Srpska

ЅожиЮни поздрав Ц ’ристос ce роди!

††

ќд рана Љутра овог необичног дана и широм  раЪевине наше православни —рби овим се радосним поздравом поздравЪаЉу. ¬ас, пастире стада мога Ц сво духовенство епархиЉе Ѕогом ми дароване, и вас, браЮо моЉа драга и кЮери моЉе честите и вредне, па и вас, децо моЉа Ц вас златне Љабуке моЉе Ц све: старе и младе, велике и мале, сиромахе и имуЮне, силне и слабе било духом, било телом све вас и Ља као ваш отац духовни са срцем пуним ретке радости овога Љутра поздравЪам са:

’ристос се роди!

—ви смо ми Љедно, браЮо моЉа и приЉатеЪи моЉи. £а сам ваш и ви сте моЉи. —ви ми заЉедно имамо Љедан извор, Љедан почетак Ц имамо Љедног ќца. —ве што Ље добро, славно и честито у нашем животу од Мега води своЉе порекло. ” Мему има своЉ корен.

ј радост овога дана? ј ово мило, слатко пресвето ƒетенце, необичне, пречисте ћатере што се ноЮас родило у пеЮини ¬итлеЉемскоЉ Ц у сиротиЬи и немаштини?  о нам √а даде? Ўта Юе ќн меРу нама? «ар Ље мало сиротиЬе, мало невоЪника?

ЌеЮу се упуштати у даваЬа пространих и разноврсних одговора на питаЬа: Ўта би било са човечанством да се »сус ’ристос ниЉе у телу Љавио, да ниЉе у свет дошао, и каква Ље за нас добит што смо ми деца ÷ркве Мегове, него Юу само реЮи да и ова света ноЮ, роРеЬе Мегово, Љедан Ље од наЉЉасниЉих доказа да све што Ље заиста велико, светло, и вечито у животу разумних и слободних биЮа има своЉ почетак, своЉ извор у Ѕогу ќцу нашем.

„Е—ваки добри поклон и сваки савршени дар одозго Ље, силази од “ебе ќца светлостиЕ“)[1]

ЅожиЮ Ље радостан дан Ц ЅожЉег милосрРа Ц праштаЬа.

ЅожиЮ Ље светли дан; Ѕог нам даде ЌаЉсветлиЉег; даде нам —ебе у —ину.

«ар ниЉе ќтац у —ину и —ин у ќцу? »ме Ље тога небесног дара, име Ље тога поклона што нам га Љутрос у ¬итлеЉему £удеЉском од ƒевоЉке свете ћариЉе –оРени са —обом донесе:

ћир ЅожЉи.

††

»ма ли икога меРу нама коЉи не би знао за превелику вредност и необичну цену ћира, како за живот и свакога човека, тако и породице, свакога друштва, свиЉу народа па и целокупног човечанства?

—ви знамо да Ље мир боЪи од немира, од кавге, сваРе, туче, крвопролиЮа, ратоваЕ

—ви ми то знамо. јли у томе баш и Љесте наЉвеРа разлика човека од човека, што Љедан све своЉе силе моралне и материЉалне употребЪава на то да Ље само мир, докле други и ако зна да Ље мир добро, благо, ипак онда Ље наЉсреЮниЉи када Ље око Ьега сваРа, туча, плач и кукЬаваЕ

„Ѕлаго онима коЉи мир граде, Љер Юе се синови ЅожиЉи назвати“ вели £еванРеЪе —вето (ћат. V, 9). ” вези са ноЮашЬим прерадосним догаРаЉем можемо овоме додати па реЮи: Ѕлаго онима коЉи мир граде, Љер су они разумели где Ље мир Ц где Ље Ьегов извор, где почетак; благо Ьима, Љер не оставише ЌовороРенче у пеЮини, у Љаслима ¬итлеЉемским, него ћу дадоше боЪе, достоЉниЉе место. Ўиром отворише они врата срца свога и ту, у грудима Ьиховим, нашао Ље склониште —еби ќнаЉ  оЉи донесе и Ьима као и свима мир ЅожЉиЕ ћир Ље благослов Ќеба. ћир Ље, заиста, дар ЅожЉи.

Ѕог нам га даЉе. Ѕог нам даЉе мир као слободним и разумним биЮима Ц Меговим творевинама.

ћир мора човек слободно да присвоЉи; без насиЪа, слободно да се са Ьиме сроди и увек разумно да га употреби, искористи.

ќ, ти добра и вредна жено; о, ти, честити и брижни муже, вама Ље дата велика радост. “и, жено, маЉком се називаш, и тебе, муже, деца оцем називаЉу!

¬елики Ље ово дар ЅожЉи. Ќе заборавите дати Ѕогу оно што Ље ЅожЉе, Љер Ље вама од Ѕога много дато.

јли немоЉте заборавити никада оно што треба да буде бригом свиЉу брига ваших кад мислите о среЮи деце своЉе, о будуЮности ЬиховоЉ.

„уваЉте децу, негуЉте их; храните их добро, одеваЉте. ЎколуЉте децу и васпитаваЉте их у добру и поштеЬу. ”чините их способним за самосталан живот.

—амо не заборавите, да Ље ово само половина Ц а може бити и од тога маЬе Ц онога, што ви деци дати можете, Ц па и морате, ако у Ѕога веруЉете па и у Мегов суд на ономе свету.

ƒаЉте детету оно што Юе га учинити моЮним, силним, издржЪивим у свима незгодама и искушеЬима, борбама коЉима Ље овоземаЪски живот препун и коЉима ова „долина плача“ изобилуЉе.

ЌаоружаЉте децу за борбу са сваком пакошЮу и духовима злобе поднебеске Ц немиром света овога.

 ад вам сво велим, онда Юу вам одмах реЮи, где Юете моЮи ово оружЉе наЮи.

Ќема ни те радионице, нити те фабрике где се сигурно спасоносно оружЉе ово израРуЉе; нема ни те главе на човечЉем врату коЉа би га могла измислити или удесити.

“амо, у вертепу, у пеЮини града ¬итлеЉема, тамо се нашло ово оружЉе. ” тами, у ноЮи оно Ље засиЉало, да би се знало коме припада. —ветлост га Ље донела. ќружЉе ово ниЉе ни од гвожРа, нити од челикаЕ

”саРуЉте у душу деце своЉе мир, ЅожЉи мир.

Ќека дете заволи ЌовороРенче од Ѕога послато; нека осети да се Ље ’ристос и за Ьега родио; да му Ље ’ристос наЉвеЮи приЉатеЪ, и да то, што Ље од ќца донео и за Ьега, свога малог приЉатеЪа донеоЕ Ќека златна и мила дечица знаЉу да поред многих других поклона коЉима се ових дана радовала ипак Ље Ьихов наЉвеЮи поклон ово ѕремило и ѕресвето ƒетенце што у Љаслима лежи. ƒеца наша треба да заволе ’риста; Љер, волети ’риста значи волети за увек оно што нам ќн даЉе Ц ћир, ЅожЉи ћирЕ

ќ, кад би сви моЮни и велики овога света, сви они коЉи ведре и облаче животима милиЉона и милиЉона Ъуди, коЉи се радо размеЮу своЉим миротворством разумели, или бар хтели разумети где Ље извор миру и начин како се он добиЉа.

Ќикада, никада ни ∆енева, ни ’аг па ни Ћокарно не могу дати оно што нам даЉе пеЮина витлеЉемска!

—ве дотле докле мудрост малих и великих дипломата не буде проникнута духом ЅожЉе мудрости Ц духом ноЮашЬе песме небесних становника Ц анРела ЅожЉих: да мир ниЉе човек измислио, да се мир не да упоредити, нити има везе са боновима ратне штете, нити са наЉЉачим дипломама наЉквалификованиЉих стручЬака, него да Ље нешто друго; озго долази Ц озго од ќца светлости Ц све дотле сви Ьихови напори биЮе узалудни.

—ве дотле, док дугачке и простране ходнике скупоценим и тешким простирачима застрте, где се поносито креЮу данашЬи миротворци, и богато разукрашене сале где држе своЉе скупове не проникне дух смиреЬа, кротости и самоодрицаЬа Ц дух пеЮине ¬итлеЉемске, дотЪе Юе народи биmи у сталноЉ неизвесности и несигурности и у страху размишЪати о сутрашЬем дануЕ[2]

 о има око нека види.  о има ухо нека чуЉе.

’ристос се роди!


[1] »з последЬе (заамвоне) молитве у литургиЉи —в. £ована «латоуста.

[2] ѕреглед ÷ркве епархиЉе нишке, броЉ 1, Ќиш Љануар 1927, стр. 25.

—ветосавЪе

06 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0