Srpska

 Ьиге никада неЮе деволвирати

–уска емиграциЉа у —рбиЉи, као и Ьено културно и духовно наслеРе, у последЬе време привлаче велико интересоваЬе Љавности. ”пркос савременим начинима комуникациЉе, попут интернета, интересоваЬе за руску културу, а посебно за руску кЬижевност, Ље велико и код млаРих генерациЉа. ќ феномену руског писца, значаЉу квалитетне кЬижевности и животном путу руских емиграната у —рбиЉи разговарали смо са режисером Ѕошком ћилосавЪевиЮем, аутором филма „£его благородиЉе барон ¬рангел“.

††††

Ѕошко, добар дан! Ќедавно сте на ЉедноЉ промоциЉи споменули како Ље разговор веома важан. Ўта за вас представЪа разговор, и да ли он данас, у савременом свету, Ъудима недостаЉе?

ƒобар дан. —игурно Ље да недостаЉе. “о Ље нешто што се изгубило у времену у коЉем живимо, и то на начин куване жабе. ѕостоЉи прича да жаба када Ље ставите у топлу воду, не осеЮа нелагодност, ЬоЉ Ље лепо. ќнда ви полако поЉачавате температуру, мало по мало, и ЬоЉ Ље и даЪе лепо Љер се температура по мало поЉачава. ” ствари, ниЉе ЉоЉ лепо, али се она осеЮа добро. ” Љедном тренутку, вода полако почиЬе да ври, да кЪуча, и жаба не види да Ље скувана. “ако Ље можда и са нама данас.

–азговор Ље био део живота свих нас, чини ми се, до пре неких седам, осам година. ќнда Ље то почело да се меЬа. ѕочело Ље да замире.  ао и друге ствари коЉе се дешаваЉу прилично мистично, необично, дешавало се то постепено, на различитим нивоима. Ќаравно, стереотип Ље опет поменути медиЉе, али мислим да ниЉе ствар само у томе. ѕроблем Ље у нашоЉ сведености и што смо дозволили да нам вештачке творевине, као што су филм или разнородни садржаЉи на интернету, прилично бесмислени, мада има и других свакако, толико заокупЪуЉу пажЬу, да се отуРуЉемо. Ўта то значи? “о Ље она карикатура када у породици седи неколико Ъуди и свако гледа у своЉ екран. “о се врло често свима нама дешава; ма колико причали да схватамо, или осеЮамо да Ље ствар погубна или лоша. ћислим да и данас уживам у разговору сваке врсте, сем у оним напетим разговорима или сваРама.  роз разговор се Ъуди боЪе упознаЉу, уче, осеЮаЉу, памте, кроз саоднос прилазе Љедни другима. ѕосебно ако обраЮаЉу пажЬу Љедни на друге и ако умеЉу да слушаЉу, што Ље велика вештина. ¬еруЉем у разговор, веруЉем у таЉ личан однос.

Ѕавите се документарним и историЉским филмом. ѕриповедате и откривате мало познате или заборавЪене личности. —нимили сте филмове као што су „£его благородиЉе барон ¬рангел“, „Ѕили Љедном  алмици у Ѕеограду“, „јрсен,  араРорРевиЮ“, „ћаестро“, „ЎаЉтинац“. –азнолики и широки опус. ћеРутим, сви ти филмови имаЉу нешто заЉедничко.  ако проналазите инспирациЉу и за чиме трагате?

»нспирациЉа Ље нешто веома драгоцено, и ниЉе константна. ќнаЉ ко константно има инспирациЉу вероватно може да буде надземаЪско биЮе.  ада смо радили „¬рангела“ пре неких пет, шест година, било Ље некако потпуно природно. Ќисам ни доводио у питаЬе надахнуЮе. ќно нас Ље добро пратило. —лично Ље било и са филмом о кнезу јрсену. ¬еЮ са ,,ћаестром“ смо се више усредсредили на рад на филму, с обзиром да Ље сценарио био готов много пре снимаЬа, и да смо га се маЬе-више придржавали.

Ўта Ље инспирациЉа? Ќе знам. —ада могу да кажем нешто о чему нисам размишЪао пре пет или десет година. »нспирациЉа нешто потпуно неухватЪиво.  ад веруЉеш да Ље имаш, и да Юеш Ље имати, и кад Ље она ту, то Ље добро. ћеРутим, може се десити нешто што Ље Љедан руски редитеЪ рекао, апострофирам: „ѕлашим се да Юу Љедног дана устати и да Ље неЮе бити. “ада не знам шта Юу“. ¬ероватно да искуством, дивним догаРаЉима као што су филмске премиЉере, и ружним догаРаЉима коЉи такоРе прате борбу да се сними филм, човек по мало губи свежину и снагу. ” Љедном тренутку инспирациЉа почне да изостаЉе. Ќе знаш како да доРеш до нечега што Юе да те води и вуче, и да чини да не само ти, него и Ъуди коЉи са тобом раде, веруЉу да Юе филм бити изведен.

—коро Ље била нека полемика, па су рекли да имамо довоЪно историЉе и да су среЮни народи са маЬе историЉе. Ќе знам баш, та колективна среЮа и несреЮа. “о можда надилази Ъудску моЮ поимаЬа. » шта уопште значи маЬе или више историЉе? ƒа ли су ЎваЉцарци среЮан народ? Ќе знам. Ќе могу да проценим. ” сваком случаЉу неки аспект Ьиховог живота Ље ваЪда боЪи него наш, али са друге стране, овде постоЉи невероватан сценослед догаРаЉа, конкретно, када Ље Ѕалкан у питаЬу, па и ≈вропа или оваЉ део света у коЉем ми живимо. «аиста се ту поЉавЪивало много Ъуди коЉи су имали некакав утицаЉ на историЉу. ќно што Ље мени бивало занимЪивиЉе, Љесу они Ъуди коЉи су били пример другима, коЉи су били храбриЉи, проницЪивиЉи, луцидниЉи, и коЉи су имали неко своЉе месташце или место у историЉи. —ам ¬рангел Ље био стратег, воЉни воРа, честит и храбар човек. „увао Ље Ъуде од погибиЉе. ќн Ље везивна тачка за ширу причу руске емиграциЉе коЉа Ље огромна. ѕринц јрсениЉе, пак, био Ље можда више пуковник него кнез; живео Ље Љедан динамичан, авантуристички живот и то ми Ље у филму „јрсен,  араРорРевиЮ“ било занимЪиво да макар донекле представим. ‘илм Ље лимитиран уствари. ћа колико се ми, последЬих година, бавили филмом, он никада не може да замени разговор или писану реч. »пак не може, без обзира колико нама често било драже, Љер смо навикли да гледамо, уместо да читамо. „итаЬе кЬига Ље, уствари, и поред безнаРа у коЉе су гурнуте, и не само оне, него и они коЉи се Ьима баве, и даЪе некако боЪе средство да се свет открива и спознаЉе и. ќно што Ље мени занимЪиво, то Ље наЉчешЮе оно што ме води. Ќаравно, човек може да ради и наменски филм, за новац или нешто слично.»пак, увек Ље боЪе када сам бира тему. Ќешто што осеЮа, нешто о чему зна. Ќешто што га, на краЉу краЉева, привлачи, Љер има жеЪу да то исприча, па чак и ако не зна до краЉа како Юе испричати. “о Ље оно што може да води човека да се бави неком темом. ћислим да су историЉске и националне теме добре, занимЪиве. “у се понекад не слажем са Ъудима, али мени Ље то важно. √ледам да се држим тога. ‘илм „ЎаЉтинац“ Ље био, на пример, савремена тема. ¬еруЉем у Ьега, у Ьегов рад , да Ље он, не само првокласан писац, него и одличан предавач. »мам среЮу да га познаЉем, па смо се онда, на таЉ начин, бавили и Ьеговим радом.

 ако Ље дошло до тога да ¬ас Ље заинтересовао живот и пут руске емиграциЉе у —рбиЉи?

–уски писци много су значаЉни. Ћепота коЉу смо ми, и други народи, откривали кроз оно што Ље руски народ дао.  ако Ље сматрао ƒостоЉевски, ѕушкин Ље био врста гениЉа коЉи Ље умео да саобрази оно што долази са стране, рецимо, —ервантеса или Ўекспира, и да томе да неки чисто руски додир. £есте тако. Ќема других речи. Ўирина коЉа постоЉи у рускоЉ литератури тешко да игде егзистира. Ўто Ље наЉважниЉе, она се изнова и изнова потврРуЉе. „ак и у млаРим писцима, и онима коЉи нису тако млади, али коЉи су изашли из те трансверзале: ѕушкин, па од Ьега √огоЪ, па од √огоЪа ƒостоЉевски, “олстоЉ, “ургеЬев. ќно што Ље мене привлачило, било Ље читаЬе. »шао сам у школу коЉа се звала „ћаксим √орки“, премда Ље он био пролетерски, совЉетски писац, коме Ље у неким моментима можда маЬкало морала. ћожда би и другима маЬкало, да су само живели у времену у коЉем Ље он живео. „итао сам те приче као дечак и било ми Ље занимЪиво. Ќе само √орки, него уопште писци. „ак и “оне —елишкар кога се сеЮам. “ако Ље то.ѕосле, када си у гимназиЉи, тражиш нешто мало алтернативниЉе. «нам да сам у кЬижари „Ѕеополис“ дошао до √аЉта √азданова. “о Ље за мене било запрепашЮуЉуЮе откриЮе. ƒостоЉевски Ље кроз кЬигу „«ли дуси“ прорекао шта Юе бити, а √аЉто √азданов Ље дао пуну слику руске емиграциЉе. ѕотом сам читао роман „јзеф“, –омана √уЪа, тога се сеЮам. ѕочео сам да их проналазим, Љедног по Љедног. Ќа саЉму кЬига кружи толико занимЪивих Ъуди. —ве више сам оно што знам повезивао са оним што не знам.  роз разговор сам упознао много занимЪивих Ъуди. »змеРу осталих и Ќиколу ƒробЬаковиЮа са коЉим сам доста касниЉе почео да радим у издавачкоЉ куЮи ,,Ѕернар“ и да ту откривам много писаца коЉи су ми били занимЪиви. ¬аЪда Ље тако, када се упуЮуЉете у нешто па сазнаЉете све више и више.

–уска емиграциЉа Ље Љедно од наЉтрагичниЉих исходишта савремене историЉе. “акав догаРаЉ не постоЉи у светскоЉ историЉи. ћожда се сада, по броЉу Ъуди, нешто слично дешава са несреЮним народом из —ириЉе. «а мене Ље прича о емиграциЉи била трагична, Љер Ље и моЉа земЪа прошла кроз комунизам, истина блажи од руског. » моЉа земЪа Ље пострадала. ѕочео сам те ствари све више да поредим, а и да учим о ономе што се у –усиЉи десило. ќткрио сам и ЎмеЪова и ЅуЬина и  уприна, и —олжеЬицина. —олжеЬицин Ље за мене наЉвеЮе чудо после ƒостоЉевског у литератури. „јрхипелаг гулаг“ Ље изнова и изнова запаЬуЉуЮ. —коро сам причао са Љедним потомственим руским емигрантом у Ќовом —аду и дотакли смо се —олжеЬицина, тих дана после рата када Ље ухапшен, и коЉе описуЉе у делу ,,јрхипелаг гулаг“. ¬идимо како Ље тамо сретао ,,репатриране“ емигранте. ћа колико имао искуства и знаЬа, човек не може чудом да се начуди свему што живот испише онако мимо литературе, а онда и литератури - као Љедином што може да ослика живот, да дохвати ове крхотине живота. “о Ље толико велика и неиспричана тема. ћене Ље привукла Ьена величанствена трагичност, и способност Ъуди да и у наЉтежим околностима ипак даЉу нешто.  ао ЎмеЪов, коме су боЪшевици на  риму убили Љединог сина, или ЅуЬин коЉи се вукао од немила до недрага. Ќе треба заборавити великог ЅерРаЉева, коЉи Ље за мене био откровеЬе на студиЉама.  асниЉе »Ъин, ћерешковски, наравно. “о су све некакви опчиЬаваЉуЮи Ъуди са безмерним талентом. Ѕило им Ље суРено да га простиру изван своЉе земЪе, тугуЉуЮи за Ьом. ƒраго ми Ље што се у последЬе време више о прича томе, размишЪа, говори и чуЉе. ƒраго ми Ље што имамо наш ,,путуЉуЮи циркус“, па путуЉемо по —рбиЉи и показуЉемо те приче.

††††

ћожете ли поделити са читаоцима неки од наЉупечатЪивиЉих догаРаЉа са снимаЬа?

Ќекад не знаш, идеш да снимаш нешто и тек тако деси се нешто запаЬуЉуЮе, или обратно.  ад смо снимали ,,¬рангела“, било Ље невероватно у дому ѕанчулидзевих.  ако су нас ти Ъуди примили, како смо провели те сате. јлексеЉ Ље говорио о ономе што Ље остало у ЬеговоЉ породици од предака. √оворио Ље о стварима коЉе су биле значаЉне за филм, али негде и чудесан Ље утисак познаваЬа тог човека. »ли, када смо снимали ќлгу —амоЉлик у  арловцима. Ќисмо знали да ли Юемо доЮи до Ье. „удни су путеви били када смо успели да доРемо, да упалимо камеру. ќлга Ље професор немачког. ¬рло Ље течно и убедЪиво говорила о сеЮаЬу на оца и о томе како Ље у емиграциЉи, као млад човек, са шесторо деце, за имендане, плакао док Ље слушао руске песме. Ѕило Ље занимЪиво и када смо снимали јндреЉа “арасЉева на –уском гробЪу. √оворио Ље о стварима коЉе пре нисмо посматрали из тог угла. «ашто су комунисти интензивно мрзели сеЪака, нарочито руског и српског?  ако су Ъуди, коЉи се на руском називаЉу крестЉани, били далеко од пролетерске идеЉе коЉа Ље замаглила очи многима? ќбЉаснио нам Ље то на Љедан врло симпатичан начин.

¬лада  астеЪанов у ЅелоЉ цркви, када Ље испричао Љедан животни детаЪ. ” годинама после ¬рангелове смрти, када би руски емигранти наздравЪали Љедни другима, често би помиЬали ¬рангела. “ада се он, спонтано наклонио, савио главу. ј Ља дан-данас док гледам филм, буде ми дирЪиво Ьегово сеЮаЬе, Љер Ље сасвим животно. ƒа, Ъуди пиЉу. –уси пиЉу вотку. „ак Ље и —рби пиЉу. » онда се сете да помену неке своЉе Ъуде и помиЬу Ьега, а начин на коЉи Ље то испричао, мени Ље оживео ту прошлост. “ешко може да се оживи кроз документарни приступ, али, ето можда може мало да се приближи.

Ѕошко, ако смемо да поменемо и ¬аш нови проЉекат. ќн Ље врло занимЪив и специфичан Љер истражуЉе живот и путеве —рба у ћаРарскоЉ. ћожете ли нам реЮи нешто више о томе?

«ахваЪуЉуЮи мом сараднику и продуценту ћилану  иЮевцу, успели смо да урадимо причу коЉу смо назвали, или, искрено да кажем, ÷рЬански Ље назвао „—еобе се наставЪаЉу вечно“. “о Ље сага о српским селидбама кроз векове, и о српском постоЉаЬу у √орЬоЉ земЪи. ѕрема ƒинку ƒавидову, тако су наши Ъуди коЉи су живели у Ѕанату, или —рему, називали ћаРарску. ƒанас их Ље остало свега десет хиЪада у ћаРарскоЉ.»пак, иза Ьих Ље остало много тога. ќставЪен Ље, пре свега, легат ÷рЬанског. ќн Ље роРен у „онграду, у ћаРарскоЉ. ќставЪено Ље оно што Ље радио £аков »гЬатовиЮ, па Ље у ѕешти основана ћатица —рпска, па “екелиЉанум. »мамо много цркава и споменика коЉи постоЉе тамо, без обзира на све трагичне околности коЉе су се одиграле. ”спели смо да у неких четрдесетак минута приближимо свет или делиЮе онога што Ље остало од нашег света тамо, укЪучуЉуЮи и српски храм —ветог АорРа у самоЉ ѕешти. “акоРе, споменик коЉим Ље обележено место где Ље био српски храм ƒимитриЉа —олунског, коЉи Ље срушен после ƒругог светског рата у Ѕудиму.£ош много тога. ƒакле, мислим да смо успели да урадимо Љедан симпатичан документарни филм. ќно што Ље лепо, и што Юу Љош открити - у Ьему се као саговорници поЉавЪуЉу Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ, професор др ћило Ћомпар, академик ƒинко ƒавидов и историчар уметности, кустос, др ЅоЉан ѕоповиЮ.¬еруЉем да Юе се свидети нашим Ъудима. ѕланирано Ље да филм премиЉермно буде приказан ове године.

ќвом приликом бих желео да се захвалим, за све што Ље учинила за мене, госпоРи —узани ѕолиЮ, и Љедном –усу са коЉим сам шетао московским улицама.

–адите и са младима. ƒа ли код омладине постоЉи интересоваЬе за читаЬем, за руском кЬижевношЮу, класицима?

£едном сам помиЬао —олжеЬицина и „£едан дан »вана ƒенисовича“. Ѕио сам дирнут и среЮан када сам видео да, неколико дана касниЉе, ученица  атарина то држи на столу и да Ље прочитала оваЉ роман. ѕостоЉи. ” безнаРу у коЉем живимо, стварно Ље некад потребно реЮи Ъудима да су ствари много боЪе него што изгледаЉу. £а сам изненаРен том генерациЉом младих Ъуди, са коЉима сада радим. Ќе Ьиховим знаЬем. –етки су млади Ъуди коЉи имаЉу нарочито знаЬе. »зненаРен сам Ьиховом ведрином, слободом, и жеЪом да сазнаЉу упркос многоброЉним тешкоЮама коЉима су окружени, укЪучуЉуЮи и поседоваЬе мобилних телефона и интернетски свет коЉи Ље неиспитан, и често много досадниЉи од овога што ми сада радимо, разговарамо. ƒа, интересоваЬе постоЉи. ѕрактикуЉем да им прочитам неки одломак из фантастичног романа јлександра „удакова „ ћагла пада на старе басамаке“, или из романа √еоргиЉа ¬ладимова „√енерал и Ьегова армиЉа“, или из фантастичне ЎмеЪовЪеве приче „Ќеисрпна чаша“, понекад и понеки одломак из ѕрилепинових романа. —коро свакоЉ генерациЉи читам “олстоЉеве приче. ƒостоЉевски увек некако добро проРе. ћожда зато што Ље наЉбоЪи. » ÷рЬански, наравно. “ешко Ље, али се понекад човек изненади. Ќеко моЉе децениЉско искуство Ље добро, али би било добро да Ље Љош боЪе, да има више могуЮности. ƒа можда одговорни поведу више рачуна о издаваштву на општем плану, да се деци, ако Ље то могуЮе, више поклаЬаЉу кЬиге. ј могуЮе Ље, Љер су оне девалвирале, а одговорни воле да поклаЬаЉу оно што Ље Љефтино.ј кад кажем одговорни, мислим на градске оце. ћеРутим, кЬиге заправо никада неЮе девалвирати. ћного Ље добро када кЬига наРе пут. ƒанас Ље Ьен пут да се директно да у руку. ƒа о ЬоЉ директно беседе, читаЉу одломке, покушаЉу да приволе Ъуде. —илом никоме ништа неЮеш дати, то смо научили. Ќа силу можеш само да узмеш. ”з неки разговор, убедЪивост, дух, кЬига може доЮи до Ъуди и тада Юе се нешто мало покренути на боЪе.

«а краЉ, шта бисте пожелели нашим читаоцима?

ƒа буду среЮни.  аже Љедан српски писац, ¬ладимир £агличиЮ, да Ље радост Љедина права победа човека. ∆елим им да се радуЉу, да читаЉу велике руске писце, па и наше, као што су ÷рЬански и £агличиЮ. ƒа читаЉу „удакова, ЅуЬина,  уприна, да слушаЉу јндреЉа “качова. ƒа помажу Љедни другима ако могу, и да не одмажу ако не могу. ƒа обавезно прочитаЉу оваЉ моЉ интервЉу.

ѕоред тога, на саЉту за коЉи сада говорим, прочитао сам фантастични интервЉу са несретним ратним репортером. ажем несретним Љер Ље то тежак посао.ј он можда и ниЉе несретан. ћного ми се допао. ƒуго нисам прочитао тако нешто. «аборавио сам име тог човека коЉи Ље прошао сва ратишта модерног света, али размишЪао сам да бих волео некада да га сретнем и да са Ьим поразговарам. ќн не само да Ље говорио искрено, него Ље говорио на неки начин коЉи мени ниЉе тако познат. √оворио Ље о том величанству коЉе се зове живот, и о томе како Ље спознао Ѕога. ќво бих препоручио читаоцима портала. ƒа се радуЉу, да шетаЉу јрбатом и оду до ’рама ’риста —паситеЪа.

–азговарала »ва ЅендеЪа

10 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0