Srpska

Ѕеседа поводом стогодишЬице доласка руске емиграциЉе у —рбиЉу

††††

”ћ≈—“ќ ”¬ќƒј

ќва беседа Ље прочитана на свечаноЉ академиЉи уприличеноЉ 9. децембра 2017. у „ачку поводом стогодишЬице доласка руских емиграната у —рбиЉу. ” време кад сериЉе попут „—енки на Ѕалкану“ те емигранте представЪаЉу као разбоЉнике, вреди се сетити истине.

ѕосвеЮено бескраЉно драгом професору јндреЉу “арасЉеву, човеку коЉи Ље за мене увек био оличеЬе –усиЉе

ƒаме и господо, поштовани скупе,††

ѕре сто година, “реЮ膆–им, –усиЉа, хришЮанско царство, нашао се на удару сила коЉе су желеле да православно хришЮанство нестане као историЉски делатна сила, и ћосква Ље постала средиште “реЮе »нтернационале. »збио Ље крвави граРански рат, коЉи Ље, до 1922, однео шест милиона живота. ћноги коЉи нису желели да живе у совЉетскоЉ утопиЉи, коЉа се касниЉе улила у √”Ћј√, кренули су, да сачуваЉу голу душу, у избеглиштво широм ≈вропе и света. ћеРу Ьима су били и они коЉи су дошли у  раЪевину —рба, ’рвата и —ловенаца, а нарочито меРу —рбе, коЉи им, на челу са краЪем јлександром, никад нису заборавили жртву што су Ље поднели када су ушли у ѕрви светски рат да би спасили —рбиЉу од, пуног крви и ужаса, германског продора на »сток. —рби нису заборавили ни —ветог цара мученика ЌиколаЉа, убиЉеног са читавом породицом од стране ЋеЬинових крволока 1918, Љер Ље ÷ар завоЉштио са Ѕечом и Ѕерлином да би спасао своЉу православну браЮу са Ѕалкана. Мегову жртву ¬ладика ЌиколаЉ поредио Ље са жртвом ÷ара Ћазара. ††

ƒосеЪаваЬем руских избеглица, —рбиЉа Ље добила много квалитетних Ъуди. “реба истаЮи да Ље у то време у —рбиЉи 50 % становништва стариЉег од 12 година било неписмено а да Ље меРу избеглицама неписмених било само 3 %. –уски емигранти чинили су четвртину професора Ѕеоградског универзитета, док су на неким факултетима као што су ѕоЪопривредни и ћедицински, они чинили 50 % професорског кадра. ќсновали су интерну клинику ћедицинског факултета. —воЉоЉ новоЉ домовини –уси су дали 12 академика —рпске академиЉе наука.–уски уметници су обновили балет и оперу Ѕеоградског народног позоришта. ћеРу Ьима треба поменути балерину Ќину  ирсанову и ¬ладимира ∆едринског, сценографа.††††††

–уске архитекте су осмислиле велики броЉ Љавних зграда, коЉе постоЉе и данас: зграду поште у “аковскоЉ улици, зграду ¬ладе —рбиЉе, ћинистарство иностраних послова, стари √енералштаб, проЉекат Ѕелог двора, патриЉаршиЉе, –уски дом и цркву —вете “роЉице за коЉу су значаЉне прилоге дали и србски званичници, меРу коЉима се истицао Ќикола ѕашиЮ, стари русофил.††

” —рбиЉи данас има мало потомака руских емиграната, око 2500. –азлози су како сеобе тако и природна асимилациЉа са домаЮим становништвом, тако да се многи од Ьих данас изЉашЬаваЉу као —рби. –ецимо, ¬иктор “роицки Ље српски тенисер руског порекла. Мегов деда Ље био чувени професор права на ”ниверзитету у —уботици, —ергиЉе “роицки, великим канонолог ѕравославне ÷ркве.††††

÷– ¬≈Ќј –”—»£ј ” —–Ѕ»£»††

ћеРу масо솆избеглица коЉе су се, због успоставЪаЬа новог поретка коЉи Юе “реЮи –им претворити у средиште “реЮе »нтернационале, нашло се поприлично црквених делатника Ц свештенства, монаштва и архиЉереЉа. јрхиЉереЉски сабор —рбске ѕравославне ÷ркве Ље, 31. августа 1921, донео одлуку да прими под своЉу заштиту избегле руске епископе, и да им омогуЮи самосталну ЉурисдикциЉу над руским свештенством и диЉаспором у  раЪевини —’— и ≈вропи. ” знак нарочите пажЬе и наклоности, архиЉереЉима коЉи су избегли пред црвеним терором уступЪене су и просториЉе ѕатриЉарашког дворца у —ремским  арловцима.††

—абор заграничних архиЉереЉа, започет на јранРеловдан 1921, створио Ље нову црквену организациЉу, на чиЉем челу се нашао —инод с митрополитом јнтониЉем ( ’раповицким ).†††† ƒо 1921. у  раЪевину —’— пристигло Ље око 75 000 Ъуди ( племства 15%, сеЪаштва и радника 20%, чак 65% интелектуалаца, коЉи су, како смо веЮ рекли,много утицали на развоЉ  раЪевине измеРу два светска рата). Ўтаб команданта белих, ¬рангела ( чиЉи се гроб налази у руском храму —вете “роЉице у Ѕеограду ), смештен Ље такоРе у —ремске  арловце. —ви ови Ъуди, жртве трагичних историЉских околности, али одани руски родоЪуби, нашли су се под духовним воРством –уске «аграничне ÷ркве. ќна Ље у  раЪевини имала осам црквених општина: у Ѕеограду, «емуну, Ќовом —аду, ѕанчеву, ¬еликоЉ  икинди, ЅелоЉ ÷ркви, —араЉеву и «агребу. √одине 1924, по проЉекту архитекте —ташевског, подигнут Ље веЮ поменути храм —вете “роЉице на београдском “ашмаЉдану. ” ЬоЉ се обрела чудотворна икона Ѕогородице  урско- оренаЉе, заштитнице руског расеЉаЬа, као и преко двеста руских воЉничких застава, од коЉих су неке биле Љош из доба Ќаполеонових ратова.  ада Ље у ћоскви од стране комуниста срушена »верска капела ћаЉке ЅожЉе, руски хришЮани су 1931.††подигли »верску капелу на свом делу Ќовог гробЪа у Ѕеограду ( то почиваЉу посмртни остаци митрополита јнтониЉа). –уски храм Ље подигнут у ЅелоЉ ÷ркви, а у друга места су стизали свештеници коЉи су обавЪали требе за своЉе парохиЉане, поучаваЉуЮи их и духовно руководеЮи.††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

–уско монаштво Ље меРу —рбима нашло топло прибежиште. ћноги манастири су, захваЪуЉуЮи приливу подвижника из –усиЉе, били обновЪени Ц попут манастира ѕетковице код Ўапца, ћиЪкова код —вилаЉнца, ’опова на ‘рушкоЉ √ори ( у Ьему с円сместило сестринство Ћеснинског манастира, на челу са игуманиЉом  атарином, монахиЬом светога живота ). –уска духовност снажно Ље утицала и на обнову побожностги србског народа: Љеромонах јмвросиЉе ( урганов), ученик оптинских стараца и старешина ћиЪкова,био Ље духовник Љеромонаха (касниЉе епископа шангаЉског, западноеврског и санфранцисканског) £ована (ћаксимовиЮа)- —ветог £ована ЎангаЉског, али и чувеног србског старца, архимандрита “адеЉа (ЎтрбуловиЮа),учитеЪа умно-срдачне молитве. –уски теолози били су присутни у животу —ѕ÷: у ЅитоЪскоЉ богословиЉи Ље, поред —ветог £ована ЎангасЉког, професор био архимандрит  иприЉан ( ерн), чувени литургичар; за време ƒругог светског рата, у Ѕеограду се нашао и свештеник √еоргиЉе ‘лоровски, коЉи Ље у рускоЉ гимназиЉи предавао веронауку. –уски теолог и свештеник, “еодор “итов, професор Ѕогословског факултета —ѕ÷ у Ѕеограду,сковао Ље и поЉам „светосавЪе“, за „православЪе србског стила и искуства“ ( ¬ладика ЌиколаЉ ). ЌаЉвеЮи србски богослови 20. века, —вети владика ЌиколаЉ и ѕреподобни отац £устин, били су велики приЉатеЪи руских православних епископа и хришЮана.††††††††††††††††††††††

—–Ѕ— »  –јК Ц «јЎ“»“Ќ»  –”—ј††††††††††††††††

–уска «агранична ÷рква, као и многоброЉне избеглице, били су под високим покровитеЪством краЪа јлександра ѕрвог  араРорРевиЮа (иначе, питомца царског ѕажевског корпуса и штиЮеника императора ЌиколаЉа ƒругог –оманова). ћеРу руским монархистима се, из надубЪег поштоваЬа према овом владару, чак покретало питаЬе о ЬеговоЉ кандидатури за руски престо. Ќарочиту Ъубав и пажЬу према рускоЉ диЉаспори и ЬеноЉ црквеноЉ орнаизцаиЉи показивао Ље руски Рак, патриЉарх србски ¬арнава (страдао у антиконкордатскоЉ борби 1937. године).††††††††††††

«наЉуЮи за све то, —азонов, министар споЪних послова царске –усиЉе у доба ѕрвог светског рата, написао Ље ¬асилиЉу Ўтрандману, своЉевремено руском дипломати у Ѕеограду ( у доба кад Ље јустро-”гарска обЉавила рат —рбиЉи 1914. ), а касниЉе добровоЪцу србске воЉске на —олунском фронту, аРутанту краЪа јлександра и предводнику руске диЉаспоре у —рбиЉи:“” тренуцима нашег националног расула и страдаЬа, ниЉедан народ, ниЉедан од наших бивших савезника, ниЉе нас подржао онако како су то учинили —рби. ќбавеза сваког истинског руског човека Ц а у првом реду ¬аша Ц Љесте не само да памти све што зна него и да шириоко проноси глас о томе са каквим нам Ље братским осеЮаЬем Ъубави и захвалности српски народ пружио руку помоЮи у годинама наших наЉтежих искушеЬа и нечувених националних патЬи“.“о Ље био, измеРу осталог, србски одговор на племенити чин цара ЌиколаЉа ƒругог, коЉи Ље у рат ушао да би заштитио малу сестринску земЪу, православну —рбиЉу, и коме Ље регент јлександар  араРорРевиЮ краЉем Љула 1914. овако писао:““ешка времена не могу да неоЉачаЉу везе дубоке оданости коЉима Ље —рбиЉа повезана са —ветом словенском –усиЉом, а сви —рби Юе заувек сачувати осеЮаЬа вечите захвалности за помоЮ и заштиту ¬ашег ¬еличанства“.††††††††††††††††††††††††

 –¬ ѕ–ќЋ»¬≈Ќј ”  –јК≈¬”

—рби и –уси су делили и добро и зло. “ако Ље 1941, у  раЪеву, немачки окупатор поред —рба убиЉао и –усе. —треЪано Ље 59 православних –уса  раЪевчана. ѕогубЪено Ље, у име „Ќовог поретка“, 29 руских радника, четворица инжеЬера и техничара, четворица чиновника, 16 занатлиЉа, петорица учитеЪа и средЬошколских професора. ћеРу Ьима Ље било четири младиЮа од 16 до 25 година, 26 Ъуди у зрелом добу, измеРу 36 и 45 година, као и 15 Ьих од 46 до 55 година. Ќико од ових несреЮника ниЉе био ухваЮен са пушком у руци; сви су били мирни граРани, коЉи су скромно живели и у зноЉу лица свога зараРивали хлеб... јли, били су криви Љер су се, као —ловени, нашли на путу “реЮем –аЉху и Ьеговим освЉачаким амбициЉама. » то увек морамо памтити: крв –уса и —рба, браЮе у ’ристу, лила се због права да се живи слободно, без робоваЬа туРину, ма како он моЮан био и ма каквим маскама покривао своЉе право,осваЉачко лице. » томе би заЉедничком страдаЬу свакако требало подиЮи, макар и наЉскромниЉи, споменик. ƒа се на заборави.

„ј„ј  » –”—»

–уси су стигли и меРу „ачане. √имназиЉа у нашем граду имала Ље, измеРу осталог, професоре са руских страна, меРу коЉима су и: јлександра –удицина Ц француски Љезик;  ирил —винарски Ц француски Љезик; ¬севолод —удзиловски Ц цртаЬе; Ћеонид ≈нвалд Ц хемиЉа; јнатолиЉе  расовски Ц латински Љезик и историЉа; £осиф —работник-физика; Ѕранислава ƒектеровнаЉа ƒержанскаЉа- гимнастика).

¬еличина Ље био професор латинског, АорРе  овбаско. √одине 1939, по потреби службе, премештен Ље у  рагуЉевац. “у га Ље затекао рат.  ада су Ќемци, октобра 1941, повели крагуЉевачке гимназиЉалце на стреЪаЬе у Ўумарице, с Ьима Ље био и професор  овбаско. Кубомир –адивоЉевиЮ ЎаЉа о томе пише:“Ќемци су му, као коректном емигранту, понудили да уРе у Ьихов ауто, што Ље он одбио и наЪутио немачког официра, коЉи га Ље песницом ударио по глави и разбио му цвикере“.  овбаско Ље изабрао часну смрт, не желеЮи да га Ќемци „спасаваЉу“, а да стреЪаЉу младиЮе коЉима Ље био учитеЪ.

ѕознати режисер ћладомир Ц ѕуриша АорРевиЮ, родом из „ачка, описао Ље  овбаска кога Ље запамтио као гимназиЉски Рак:“ј школа Ље била толико сурова да Ље било забраЬено гледаЬе филмова и играЬе фудбала. £а сам играо у подмлатку Ѕорца, а Љедан професор Ље био у управном одбору. —ледеЮи пут кад Ље дошао у разред, а био Ље емигрант, –ус, АорРе  овбаско, виче: „ћладомир!“ и запише ме! ј био Ље члан управе Ѕорца! Ћатински нам Ље предавао.  ако уРе у учионицу, виче: „АорРевиЮ ћладомир, ЉедиЬица!“ ќбали ме преко лета! «нате шта Ље значило учити преко лета, кад постоЉе река, пливаЬе и све тоЕ ћеРутим, захваЪуЉуЮи том латинском, касниЉе, кад сам први пут ишао у »талиЉу, Ља сам почео да говорим италиЉански Ц сместа! ¬идиш, таЉ АорРе  овбаско! “о Ље Љедна фрапантна историЉа. ћи Раци смо смишЪали шта да радимо: „/Е/ убиЮемо га!“ » он добиЉе премештаЉ у  рагуЉевац. 1941. године, Ќемци воде Раке на стреЪаЬе, а он као емигрант може да се извадиЕ Ќе, он оде са Рацима и буде стреЪан. “аЉ професор кога смо ми мрзели! ‘антастична историЉа! ќд тога сам сто пута хтео да направим филм и никад нисам могао.  ажу: „Ќе може. ≈мигрант!““†††† ћеРу Рацима √имназиЉе у „ачку био Ље омиЪен и професор ЅалковоЉ : строг, правичан, са смислом за хумор. «вали су га ЅаЯа. ќ Ьему Кубомир –адивоЉевиЮ ЎаЉа пише: “”живао Ље у природи, као и сви –уси. ” млаРим данима препешачио Ље скоро целу околину „ачка. /Е/ ѕрофесор Ље волео да чита руске класике и вредна дела српске и светске литературе. ќмиЪени песник био му Ље ѕушкин. Ќаш познати филмски режисер ѕуриша АорРевиЮ Ље рекао:“ѕрофесор ЅалковоЉ предавао Ље математику као да рецитуЉе стихове ѕушкина“. ¬олео Ље класичну музику, оперу и руске народне песме“.††††

Ќаравно, не заборавЪамо ни ћишу Ѕоровског. √одине 1945, нашао се у „ачку, где Ље, у √имназиЉи, добио место професора руског Љезика. Ѕио Ље ожеЬен –ускиЬом ћариЉом, али нису имали деце. «ато Ље бринуо о Рацима као о своЉоЉ деци. ј Раци као Раци Ц умели су да праве несташлуке. £едном, кад су му убрали ретку црну ружу коЉу Ље узгаЉио у своЉоЉ башти, он Ље, пред ученицима, плакао Ц али не због руже, него због онога ко се усудио да Ље убере. ѕрофесор –адивоЉевиЮ га се сеЮа и као свог разредног и као касниЉег колеге: “ ао да Ље у мене усадио ону широку руску душу и обично смо на другарским вечерима седели заЉедно, певали руске песме и заЉедно плакали.“

ƒаме и господо, поштовани скупе,††††††††

ќво су светле и свете чиЬенице коЉе се не могу и не смеЉу заборавити. » данас, кад многи покушаваЉу да нам узми сеЮаЬе, оне стоЉе као непомериви стубови нашег идентитета. «ато, и увек зато, живело србско Ц руско братство, братство по православоЉ вери и словенскоЉ крви, братство по мучеништву и по спремности за жртву у борби за слободу и достоЉанство човека.

02 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0