Srpska

ѕоруке и поуке манастира ƒубоки ѕоток

” манастиру ƒубоки ѕоток, на северу  осова и ћетохиЉе веЮ седамнаест година Ље игуман архимандрит –омило (£елиЮ). ѕо ЅожЉем промислу, ту Ље дошао на —ветог ¬асилиЉа ќстрошког 2000.године. √осподЬи су путеви чудни, и човек се, ако има вере, Љедноставно препусти ЅожЉоЉ воЪи. “ако и отац –омило, замонашен у манастиру —в. ¬рачи у «очишту, ишао Ље животном путаЬом, пуном искушеЬа и страдаЬа. ƒанас нерадо говори о томе, али Ље са читаоцима саЉта ѕравославие.ру пристао да подели део те Ьегове животне приче.

††††

- —ве невоЪе √оспод допушта ради сагрешеЬа Ъудских, Љер другачиЉе се Ъуди не би смирили -казуЉе отац –омило, коЉи Ље био млад монах у манастиру —вети ¬рачи у «очишту, када Ље братиЉа овог манастира била киднапована од стране шиптарских екстремиста са Љош 35-оро стараца и жена коЉи су склониште нашли у манастиру.

- —еЮам се те 1998.године кад смо били заробЪени, кад Ље почела та пуцЬава по ќраховцу. “ада сам био млад монах и гледао сам да се повлачим и да гледам своЉа посла. ¬иРали смо тих дана неке барикаде и оне ровове што су копали по брдима, али покушавали смо да се не бавимо оним што се дешава изван манастира. »збегавали смо да се много бринемо, Љер кроз бриге долази страх, то Љест неверЉе у Ѕога. —еЮам се, тада сам био пчелар, имали смо пчеле и било Ље пуно меда. ’тео сам да изврцам тих дана, ал се ниЉе отворило. —еЮам се тог Љутра. ќтац £ован, тадашЬи игуман, Ље организовао да будемо будни, тЉ. да неко од калуРера остане будан ноЮу. £а сам био будан те ноЮи, када Ље народ из «очишта отишо тЉ. када су у манастир дошли старци из «очишта, –етимЪа и ќптеруше. »зЉутра се пуцало и ушли смо у цркву. £а сам спремао за службу просфору, па сам изашао у двориште. ƒошао сам до улаза у онаЉ доле конак кад Ље ударила граната. ѕросто, онаЉ мали пролаз од метар и по ме заклонио од тих гелера коЉи су прскали.  ад оЮе Ѕог да сачува човека, он га сачува. » после литургиЉе коЉу сам Ља тог Љутра служио остали смо у цркви. ќтац £ован Ље излазио по порти и само ми Ље неко, око поднева, рекао ,,ови твоЉи одоше“. » уследило Ље то заробЪаваЬе, водили су нас наниже, па онда ка –етимЪу, па горе до —еметишта...÷ело време сам се молио и склаЬао поглед , нисам хтео да навучем веЮи страх и бригу, Љер не бих могао да се смирим. Ѕили смо млади и неискусни. ќслобоРени смо на —ветог ѕрокопиЉа, 21.Љул Ље био, тога се одлично сеЮам...-прича отац –омило, и као да намерно прескаче онаЉ део док су били у Љедном од логора злогласне терористичке ”О а.

††††

“ога лета се народ после готово месец дана вратио у «очиште, куЮе су им биле опЪачкане, стока Ље ил поклана ил поцркала.  ао и народ у «очишту, вратило се и братство у манастир. ќтац –омило, Ље тражио од тадашЬег владике јртемиЉа да га премести негде у неки манастир у –ашкоЉ области, али владика Ље рекао или ƒраганац или «очиште.

- £а сам му реко ,,ако се враЮам, онда само у своЉ манастир“ и вратили смо се на —в. јдриЉана и ЌаталиЉу (8.септембра). ћене Ље владика поставио за игумана, Љер се, игуман, отац £ован(£еленков) ниЉе вратио - присеЮа се отац –омило.  асниЉе, на пролеЮе, Ље почело бомбардоваЬе. Ѕили смо и од снаЉпера гаРани, Ља и Љош Љедан калуРер, Љедном док смо износили неке ствари из аута враЮаЉуЮи се из ѕризрена. » тада нас Ље √оспод сачувао.

††††

ќцу –омилу Ље припала и тешка дужност да по окончаЬу бомбардоваЬа, када се народ из «очишта опет покренуо у збег, да изнесе мошти —ветих ¬рача из манастира.

-  ад се покренуо народ из «очишта и ми смо кренули. ѕонели смо мошти и благослов Ље био да ми идемо у ÷рну –еку. јли пошто Ље манастир —опоЮани, задужбина краЪа ”роша, окупЪао народ на —вете ¬раче лети, на сабор, неко Ље питао владику да тамо пренесемо мошти. » Ља сам их пренео из ÷рне –еке у —опоЮане. » тамо су мошти чудотвориле и окрепЪивале братиЉу све до 2007. када Ље обновЪен манастир «очиште, и мошти су враЮене. ” —опоЮанима Ље Љедан маЬи део моштиЉу остао.

»ако се по обнови манастира «очиште отац –омило ниЉе вратио у манастир, он воли сваки пут кад Ље слава ил кад Ље у прилици, да доРе и одслужи бдениЉе ил литургиЉу у овоме манастиру. —ада Ље, како сам каже, у зрелиЉим годинама и све другачиЉе доживЪава, и тврди да и светиЬа као и човек мора да проРе кроз невоЪе, страдаЬа, искушеЬа, како би се они коЉу су за Ьу везани могли да се смире, покаЉу, осете то васкрсеЬе.

††††

¬еЮ Ље прошло 17 година како Ље отац –омило игуман манастира ƒубоки ѕоток. ”место у ћетохиЉи, где су екстремисти срушили Ьегов манастир, —вете ¬раче, те 2000. се настанио у манастиру на северу  осова и ћетохиЉе. » тамо Ље затекао мошти —в. ¬рача, али како каже,, по благоуханиЉу“ се препознаЉе да Ље то други пар —в. ¬рача, различит од оних у «очишту.

  •  ада смо дошли у манастир ƒубоки ѕоток затекли смо мошти —в ¬рача. Ќе знам тачно коЉи су, ал знам да нису исти ко у «очишту. »ма Љедна кост од шаке до лакта, и имаЉу делови прстиЉу, четири прста, и делови шаке —в. ¬рача  озме и ƒамЉана. Ќа кивоту пише да Ље поп ”рош дао новац за покоЉ душе Ьеговог оца, коЉи се заЉедно са десет кнезова, у време сеобе под патриЉархом јрсениЉем Ўакабендом, да би убедили народ да остане, а нису имали други начин, утопили се у вир. “о Љесте самоубиство, али они су до краЉа хтели да покажу неку верност и спрече народ да се одсели из тих краЉева и тако Ље народ остао, ниЉе се иселио. «а покоЉ Ьегове душе, Ьегов син ”рош Ље дао новац, а Љеромонах £оаким Ље израдио кивот за мошти —в. ¬рача 1819. године. “о нам говори да су мошти и пре тога биле у манастиру. »наче, ми прославЪамо треЮи пар —в. ¬рача. Ќе зна се тачно, од коЉих —в. ¬рача (пошто има три пара —в. ¬рача). ѕретпоставЪа се да су у «очишту римских мученика, а ми смо узели да прославЪамо оне треЮе, арабиЉске, 30.октобра, дан пре —в. Ћуке. “ад онако, скромно, одслужимо литургиЉу, обележимо празник.

«а разлику од манастира «очишта, у ƒубоком ѕотоку маЬе Ъуди доРе да се помоли —в, ¬рачима, али зато ту долазе да се помоле —в. ћученику Ќикити, чиЉе се мошти такоРе налазе у овом манастиру.

  • ” ƒубоком ѕотоку се чува и рука —в. ¬еликомученика Ќиките-прича нам отац –омило. ћного Ъуди долази и обраЮа се овом светитеЪу.  олашинци ƒубоки поток зову ,,ћанастир —вете –уке“ по руци —в. ¬еликомученика Ќиките, и као што се народ у ÷рноЉ √ори куне у —в, ¬асилиЉа,  олашинци се куну у —вету –уку. —в. великомученик Ќикита Ље заштитник тог краЉа Љер 400 година су мошти ту. ѕо народном предаЬу у бурним временима неки калуРер Ље мошти заЉедно са ковчежиЮем пренео из ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, и са Ьима преноЮио на остацима цркве. » то Ље био повод да мештани, са попом АорРем подигну ту цркву и посвете Ље ¬аведеЬу ѕресвете Ѕогородице. ” ƒругом светском рату су ту у долини Ўиптари владали и онда Ље први комшиЉа коЉи Ље живео на брду, понео мошти (мали кивот са моштима) са собом, али много су му биле тешке мошти, Љедва се попео на брдо. ќн Ље то схватио као знак од Ѕога, и ниЉе их понео даЪе, веЮ их Ље закопао у потоку.  асниЉе, Љедно Раче Ље ту чувало стоку и овце су ту откопале мошти.

»ако сва чуда коЉа се дешаваЉу после молитве упуЮене —в. Ќикити, отац –омило не записуЉе, испричао Ље неколико, од коЉих Ље Љедно веома упечатЪиво, а догодило се пре две година и то на ѕалама.

††††

- —коро се Љедно чудо у ѕалама десило, Љедном младиЮу, се Љавио —вети Ќикита. “аЉ младиЮ Ље био много болестан, оперисан много пута. £едном уочи празника —в. Ќиките, требао Ље да иде у болницу, крварио Ље сав и ниЉе могао да издржи и од срца се молио Ѕогу да га Ѕог исцели. «аспао Ље око 10 сати и целе ноЮи Ље саЬао —в. ¬еликомученика Ќикиту са другим светима и ту Ље била Љедна госпоРа, имала Ље плаве очи и вео преко усана. —в. Ќикита Ље био началствуЉуЮи на некоЉ служби, било Ље ту пуно света, а понеки човек Ље стаЉао и сам. “и Ъуди су били обучени у оне горЬе хаЪине, као што су се облачили управници, трибуни, воЉводе, у римско време. Ќа краЉу му прилазе два анРела и нешто му говоре, а он каже,, морам хитно негде да идем“. “а госпоРа( после Ље сазнао да Ље то —вета јнастасиЉа ”зорешитеЪница) му Ље пришла и питала га ,, Ўта Юемо са Ќенадом?“ ќна га трипут моли, а он каже да се много жури, ал ипак Ље пришао Ќенаду, закрстио га.  ада се младиЮ пробудио видео Ље да Ље потпуно здрав и заблагодарио Ѕогу. “ада ниЉе знао ни ко Ље био таЉ светитеЪ, али Ље случаЉно, када Ље био у –усиЉи на ЉедноЉ икони препознао —в. Ќикиту и са Ьим Ље била насликана —в. јнастасиЉа, жена коЉа Ље у сну за Ьега молила. “ада Ље био сигуран да Ље Ьиховим молитвама излечен. —в Ќикита Ље у –усиЉи много поштован, Љер Ље заштитник свете лозе као код нас —вети архиРакон —тефан. “аЉ човек Ље потом написао кЬигу о —в. ¬еликомученику Ќикити и —в. јнастасиЉи, сабрао Ље све што има. ЌаЉвеЮи део моштиЉу —в.¬еликомученика Ќиките Ље у —копскоЉ ÷рноЉ гори у манастиру коЉи по Ьему носи назив, а подигао га Ље —в краЪ ћилутин. “амо су мошти у гробу, као што су мошти —в. £оаникиЉа, —в ѕрохора ѕчиЬског и др.

†† »наче народ колашинског краЉа, како каже отац –омило, има велико поштоваЬе према —в. Ќикити. ќн Ље заштитник тог краЉа, и свештеници су често носили мошти кроз народ, читали молитве. £едном Ље неко опЪачкао био цркву и свештеник се разЪутио и рекао —в. Ќикити, разбиЮе му мошти, ако се не освети. » онда се изубиЉали браЮа од стричева. “а иста породица се одселила за  уршумлиЉу, па тамо негде на —урчину, скоро пре неких пар година браЮа од стричева се поубиЉали због нечега. Ўта ти све та генетика носи. Ѕило Ље разних тих неких чудесних догаРаЉа код —в. ¬еликомученика Ќиките и —в. ¬рача. £а слабо то и записуЉем.

ћного Ље чудесних догаРаЉа везано и за —в. ¬еликомученика Ќикиту, и за —вете ¬рачи у «очишту, али и за друге светитеЪе чиЉе се мошти налазе на  осову и ћетохиЉи. јли наЉвеЮа улога тих светитеЪа и Ьихових моштиЉу Ље, како каже отац –омило ,,да укрепЪуЉу нашу веру, Љер су Ъуди данас маловерни. ƒанашЬи човек има мало смиреЬа, покаЉаЬа, трпЪеЬа, а пун Ље гордости“.  аже да Ље и код апостола свега тога било, али су били силни Љедино када су се смиривали, и Љедино им Ље тада √оспод давао благодат:

†† - јпостол £ован Ѕогослов Ље био смирене природе, па Ље могао те дарове возЪубЪености и боговидства да се не горди, да носи, јпостол ѕетар Ље био несмирен човек, па се одреко Ѕога, страдао, па се покаЉао. јпостол ѕавле Ље био много даровит од Ѕога и силан човек, морао Ље Ѕог да му се Љави да би се смирио. јпостол “ома Ље био човек мозга, човек као ови данашЬи кЬижни Ъуди, све би мозгом нешто, ал срце не ради ништа, па Ље √осподу опипао ране, па Ље познао Ѕога, апостол £уда Ље волио паре, па Ље издао Ѕога због пара и он се раскаЉао зато што Ље то урадио, ал се ниЉе покаЉао. ЌиЉе реко ,,Ѕоже праштаЉ такав сам, слаб сам, не ваЪам ништа“. “ако и ми живимо овде и зависи какву природу имамо и колко смо горди, страдамо да би се смирили. «ашто слабости нама √оспод допушта, и болести разне и страсти разне, околности живота, да трпимо. ѕа себе трпимо од разних да би се смирили некако. ÷иЪ живота Ље смиреност. Ќесмирени не можемо у ÷арство Ќебеско. ƒаЉе нам Ѕог страдаЬа, £асеновац и разне невоЪе, ратове и раниЉе и сад скоро, не би ли се мало смирио човек. ƒа Ѕог спасе, бар два дана пред смрт да се човек смири, да завапи Ѕогу, да Ѕог опрости човеку и Ѕог спаси, Љер овде ниЉе живот вЉечни, вЉечни Ље по смрти. ќвде Ље припрема, почетак, предукус, вЉечности и ÷арства Ќебеског.

-Куди су, у последЬих сто, двеста година горди до неба, и немаЉу смиреЬа- каже отац –омило. ѕосебно у ово бетонско доба код Ъуди Ље присутна тзв. бетонска гордост. Куди су невиРено горди и немаЉу покаЉаЬа. »ли су ретки примери искреног каЉаЬа. ”змите скоро Ље догаРаЉ, био онаЉ √ишка ЅожовиЮ, био Ље човек грешник, убиЉао за службу, био Ље криминалац. Аеда му убили, отац му исто убиЉен био, наследио лошу генетику. „овек се задЬих две године од срца покаЉао. јли страдао, страдао, и срцем Ѕога тражио.  ад тражи, Ѕог не мож` човеку да не да. » зашто му Ље тело нетЪено? ѕа Ѕог му дао мученичку благодат и он Ље свестан био да ко се ножа лати, ко убиЉа, да буде убиЉен, и да крвЪу опере те грехе. » тако му Ље Ѕог и дао. »шао Ље свесно у то и свим срцем Ље молио. ќтац Ћазар —вети, са ќстрога Ље говорио, да никад таквог покаЉника ниЉе срео.  ао што Ље грешио свим срцем, тако Ље свим срцем молио да му Ѕог да покаЉаЬе. —амо Ље Ѕога молио и ридао, да буде покаЉани разбоЉник са десне стране. ј с друге стране, ево, имате —лободана ћилошевиЮа, као пример Ъуди коЉи су делили власт, био Ље у затвору, ал ниЉе хтео Ѕога, ниЉе се покаЉао, ниЉе хтео свештеника, на жалост. ЌеЮе Ѕог човека насилу, ако човек неЮе. »мамо у —ветом писму и ону причу о ћитару и фарисеЉу. ‘арисеЉи су били управници народа, све су имали. ‘арисеЉ Ље живео мирно (као данас, Ъуди кад су на неким местима, па живе мирно), па даЉе десетак цркви ( даЉе порез неки цркви), па пости среду и петак, али Ље много био горд. ћоли се Ѕогу и каже,, ‘ала ти Ѕоже што нисам ко онаЉ грешник“. ј онаЉ ћитар, Ље био грешник, ал Ље свим срцем Ѕога тражио, да му Ѕог опрости. “ако и ми, од срца да се молимо Ѕогу, Љер сви смо ми нико и ништа. Ўто не увиРамо, не каЉемо се. Ѕез смиреЬа нема покаЉаЬа. Ќе може несмирен у ÷арство Ќебеско. ќтуда велике невоЪе, болести, ратови, не би ли се смирили. ƒанас Ље и лукавство присутно, и непокаЉаЬе, оно због чега Ље £уда издо √оспода. ”место да каже ,,Ѕоже, видиш какав сам, издао сам те, убили су те, то сам што сам, нико сам и ништа, праштаЉ помагаЉ“, како Ље апостол ѕетар урадио. ј £уда ,,даЉ да се убиЉем, да идем у јд“ Љер се ниЉе покаЉао, то ти Ље код нас Ъуди данас. «ашто страдамо? ƒа би се смирили. ћного ми носимо, генерациЉе су ово непокаЉаних Ъуди. Ўто су данас деца коцкари и наркомани, па генерациЉе су непокаЉаних Ъуди, веЮ три четри и кад нема нико куЮи да се Ѕогу моли. £а гледам родитеЪи не даЉу пример, Љош доРу нешто устаЉу што су им Реца коцкари и наркомани. ј то су Равоимани Ъуди. –азмажено Ље много, не боЉи се Ѕога, не слуша стариЉе, не слуша никог, оЮе родитеЪи раЉ на земЪи Реци. Ќема раЉа, никад ниЉе било нит Юе га бити на земЪи. » колко год да нам Ље тешко, да немамо снаге, бар да будемо свесни, немамо снаге, ништа смо, не ваЪамо, али не очаЉавати, радовати се ,,држи своЉ ум у јду, не очаЉаваЉ“, старац £ован што каже, али и трпети. «а трунку смиреЬа, крв мора да се пролиЉе, кроз пакао да проРемо, сви ми. Ќеко има смиреЬе за Љедно, а неко опет за нешто друго.

-ƒанас ниЉе проблем грех, ма колико да грешимо - каже отац –омило. ѕроблем Ље што неме вере, нема покаЉаЬа, то Ље проблем, то Ље суштина проблема. √оспод да нам дометне наЉвеЮи дар да увидимо своЉа сагрешеЬа, да се смиримо, да би плакали над собом, над своЉим мртвацем,као ћитар што Ље свим срцем тражио да га Ѕог помилуЉе, а ми смо ти. ј данас Ље горд човек, пред потоп ниЉе био толико горд. јко нам нешто Ѕог да гордимо се, гордимо се што постимо, гордимо се што се молимо, гордимо се ако смо лепи, гордимо се ако смо паметни, ако смо способни, ако смо нешто урадили... само се гордимо. ѕа мора Ѕог тешке невоЪе да допусти не би ли се мало од срца смирили . Ѕез смиреЬа нема врлине и све Ље дар од Ѕога. ƒа нам √оспод дометне покаЉаЬа и смиреЬа, да овде отрпимо ово што нам √оспод да на земЪи, и свим срцем да Ѕога тражимо и да се не бринемо, Љер брига Ље буквално неверЉе у Ѕога и аутоматски немир у души.

 ао што Ље живот научио оца –омила многим стварима, тако и он нама коЉи желимо да чуЉемо, има да упути много духовних савета. јли Ље свима узор у —ветом писму, коЉе треба редовно да читамо и да, како каже, имамо свест да и ако падамо морамо устаЉати.

-ƒа, Љако Ље важно да у животу после сваког падаЬа устанемо. ѕа и велики су светитеЪи грешили, и апостоли, ал су се каЉали и били Љачи. “ако и човек са жеЪом у срцу, коЉу год помисао да има и Ре има склоност, неко има склоност ка пиЮу, гори изнутра, не може да узме то и да избрише гумицом, од тога посла нема ништа. ћоже само да се бори, да пада, да устаЉе, да Ѕог да да се смири мало у духу, да победи то. £една душа када се смири и победи своЉу природу, Ѕог спаси генерациЉе.ћорамо се Ѕогу молити како знамо и умемо и како год вЉером живети, на Ѕога полагати наду. ќдбацивати бригу и молити се, не може се без тога. » морамо се за друге молити и вером живети. Ааво данас све гледа да посваРа. «а рат Ље буквално потребно двоЉе. јко неко убаци Равола, у помисли, онаЉ други, ако се моли за тог, за недеЪу дана мора да се смири. ћора и да неЮе. ј овако онаЉ биЉе Ьега, оваЉ узе па осуРуЉе Ьега мисаоно, па то Ље мисаони хаос, мисаони рат. » прво мислима се посваРаЉу, па онда узму оне мотке, па се избиЉу. ‘изичка сваРа, оговараЬе, то Ље само последица. ћорамо се Љедни за друге молити, и вером живети. »споведати се, причешЮивати и то Ље то - поручуЉе свима нама архимандрит –омило, игуман манастира ƒубоки поток у данима пред ЅожиЮ, лета √осподЬег 2017.

26 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0