама. ƒанас Ље потребно умножавати и уреРивати места молитвених сабраЬа, а тиме смаЬивати броЉ Ъуди, полуделих од греха и бесмислице. £ер пре него што неко легне у затвор за уличну краРу, или постане наркоман, мора да полуди од грехова и свакодневне бесмислице. ѕре сто година нашим Ъудима, из неког разлога, то ниЉе било Љасно.

11 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0