Srpska

ѕреподобни £ован ƒамаскин

††

ѕреподобни £ован ƒамаскин родио се у престоници —ириЉе ƒамаску,[1] од високородних и побожних родитеЪа,[2] чиЉа пламена вера у ’риста, испробана у опасностима и искушеЬима, показа се Љача и драгоцениЉа од злата, мада испробаног у огЬу, ипак пропадЪивог. “ешко беше тада време. —арацени беху покорили ту земЪу и, заузевши оваЉ славни град, задаваху сваковрсне муке хришЮанима: Љедне убиЉаху, друге у ропство продаваху, и никоме не дозвоЪаваху да Љавно слави ’риста. ” то време родитеЪи £ованови, штиЮени промислом ЅожЉим, сачуваше се читави и здрави, са целокупном имовином своЉом; сачуваше они и свету веру. £ер им Ѕог даде могуЮност да задобиЉу благонаклоност —арацена, као некада £осиф ≈гипЮана[3] и ƒанило ¬авилоЬана,[4] те злочестиви јгарЉани не забраЬиваху родитеЪима светитеЪевим да веруЉу у ’риста и да отворено славе свето »ме Мегово. ќсим тога они £овановог оца поставише за градског судиЉу и за начелника народних граРевина.[5] ЌалазеЮи се на таквом положаЉу, он многа добра чиЬаше своЉоЉ ЉедноверноЉ браЮи: откупЪиваше робЪе, ослобаРаше сужЬе из тамница и спасаваше их од смрти, и свима паЮеницима пружаше руку помоЮи. » беху родитеЪи преподобнога у ƒамаску меРу јгарЉанима као светилници у ноЮи, као семе у »зраиЪу, као искра у пепелу. —ачувани од Ѕога ради тога, да од Ьих произаРе ÷ркве ’ристове светилник, коЉи Юе Љарко светлети целоме свету, Ц блажени £ован ƒамаскин. –одивши га по телу, они се потрудише да га одмах учине и чедом светлости кроз свето крштеЬе, што беше ствар врло тешка у то време. £ер јгарЉани никоме не дозвоЪаваху крштеЬе. ћеРутим £ованови родитеЪи несметано препородише своЉе дете крштеЬем и наденуше му име коЉе означава благодат ЅожиЉу. £ер £ован Ље ЉевреЉска реч и значи: благодат ЅожиЉа. ќтац детета £ована веома се стараше да своЉе чедо добро васпита и научи, не обичаЉима сараценским, нити храбрости воЉничкоЉ, нити лову звериЬа, нити ком другом световном занимаЬу, веЮ кротости, смирености, страху ЅожЉем и познаваЬу —ветога ѕисма. —тога усрдно моЪаше Ѕога да му пошаЪе човека мудрог и побожног, коЉи би сину Ьеговом био добар учитеЪ, и добар наставник у врлинама. » би брижни родитеЪ услишен од Ѕога, и доби што Ље желео, на следеЮи начин. ††

ƒамаски разбоЉници вршили су често и упаде и на копну и на мору у суседне краЉеве, узимали у ропство хришЮане, доводили их у своЉ град, па Љедне продавали на пиЉацама а друге убиЉали. £едном они ухватише неког монаха, по имену  озму, благообразног по изгледу, прекрасног по души, родом из »талиЉе, и продаваху га на пиЉаци са осталим робЪем. ќни пак робови коЉе разбоЉници хоЮаху да посеку мачем, припадаху к ногама тога монаха и са сузама га моЪаху да се помоли Ѕогу за душе Ьихове. —арацени, видевши какво поштоваЬе указуЉу монаху осуРени на смрт, упиташе га какав Ље чин имао у своЉоЉ отаЯбини меРу хришЮанима. ќн одговори: £а нисам имао никакав чин, нити сам био удостоЉен свештеничког зваЬа; Ља сам само грешни монах, познавалац философиЉе, не само наше хришЮанске него и оне коЉу смислише незнабожачки мудраци.

–екавши то, монах бризну у плач, и плакаше горко. Ќедалеко пак стаЉаше £ованов родитеЪ; видеЮи старца где плаче, и познавши по одеЮи да Ље монах, он му приРе. » желеЮи да га утеши у тузи рече му. ”залуд, човече ЅожЉи, плачеш што губиш оваЉ свет, коЉега си се ти давно одрекао и за коЉи си умро, као што видим по твоме изгледу и одеЮи. Ц £а плачем, одговори монах, не што губим оваЉ свет, Љер сам Ља, као што ти рече, умро за свет, и не хаЉем ни за шта световно, знаЉуЮи да постоЉи други живот: боЪи, бесмртан и вечан, уготовЪен слугама ’ристовим, коЉи се надам и Ља добити благодаЮу ’риста Ѕога мог; него плачем зато што одлазим из овог света бездетан, и не оставивши за собом наследника.

«ачуди се £ованов родитеЪ монаховим речима, и рече му: ќче, ти си монах, и посветио си се Ѕогу ради чуваЬа чистоте а не ради раРаЬа деце. «ашто онда тугуЉеш због деце? Ц ћонах одговори: “и не поЉимаш, господине, оно што сам рекао: Ља говорим не о телесном чеду и не о земаЪском наследству, веЮ о духовном. £ер, као што сам видиш, Ља сам монах убог и немам ништа од ствари овога света, али имам велико богатство мудрости коЉим се обогатих, много се, помоЮу ЅожЉом, од младости моЉе трудеЮи. ѕрошао сам разне науке Ъудске: изучио сам реторику и диЉалектику, одлично знам философиЉу, предату од —тагарита и јристонова сина,[6] проучио сам геометриЉу и музику, добро сам изучио кретаЬе небеских тела и путеве звезда, да бих преко толике лепоте творевине и Ьеног премудрог уреРеЬа што ЉасниЉе познао самога “ворца. «атим сам савршено изучио и учеЬе грчких и римских богослова о таЉнама ѕравославЪа. »маЉуЮи сам таква знаЬа, Ља их никоме нисам предао, и чему сам се сам научио Ља никога не научих, нити сада могу научити, Љер немам ни времена ни ученика; и сматрам да Юу овде умрети од мача агарЉанског, и ЉавиЮу се пред √осподом моЉим као дрво неродно, и као слуга коЉи Ље сакрио у земЪу талант господара свога. ≈то због чега плачем и ридам.  ао што оци по телу тугуЉу када у браку живеЮи немаЉу деце, тако и Ља тугуЉем и сетуЉем што не родих ниЉедног духовног сина, коЉи би после мене био наследник мог богатства мудрости.

„увши овакве речи, отац £ованов се обрадова што обрете давно жеЪену ризницу, и рече старцу: Ќе тугуЉ оче: Ѕог може испунити жеЪу срца твога. Ц –екавши то, он хитно оде к сараценском кнезу, и припавши к ногама Ьеговим моЪаше га усрдно да му поклони роба-монаха.  нез му изиРе у сусрет: поклони му оваЉ дар, стварно драгоцениЉи од многих других дарова.

–одитеЪ £ованов с радошЮу одведе куЮи своЉоЉ блаженога  озму, и утеши га намучена давши му удобност и мир. » рече му: ќче, буди господар у моЉоЉ куЮи и учесник свих моЉих радости и туга. Ц ѕа додаде и ово: Ѕог ти не само дарова слободу него ти и жеЪу срца твога испуни. £а имам ова два детета: Љедан Ље син моЉ по телу £ован, а други Ц дечак кога примих уместо сина, родом из £ерусалима, сироче од детиЬства, а зове се као и ти,  озма. —тога те молим, оче, научи их мудрости и доброЉ нарави и настави на свако добро дело; начини их духовним синовима своЉим, препороди их учеЬем, васпитаЉ их поучеЬем, и остави их после себе као наследнике неукрадивог богатства духовног.

ќбрадова се блажени старац  озма, прослави Ѕога, и стаде врло марЪиво васпитавати и учити оба дечака. ј дечаци беху паметни, брзо схватаху што им учитеЪ предаваше, и напредоваху у учеЬу. £ован, као орао коЉи се носи поваздуху, достизаше високе таЉне учеЬа; а духавни брат Ьегов  озма, као лаРа брзо пловеЮи на угодном ветру, брзо достизаше дубину мудрости. ”чеЮи усрдно и ревносно, они за кратко време изврсно изучише граматику, философиЉу и аритметику, и постадоше слични ѕитагори и ƒиофану;[7] изучише они и геометриЉу тако, да су могли бити сматрани као неки нови ≈уклиди.[8] ј како се они усавршише у песништву и музици, о томе сведоче Ьихове црквене песме и стихови. Ќе изоставише они и астрономиЉу; и таЉне богословЪа одлично упознаше. ќсим тога они се од доброг учитеЪа научише добрим наравима и добродетеЪном животу, живЪеЬу у врлинама, и постадоше савршени у знаЬу, мудрости духовноЉ и световноЉ. Ќарочито £ован показа велики успех, те му се дивЪаше и сам учитеЪ, коЉега £ован превазиРе у неким областима знаЬа. » постаде £ован велики богослов, о чему сведоче Ьегове богонадахнуте и богомудре кЬиге. Ќо он се не горРаше због толике своЉе мудрости.  ао плодно дрво: што више род на Ьему расте, утолико се више гране Ьегове повиЉаЉу наниже ка земЪи, “ако и блажени философ £ован: уколико више напредоваше у мудрости, утолико маЬим он сматраше себе; и умеЉаше он укроЮавати у себи суЉетна маштаЬа и угашавати страсне помисли, а душу своЉу као светилник, напуЬен уЪем духовне мудрости, запаЪивати огЬем Ѕожанствене жеЪе.

» учитеЪ  озма рече Љедном оцу £овановом: ≈то господине, жеЪа се твоЉа испуни: младиЮи твоЉи се одлично научише, те веЮ и мене превазилазе мудрошЮу. “аквим ученицима ниЉе доста да буду као учитеЪ Ьихов. ЅлагодареЮи великоЉ памети и непрестаном труду, они потпуно постигоше сву дубину мудрости, и Ѕог умножи таЉ Ьихов дар. Мима више ниЉе потребно да их Ља учим: они су веЮ способни да друге уче. —тога те молим, господине, отпусти ме у манастир, да тамо сам постанем ученик и да се научим вишЬоЉ мудрости од савршених монаха. “а световна философиЉа коЉоЉ сам се научио, шаЪе ме к философиЉи духовноЉ, коЉа Ље драгоцениЉа и чистиЉа од световне, Љер она доноси користи и спасава душу.

„увши то, отац £ованов се ожалости, не желеЮи лишити себе тако драгоцена и мудра наставника. »пак се не усуди силом задржати старца да га не ожалости, зато му учини по воЪи. » наградивши га богато, он га отпусти с миром. ћонах  озма оде у лавру преподобног —аве ќсвеЮеног. » тамо поживевши богоугодно до своЉе смрти, он отиде к ЌаЉсавршениЉоЉ ѕремудрости, Ѕогу.  роз неколико година престави се и отац £ованов.  нез —араценски позва £ована и предложи му да га постави за свог првог саветника. £ован се отказиваше од тога, имаЉуЮи супротну жеЪу: да служи Ѕогу усамЪеничким молитвеним тиховаЬем. »пак он би принуРен да се потчини и да се, и против воЪе своЉе, прими власти. » доби £ован у граду ƒамаску власт веЮу но што Ље имао Ьегов родитеЪ.[9]

” то време у √рчкоЉ цароваше Ћав »савриЉанац,[10] коЉи на ÷ркву ЅожиЉу устаде зверски, као лав ричуЮи и пустошеЮи. »збацуЉуЮи из храмова ЅожЉих свете иконе, он их предаваше огЬу; а оне коЉи православно вероваху и поштоваху свете иконе, он бездушно ставЪаше на страховите муке. „увши о томе, £ован се запали ревношЮу побожности, угледаЉуЮи се у томе на »лиЉу “есвиЮанина и на имеЬака свог ѕретечу ’ристовог. »звукавши мач –ечи ЅожиЉе, он поче Ьиме одсецати као главу Љеретичко умоваЬе звероподобног цара: Љер он разасла многе посланице о поштоваЬу светих икона оним правовернима коЉи му беху познати. ” тим посланицама, на основу —ветог ѕисма и древног предаЬа богоносних ќтаца, он мудро доказиваше да светим иконама треба одавати дужно поклоЬеЬе. ќне пак коЉима Ље слао те посланице он моЪаше да те посланице показуЉу другоЉ ЉедноверноЉ братиЉи ради Ьиховог утврРеЬа у православЪу. » труРаше се блажени £ован да сву васеЪену напуни богонадахнутим посланицама своЉим.[11] –астурене по целом царству грчком, оне утврРиваху православне у побожности, а Љеретике бодиЉаху као бодила. √лас о тим посланицама допре и до самог цара Ћава. Ќе трпеЮи да ко изобличава Ьегово зловерЉе, цар позва к себи своЉе ЉедномишЪенике Љеретике и нареди им да они, на притворан начин, меРу православнима пронаРу коЉу било £ованову посланицу писану Ьеговом властитом руком, и да Ље узму на прочитаЬе. ѕосле дугог паштеЬа, учесници ове злобне замисли пронаРоше негде код православних Љедну посланицу, написану £овановом руком, лукаво Ље измолише, па цару у руке предадоше.

÷ар наложи неким вештим писарима своЉим да они, гледаЉуЮи на рукопис £ованов, напишу истим словима тобож од стране £ованове писмо из ƒамаска цару Ћаву. ј то писмо гласило Ље овако: „–адуЉ се, царе! и Ља се радуЉем држави твоЉоЉ ради Љединства вере наше, и одаЉем поклоЬеЬе и дужно поштоваЬе твоме царском величанству. ќбавештавам те да град наш ƒамаск, коЉи Ље у рукама —арацена, слабо се чува, и уопште нема Љаку стражу; воЉске Ље у Ьему мало, и слаба Ље. —тога те молим, Ѕога ради смилуЉ се на оваЉ град, пошаЪи Љуначку воЉску своЉу. ѕравеЮи се као да иде у друго место, нека воЉска изненада нападне ƒамаск, и ти Юеш без муке узети град под своЉу власт. ” овоЉ ствари Ља Юу ти помоЮи много, пошто Ље град, и сва ова земЪа, у моЉим рукама“.

ѕошто написа себи од стране £ована такво писмо, лукави пар нареди да од Ьегове стране напишу сараценском кнезу овако: „—матрам да ништа ниЉе боЪе него имати мир и живети у приЉатеЪству, Љер одржавати уговоре мира врло Ље похвално и Ѕогу мило. —тога и мир, склопЪен измеРу нас, Ља хоЮу да поштено и верно чувам до краЉа. ћеРутим неки хришЮанин, коЉи живи у твоЉоЉ држави, честим писмима своЉим подстиче ме да нарушим мир, и обеЮава ми предати ми без муке град ƒамаск у руке, ако Ља неочекивано пошаЪем своЉу воЉску тамо. ƒа би се ти уверио у ово што ти пишем, и да би се убедио у моЉе приЉатеЪство, Ља ти ево шаЪем Љедно од тих писама коЉе ми Ље таЉ хришЮанин писао. ” Ьему коЉи се усудио да ми тако пише, ти Юеш познати издаЉу и неприЉатеЪство, и знаЮеш како да га казниш“.

ƒамаск, —ириЉа ƒамаск, —ириЉа
††

ќва два писма звероподобни цар Ћав посла по Љедном свом врло поверЪивом човеку у ƒамаск кнезу —арацена. ѕримивши их и прочитавши их, кнез дозва £ована и показа му оно лажно писмо, написано цару Ћаву. „итаЉуЮи и разгледаЉуЮи писмо, £ован рече: —лова на овоЉ хартиЉи личе донекле на моЉ рукопис. ћеРутим, ово ниЉе писала моЉа рука, Љер мени никада на памет пало ниЉе да пишем грчкоме цару. Ќе дао Ѕог, да лажно служим господару своме.

£овану одмах би Љасно да Ље ова клевета дело неприЉатеЪског, злог, Љеретичког лукавства. јли кнез, испунивши се Љарости, нареди да невиноме £овану одсеку десну руку. £ован усрдно моЪаше кнеза да се мало стрпи и да му времена да он докаже своЉу невиност и да обелодани мржЬу коЉу према Ьему гаЉи зли Љеретик, цар Ћав. јли молба Ьегова не би услишена: силно разгЬевЪени кнез нареди да се казна одмах изврши.

» одсечена би £ованова десница, Ц она десница коЉа утврРиваше правоверне у Ѕогу; она десница коЉа писаЬем своЉим изобличаваше ненавиднике √оспода, и коЉа уместо мастила, коЉим се служаше пишуЮи о поштоваЬу светих икона, сада се обли своЉом властитом крвЪу.

ѕосле одсечеЬа, рука £ованова би обешена на тргу усред града, а сам £ован, изнемогао од болова и од огромног губитка крви, би одведен куЮи своЉоЉ. ј кад се смрче, блажени £ован дознавши да Ље кнеза веЮ прошао гЬев, упути кнезу овакву молбу: Ѕолови се моЉи повеЮаваЉу, и муче ме неисказано; и мени неЮе бити лакше све док одсечена рука моЉа буде висила у ваздуху. —тога те молим, господине моЉ, нареди да ми се да рука моЉа, да Ље сахраним у земЪи, Љер сматрам да Юе ме болови попустити, ако она буде сахраЬена.

ћучитеЪ се одазва молби, и нареди да се рука скине са Љавног места и преда £овану. ј £ован, примивши одсечену руку своЉу, уРе у молитвену одаЉу своЉу, и павши на земЪу пред светом иконом ѕречисте Ѕогоматере са Ѕогомладенцем у наручЉу, он одсечену руку своЉу приЪуби на Ьено место, и стаде се из дубине срца молити уздишуЮи и плачуЮи, и говораше: „¬ладичице ѕречиста ћати коЉа си Ѕога мог родила, ево десна рука ми Ље одсечена ради Ѕожанствених икона. “еби Ље познато шта Ћава изазва на гЬев; зато ми похитаЉ брзо у помоЮ, и исцели руку моЉу. ƒесница —вевишЬега, коЉа се оваплотила из “ебе, чини многа чудеса ради молитава “воЉих; стога молим да ќн и десницу моЉу исцели на “воЉе посредоваЬе. ќ Ѕогомати! нека ова рука моЉа напише у похвалу “еби и —ину “воме оно што ЉоЉ “и будеш дозволила, и нека писаЬем своЉим помогне православноЉ вери. “и можеш све што хоЮеш, Љер си ћати ЅожиЉа“.

√овореЮи то са сузама, £ован заспа. » виде у сну ѕречисту Ѕогоматер како са иконе гледа на Ьега светлим и милостивим очима, и говори: „≈то, рука ти Ље сада здрава; не тугуЉ више, него се усрдно труди, као што си ми обеЮао; и начини Ље пером брзописца“.

ѕробудивши се, £ован опипа своЉу руку и виде да Ље исцеЪена. » обрадова се духом Ѕогу —пасу своме и —вебеспрекорноЉ ћатери МеговоЉ, што —вемоЮни учини тако дивно чудо на Ьему. ѕа уставши на ноге и подигавши руке к небу, он узнесе благодарност Ѕогу и Ѕогоматери. » радоваше се он сву ноЮ са свим домом своЉим. » певаЉуЮи нову песму, он говораше: ƒесница твоЉа, √осподе, прослави се у сили (2 ћоЉс. 15, 6); десна рука “воЉа исцели одсечену десницу моЉу, и Ьоме Юе сатрти неприЉатеЪе коЉи не почитуЉу чесну икону “воЉу и “воЉе ѕречисте ћатере, и уништиЮе Ьоме, ради величаЬа славе “воЉе, неприЉатеЪе коЉи уништаваЉу свете иконе.

ƒок се £ован тако радоваше са свима укуЮанима своЉим, и певаше благодарне песме, чуше то суседи; и кад сазнадоше разлог те радости и весеЪа, они се веома дивЪаху. ”скоро дознаде за то и кнез сараценски. » одмах позва £ована, и нареди му да покаже одсечену руку. Ќа месту пак где беше рука одсечена виРаше се као црвени конац знак, оставЪен промислом Ѕогоматере, као доказ да Ље рука на том месту била одсечена.

”гледавши то, кнез упита £ована:  оЉи то лекар и каквим леком тако добро присаЉедини руку Ьеноме зглобу, и тако Ље брзо излечи и оживи, као да она и ниЉе била одсечена и мртва?

£ован не преЮута чудо, него громко рече о Ьему: √оспод моЉ, —вемоЮни Ћекар, услишавши преко ѕречисте ћатере —воЉе усрдну молитву моЉу, исцели свемоЮном силом —воЉом ову рану моЉу, и учини здравом руку, коЉу ти нареди да се одсече.

“ада кнез завапи: “ешко мени! не испитавши клевету Ља неправедно осудих и некрива казних тебе, добри човече. ћолим те, опрости нам што те ми тако брзо и неразумно осудисмо. ≈во, прими сада од нас своЉ преРашЬи чин и преРашЬе поштоваЬе, и буди наш први саветник. ќд овога часа без тебе и без твога савета ништа се у држави нашоЉ радити неЮе.

ћеРутим £ован, павши пред ноге кнезу, моЪаше га дуго да га отпусти од себе и да му не смета да крене путем куда му душа жели: да следуЉе √осподу своме са монасима коЉи су се одрекли себе и узели на себе Љарам √осподЬи. Ќо кнезу се ниЉе хтело да га отпусти, и на све могуЮе начине покушаваше да приволи £ована да буде управник двора Ьеговог и уредитеЪ васцеле државе Ьегове. » беше меРу Ьима дуга распра: Љедан другога моЪаше, и Љедан другога стараше се победити молбом. ЌаЉзад, Љедва надвлада £ован: премда не брзо, ипак он умоли кнеза, те му оваЉ допусти да чини што му душа жели.

¬ративши се куЮи своЉоЉ, £ован одмах, не часеЮи ни часа, раздаде сиромасима сва своЉа безброЉна имаЬа, и све робове пусти на слободу, а сам са са учеником своЉим  озмом[12] отпутова у £ерусалим. “амо поклонивши се светим местима он оде у лавру светога —аве, и моли игумана да га прими као залуталу овцу, и присаЉедини своме изабраном стаду. »гуман и сва братиЉа распознаше светога £ована, Љер он веЮ беше славан, и сви су га знали, благодареЮи ЬеговоЉ власти и угледу и великоЉ мудрости. » радоваше се игуман томе, што Ље такав човек привео себе у толику смиреност и сиромаштину и хоЮе да буде монах. ѕримивши га с ЪубавЪу, игуман дозва Љеднога од братиЉе, и то наЉискусниЉег и наЉопитниЉег у подвизима, желеЮи му поверити £ована: да га научи духовноЉ философиЉи и монашким подвизима.[13] јли оваЉ одби, не желеЮи да буде учитеЪ таквоме човеку коЉи своЉом ученошЮу превазилази многе. »гуман призва другог монаха, но и оваЉ не хте. “акоРе и треЮи, и четврти, и сви остали отказаше се, Љер Ље сваки од Ьих био свестан да ниЉе дорастао да буде наставник таком мудром човеку; притом се стиРаху и Ьегове знатности. ѕосле свих би позван неки старац, прост по нарави, али врло паметан; он не одби да буде наставник £овану.

Ћавра —ветог —аве ќсвеЮеног Ћавра —ветог —аве ќсвеЮеног
††††

”зевши £ована у своЉу келиЉу и желеЮи да у Ьему постави основ врлинског живЪеЬа, старац му пре свега даде оваква правила: да ништа не ради по своЉоЉ воЪи; да своЉе трудове и молитве приноси Ѕогу као неку жртву; да лиЉе сузе из очиЉу, ако жели да очисти грехе раниЉег живота свог. £ер Ље то пред Ѕогом драгоцениЉе од сваког наЉскупоцениЉег тамЉана. ќва правила бише поставЪена као основ за она дела коЉа се обавЪаЉу телесним трудом. «а оно пак што доликуЉе души, старац прописа оваква правила: да £ован не држи у уму свом ништа световно; да не замишЪа у уму свом никакве неприличне слике, него да ум своЉ чува неприкосновеним и чистим од сваког суЉетног пристрашЮа, од сваке страсне Ъубави и пусте надмености; да се не хвали своЉом мудрошЮу и ученошЮу, и да не мисли да може све постиЮи потпуно до краЉа; да не жели каква откривеЬа и познаЬе сакривених таЉни; да се до краЉа живота не узда у своЉ разум као да Ље непоколебЪив и да не може погрешити и пасти у заблуду; напротив, треба да зна: да су мисли Ьегове немоЮне, и разум Ьегов погрешив, па се зато старати: не допуштати помислима да се расеЉаваЉу, него се трудити сабрати их уЉедно, да би се на таЉ начин ум просветио од Ѕога, и душа осветила, и тело очистило од сваке скверни; нека се душа и тело сЉедине са умом, и буду символ —вете “роЉице, и изградиЮе се човек ни телесан ни душеван веЮ по свему духован, изменивши се добровоЪно из два дела човека Ц тела и душе, у треЮи и наЉважниЉи, то Љест у ум.

ѕрописавши таква правила, духовни отац своме духовном сину и учитеЪ ученику додаде Љош и ове речи: Ќе само не пиши никоме писма, него чак и не говори никоме ни о чему из световних наука. »маЉ ЮутаЬе са расуРиваЬем; Љер ти знаш да не само наши философи уче ЮутаЬу, него и ѕитагора налаже своЉим ученицима многогодишЬе ЮутаЬе; и немоЉ мислити да Ље добро у невреме говорити о добру. „уЉ ƒавида шта каже: ћучах и о добру (ѕсал. 38, 3). ј какву од тога он доби корист? „уЉ: «апали се срце моЉе у мени (ѕсал. 38, 4), тоЉест огЬем божанске Ъубави, коЉи се у пророку запали богоразмишЪаЬем.

¬асцело ово поучеЬе старчево паде у срце £ованово као семе на добру земЪу, и проклиЉавши укорени се. £ер £ован, живеЮи дуго време поред овог богонадахнутог старца, марЪиво испуЬаваше све поуке Ьегове и слушаше нареРеЬа Ьегова, потчиЬаваЉуЮи му се нелицемерно, без поговора и без икаквог роптаЬа; штавише, он се ни у помислима никада не противЪаше нареРеЬима старчевим. £ер у срцу свом, као на таблици, он беше написао ово: „—ваку заповест оца испуЬавати, по апостолском учеЬу, без гЬева и премишЪаЬа“ (ср. 1 “м. 2, 8). “а и каква Ље корист послушнику: имати у рукама посао, а у устима роптаЬе; извршивати нареРеЬе, а Љезиком и умом приговарати; и када Юе такав човек постиЮи савршенство? Ќикада. » узалуд се такви Ъуди труде, и сматраЉу да извршуЉу врлину; Љер сЉедиЬуЉуЮи с послушаЬем роптаЬе, они змиЉу у недрима своЉим носе. ћеРутим блажени £ован, као истински послушник, све наложене му послове и службе обавЪаше без икаквог роптаЬа.

£едном приликом старац, желеЮи да испита £ованову послушност и смиреност, сабра много котарица, Ц а плетеЬе котарица беЉаше Ьихово занимаЬе, Ьихово рукодеЪе -, и рече £овану: „—лушао сам, чедо, да се котарице продаЉу скупЪе у ƒамаску него у ѕалестини, а ми у келиЉама, као што и сам видиш, немамо ни наЉнеопходниЉе. —тога узми ове котарице, па похитаЉ у ƒамаск, и тамо их продаЉ. јли пази, немоЉ их продавати ЉевтиниЉе од одреРене цене“.

» одреди старац цену котарицама далеко веЮу но што она вреде. ј истински послушник се ни речЉу, ни мишЪу не успротиви, нити рече да те котарице не вреде толико, и да Ље пут далек, он не помисли чак ни то, да Ље срамота за Ьега иЮи у таЉ град где га сви знаЉу, и где он раниЉе беше свима познат по своЉоЉ власти. Ќишта слично он не рече, нити помисли, будуЮи подражавалац послушног до смрти ’риста √оспода. Ќапротив, рекавши: „Ѕлагослови, оче!“ он одмах натовари котарице на леРа, и крену хитно у ƒамаск. ќдевен у подеране хаЪине, он хоЮаше по граду, и продаваше на пиЉаци своЉе котарице. Куди коЉи су се интересовали за котарице, прилазили су и питали за цену. Ќо чим би чули онако високу цену, ударали су у смех и подсмеваЬе; а неки су чак грдили и вреРали блаженога £ована. ѕознаници блаженога нису га могли распознати, Љер Ље био одевен у просЉачке рите он коЉи Ље некада носио златоткане хаЪине, и лице му се било изменило од поста, образи усахли и лепога увенула. јли Љедан граРанин, коЉи некада беЉаше слуга £овану, загледавши се пажЪиво у лице Ьегово, познаде га, и зачуди се просЉачком изгледу Ьеговом. Ќо сажаливши се и уздахнувши од срца, он приРе £овану, као непознатом човеку, и купи све котарице по цени одреРеноЉ старцем. ќн купи котарице, не што су му оне требале, веЮ из сажаЪеЬа према таквом човеку, коЉи од онолике славе и богатства доведе себе, Ѕога ради, у такво смиреЬе и сиромаштво. ѕримивши новац за котарице, блажени £ован се врати к старцу као неки победник из рата, коЉи своЉом послушношЮу обори на земЪу неприЉатеЪа Ц Равола, а с Ьим и гордост и суЉетну славу.

Ќакон извесног времена преставио се ка √осподу Љедан монах те лавре. –оРени брат Ьегов, оставши сам после братовЪеве смрти, плакаше неутешно за преминулим братом. £ован га много и дуго тешаше, али не могаше утешити неизмерно уцвеЪеног брата. «атим уцвеЪени брат са сузама поче молити £ована да му за утеху и олакшаЬе у жалости напише неку умилну надгробну песму. £ован то одбиЉаше, боЉеЮи се да не прекрши заповест свога старца, коЉи му Ље заповедио да ништа не ради без Ьеговог нареРеЬа. Ќо уцвеЪени брат не престаЉаше молити £ована, говореЮи: «ашто се не смилуЉеш на моЉу оЉаРену душу и не даш ми макар мали лек у великим патЬама срца мог? ƒа си лекар тела, а мене снашла нека телесна болест, и Ља те замолио да ме лечиш, а ти, имаЉуЮи могуЮности да ме лечиш, одбиЉеш да то учиниш, и Ља умрем од те болести, зар ти не би одговарао Ѕогу за мене, Љер си ми могао помоЮи а одбио си? ћеРутим сада, Ља ево силно патим срцем и иштем од тебе малу помоЮ, а ти ми Ље не даш. Ќо ако Ља свиснем од жалости, зар неЮеш страховито одговарати за мене Ѕогу? јко се пак боЉиш заповести старчеве, онда Юу Ља то што будеш написао сакрити код себе, да твоЉ старац не би сазнао за то, нити чуо.

ѕривоЪен оваквим речима, блажени £ован наЉзад написа следеЮе надгробне тропаре: „ оЉа то сладост живота остаЉе недирнута тугом?“Е „“аштина Ље све Ъудско што после смрти не остаЉе“Е „јваЉ мени, какву борбу има душа када се одваЉа од тела!“Е и остале, коЉе ÷рква и данас пева на опелу покоЉника.

††

£едном када старац оде некуда из келиЉе, £ован седеЮи унутра певаше саставЪене тропаре.  роз неко време старац се врати, и приближуЉуЮи се келиЉи он чу £ована где пева. ’итно ушавши у келиЉу, он стаде с гЬевом говорити £овану: Ўто си тако брзо заборавио своЉа обеЮаЬа, и уместо да плачеш, ти се радуЉеш и веселиш певушеЮи некакве песме? Ц £ован му исприча разлог свога певаЬа, и обЉашЬаваЉуЮи да Ље сузама брата био приморан написати песме, стаде молити опроштаЉ од старца павши ничице на земЪу. ћеРутим старац, неумоЪив као неки тврд камен, тог часа одлучи блаженога од свота сажиЮа, и изгна из келиЉе.

»згнан, £ован се опомену јдамовог изгнаЬа из раЉа, коЉе га снаРе због непослушности, и ридаше пред келиЉом старца, као некада јдам пред вратима раЉа. «атим оде он к другим старцима, за коЉе знаРаше да су изврсни у врлинама, и молеЮи их да отиду к Ьеговом старцу и умоле га да му опрости сагрешеЬе. ќни одоше и молише старца да опрости своме ученику и прими га у своЉу келиЉу; али старац остаде неумоЪив. £едан од отаца рече старцу: ƒаЉ епитимиЉу сагрешившем ученику, али га не одлучи од сажиЮа с тобом. Ц —тарац одговори: ≈во, даЉем му ову епитимиЉу: ако хоЮе да добиЉе опроштаЉ за своЉу непослушност, нека рукама своЉим очисти нужнике свих келиЉа и опере сва смрадна места у своЉ лаври.

„увши такве речи, оци се постидеше, и збуЬени одоше, чудеЮи се жестокоЉ и несавитЪивоЉ нарави старчевоЉ. ј £ован, предусревши их и по обичаЉу поклонивши им се, питаше их шта им Ље рекао Ьегов отац. ќни му испричаше о суровости старчевоЉ, али му не смеЉаху казати шта старац предложи као епитимиЉу; беше их стид говорити о тако стидним нареРеЬима старчевим. ћеРутим £ован их од свег срца моЪаше да му кажу шта му Ље наложио отац. ј кад му они наЉзад казаше, он се, преко Ьиховог очекиваЬа, обрадова, и с радошЮу прими наложену му епитимиЉу. » спремивши одмах судове и оруРа за чишЮеЬе, он поче с усрЮем извршивати нареРеЬе, дотичуЮи се нечистоте оним рукама коЉе Ље раниЉе мазао разним мирисима, и прЪаЉуЮи изметом ону десницу коЉа Ље чудесно била исцеЪена од ѕречисте Ѕогородице. ќ, дубоког смиреЬа необичнога мужа и истинитога послушника!

ћеРутим старац, видевши такво смиреЬе £ованово, милина му обузе душу, и потрчавши загрли га, и целиваше му главу, рамена и руке, говореЮи: „ќ, каквог страдалца за ’риста Ља родих! ќ, заиста Ље ово истински син блажене послушности“! Ц ј £ован, стидеЮи се старчевих речи, паде ничице на земЪу пред Ьим као пред Ѕогом и, не превазносеЮи се због похвалних речи старчевих него се Љош више смираваЉуЮи, моЪаше га са сузама да му опрости сагрешеЬе Ьегово. ”зевши £ована за руку, старац га уведе у своЉу келиЉу. “оме се £ован толико обрадова, као да Ље поново враЮен у раЉ; и живЪаше са етарцем у раниЉоЉ слози.

Ќакон мало времена ¬ладатеЪка света ѕречиста и ѕреблагословена ƒЉева, Љави се старцу у ноЮном виРеЬу, и рече: «ашто си затворио извор коЉи може точити из себе слатку и изобилну воду? воду, коЉа Ље боЪа од оне што Ље потекла из камена у пустиЬи;[14] воду, коЉу зажеле пити ƒавид;[15] воду, коЉу ’ристос обеЮа —амарЉанки.[16] Ќе сметаЉ извору да тече: Љер Юе потеЮи изобилно, и сву васеЪену залити и напоЉити; покриЮе и мора Љереси, и претвориЮе их у дивну сладост. Ќека жедни хитаЉу на ту воду; и они коЉи немаЉу сребра чистога живота, нека продаду своЉа пристрашЮа, и подражаваЬем £ованових врлина нека помоЮу Ьих стекну чистоту у догматима и у делима. £ер он Юе узети гусле пророка, псалтир ƒавида, и саставЪаЮе песме нове √осподу Ѕогу, и превазиЮи Юе песме ћоЉсиЉа и кликтаЬа ћариЉаме.[17] ” пореРеЬу са Ьим ништа Юе бити песме ќрфеЉа о коЉима се говори у баснама;[18] он Юе саставити духовну небеску песму, и подражаваЮе херувимска песмопЉениЉа. » учиниЮе он да Юе цркве £ерусалимске, као девоЉке с бубЬима, певати √осподу, обЉавЪуЉуЮи смрт и васкрсеЬе ’ристово. ќн Юе написати догмате ѕравославне вере, и изобличиЮе лажна учеЬа Љеретика. —рце Юе Ьегово откликтати реч добру, и описати свечудесна дела ÷арева“[19].

—утрадан изЉутра старац призва £ована и рече му: ќ, чедо послушности ’ристове! отвори уста своЉа, да привучеш ƒуха, и што си примио срцем, то откликЮи устима; уста твоЉа нека говоре премудрост, коЉу си стекао размишЪаЬем о Ѕогу. ќтвори уста своЉа не ради причаЬа веЮ ради речи истине, и не ради гатаЬа веЮ ради догмата. √овори к срцу £ерусалимскоме коЉе Ѕога гледа, тоЉест ка умиреноЉ ÷ркви МеговоЉ; говори не речи празне и у ваздух изговорене, него речи коЉе ƒух —вети написа на срцу твом. ”зиЮи на високи —инаЉ ЅоговиРеЬа и откривеЬа Ѕожанских таЉни; и за превелико смиреЬе своЉе, коЉим си сишао до последЬег дна, узиРи сада на гору ÷ркве и проповедаЉ благовестеЮи £ерусалиму. —нажно подигни глас своЉ, Љер много славних ствари рече ми о теби Ѕогомати. ј мени, молим те, опрости што сам ти био сметЬа по своЉоЉ грубости и из незнаЬа.

ќд тога времена блажени £ован поче писати божанствене кЬиге и саставЪати милозвучне песме. ќн састави ќсмогласник, коЉим као духовном свиралом увесеЪава ÷ркву ЅожЉу све до данашЬег дана. ѕрву своЉу кЬигу, богонадахнути £ован отпоче овим речима: „“воЉа победоносна десница богодолично се прослави у сили“[20].

ѕоводом чудесног исцеЪеЬа своЉе десне руке, свети £ован, усхиЮен од радости, откликта из све душе дивотну песму ѕресветоЉ Ѕогородици: „ќ тебЉе радуЉетсЉа, ЅлагодатнаЉа, всЉакаЉа твар“[21]. Ц ”брушчиЮ пак, коЉим Ље била обавиЉена Ьегова одсечена рука, блажени £ован ношаше на своЉоЉ глави, као подсетник на предивно чудо ѕречисте Ѕогородице. Ќаписа свети £ован и житиЉа неких светитеЪа; састави празничне речи и разне умилне молитве; изложи догмате вере и многе “аЉне богословЪа; писа он и против Љеретика, нарочито против иконобораца; написа он и друга душекорисна дела, коЉима се верни и данас хране као духовном храном, и поЉе као из слатког потока.[22]

Ќа овакав труд преподобног £ована подстицаше блажени  озма, коЉи Ље заЉедно с Ьим одрастао и заЉедно се с Ьим учио код Љеднога учитеЪа. ќн га побуРиваше на писаЬе божанствених кЬига и саставЪаЬе црквених песама, а и сам му помагаше. ƒоцниЉе  озма би од патриЉарха £ерусалимског поставЪен за епископа ћаЉумског. ѕосле тога исти патриЉарх призва преподобног £ована и рукоположи га за презвитера. Ќо преподобни £ован, не хотеЮи се дуго задржавати у свету и бити хваЪен од Ъуди, врати се у обитеЪ светога —аве, и усамивши се у своЉоЉ келиЉи, као птица у гнезду, он се усрдно бавЪаше читаЬем и писаЬем божанствених кЬига и раРаше на свом спасеЬу. —абравши све кЬиге коЉе раниЉе беше написао, блажени £ован их поново прочитаваше и врло марЪиво исправЪаше што Ље требало исправити, нарочито у речима и изразима, да не би у Ьима ништа остало неЉасно.

” таквим трудовима, Ьему корисним и ÷ркви ’ристовоЉ веома потребним, и у подвизима монашким, преподобни £ован проведе многе године и достиже монашко савршенство и светост. » тако угодивши Ѕогу, он преРе ка ’ристу и к ѕречистоЉ ћатери МеговоЉ;[23] и сада, клаЬаЉуЮи »м се не на иконама, веЮ гледаЉуЮи сама Ћица Михова у небескоЉ слави, моли се за нас, да се и ми удостоЉимо истог божанственог гледаЬа светим молитвама Ьеговим а благодаЮу ’риста, коме са ѕреславном и ѕреблагословеном ћаЉком Меговом нека Ље част, слава и поклоЬеЬе вавек. јмин.


[1] ƒамаск Ц главни, наЉбогатиЉи град —ириЉе; Љедан од наЉстариЉих градова на свету; налази се на североистоку од ѕалестине, на реци Ѕаради, у дивноЉ и плодноЉ равници, у источном подножЉу јнти-Ћивана.

[2] —вети £ован ƒамаскин родио се око 672. године. Ќаследни назив Ьегов беше ћансур.

[3] 1 ћоЉс. 41, 37.

[4] ƒанил. 2, 48.

[5] ќтац светог £ована ƒамаскина, —ергиЉе ћансур, обавЪао Ље код ƒамаског калифе јбд Ц јлмалика (685-705), у ствари, дужност главног логотета, тоЉест благаЉника државне благаЉне.

[6] —тигар Ц град на ’алкидичком полуострву; у Ьему се родио грчки философ јристотел (IV век пре ’риста), стога и назван —тагирит. ј сином јристона овде Ље назван грчки философ ѕлатон (IV век пре ’риста).

[7] ѕитагора Ц знаменити грчки философ, у шестом веку пре ’риста; ƒиофан Ц јлександриЉски математичар, у четвртом веку пре ’риста.

[8] ≈уклид Ц математичар, у треЮем веку пре ’риста.

[9] ЌаЉвишу власт на двору свети £ован ƒамаскин доби при калифу ¬елиди (705-715. године), коме он беше наЉближи саветник и министар. Ќо примивши на себе обавезе новога зваЬа, он никада не заборавЪаше своЉу врховну дужност: служити √осподу ’ристу, и свагда се старати бити веран истини ’ристовоЉ и користан светоЉ ÷ркви. ” то време у —ириЉи су делали разни Љеретици: несториЉанци, монофизити, монотелити, павликиЉани; сврх свега, у то време Ље мухамеданство господарило у —ириЉи. —вети ƒамаскин Ље у таквоЉ средини, као главни посао свога живота, чинио ово: излагао Ље тачно учеЬе ÷ркве, и бранио га, изобличаваЉуЮи при томе лажна Љеретичка учеЬа, коЉа су ма на коЉи начин унакажавала апостолско предаЬе, чувано светим животом ¬асеЪенске ÷ркве. ƒаровит и богомудар, но у исто време необично трудоЪубив и светог живота, он Ље богонадахнуто и писао и говорио, и био неустрашив у свима борбама са неприЉатеЪима ’ристове »стине. Ц “ада Ље написао и апологиЉу против мухамеданства.

[10] Ћав »савриЉанац царовао у ¬изантиЉи од 716-741. године.

[11] —вети £ован ƒамаскин написао дело у заштиту светих икона и послао га у ÷ариград. »змеРу осталога он тамо пише и ово: „—вестан своЉе недостоЉности, нема сумЬе Ља бих требао да Юутим и да само оплакуЉем грехе своЉе пред Ѕогом. јли видеЮи да жестока олуЉа узнемирава ÷ркву ЅожиЉу, сматрам да сада ниЉе време ЮутаЬу. ЅоЉим се Ѕога више него земаЪског господара; но власт господарева Ље тако велика, да лако може повуЮи народ“. Ц ” том спису свети £ован ништа увредЪиво ниЉе рекао односно цара Ћава. Ќа молбу своЉих приЉатеЪа, блажени £ован Ље написао Љош, Љедну за другом, две посланице у заштиту светих икона. ќве посланице су жудно читане у ÷ариграду и по другим местима: оне су подржавале немоЮне у ѕравославЪу, а Љаке у вери крепиле на Љош Љачу веру.

[12] —аученик и друг и приЉатеЪ блаженог £ована  озма, доцниЉе епископ ћаЉумски, Љедан од наЉвеЮих песника ѕравославне ÷ркве. —помен се Ьегов празнуЉе 12. октобра.

[13] ѕо ”ставу светог —аве ќсвеЮеног сваки Ље новаЉлиЉа био повераван на испитиваЬе, надзор и руководство старцу, искусном у духовном животу. “ако су поступили и с £ованом, без обзира на то што су, Ьегов благочестив живот и огромна ученост били познати целоме »стоку.

[14] 4 ћоЉс. 20, 11.

[15] 2 ÷ар. 23, 15.

[16] £н. 4, 14.

[17] 2 ћоЉс. 15, 1-21.

[18] ќрфеЉ Ц певач, хероЉ грчких митова: сила Ьеговог гласа и певаЬа била Ље тако велика, да Ље под Ьеговим утицаЉем дрвеЮе играло, камеЬе скакало, дивЪе звери се укроЮавале.

[19] ѕсал. 44, 2.

[20] ѕрви ирмос првога гласа у ќсмогласнику. ќктоих = ќсмогласник Ље Љедан од првих песничких радова светог £ована ƒамаскина. ѕо речима патриЉарха £ерусалимског £ована, свети ƒамаскин, непоколебЪиви исповедник и страдалник за молитвено поштоваЬе светих икона, одушевЪен чудесним исцеЪеЬем своЉе одсечене десне руке, испевао Ље ову торжествену песму: „“воЉа победоносна десница богодолично се прослави у сили“, коЉа Ље у духу победне, благодарне ћоЉсиЉеве песме по прелазу »зраиЪаца преко ÷рвеног ћора. «а овом низале су се друге песме, из коЉих Ље саставЪен ќсмогласник. ѕоЉава ќсмогласника изазвала Ље промену у целокупном саставу богослужеЬа. £ош за живота светог ƒамаскина ќсмогласник Ьегов био Ље примЪен на целом »стоку, а кроз неко време прешао Ље и на «апад. ƒоцниЉе су у ќсмогласник ушле песме и неких касниЉих песника црквених; но у главноме Ље он дело светог ƒамаскина.

—воЉим ќсмогласником свети ƒамаскин Ље учинио и ову богомудру ствар: из разноврсних мелодиЉа коЉе су до тада биле у употреби, он Ље изабрао првенствено такве коЉе молитвено и побожно делуЉу на хришЮане и Ьихово расположеЬе. -ћузички знаци ќктоиха светог ƒамаскина били су кукасти.

[21]  асниЉе ова дивна песма у част и славу ѕресвете Ѕогородице ушла Ље у састав литургиЉе светог ¬асилиЉа ¬еликог. Ц ћеРу многоброЉним песмама светог £ована ƒамаскина нарочито се истичу песме у част ѕресвете Ѕогородице, под чиЉом се он нарочитом благодатном заштитом и налазио. “акви су, например, Ьегови  анони: на Ѕлаговести, ”спениЉе, –ождество Ѕогородице; „ћилосердиЉа двери отверзи нам“, „ѕреславнаЉа ѕриснодЉево, ћати ’риста Ѕога, принеси нашу молитву —ину твоЉему“, ћногаЉа множества моЉих Ѕогородице прегрЉешениЉ““, ¬се упованиЉе моЉе на тЉа возлагаЉу“, и друге. Ц ”опште, као црквени песник свети ƒамаскин Ље изузетно велик и Љединствен, и нема му такмаца; зато Ље и назван: „«латоструЉни“ = χρυσορόης.

—вети ƒамаскин Ље саставио 64  анона. ћеРу Ьима се истиче као изузетно богонадахнут и ненадмашно диван:  анон на ”скрс. ѕо богомудрости и боголепоти овоме су приближни Ьегови  анони: на –ождество ’ристово, на ЅогоЉавЪеЬе, на ¬азнесеЬе √осподЬе. Ц —вети ƒамаскин Ље написао прекрасни тропар: „ѕречистому твоЉему образу поклаЬаЉемсЉа, ЅлагиЉ“. Мегови јнтифони су ненадмашни по дубини мисли и окриЪености осеЮаЬа. ”опште, свети ƒамаскин Ље песник каквог ниЉе било у ÷ркви ни пре Ьега, ни после Ьега.

[22] —вети ƒамаскин се прославио не само своЉим песмама него и своЉим другим знаменитим богословским делима, коЉа га ставЪаЉу у ред великих, и наЉвеЮих ќтаца и ”читеЪа ÷ркве. ѕодвижник светога срца и светога ума, он Ље први меРу светим ќцима изложио богословско учеЬе ѕравославне ÷ркве у складном систему. “о Ље он учинио у своме знаменитом делу: „»зложеЬе православне вере“. ќво Ље дело образац православне догматике заувек. Ц ”опште, све што Ље свети ƒамаскин написао, од траЉне Ље и непролазне вредности у ÷ркви ’ристовоЉ и за ÷ркву ’ристову. —ве Ље велико од Ьега, коЉи Ље велики и као догматичар; и као полемичар, и као историчар, и као философ, и као беседник, и као песник. ƒела су Ьегова ова: ƒиЉалектика,  Ьига о Љересима, —вештене паралеле, –уководство, ќ правилном размишЪаЬу, ќ —ветоЉ “роЉици, ќ лику ЅожЉем у човеку, ќ природи човека, “ри речи противу иконобораца, јпологиЉа против мухамеданаца; и дела: против несториЉанаца, против монофизита, прошв монотелита, против манихеЉаца. —вети ƒамаскин Ље дао и кратка тумачеЬа на ѕосланице светог апостола ѕавла. ѕисао Ље опширно о светом мученику јртемиЉу. ƒрагоцене су Ьегове проповеди на ѕреображеЬе √осподЬе, –ождество и ”спениЉе Ѕогородице, –еч о преминулима у вери, ѕоучеЬе о осам злих помисли, итд.

ЌаЉзад, свети ƒамаскин Ље учинио драгоцену услугу ÷ркви односно богослужбеног поретка, Љер Ље прегледао и допунио ”став £ерусалимски, саставЪен светим —авом ќсвеЮеним, и саставивши ћесецослов =  алендар.

[23] —вети £ован ƒамаскин преставио се око 776. године, у 104. год. свога живота, и био сахраЬен у лаври —аве ќсвеЮеног поред раке светог оснивача Ћавре. ” време ¬изантиЉског цара јндроника II ѕалеолога (1282 -1328) свете мошти Ьегове бише пренесене у ÷ариград.

—ветосавЪе

17 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0