Srpska

” ЅиЉелом ѕоЪу прославЪена традиционална —ветосавска академиЉа

††††

ЅиЉело ѕоЪе

—ветосавска академиЉа у спортскоЉ дворани ЌикоЪац окупила Ље синоЮ, на празник првог спрског архиепископа —ветог —аве више од 4 000 вЉерника.

ƒуховну свечаност, 25. по реду, Ље благословио ≈пископ будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе, а ове године у сусрет стогодишЬици од страдаЬа —ветог ÷ара ЌиколаЉа II –омановог и Ьегове царске породице, духовни сабор Ље увеличан учешЮем Меговог преосвештенства митрополита камеровско Ц прокопиЉевског јристарха.

јкадемиЉи су присуствовали представници амбасаде –усиЉе у ÷рноЉ √ори, затим бЉелопоЪске и сусЉедних општина и броЉни други гости из политичког и Љавног живота ÷рне √оре и окружеЬа.
ЅлагосиЪаЉуЮи духовно собраЬе ≈пископ ЅудимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе Ље указао на значаЉ и визионарску мисиЉу за православЪе првог спрског просвЉетитеЪа,архиепископа и васеЪенског светитеЪа светог —аве.

ќн се захвалио гостима из –усиЉе, посебно Меговом преосвештенству ћитрополиту јристарха коЉи “нам Ље у ЅиЉело ѕоЪе донио благослов и поздраве —веруског ѕатриЉарха  ирила”.
“ќваЉ велики свенародни празник ове године има посебну важност због обиЪежаваЬа стогодишЬице од страдаЬа руског цара ЌиколаЉа II –оманова и ÷арске породице светих Ќовомученика –оманових. —лавимо онога ÷ара коЉи Ље показао наЉвеЮу саможртвену Ъубав према српском народу. –адуЉемо се што се братска и воЪена –усиЉа вратила светом цару ЌиколаЉу и што се вратила себи. Ўто се подигла и што напредуЉу и руска црква и држава. “о значи много за све словенске и православне народе”, бесЉедио Ље ¬ладика £оаникиЉе.

ѕоздравЪаЉуЮи броЉне госте, меРу коЉима Ље црногорски спортиста »ван —тругар, ¬ладика £оаникиЉе се посебно захвалио на доласку драгих гостиЉу из –усиЉе и ћитрополита јристарха, коЉи долази са благословом —веруског ѕатриЉарха  ирила » и коЉи нам доноси Ъубав руске цкрве и народа.

¬ладика се захвалио и досадашЬем предсЉеднику бЉелопоЪске ќпшине јлександру ∆уриЮу на “ свесрдноЉ подршци досадашЬих академиЉа” , призиваЉуЮи молитве —ветог —аве на све вЉернике и Ьихове породице.

††††

—воЉе слово бесЉеде Мегово ѕреосвештенство ћитрополит јристарх Ље започео цитираЉуЮи риЉечи премудрог —оломона коЉима Ље величао —ветитеЪе —тарог завЉета- „—ЉеЮаЬе на праведника Юе бити благословено (ѕрича 10, 7).“

“ƒанас, браЮо и сестре, ÷рква молитвено помиЬе и прославЪа светитеЪа —аву, наЉпоштованиЉег светитеЪа —рпске православне цркве. —ветитеЪ Ље успоставио аутокефалност —рпске православне цркве и постао Ьен први јрхиепископ. —ледеЮе године биЮе осамсто година од формираЬа аутокефалне —рпске цркве.

”споставЪаЬем историЉског постоЉаЬа самосталне —рпске цркве, —вети —ава Ље такоРе допринио учвршЮиваЬу српске државности.
2018. године –уска православна црква молитвено прославЪа стогодишЬицу од дана мученичке смрти ÷ара Ц ћученика ЌиколаЉа и циЉеле Ьегове породице. ѕредставнике ÷арског дома –оманових веома поштуЉу становници ÷рне √оре и —рбиЉе, због чега смо вам ми –уси веома захвални. ” многим црквама у ÷рноЉ √ори могу се видЉети иконе породице последЬег –уског цара. –уски и српски народ, повезани су дугогодишЬим, вЉековним приЉатеЪством.
–уска армиЉа, коЉа Ље учествовала у многоброЉним ратовима са “урцима, више пута Ље спасила Ѕалкан од османског ропства.

1914. године, сагласно са политичком воЪом ЌиколаЉа II, руско царство Љош Љедном Ље устало да брани братски српски народ, утонувши неколико година у крвави ¬елики рат Ц како су га баш називали наши савременици. Ќе постоЉи без разлога изрека: „на небу Ц Ѕог, а на земЪи Ц –усиЉа!“

Ќажалост, рат се за нас завршио катастрофом 1917. године због чега Ље почео политички и вЉерски прогон у земЪи. ѕородица –оманов подиЉелила Ље судбину милиона сународника Ц убиЉена Ље у £екатеринбургу. ћноги од наших суграРана били су присиЪени да напусте своЉу домовину и пиЉу чашу лутаЬа и изгнанства, а овдЉе су веЮ црногорски и српски народ пружили помоЮ руском народу Ц емигранти су пронашли други дом овдЉе. ћи Юемо то памтити и захвални смо вам због тога”, бесЉедио Ље ћитрополит јристарх, додаЉуЮи да се послиЉе 1917. године, –уска црква нашла под опасним угЬетаваЬем боЪшевичких атеиста и ниЉе било никаквог помена ЌиколаЉа II и Ьегове породице.

ћитрополит јристарх Ље истакао да Ље прву канонизациЉу царске породице 1938. године остварила —рпска православна црква.

“ѕознато Ље да прве апелациЉе вЉерника —иноду —рпске цркве са молбом за канонизациЉу ЌиколаЉа II датираЉу из 1930. године. 1981. године ÷арска породица се славила у рускоЉ цркви у иностранству. ј тек 2000. године ЌиколаЉ II и Ьегова породица су канонизовани у своЉоЉ домовини.

ѕреко многих патЬи коЉе Ље царска породица преживЉела у последЬих седамнаест мЉесеци живота, што Ље резултирало стриЉеЪаЬем у подруму £екатеринбургског »патиевског дома у ноЮи 17. Љула 1918. године, видимо Ъуде коЉи су искрено тежили да оваплоте заповиЉести ЉеванРеЪа у своЉим животима. ѕатЬе у заточеништву царска породица Ље подниЉела са кротошЮу, трпЪеЬем и понизношЮу, и у Ьиховом мучеништву, откривено Ље свЉетло ’ристове вЉере коЉа Ље побиЉедила зло, баш као што Ље сиЉало у животу и смрти милиона православних хришЮана коЉи су претрпЉели прогон због ’риста у двадесетом виЉеку.

††††

» баш због разумиЉеваЬа смисла овог подвига царске породице било Ље могуЮе прославити их у —абору руске цркве као новомученике и исповЉеднике мученика цара ЌиколаЉа II, царице јлександре, царевиЮа јлексеЉа, ¬елике кЬегиЬе ќлгу, “атЉану, ћариЉу и јнастасиЉу”, казао Ље ћитрополит јристарх.

÷ар ЌиколаЉ II се, навео Ље ћитрополит даЪе у бесЉеди у историЉи –усиЉе показао Ље примЉер врло моралног хришЮанског владара, гдЉе су традиционални православни принципи, то Љест, милосрРе, Ъубав, мир, положени као темеЪ државне управе.
““оком своЉе владавине, становништво земЪе порасло Ље за скоро педесет милиона Ъуди, што представЪа Љединствен примЉер у свЉетскоЉ историЉи. —авремене демографске проблеме наше ќтаЯбине, вЉероватно, корисно Ље проциЉенити, па тражити рЉешеЬа у свЉетлу историЉског искуства предреволуционарне –усиЉе. 1913. године наша земЪа Ље преузела водеЮе мЉесто у свЉетскоЉ економиЉи и наставила Ље да се развиЉа брзим темпом. “оком владавине ЌиколаЉа II изграРене су  итаЉско-источна и £ужно- ћанжурска жеЪезница, разраРен Ље план за електрификациЉу циЉеле земЪе, проЉекат нафтовода од Ѕакуа до ѕерсиЉског залива, проЉекат од ЅиЉелог мора-Ѕалтичког канала. ѕредвиРена Ље изградЬа великих построЉеЬа на ”ралу и на ƒалеком истоку, наЉвеЮа пруга ЅаЉкал-јмур. ћноги истраживачи и историчари сматраЉу да су и револуциЉа 1905Ц1907, и ѕрви свЉетски рат и фебруарски државни удар из 1917. године Ц сви ови догаРаЉи постали су реакциЉа «апада на ЉачаЬе и успЉех –усиЉе. ќви успЉеси су постигнути под директним руководством цара ЌиколаЉа II.

ƒецениЉе коЉе су прошле од дана злочина без преседана постале су период наЉснажниЉе кризе руског народа, вриЉеме уништаваЬа моралних основа државе и институциЉе породице. Ўездесет милиона Ъуди физички Ље уништено током репресиЉе и прогона током двадесетог виЉека”, истакао Ље ћитрополит јристарх.

–уска православна црква сматра како Ље Ьена обавеза да непрестано подсЉеЮа да су побуна против божанских закона и мржЬа, у том смислу социЉална, покретачка снага иза репресиЉе почиЬене током година револуциЉе, граРанског рата и читавог трагичног двадесетог виЉека у –усиЉи.
“ƒа би се сЉеЮаЬе на нове мученике оЉачало у нашем друштву као примЉер стаЉаЬа у вЉери, ÷рква позива на повеЮане напоре да се прошири поштоваЬе нових мученика и исповЉедника у народу.

јрхиЉереЉски сабор из 2011. године предложио Ље градЬе цркава и капела у част новим мученицима и исповЉедницима, нарочито тамо гдЉе су служили или патили. «бог тога у  узбасу, гдЉе постоЉе мЉеста погубЪеЬа наших потлачених сународника, у сЉеЮаЬе на Ьих градимо капеле, цркве и споменике.

»нтересантна Ље судбина часних остатака —ветог —аве и цара ЌиколаЉа II, као и Ьегове породице Ц уништени су с великим биЉесом. ћошти —ветог —аве, по нареРеЬу османског везира —инан-паше биле су спаЪене на ¬рачару 27. априла 1594. године. ј остаци царске породице били су уништени од стране боЪшевика у близини £екатеринбурга. —ве ово Ље чиЬено ради уништеЬа сЉеЮаЬа на подвижнике. јли Ъубав народа ниЉе могуЮе ничим угушити.

—амо помислите: да ли би такав биЉес могао доЮи од Ъуди? Ќе, не би. ƒошао Ље од мрачне силе. ј ако Ље она настала од тамне силе уз помоЮ оних коЉи су имали власт у какав онда понор ураЬаЉу Ъудска свиЉест и поступци човЉека”, питао се ћитрополит јристарх.

ћитрополит јристарх Ље поручио да –уска православна црква и —рпска православна црква мораЉу да се супротставимо новоЉ историЉи антицрквене и антирелигиозне пропаганде, наших новомученика и исповЉедника, морамо реЮи савременим Ъудима како Ље ѕравославна црква подвргнута пЪуваЬу, премлаЮиваЬу и прогону уочи револуционарних догаРаЉа, коЉе су митове користили за компромитоваЬе ÷ркве, компромитоваЬе императора, владаЉуЮе династиЉе и на таЉ начин поткопали темеЪе државног система.

“ƒанас се готово све што се догодило у прошлости практично понавЪа. » поставЪа се питаЬе: „ћожемо ли данас обЉаснити нашим савременицима све што им се дешава, сву опасност од некритичког опажаЉа тих злонамЉерних мисли, идеЉа тумачеЬа догаРаЉа коЉи су пали на младе Ъуде, позвани да раде само Љедно Ц да одиЉеле Ъуде од цркве, да ослабе утицаЉ цркве на живот Ъуди?“

ћудар Ље онаЉ коЉи умиЉе историЉско искуство примиЉенити у свом животу. » даЮе Ѕог, да Ље трагедиЉа коЉа се десила са нашим црквама, обогатила нас искуством, па почевши од данас можемо се сабрати, потпуно и мирно превазиЮи те потешкоЮе коЉе заиста постоЉе у животу цркве и животу наших народа, покушаваЉуЮи да оЉачаЉу „£единство духа у свезу мира“.

—нага и Љединство сваког народа, Ьегова снага да одговори свим изазовима коЉи се пред Ьега бацаЉу одликуЉе се приЉе свега духовном снагом. ¬рх духовног раста Ље светост. —вети подвижници уЉедиЬавали су, уЉедиЬуЉу и уЉедиЬаваЮе наше народе. ѕодвиг светаца има траЉни значаЉ. —нага светости, коЉу су показали, побЉеРуЉе побуну против божанских закона. Ѕез враЮаЬа истинитим вриЉедностима, чиЉи Ље идеал светост, наше друштво Юе остати осуРено. јко народи у нашим земЪама имаЉу будуЮност, онда Ље она само у пратЬи »стине и вЉерности коЉу су открили наши светитеЪи”, закЪучио Ље ћитрополит јристарх.

” богатом културно- забавном програму су измеРу осталих учествовали црквени хор „—вети Ќикола“, хор  емеровске митрополиЉе, глумац –адивоЉе-–аша ЅуквиЮ, народни гуслар Ѕошко ¬уЉачиЮ, оперска пЉевачица “иЉана ЅлечиЮ у пратЬи профеора музике —лободана ЅогдановиЮа и  ”ƒ „“екстилац.

ѕослиЉе —ветосавске академиЉе у ≈тно селу “¬уковиЮ” Ље одржан традиционални —ветосавски бал, коЉем Ље присуствовао велики броЉ вЉерника.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

31 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0