Srpska

”спомене братиЉе о блаженопочившем настоЉатеЪу ќптина ѕустиЬе архимандриту ¬енедикту

††††

ѕетнаест минута након поноЮи, 22.Љануара тек дошавше нове године, у московскоЉ болници, у 78.години живота, упокоЉио се архимандрит ¬енедикт. ќтац ¬енедикт Ље двадесет седам година био Ќамесник —вЉатЉеЉшег ѕатриЉарха, руководеЮи Љедним од наЉпознатиЉих и наЉвоЪениЉих руских манастира Ц ќптином ѕустиЬом.

ѕре тачно 27 година, 20.Љануара 1991.године, на дан прославЪаЬа храмовног празника ќптинског —кита, коЉи Ље освеЮен у част ѕророка £ована ѕретече, стигао Ље отац у ќптину ѕустиЬу и добио да руководи манастиром. ¬еЮ годину и по дана манастир Ље био без руководства, пошто Ље старешина манастира, архимандрит ≈влогиЉе, после тешке несреЮе био у болници. ќбитеЪ коЉа Ље предата ѕравославноЉ ÷ркви 17.новембра 1987.године, полако се дизала из пепела. “о Ље био први отворени манастир у —овЉетском —авезу (после ƒаниловог манастира Ц резиденциЉе ѕатриЉарха ћосковског). ќвде Ље било око четрдесет монаха и строги монашки богослужбени устав. ¬еЮ Ље био обновЪен централни храм ¬аведеЬа, веЮина братског корпуса и делимично разрушене зидине око манастира. ѕремда су около били видЪиви остаци темеЪа, голи зидови других храмова и звоника, проблем Ље био много веЮи од журно закрпЪених рупа, Ц било Ље време великог духовно уздизаЬа, када су кроз асфалт безбожништва полако, али сигурно почели да се пробиЉаЉу први изданци духовног живота.

јрхимандрит ¬енедикт Ље цела епоха у животу наше ÷ркве. ѕрва половина Ьегове црквене делатности, време узрастаЬа и духовне зрелости, прошла Ље меРу зидинама “роЉице-—ергиЉеве Ћавре. “амо Ље завршио ƒуховну семинариЉу, а потом и јкадемиЉу: замонашен Ље и рукоположен у чин свештенослужитеЪа. “амо Ље постао верни ученик  ирила и Ќаума, разговараЉуЮи са Ьима, скоро сваког дана током две децениЉе. ѕоред архимандрита јлексеЉа (ѕоликарпова) био Ље Љедан од наЉвоЪениЉих духовника у народу. »гуман ¬асарион Ље у своЉоЉ 80.години написао о Ьима оваЉ стих: „ƒва су стуба у Ћаври своЉ: ¬енедикт и јлексеЉ“.

“оком многих година, сваког дана би игуман ¬енедикт по неколико сати исповедао у надвратном храму £ована ѕретече, где су долазила Ьегова многоброЉна духовна чеда. ѕосле трпезе примао Ље оне коЉима Ље требала дужа беседа, код стражарке у ходнику или у своЉоЉ келиЉи. ќсим духовништва, имао Ље Љош неколико важних послушаЬа: главног манастирског кЬиговоРе, библиотекара, поштара, поЉца у певници. «а годину дана до увоРеЬа у дужност намесника ќптине ѕустиЬе био Ље назначен за старешину √етсиманског скита и почео Ље да га обнавЪа из рушевина.

»гуман ќптине пустиЬе морао Ље да буде човек са великим расуРиваЬем Ц у многоме Ље ово место много одговорниЉе од многих епископских катедри. ќтац ¬енедикт Ље причао да Ље и он веома сумЬао у себе, предвиРаЉуЮи сву сложеност предстоЉеЮег служеЬа. јли, старци-духовници су благословили, послали га блаженоЉ Кубушке у —усанино. ќна Ље рекла: „ƒа, ¬енедикт, ¬енедикт може бити“.

»спрва му Ље ѕатриЉарх предложио избор: ЌастоЉатеЪ ќптине или духовник у ƒивЉеЉеву. ќтац ¬енедикт Ље одмах осетио да ниЉе у стаЬу да носи бреме исповести: он Ље веЮ исцрпео своЉе срце и осетио Ље да оно неЮе дуго издржати. »забрао Ље ќптину.

“им пре што Ље стаЬе Ьеговог здравЪа било тешко. ќтац ¬енедикт ни сам ниЉе схватао како може да руководи таквим манастиром. — времена на време, напади астме би били толико Љаки, да Ље могао да спава само седеЮи, брзо би остаЉао без даха, и чим би почиЬао да говори, ниЉе могао да заврши возглас на богослужеЬу. »пак, ѕатриЉарх Ље рекао да Юе га √оспод укрепити. » првог дана, по доласку у обитеЪ, отац Ќамесник Ље са изненаРеЬем приметио да му апсолутно ниЉе потребан инхалатор, коЉи од тог дана ни Љедном ниЉе користио. ” Ћаври Ље био приморан да Ље користи неколико пута дневно. ¬ежбе дисаЬа, коЉе Ље упорно, из дана у дан радио у своЉоЉ келиЉи, довели су до тога да му Ље глас добио снагу и понуЮу, коЉа му Ље омогуЮавала да произноси своЉе возгласе и проповеди тако да се свака реч Љасно чуЉе у сваком углу храма. Ќа таЉ начин се обистинила воЪа ЅожЉа Ц ово Ље ќптински Ќамесник често спомиЬао, када би изнемогао у управЪаЬу манастиром, али да моли за отпуст више ниЉе желео.

ѕатриЉарх Ље унапредио игумана ¬енедикта у чин архимандрита. ќваЉ, дочекавши у родноЉ обитеЪи ЅогоЉавЪеЬе, упутио се у ќптину. » ево, у 52.години живота оца Ќамесника почела Ље нова етапа. ћада Ље Ьегов живот „код преподобног —ергиЉа“ био испуЬен великим трудом и подвигом самоодрицаЬа и жртвене Ъубави, предстоЉеЮа делатност ниЉе била напредоваЬе, нити нови степеник у црквеноЉ кариЉери, веЮ сурови крст коЉи Ље примио ради Ъубави за ’риста.

ѕошто Ље постао настоЉатеЪ, отац ¬енедикт Ље након две године престао да исповеда своЉа духовна чеда. ќсетио Ље да усклаРиваЬе обавеза Ќамесника и ƒуховника не може да носи. ”з препоруку да сами изаберу духовника, он ниЉе одбио ќчинство у духу и у краЉЬим случаЉевима увек Ље примао и решавао проблеме своЉе духовне деце, одговарао на Ьихова писма, а наЉважниЉе, ниЉе оставЪао своЉе молитве, што се осеЮало са несумЬивом сигурношЮу. јрхимандрит Ќаум Ље говорио да отац ¬енедикт носи своЉу духовну децу у самом срцу. »за ових, наизглед простих речи, стоЉи подвиг вере, наЉдубЪе одговорности и састрадаваЬа Ьеговог широког и мудрог срца.

Ћични подвиг молитве наЉчешЮе Ље скривен од Ъуди, али у оцу ¬енедикту иза споЪашЬе суздржаности и краЉЬе прибраности, увек се осеЮало непрестано предстоЉаЬе пред Ѕогом. Ќе споЪашЬим изгледом, не чином, веЮ своЉом унутрашЬом величином оваЉ ниски човек Ље увек био важан у сваком друштву, чак и меРу Ъудима веЮег положаЉа. “аЉни подвиг ноЮне молитве, коЉи Ље отац ¬енедикт отпочео Љош у Ћаври преподобног —ергиЉа, ниЉе ни после оставЪао. «бог здравственог стаЬа, постепено Ље престао да присуствуЉе на братскоЉ полуноЮници, па и у храму ниЉе бивао сваког дана, али Ље деЉство »сусове молитве често било запечаЮено на цртама Ьеговог лица, а танка нит од двених перли, обавиЉена око Ьеговог длана, непрестано се кретала. ќвакву броЉаницу Ље направио своЉим рукама Љош у Ћаври. —лао Љу Ље, по молби монаха, чак и на јтос.

Ќе може се реЮи да Ље братство, коЉе се формирало у ѕустиЬи, лако прихватило Ќамесника. —увише се разликовао од предходног архимандрита ≈влогиЉа (коЉи Ље потом постао митрополит ¬ладимирски). „врсте воЪе и без велике потребе за саветима, отац ¬енедикт Ље променио богослужбени устав и све уреРеЬе манастирског живота почео да прилагоРава уставу —ергиЉеве лавре, где Ље провео веЮи део свог живота. ƒео монаха Ље оставио ќптину за првих годину и по дана, неко Ље отишао касниЉе. “о Ље био тежак период одрастаЬа, попут дечаштва, коЉе Ље уследило након светлог и надахнутог периода детиЬства. Ќамесник Ље имао да преживи много сурових искушеЬа: трагичну смрт троЉице убиЉених монаха на ¬аскрс девесет и треЮе године, и губитак других верних помоЮника и братиЉе. –ечима Ље немогуЮе описати сву тежину манастирског живота, испуЬеног искушеЬима невидЪивог неприЉатеЪског нападача.

јли обитеЪ, прославЪена животом великих ќптинских стараца, удаЪена од крупних градова, привлачила Ље многе тражитеЪе истинског монаштва. »ако су свугде, постепено, почеле да се раРаЉу монашке обитеЪи, ќптина ѕустиЬа ниЉе изгубила своЉе место, претворивши се у моЮан манастир, познат читавом свету. »зграРени су и подигнути из руина храмови, звоници, и друге зграде, направЪене уникатне гранитне калдрме. ’рамови су лепо уреРени и поново фрескописани, напуЬени црквеним утварима, богатом резбариЉом и иконама. ќвде се сваког дана служи од две до пет литургиЉа. —лужбе карактерише посебно благочешЮе и лепота монашког заЉедништва, строго и смирено монашко поЉаЬе. ЅроЉ братиЉе прошле године премашио Ље 220 Ъуди, а сваке године се повеЮава и броЉ ходочасника.

ѕри оцу ¬енедикту прославЪено Ље тринаест ќптинских стараца, и неколико новомученика и исповедника манастира. ¬раЮене су десетине моштиЉу стараца, коЉе су безбожници оскрнавили. ѕосмртни остаци неких од подвижника и исповедника коЉи су били сахраЬени на различитим местима, премештени су обитеЪ. »здата су житиЉа и дела стараца, историЉски текстови и успомене посвеЮене ќптиноЉ ѕустиЬи.

£една од главних особина коЉа карактерише пут архимандрита ¬енедикта, Ље Ьегова пламена ревност за веру. ЌаЉдубЪом благочеством вером одреРени су сви Ьегови успеси и многоброЉна достигнуЮа. “о Ље заиста био ревнитеЪ благочешЮа са неравнодушним срцем. «ахтеваЉуЮи од других ЉеванРелску чистоту и искреност, сам Ље увек бивао пример краЉЬе благочестивости према светиЬи. —вима су остале у сеЮаЬу службе коЉе Ље он вршио, Ц узвишене, смирене, испуЬене царском отменошЮу, а уЉедно и молитвене.

¬ера Ље била наЉважниЉе благо ове душе. £ако Ље волео истине коЉа се чуваЉу у ризници ÷ркве. „есто би са дечиЉом спонтаношЮу делио неку мисао, прочитану код —ветих ќтаца или у ѕисму. ѕо много дана промишЪаЉуЮи о задобиЉеном благу, дивио би се и расуРивао, каткад и развиЉао те мисли, час поражаваЉуЮи присутне поново откривеним дубинама, час збуЬуЉуЮи неким смелим промишЪаЬем, коЉе ниЉе увек ишло са учеЬем ÷ркве. ЌиЉе било у питаЬу умишЪено фантазираЬе, веЮ живо, дубоко проживЪаваЬе коЉим Ље дисао. ћожда ниЉе морало о овоме да се пише, могла се чувати нека формална устаЪеност „житиЉа“, али боЪе Ље потрудити се да се сагледаЉу те особености онакве какве су биле, него преЮутавши, прекрити их завесом полуистине.

 ако Ље био креативна личност, отац ¬енедикт се трудио да све уради што лепше, боЪе, разумниЉе. ƒовоЪно Ље само да се сетимо у какве се дискусиЉе и расправе претварало утврРиваЬе скица за храмове, фрескопис, поставЪаЬе икона у храму, изградЬа новог корпуса! ” свему Ље био присутан: у раду инжеЬера коЉи су поставЪали темеЪе, у проЉектима архитеката коЉи су предлагали цртеже храмова, у издаваштво и дизаЉну кЬига. ЌиЉе увек бивало успешно, и понекад би Љако ометало посао. ”тврРивао би, па би потом поново одлучивао, и много пута меЬао своЉе благослове. »пак, сва ова питаЬа за Ьега нису била споЪашЬа, веЮ дубоко значаЉна, Љер се осеЮао одговоран пред Ѕогом за Ьихове одговоре. –адити са Ьим било Ље тешко, у томе се проЉавЪивала Ьегова непрестана тежЬа ка савршенству.

“ако Ље и приликом разумеваЬа одреРених богословских питаЬа понекад прелазио линиЉу, тражио, размишЪао, и каткад утонувши у мисли, спотицао се. ћеРутим, пролазило би време и он Ље ослушкивао мишЪеЬа оних коЉи су се трудили да га пажЪиво исправе. ѕотом, са одреРеним негодоваЬем, одвраРао би се од неке, за Ьега прелепе идеЉе, пошто ниЉе била у сагласности са »стином ќтаца.

Ѕио Ље то строги пастир, често не жалеЮи своЉа чеда споЪашЬом Ъудском снисходЪивошЮу, веЮ ставЪаЉуЮи их пред бескомпромисни суд £еванРеЪске »стине. ќни коЉи су споЪа посматрали живот обитеЪи, често су се саосеЮали са братиЉом што ови живе у таквоЉ строгоЮи; дешавало се да ни сами монаси нису могли да суздрже роптаЬе. ћеРутим, прошавши разна искушеЬа, многи су схватали колико Ље неопходна и плодотворна била захтевност оца ¬енедикта. ѕри своЉ суровости и наизгледном деспотизму, Ќамесник никада ниЉе ломио личност човека. ћогао Ље бити врло оштар и праведан, не обазируЮи се на чин или узраст неког човека, исказуЉуЮи своЉе примедбе и кажЬаваЉуЮи за грешке у неким случаЉевима. јли, то Ље била ревност ќца, ревност душе, коЉа ниЉе толерисала немар, леЬост и лукавство. –евност коЉа Ље пекла не да би начинила бол, веЮ да би исправила, исцелила човека. ƒа би га натерала да схвати сву озбиЪност живота и одговорност за своЉу душу. Ќису му, без разлога, биле омиЪене речи из —ветог ѕисма: „ѕроклет био ко немарно ради дело √осподЬе“.

ћогло се приметити да Ље отац ЌастоЉатеЪ казнивши неког, потом пажЪиво посматрао како оваЉ подноси укор, или како се у човеку разбуктава гнев. јко би видео да брат подноси све са смиреЬем, дух Ьегов се толико искрено радовао, да Ље морао, са великим трудом да скрива ту радост. јко би неко прихватао помисли и Ъутио се, отац ¬енедикт Ље поново улагао напоре у настоЉаЬу да се помири са братом, шалио се, покушавао да отклони негативни утисак, коЉи Ље остаЉао код брата. „есто Ље понавЪао: „√невите се али не грешите“. —вако ко би му поверио своЉу душу осеЮао Ље да му она ниЉе неважна, да ту не делуЉе просто Ъудска страст, властоЪубЪе, или частоЪубЪе, веЮ очинска ревност за спасеЬе у Ѕогу.

ќтац ¬енедикт Ље поседовао посебан дар расуРиваЬа. ќвом дару Ље он придавао велики значаЉ, говореЮи, да чак ако човек погреши, донесе погрешну одлуку, али ако Ље притом промишЪао и уложио велике напоре да позна воЪу ЅожиЉу и схвати, како треба правилно да поступа, √оспод га неЮе питати за грешке и —ам Юе исправити Ьихове последице. –азмишЪаЉуЮи о некоЉ мисли, често би ЉоЉ се враЮао, предлажуЮи час Љедно решеЬе, час друго, разматраЉуЮи са савршено разних страна и стално се молеЮи Ѕогу за уразумЪеЬе. «бог тога се, решаваЬе неких питаЬа коЉа су се чинила елементарним, одуговлачило, и нико ниЉе могао да га укори да Ље одговор брзоплетан, површан.

ѕоследЬих година отац ¬енедикт се много променио, скоро сва Ьегова предходна суровост Ље нестала и оваплотила се у благост и изненаРуЉуЮу срдачност. ќва промена обЉашЬава се тиме што маска споЪашЬе строгости више ниЉе била потребна, душа Ље достигла унутрашЬу слободу и отворила се Ъудима у оноЉ пуноЮи коЉа Ље раниЉе била недоступна погледима, или би се тек повремено откривала. ѕосебно Ље то било упечатЪиво у минутима одмора. —ваког дана, ако би здравЪе дозвоЪавало, отац ¬енедикт Ље налазио време да посети коЬушницу. –азговор са коЬима, за Ьега Ље била она пауза, коЉу му нису давали Ъуди, коЉи су се у непрестаним поворкама стремили к Ьему за решаваЬем ових или оних проблема. ƒок би чешЪао гриве или хранио коЬе сухарима, волео Ље да се шали, некад чак и пева опуштаЉуЮи се тако од вечитог напрезаЬа.  оЬи су осеЮали топлоту и доброту коЉе Ље проистицала из Ьега. ƒолазили су у коЬушницу и многи гости манастира, и братиЉа, како би попричали са Ьим у неформалноЉ средини. —вакоме Ље било Љасно да боЪи тренутак за разговор са оцем од онога у коЬушници, неЮе бити. ћада Ље „одмарао од Ъуди“, тамо су се решавала многа питаЬа. „ оЬи Юе да Юуте, а ви све причаЉте, причаЉте“ Ц шалио се.

—воЉим учешЮем у свим деловима манастирског живота, у свакоЉ ситници, узимао Ље на себе прекомерно бреме одговорности. ЌиЉе могао другачиЉе, али нас не чуди што Ље често био онемоЮао од Ьегове тежине. ЅудуЮи човек надпросечне воЪе, ниЉе желео да се повлачи пред одговорношЮу. »спразност му Ље била непозната, стално Ље живео проблемима манастира, других Ъуди. ƒаЬу Ље дозвоЪавао себи само кратак одмор од 20-25 минута, последЬих година понекад и сат, и излазио би Љеданпут или двапут дневно у шталу. Мегов живот био Ље подеЪен меРу празницима, када Ље неизоставно бивао на богослужеЬима, и радним данима коЉи су почиЬали у 8 уЉутру и завршавали се у 11 увече, када би, напокон, могао да се осами у своЉоЉ малоЉ келиЉи.

Ѕио Ље то човек одлазеЮе епохе. ” Ьеговом животу ниЉе било раскоши, сувишних ствари, био Ље слободан од среброЪубЪа, или било каквог стицаЬа блага. Ќаставио Ље да живи у наЉстариЉем манастирском корпусу, коЉи Љош ниЉе био рестауриран. ƒуго се противио онима коЉи су желели да га „преселе“ на стране аутомобиле у пословним путоваЬима у ћоскву. ƒалека путоваЬа ниЉе волео, и принципиЉално никуда ниЉе путовао, проводио Ље благословене ѕатриЉархом одморе на —елигеру, у мирном риболову на удицу. ќбично Ље испловЪавао сам чамцем, оставЪаЉуЮи сапутнике и наслаРуЉуЮи се пре молитвеним самоваЬем, него конкретним риболовом. »схрана оца Ќамесника била Ље проста, мада Ље последЬих година због лошег здравЪа била прилично разноврсна. »пак, никада ниЉе дозвоЪавао нарушаваЬе посних дана, иако су лекари често на томе настоЉали.

 ао искусни пастир, отац Ќамесник Ље направио цео систем васпитаЬа братиЉе. ¬идеЮи да Ље меРу градским становницима, а посебно младима присутан инфантилизам, егоизам и инерциЉа, отац ¬енедикт водио почетнике кроз радна послушаЬа у штали, коЬушници, кокошиЬцу, и другим поЪопривредним обЉектима, где се временом проЉавЪивала сва усрдност човека, откривали се Ьегови духовни квалитети. „Ќе можеш сакрити, како се човек односи према коЬу, и како коЬ реагуЉе на човека, Ц волео Ље да понавЪа. Ц јко човек има неки скривени порок, животиЬа то одмах осети, и може да га не пусти к себи.“ »скушеницима коЉи су тек дошли и онима коЉи желе у братиЉу посвеЮивао Ље много пажЬе. ѕошто Ље, услед здравЪа био ограничен у покретима, позивао би у келиЉу братиЉу и замишЪено разговарао са Ьима, трудеЮи се да не изгуби ништа важно из Ьиховог преРашЬег живота, покушаваЉуЮи да кроз молитву схвати место конкретног човека у ÷ркви, и карактер Ьегове личности.

ќколности у савременим манастирима склапале су се тако да Ље на ЌастоЉатеЪа падао терет чисто споЪашЬег административног управЪаЬа тако тешким организмом. «ато се поЉавЪуЉе опасност да „споЪашЬа“ економско-газдинска питаЬа, учешЮе у дугим богослужеЬима и неизбежни контакти са властима и гостима манастира, не оставЪаЉу ЌастоЉатеЪу времена на унутрашЬа, често врло компликована питаЬа духовног стаЬа братиЉе. ЅроЉ братиЉе у ќптини значаЉно се умножио, и отац Ќамесник Ље увео своЉеврсни систем „старчества“, када поЉедини изабрани монаси-духовници, искусни у монашком животу, одговараЉу за руководство над 10-15 млаРих монаха. »споведаЉуЮи поручена им чеда, духовници су решавали настале недоумице са ЌастоЉатеЪем, коЉи их Ље, састаЉуЮи се са Ьима регуларно, испитивао кратко, како ко живи, а сам Ље исповедао само духовнике.

“акав систем Ље могао да поприми форму и концизног потказиваЬа, али отац ¬енедикт никада ниЉе ставЪао за циЪ да покори човека. ”век Ље желео само да помогне да оваЉ покори многоброЉне страсти. ѕри наЉтежим поступцима духовници су побуРивали самог инока да иде ави манастира и призна учиЬено. јва би очински саветовао сагрешившег брата да одговара за поступке, уколико би сматрао то неопходним. »зненаРивало Ље то, што и при наЉтежим сагрешеЬима братиЉе, уз одговараЉуЮе покаЉаЬе отац ¬енедикт ниЉе примеЬивао казну. —ам грех Ље био казна коЉу Ље носио на себи грешник.

ѕоследЬих година, када се изградЬа и обнова манастира ближила краЉу, отац ¬енедикт Ље почео да посвеЮуЉе веЮу пажЬу питаЬима унутрашЬег живота братиЉе. Мега Ље, као човека дубоко црквеног, бринула велика равнодушност чак и меРу онима коЉи су дошли да посвете своЉ живот Ѕогу. «ахтеваЉуЮи строго поштоваЬе дисциплине у присуству богослужеЬима, он Ље хитао у сусрет болеснима, коЉи су били приморани да пропуштаЉу службе, али у другим случаЉевима кажЬавао би за минут кашЬеЬа. „есто Ље понавЪао да √оспод све види, и ако Ље неко лукав, извлачи се на болест и изостаЉе са црквене молитве, Ѕог Юе му неизоставно послати болест, желеЮи да излечи таЉ грех.

—а жеЪом да пробуди страх ЅожЉи, отац Ќамесник Ље увео обавезно изучаваЬе заповести —ветог ѕисма. Ѕили су саставЪене кЬиге Яепног формата са изабраним текстовима из —ветог ѕисма, коЉе Ље сваки сабрат морао да научи напамет. Ќаучено Ље проверавао и сам отац ¬енедикт, и братиЉа коЉу Ље он поставио. ѕремда се по многоме ова метода може назвати схоластична и формална, она Ље помогла онима коЉи нису имали тежЬе да самостално изучаваЉу —вето ѕисмо, често погружаваЉуЮи своЉ ум у Ьегово живо и неисцрпно —лово. —а каквим Ље одушевЪеЬем изговарао отац ¬енедикт неку фразу из ѕисма, видело се колико се он сам оживотворуЉе написаним речима. Ќепрестано Ље и друге убеРивао у то да —вето ѕисмо треба ишчитавати, стално га имати уз себе и стално созерцавати прочитано.  ада науче, да испуЬаваЉу.

Кубав и пажЬа према —лову ЅожЉем били су му усаРени од младости.  ада Ље, одмах по окончаЬу техничке школе, ¬олоРа ѕеЬков почео да ради, ментор му Ље дао да прочита Ќови «авет на Љедну ноЮ, уз молбу да врати кЬигу уЉутру. ƒошавши куЮи, ¬ладимир Ље решио не само да прочита, него да препише £еванРеЪе. ЌиЉе ока склопио, током ноЮи Ље преписао £еванРеЪе от ћатеЉа и неколико апостолских посланица. ”Љутру Ље однео кЬигу свом ментору. „£е си ли прочитао?“ Ц питао Ље оваЉ и врло се изненадио када му Ље младиЮ показао своЉе записке. ћентор Ље био изненаРен, ниЉе могао да поверуЉе, и дуго ЮутеЮи, листао Ље свеску. «атим Ље решио да му поклони кЬигу. ѕосле, у природи у самоЮи, изабравши мало живописниЉе место, ¬олоРа Ље носио са собом Ќови «авет и читао.

ѕоседуЉуЮи изузетно целомудриЉе од младости, отац Ќамесник изнова и изнова ниЉе могао да разуме повреРеност човека неким блудним гресима, некад чак негодуЉуЮи наглас меРу блиском братиЉом.  ао човек старог покоЪеЬа, он ниЉе толерисао тако распростраЬену слободу у облачеЬу, делимичну наготу, ношеЬа женских панталона.  ада би видео нешто слично, у Ьему се распламсавао дух ревнитеЪа, дух пророка, слично »лиЉи, и он Ље немилосрдно бичевао оваЉ порок у своЉим проповедима, видеЮи у Ьему страшну диверзиЉу против извртаЬа целомудриЉа душе.

ќсим своЉих проповеди коЉе Ље увек изговарао без подсетника и са истинским надахнуЮем, отац Ќамесник Ље проводио недеЪне беседе са ходочасницима и радницима коЉи стално пребиваЉу у манастиру. ”важени старац, мудар искуством, трудио се да макар у некоЉ мери преда другима то искуство. „есто Ље прекидао своЉе разговоре шалама, трудеЮи се да их учини доступниЉим и ЉасниЉим. Мегова пастирска ревност ниЉе му дозвоЪавала да се уклони од тих беседа, чак и када Ље доста оглувео и када више ниЉе могао да се креЮе без туРе помоЮи.

ƒуховну величину блаженопочившег Ќамесника ќптина ѕустиЬе нам Љош предстоЉи да оценимо, погледавши свежим оком на богатирЉа, ревнитеЪа за веру, благоверног и нелицемерног раба ЅожЉег, коЉи Ље тек прекорачио праг вечности.

ћолимо усрдне молитве за упокоЉеЬе душе новопреставЪеног архимандрита ¬енедикта.

—а руског »ва ЅендеЪа

»ван-„ай

24 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0