Srpska

ѕост Ље велико и спасоносно дЉело

ЅесЉеда Меговог ѕреосвештенства ≈пископа будимЪанско-никшиЮког √. £оаникиЉа, изговорена током ЋитургиЉе у ЌедЉеЪу митара и фарисеЉа, 28. Љануара 2018, у манастиру АурРеви —тупови

††††

ƒрага браЮо и сестре,

ми се налазимо пред Љедним важним дЉелом и као православни хришЮани веЮ сада улазимо у онаЉ велики подвиг „асног поста пред ¬аскрс. ≈во, неколико недЉеЪа приЉе самог почетка поста нас света ÷рква опомиЬе како треба да се припремамо за то велико и спасоносно дЉело. ƒанас смо чули ЉеванРеЪску причу о фарисеЉу и царинику. ‘арисеЉи су били у стара времена они Ъуди коЉи су се строго држали онога што Ље прописано и испуЬавали то, и постили, и Ѕогу се молили, и давали прилог ÷ркви, дакле, рекло би се, испуЬавали све што треба. ћеРутим, нажалост, то су, врло често, чинили формално. “а Ьихова вЉера се претварала у неку механику коЉа ниЉе имала живота и ниЉе имала душе и зато, заправо, ниЉе била права вЉера. ЌеЮе бити случаЉно то што √оспод »сус ’ристос опомиЬе те фарисеЉе строго, Љер, под видом вЉере Ље била нека окошталост, а, гдЉе нема садржине праве, онда се поЉавила само форма, а иза те форме почело се, полако, развиЉати лицемЉерЉе. ћи, хришЮани треба из тога да извучемо озбиЪну поуку, Љер смо у истоЉ опасности, може то и нама да се догоди. ѕа каже: “ешко вама, кЬижевници и фарисеЉи, лицемЉери. — друге стране, имамо Љедног цариника коЉи Ље, по своЉ прилици, стварно био грешан човЉек и то како Ље цариник, наЉчешЮе, грешан. √решан Ље тако што узима туРе, што граби, практично отима.

Ќаша браЮа Ѕугари и данас држе стару риЉеч за цариника, митар, а царинарница се зове митица, отуда код нас мито. “аЉ коЉи Ље отимао туРе богатио се, не од своЉе зараде, него од туРе муке, заиста, осЉетио да Ље претЉерао и да то ниЉе добро за Ьегову душу, за Ьегово спасеЬе и почео искрено или, како бисмо рекли, Ъуто да се каЉе. “о Ље било оно покаЉаЬе коЉе Ље привлачило ЅожЉу милост и ЅожЉи опроштаЉ. », ево, Ьих двоЉица, Љедан грешник, али таЉ грешник коЉи Ље свЉестан своЉих грехова и Љедан, назовимо, праведник, али, каква Ље та Ьегова правда? ѕравда коЉа презире ближЬе, правда коЉа се преузноси, правда коЉа се самохвалише. ћоже човЉек и да има добрих дЉела, али, ако се хвали упропасти више од пола, а понекад и све. ≈то, Ьих двоЉица се наРоше у храму заЉедно пред Ѕогом.  ако се моли онаЉ праведник? ќн благодари Ѕогу, али лицемЉерно: ’вала “и Ѕоже што ниЉесам као други Ъуди, што сам Ља тако важан, изабран, посебан, нарочит, испуЬавам ЅожЉе заповиЉести. », нажалост, Љесте он то чинио али, како рекосмо, формално, само што Ље застранио и залутао и отуРио се од праве, истинске вЉере, отуРио се од Ѕога. Ќе излази се тако пред лице ЅожЉе. „овЉек, прах, прашина, земЪа да ли може тако да изиРе пред лице ЅожЉе? ј ми се, често, тако преузносимо. ѕрави приступ Ље био оног грешника. «аправо, и да ниЉе био тако грешан опет би то био прави приступ. ќн се молио Љедноставном молитвом: Ѕоже, милостив буди мени грешном. ќнако као што се и цар ƒавид молио. ÷ар ƒавид молио се оном молитвом: ѕомилуЉ ме Ѕоже по великоЉ милости своЉоЉ, то Ље наЉчешЮи псалам коЉи читамо, али, на Љедном мЉесту тамо каже: Ѕоже, очисти ме од моЉих грехова, и од оних таЉних, и од оних коЉих Ља нисам свЉестан. ƒакле, √оспод каже: „иЉа Ље молитва угодна Ѕогу?  о Юе бити оправдан, заиста, онаЉ коЉи се каЉе, коЉи Ље свЉестан своЉих грехова, коЉи се смирио, коЉи има смиреЬе.

», ево, о тоЉ молитви Ље данас риЉеч.  ако треба да приступимо овом светом и ¬еликом посту коЉи Ље пред нама. »нтересантно да у овоЉ недЉеЪи коЉа се не пости, нема поста ни сриЉедом, ни петком ове недЉеЪе, ово Ље недЉеЪа о митару и фарисеЉу, тзв. трапава седмица, али се указуЉе на то смиреЬе, указуЉе се на смисао поста, на духовни пост, да постимо од злобе, од осуРиваЬа, од преузношеЬа себе, од високих мисли, а да се наоружамо смиреЬем, покаЉаЬем, гледаЬем у своЉу душу, у своЉе мане, а не у мане ближЬих своЉих.  ао што, врло често, помиЬемо ону риЉеч ЅожЉу на почетку поста коЉа каже: ¬идиш трун у оку брата свога, и хоЮеш да га извадиш, како Юеш да извадиш трун из ока брата свога, у твом оку Ље брвно. ЋицемЉере, прво извади брвно из свога ока, па Юеш онда моЮи да извадиш трун из ока брата свог. “у се, дакле, говори о тоЉ нашоЉ превеликоЉ спремности да видимо мане ближЬих своЉих и превеликих неспособности и неспремности да видимо своЉе мане. £асно Ље, само по себи, да, приЉе свега, треба гледати своЉе мане, а онаЉ коЉи гледа на своЉе мане неЮе имати времена, нити интересоваЬа да гледа мане ближЬих своЉих. “ако Юе се поправЪати он и ближЬи око Ьега, тако да чинимо много овим подвигом ако знамо шта Ље смисао поста. —мисао поста, браЮо и сестре, ниЉе само у тЉелесном посту, да не Љедемо мрсну храну, да се не опиЉамо вином и жестоким пиЮима. Ќаравно, Љесте то важно, али ниЉе циЪ у томе, него да се очистимо од злобе, од пакости, од осуРиваЬа, да очистимо своЉу душу, своЉе срце, своЉе очи, своЉе мисли.  ада Ље чиста душа, и срце, и мисли онда Ље човЉек спреман за свако добро дЉело и све што буде започео са таквим настроЉеЬем даЮе му Ѕог и снаге, и моЮи да то и заврши.

«ато, драга браЮо и сестре, ево, на почетку ових дана када се припремамо за „асни ¬елики пост треба да схватимо да Ље пост у духовном погледу, веЮ, започео. » да нам Ље таЉ пост потребан сваки дан. ≈во, видите, из ове недЉеЪе, из овог ЉеванРеЪа, када немамо поста никаквог циЉелу недЉеЪу, инсистира се, указуЉе се на духовни пост и то Ље, заправо, смисао поста. » тако, из поуке у поуку, из подвига у подвиг да напредуЉемо и да се на такав начин припремамо за наЉвеЮи празник, празник ¬аскрсеЬа ’ристовог. Ќека нам наздравЪе доРе. јмин, Ѕоже, на многаЉа Ъета.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

31 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0