Srpska

«ашто тугуЉемо?

††††

Ђ„овек коЉи Ље страсно привржен било чему никада неЮе умаЮи од туге.ї “о су парафразиране речи ѕреподобног £ована Ћествичника. »з тога произилази да Ље било каква страсна приврженост увек разлог за тугу, а туга у нашем срцу Ље увек последица страсти. —тога морамо уложити труд да бисмо се ослободили од поменутог разлога како би се наш живот, барем мало, испунио радости.

—трасну приврженост Юемо одредити као снажну наклоност према нечему, што сведочи о слабости Ъудске воЪе, о немогуЮности да обуздамо своЉе жеЪе и прохтеве. —лаба воЪа Ље показатеЪ болесне душе. Ќа исти начин од млитавих мишиЮа пате дистрофичари коЉи нису у стаЬу да поднесу ни наЉмаЬи физички труд.  аЪеЬе воЪе Ље наЉважниЉи задатак за хришЮанина, коЉи се постиже кроз непрестано надвладаваЬе наших жеЪа и намера. «а све нас Ље корисно да се придржавамо Љедноставног правила: више радимо оно што нам не причиЬава ужитак. Ќа пример, уЉутру на ноге лагане чим се будилник огласи. ѕрочитати ЉутарЬе молитве пре прве шоЪе кафе. Ќа путу за посао прочитати Љедно поглавЪе из £еванРеЪа. ј Љош можемо да назовемо добар дан своЉим суседима ако их сусретнемо у лифту, да се захвалимо чистачици на чистом улазу у зграду, да уступимо место стариЉим Ъудима у аутобусу. ћожемо наставити да реРамо примере, али важно Ље реЮи да обичним Ъудима тешко падаЉу наведени поступци коЉима служимо Ѕогу и показуЉемо пажЬу према ближЬим. —ве то нам представЪа труд. ј ту се веЮ ради о духовном труду коЉи се зове самопринуда.

—трасну приврженост можемо упоредити са зидом коЉи дели човека од Ѕога. ќна у потпуности обузима ум и срце и присиЪава човека да ЉоЉ служи. —трасна приврженост Ље увек издаЉа Ѕога, врста духовне преЪубе. ќд тога болуЉе веЮина Ъуди и Ьихов Ље живот испразан, испуЬен бесмислицама. ћесто Ѕога заузели су: новац, култ тела, нескривени егоизам, свакоЉаке врсте забаве. —трасна приврженост се често поЉавЪуЉе у породичном животу када Љедан од супружника ступа у Ъубавну везу са стране и она може бити толико озбиЪна да има моЮ да растури брак. ћноги су привржени алкохолу, компЉутерским игрицама, филмовима страве и ужаса, гледаЬу порнографских саЉтова. ѕознат ми Ље случаЉ одраслог мушкарца Ц главе породице и оца двоЉе деце Ц коЉи Ље постао завистан од порнографиЉе. √ледао Ље те гадне филмове и у присуству своЉе жене, па чак и мале деце.  уповао Ље порно часописе и оставЪао их свуда по стану на видним местима. Ќи молбе, ни сцене коЉе Ље Ьегова супруга правила нису уродиле плодом, Ьен муж ниЉе могао да победи своЉу погубну приврженост. Ќа краЉу се ипак дозвао памети. –адио Ље као возач. £еданпут увече када Ље споро улазио у гаражу желео Ље да заустави кола. ћеРутим, кочница ниЉе радила, а папучица Ље пропала до пода.  ола су се зауставила благо ударивши у ивичЬак. ќдмах Ље схватио да су кочнице отказале. ” том тренутку чуо Ље унутрашЬи глас: Ђќво ти Ље последЬе упозореЬе!!!ї ”жаснут, схватио Ље да су кочнице могле да откажу и усред града на било коЉоЉ раскрсници! „им се вратио куЮи решио се свих поменутих гадости, а затим се покаЉао због своЉе погубне привржености Ц што Ље наЉважниЉе.

Куди коЉи су зависни од штетних навика наликуЉу Љедни другима у томе што им Ље срце испуЬено тугом, то Љест они пате и због тога су дубински несреЮни.

—авремени човек се често сусреЮе са немилим догаРаЉима коЉи га доводе у стаЬе блиско тешкоЉ депресиЉи и униниЉу. –азлог за то су наше неиспуЬене жеЪе. ∆елимо у овом животу тако пуно ствари, а Ѕог нам не даЉе оно што тражимо, а често и одузима оно што сматрамо наЉпотребниЉим. ”след неразумеваЬа ових догаРаЉа многи Ъуди просто дижу руке од свега и мучи их мноштво питаЬа: Ђ«ашто Ље све тако лоше?ї, Ђ«ашто уопште живети?ї ќни коЉи су имали барем мало искуства у Ђборби са униниЉемї дошли су до просте истине: што се више забавЪаш то Ље снажниЉи стисак туге и Љада око твога срца. √решно весеЪе на кратко време ЂопиЉаї душу, пружа неку мутну радост, али после неизбежног Ђмамурлукаї живот постаЉе Љош потиштениЉи.

—вет коЉи Ље одступио од Ѕога Ље главни извор обмане човека и наЉчешЮи кривац многих уништених судбина. „овек, предан празнини овога света, никада неЮе одолети тузи и униниЉу.

ѕреподобни £ован Ћествичник учи да можемо победити тугу само на Љедан начин Ц ЂомрзнуЮем светаї. ќваЉ захтев учитеЪа источног монаштва веЮина Ъуди ниЉе у стаЬу да испуни. –азлог за то лежи у слабоЉ вери и одсуству жеЪе да нешто променимо у свом животу. Ѕило би корисно за све нас када бисмо поразмислили о речима —ветог ѕисма: Ђ∆алост овог света смрт доносиї (2  ор. 7: 10). «абавЪаЉ се колико ти Ље воЪа, неЮе ти од тога бити лакше на души. ƒуховно опустошеЬе Ље алармантни знак да водимо бесмислен живот робоваЬа страстима. “уга срца постаЉе траЉно стаЬе, Љер се човек одрекао онога што Ље наЉважниЉе, а то Ље Ѕог. —амо нам Ѕог може вратити заборавЪену радост, изгубЪени мир срца, смисао и циЪ живота.

Кубав према овоме свету и живот уз Ѕога, то су неспоЉиви поЉмови. ќд нас се тражи да направимо избор, за шта Ље потребна жртва. Ѕез жртвоваЬа ништа неЮемо постиЮи.

 оЉи Ље главни показатеЪ привржености и Ъубави према материЉалном свету? ЂЋествицаї указуЉе да се разлог криЉе у ЂстрасноЉ привржености било чему што Ље видЪивої. “о што Ље ЂвидЪивої, а такоРе оно што можемо да чуЉемо, да окусимо, непосредно осетимо, држи нас у ропству. —вети оци су такву приврженост овоземаЪским ужицима поредили са орлом, чиЉа се само Љедна канЯа запетЪала у омчу. ќн узалуд маше крилима, чак се помало и издиже над земЪом, али не може да одлети Љер Ље ухваЮен у замку. „ак и мала приврженост нечему пролазном ствара стаЬе коЉе Ље опасно по спасеЬе душе. Ђ»ма ли нечег на земЪи овоЉ без чега не могу да проживим ниЉедан дан?ї “о питаЬе треба чешЮе да поставЪамо сами себи.

ѕриврженост према нечему ЂвидЪивомї може попримити разне размере. «а некога мисли о смрти, старости, страх од непролазне немоЮи и болести могу бити разлог за униниЉе и лоше расположеЬе. ѕревише удобно живимо и желимо, наравно, све више и више, а што Ље наЉважниЉе желимо да будемо бесмртни. “акве тежЬе говоре о томе да Ље човек сасвим Ђприкованї за овоземаЪски живот и само се на овом пролазном месту осеЮа самоуверено и безбедно. ¬ечност за Ьега не постоЉи. ¬идЪиви свет и овоземаЪски живот Ц то су две ствари коЉима Ље он Ђприврженї, како пише у ЂЋествициї.

–азмере ове привржености могу бити и скромниЉе, али су по духу Љеднако неприхватЪиве Ѕогу. —етимо се честих навода наших савременика: Ђ£а ни дана не могу да издржим без телевизораЕї; ЂЌе знам како Юу моЮи да живим ако угине моЉа омиЪена мачка (или куче)Еї; ЂћоЉ син Ље смисао мог живота, Ља живим само ради ЬегаЕї ћноги Ъуди не могу да издрже, а да не попиЉу шоЪицу кафе, да попуше цигарету, без приЉатне купке са чашом вина у руциЕ —коро сви патимо од привржености према одеЮи, храни, сродницима, друговима, навикама, стиловима, начинима живота. ј шта ако у Љедном тренутку све то изгубимо? ƒобро Ље ако Ѕог допусти да нешто од тога изгубимо за живота, али шта ако умремо оптереЮени свиме тиме? Ўта да чини душа коЉа напушта тело носеЮи са собом сав таЉ ЂвидЪивї, пролазан и материЉалан терет?

“о што подиже зид измеРу човека и Ѕога представЪа озбиЪно искушеЬе, коЉе треба да победимо.

Ѕог у —воЉоЉ Ъубави према човеку силно ревнуЉе и не трпи никакве конкуренте. ќн коЉи воли све —воЉе Ъуде савршеном и наЉчистиЉом ЪубавЪу има пуно право да захтева да ћу се та чиста осеЮаЬа у ЉеднакоЉ мери и узврате.

ќправдане су бриге само за оно што Ље неопходно у овом пролазном животу. —ве што Ље излишно и сва раскош су попут сидра коЉе привезуЉе човека за земЪу. »ма ли смисла сакупЪати и куповати оно што Юе у сваком случаЉу припасти другима у овом животу, или по Ьеговом завршетку? Ђ£ер ништа не донесосмо на оваЉ свет, дакле не можемо ништа ни однети. ј кад имамо храну и одеЮу, овим да будемо довоЪниї (1 “им. 6: 7Ц8).

«авршиЮемо наш духовни разговор овим речима апостола ѕавла. јмин.

ѕротоЉереЉ јндреЉ ќвчиников
— руског јлександар АокиЮ

29 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0