Srpska

Jедино што може да спаси ≈вропу Ље Ьен повратак ѕравославЪу

ќтац √регори ’алам (Gregory Hallam) био Ље пастор јнгликанске цркве, али се 1992. године разочарао у англиканство и прешао у ѕравославЪе. ѕосле три године отац √регори Ље постао свештеник ѕравославне ÷ркве и веЮ 20 година служи у Љедном од наЉвеЮих енглескох градова Цћанчестеру. Ќалази се под ЉурисдикциЉом јнтиохиЉског ѕатриЉархата.  ао православац на «ападу коЉи ниЉе из емигрантске средине он се превасходно занима питаЬем мисионареЬа и проношеЬа истине ѕравославног учеЬа у веЮински протестантским и католичким срединама.

ѕрелазак у праву веру

Ц ќче √регори, зашто сте прешли баш у ѕравославЪе?

Ц »ма неколико разлога зашто нисам прешао у католичанство, веЮ у ѕравославЪе, када сам одбацио англиканство. ѕрво, нисам могао да прихватим учеЬе о потпуном подчиЬеЬу папи –имском. ƒруго, почео сам све више и више да сумЬам у западно латинско богословЪе нарочито у Ьегово тумачеЬе спасеЬа и страдаЬа на крсту нашег —паситеЪа. ѕоред тога, спознао сам да Ље католичанство вера коЉа Ље удаЪена од —ветих ќтаца ÷ркве, а посебно од наше англикансе традициЉе.

Ц Ќа шта конкретно мислите када говорите о англиканскоЉ традициЉи?

Ц ѕоЉасниЮу. ƒо Ќорманског осваЉаЬа Ѕританских острва 1066. године на овом простору се налазило на хиЪаде и хиЪаде светих, коЉи су припадали православном свету. јли после 1066. године (за нас ≈нглезе Ље то важниЉи датум од 1054. године када Ље католичка црква отишла у раскол) па све до протестантске –еформациЉе 1517. године извршено Ље свега 13 канонизациЉа. «ар Ље могуЮе да у ≈нглескоЉ за све то време ниЉе било Ъуди коЉи су посветили себе Ѕогу? –азлог за такво стаЬе Ље био таЉ да Ље процедура канонизациЉе у католичкоЉ цркви била веома скупа, због разних политичких интереса као и због централизациЉе ватиканског система, што Ље наш народ лишило праведника. “о Ље био велики проблем за енглеску цркву у —редЬем веку.

Ц ∆елео бих на почетку да поставим питаЬе о либералноЉ пракси англиканске цркве, коЉа Ље данас веЮ почела да разматра питаЬе легализациЉе хомосексуалних бракова и рукоположеЬе хомосексуалних свештеника, али Ље у време када сте ви иступили из англиканства наЉвеЮи проблем било питаЬе женског свештенства

Ц ’аЉде да прво поразговарамо о питаЬу рукоположеЬа жена. ћоЉе мишЪеЬе Ље следеЮе: решеЬе о женском свештенству може бити донето само на —абору коЉи представЪа пуноЮу целе ÷ркве. —тога Ље за мене неприхватЪиво да Љедна шизматичка структура, коЉа се претходно отцепила од расколинчке латинске цркве, узима на себе право да меЬа фундаменталне аспекте црквеног служеЬа, не сачекавши притом да се спроведе свеопшти —абор. ”спут, присуствовао сам заседаЬу синода англиканске цркве, коЉе Ље претходило гласаЬу по питаЬу женског свештенства и наступу ¬асеЪенског патриЉарха по том питаЬу. ќн Ље био позван на заседаЬе синода и рекао Ље да би пристаЉаЬе на женско свештенство направило велике препреке у односима ѕравославЪа и англиканства. »пак, на речи патриЉарха се нико ниЉе посебно осврнуо и англиканци су донели ту одлуку, коЉа нам Ље данас свима позната.

ќдлука о рукоположеЬу жена Ље проблематична и због тога што Ље довела до раскола у самом англиканству. “о Ље довело до ситуациЉе кда су одреРени канони и унутрашЬа организациЉа англиканске цркве постали противречни и нелогични. ѕримера ради, у англиканскоЉ цркви постоЉи правило да се сваки рукоположени свештеник (па и Ђсвештеницаї) мораЉу поштовати и да нико не може одбити Ьегову службу због тога што му се таЉ свештеник не допада. ѕа ипак, установЪен Ље концепт ЂлетеЮих епископаї коЉи се не слажу са женским свештенством и коЉи могу управЪати парохиЉама коЉе деле Ьихове ставове. “ако се дошло до парадоксалне ситуациЉе где цела црква треба да призна женске свештенике, али сама црква такоРе даЉе право делу свештенства и парохиЉана да не признаЉу женско свештенство, што очито противречи гореописаном канону о признаваЬу свих свештеника.

††††

—матрам да када би англиканска црква заиста била убеРена да Ље рукоположеЬе жена воЪа ЅожиЉа или воЪа ÷ркве, онда би она поступила другачиЉе. ѕрво би рукоположила жене за епископе, а не свештенике, Љер свештеник добиЉа своЉ чин и пуномоЮЉе од епископа. јли у либералном протестантизму одлуке се доносе другачиЉе. ѕрво се борите за права жена, после се Ъуди на то привикну, затим почиЬете да хвалите неку од рукоположених жена и Ъуди почиЬу да причаЉу: Ђ«аиста Ље —ара дивна особа, она Ље достоЉна да постане епископ.ї јли то Ље неправилан приступ!

Ц ќче √регори, рекли сте да поред женског свештенства постоЉе и други разлози за то што сте иступили из англиканске цркве?

Ц ƒа, женско свештенство Љесте била кап коЉа Ље прелила чашу, али било Ље ту и других проблема. ќсновни разлози због коЉих сам напустио англиканство су друге природе. ѕроблем ниЉе само у томе што Ље рукоположеЬе жена и Ьихово вршеЬе —ветих “аЉни порочно (како се изражаваЉу конзервативци у редовима протестаната), веЮ због тога што то доводи до прекида узаЉамног односа —ветог ѕисма и ÷рквеног ѕредаЬа.

” пракси, рукоположеЬе жена логично проистиче из темеЪног проблема англиканства Ц одсуства поимаЬа да мора да постоЉи нека главна власт у цркви, коЉа има право да доноси значаЉне одлуке.  ако можемо знати шта Ље у цркви правилно, а шта ниЉе? Ћиберално протестантско становиште не може да пружи одговор на то питаЬе. јли за мене Ље нешто друго било битниЉе: општа концепциЉа западног хришЮанства о спасеЬу.  ако су године пролазиле, све више сам био убеРен да се ѕравославна концепциЉа спасеЬа увелико разликуЉе од поимаЬа тог поЉма код католика и протестаната. —уштински, католицизам и протестантизам су две стране исте медаЪе, и они се озбиЪно разликуЉу само по питаЬима —ветих “аЉни.

ѕроблеми англиканства и ѕравославна мисиЉа

††††

Ц ’тео бих да се осврнем на дело архиепископа —ергиЉа (—трагородског) Ђѕравославно учеЬе о спасеЬуї. ¬ладика —ергиЉе, а потом и патриЉарх ћосковски, подробно Ље описао кардиналне разлике учеЬа у спасеЬу меРу ѕравославЪем и западним богословЪем.

Ц ” енглескоЉ цркви данас заиста има пуно проблема. ѕарохиЉе се затвараЉу, броЉ парохиЉана се смаЬуЉе. јли шта ми православци треба да радимо у таквоЉ ситуациЉи? «ар Юемо само да посматрамо са стране како хришЮанство у нашоЉ земЪи стагнира и како га замеЬуЉе нека друга религиЉа, на пример ислам? £ер то Ље питаЬе спасеЬа душа. ћожда ми православци Ц и свештеници и мирЉани Ц треба да се више бавимо мисионареЬем и да се потрудимо да одустанемо од менталитета изолованих емигрантских националних заЉедница?  ако Ља то видим, Љедина ѕравославна ÷рква коЉа има могуЮности за мисионареЬе Ље –уска ѕравославна ÷рква! Ќе могу, а да се не сетим овде —ветитеЪа ЌиколаЉа ( асаткина) коЉи Ље основао ѕравославну ÷ркву у £апану, или оних мисионера коЉи су проповедали £еванРеЪе у —ибиру или на јЪасци. ќни су имали добру представу о томе како треба меРу Ъуде различитих националности носити Ѕлагу ¬ест.

Ќаравно да разумем зашто –уска ѕравославна ÷рква покушава да сараРуЉе са инославнима по одреРеним моралним питаЬима. ћеРутим, не мислим да Ље могуЮе да се ≈вропа врати хришЮанству кроз пуко усваЉаЬе заЉедничких резолуциЉа против истополних бракова или еутаназиЉе. ћи стално правимо конференциЉе и усваЉамо разне резолуциЉе, али Љедино што може да спаси ≈вропу Ље Ьен повратак ѕравославЪу. јли то Юе се десити Љедино ако се у ≈вропи поЉаве мисионари Ц православни свештеници и епископи Ц коЉи се неЮе бавити само –усима веЮ и веЮинским нациЉама западне ≈вропе.

††††

Ц ƒа ли мислите да зависност –уске ѕравославне ÷ркве од протестаната и католика у разним државама на «ападу може бити разлог за неодлучност по питаЬу мисионареЬа меРу западним народима? ћислим пре свега на то што су многи храмови –ѕ÷ добиЉени на коришЮеЬе од западних хришЮана.

Ц “аЉ аргумент ниЉе заиста битан, рекао бих да Ље то ситница. јко би –ѕ÷ желела да инвестира у изградЬу храмова на «ападу она би то могла да учини. —таЬе на терену Ље такво да Ље веЮина православних парохиЉа на «ападу Ц грчких, руских, румунских итд. Ц заиста финансиЉски одржива. Ќа пример, наша парохиЉа Ље купила здаЬе у коЉем се ми сада налазимо Ц дакле не изнаЉмЪуЉе га, веЮ га поседуЉе. ј почели смо без икаквих пара, а у парохиЉи ниЉе било више од 20 Ъуди. «а годину дана смо купили своЉу зграду, а кроз 20 година парохиЉа броЉи 200 Ъуди, и Ља, као свештеник, такоРе примам плату. ѕритом немамо никакве споЪне изворе финансираЬа. ћишЪеЬа сам да би –усиЉа могла да изгради шест великих храмова у наЉважниЉим енглеским градовима и да пошаЪе свештенике-мисионаре коЉи би служили на енглеском и црквенословенском. јко има воЪе то Ље оствариво.

Ц «ашто, по вашем мишЪеЬу, нема воЪе за тако нешто?

Ц —матрам да проблем ниЉе у томе да се неко плаши да не увреди протестанте од коЉих изнаЉмЪуЉе просториЉе за богослужеЬе. “о ниЉе одговор. ќдговор треба тражити на другом месту. ѕитаЮу Ља вас: шта ви мислите у чему Ље проблем?

Ц ѕроблем Ље, по мом мишЪеЬу, у одреРеном богословском менталитету неких архиЉереЉа и свештеника коЉи не виде принципиЉелну разлику измеРу ѕравославЪа и инославних конфесиЉа. «а Ьих Ље сасвим прихватЪиво да католик остане католик и да протестант остане протестант. «а те клирике Ље главно да Ље човек хришЮанин, а сматраЉу да конфесиЉа ниЉе наЉбтиниЉа.

Ц јли да ли они разумеЉу да врло мало Ъуди на «ападу данас иде у цркву?

Ц ћислим да разумеЉу.

Ц » како онда ≈вропЪани могу да спознаЉу истину, како ако жетеоци не доРу на жетву?

Ц »згледа да неки православни Љерарси сматраЉу да на «ападу тиме треба да се позабаве католички и протестантски свештеници.

Ц јли зар православци не желе да ≈вропЪани сазнаЉу за истински пут спасеЬа и да се приближе ’ристу? «ар не постоЉи потреба за изградЬом православне културе на «ападу? ƒа ли можемо да достигнемо добар резултат ако се сведемо на неприметно постоЉаЬе у оквирима католичког и протестантског културног простора коЉи Ље у стаЬу одумираЬа? ћислим да Юе на —трашном —уду православни Љерарси морати да положе рачуне не само о томе како су се бринули о своЉоЉ пастви, него и да ли су се дали у потрагу за изгубЪеним овчицама. £ер ƒобри ѕастир у £еванРеЪу се не брине само о своЉих 99 оваца, веЮ иде у потрагу за Љедном Љедином изгубЪеном овцом. Ќажалост, тренутно не видим да ту изгубЪену овцу неко сада заиста тражи.

††††

—асвим разумем бригу –уске, –умунске, Ѕугарске и других ÷ркава о ЬиховоЉ пастви, о –усима, –умунима, Ѕугарима. Ќико не пориче да Ље то Ьихова обавеза. »пак, упоредо са том обавезом, мора да постоЉи и расположеЬе према мисионареЬу измеРу оних Ъуди коЉи окружуЉу те –усе, –умуне или Ѕугаре. ” ЅританиЉи постоЉе парохиЉе где се богослужеЬе држи искЪучиво на црквенословенском или румунском, али с друге стране постоЉе и парохиЉе где има пуно ≈нглеза коЉи су прешли у ѕравославЪе и тамо Ље служба готово сва на енглеском. ѕроблем Ље у томе што та два примера живе у потпуно паралелним световима коЉи се не додируЉу. Ќеопходна нам Ље сарадЬа, нека златна средина. ѕоновиЮу, морамо се избавити од менталитета изолованих емигрантских заЉедница и од концепциЉе да су православне парохиЉе на «ападу само продужетак матичне ÷ркве. ” супротном, боЉим се да Юе нас то неизбежно одвести у Љерес етнофилетизма.

“акоРе, проблем ниЉе само у Љезику богослужеЬа. ѕостоЉе и друге потешкоЮе Ц неки православни свештеници из различитих ÷рква не показуЉу никакву жеЪу за заЉедничким трудом и сарадЬом.

††††

ћислим да у сваком великом граду где има неколико православних заЉедница, свештенство (а затим и лаици, али почиЬем од свештенства) треба регуларно да се окупЪа зарад молитве, разговора о црквеном животу или да се просто окупи на заЉедничкоЉ трпези. “реба да преРемо на модел отвореног ѕравославЪа. «а нас Ље важно да ѕравославна ÷рква делуЉе у Љединству, без подела на националне групе. јли да би таква сарадЬа на локалном нивоу постала реалност мораЉу да постоЉе одговараЉуЮе инструкциЉе од архиЉереЉа, коЉи имаЉу надлежност на Ѕританским острвима.

—а свештеником √регориЉем ’аламом
разговарао —ергеЉ ћудров
— руског јлександар АокиЮ

31 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0