Srpska

ЌаЉвеЮе искуство коЉе човек може да стекне

††

Ќекада Ље код нас постоЉала маниЉа куповине лоптица за стони тенис, фудбал и разне друге ствари Ц а све ради привлачеЬа младих Ъуди у ÷ркву. Ќаравно, то ниЉе лоше ако поред храма постоЉи простор где млади могу да играЉу. —ве што ÷рква даЉе Ъудима да им помогне, да би пружила предах, склонила од нечега Ц добро Ље. —ве што сам поменуо има припремни карактер и помаже у привлачеЬу младих. ћеРутим, истинско назначеЬе ÷ркве Ље потпуно другачиЉе.

—вако мора да схвати: оно што тражимо у ÷ркви и што ќна може да нам пружи Љесу лични односи са ’ристом. ¬еома Ље важно знати да смо, улазеЮи у ÷ркву, призвани да успоставимо односе не са учеЬем ÷ркве, веЮ са конкретном ЋичношЮу. ƒа бисмо имали личне односе са »сусом ’ристом, живом ЋичношЮу,  оЉа постоЉи и са  оЉом човек може и треба да има односе Ъубави. “реба заволети ту Ћичност. “о Ље веома важно. ” прошлости су у нашоЉ црквеноЉ средини постоЉали проблеми. ѕрошли смо кроз неколико криза: богословску, духовну и пастирску, а природна последица свега тога био Ље одлазак Ъуди из ÷ркве.

” то време ÷рква Ље покушавала да успостави своЉе учеЬе кроз разум, посредством рационалних аргумената. ¬еЮина вас зна да у уЯбеницима веронауке постоЉе докази постоЉаЬа Ѕога. “о Ље пет-шест претпоставки чиЉи Ље циЪ рационално доказиваЬе постоЉаЬа ЅожиЉег. ” томе Ље и била грешка, Љер теза води антитези: доЮи Юе неко други и рационалним аргументима теби доказивати да Ѕог не постоЉи. » он Юе имати много здравиЉе аргументе од твоЉих, Љер ти покушаваш да логички докажеш да Ѕог постоЉи, а ќн не постоЉи.

—вети ќци говоре да Ѕог не постоЉи.  ако? ѕреподобни —имеон Ќови Ѕогослов Ље рекао да Ље Ѕог непостоЉеЮе ЅиЮе. Ѕог не постоЉи, то Љест ќн уопште не постоЉи као што постоЉе остала биЮаЕ Мегово постоЉаЬе не може бити тачно осмишЪено и описано.

«ашто су ќци рекли тако? ƒа би избегли грешку коЉу смо ми направили. ѕод утицаЉем «апада трудили смо се да утврдимо ÷ркву на лажном темеЪу, на лажним стварима, био то разум, наука, философиЉа или друштвена делатност. ѕокушавали смо да докажемо да Ѕог постоЉи помоЮу рационалних аргумената, да Ље £еванРеЪе наЉбоЪе учеЬе на свету Љер говори о Ъубави, правди, Љеднакости, итд. Ќаравно, оно и говори о свему томе. ћеРутим, човек може да пита: „«ар Ље ’ристос дошао да би нам рекао да треба да будемо праведни, социЉално активни, слободни и демократски Ъуди?“ „ѕа добро“, реЮи Юе он, „све то постоЉи у £еванРеЪу. јли зашто треба да радимо оно што не можемо да разумемо? «ашто се молити на пример? «ашто иЮи на службе, постити, посеЮивати храмове? «ашто нас каде, зашто причешЮуЉу све Љедном кашичицом из Љедне „аше?“ —ве то Ъудски разум не може да прихвати као нешто што се подразумева.

Куди коЉи су поставЪали таква питаЬа били су у праву, Љер оно што су сазнавали у ÷ркви, заснивало се само на разуму. » данас слушамо, како неки говоре, да Ље ’ристос био учитеЪ, демократа, револуционарЕ и шта све ниЉе био! ќно што Ље човеку блиско, то и приписуЉе ’ристу Ц свако оно што воли!

Ќаравно, свему томе су се научили у ÷ркви, у недеЪним школама коЉе пропагираЉу искЪучиво социЉалне и моралне основе живота. Ќа пример, децу су учили да постоЉе морална и неморална дела, да треба чинити добро, итд. али све то и много шта друго се предаЉе као идеЉе коЉе немаЉу везе са ’ристовом личношЮу. »споставило се (стариЉи памте то) да су се деца, напунивши 16 година, удаЪавала од ÷ркве.

—ва деца у узрасту до 12 година долазила су у храм, давали су им иконицу, некакву конфету Ц тада ниЉе било базена и сличног где би могли да проведу време. “о Ље била ретка могуЮност да се деца занимаЉу нечим ван школе. «атим су деца одрасла и у стариЉим разредима су сви отпали.

«ашто? «ато што су дошли у узраст полног сазреваЬа и сусрели се са изазовима, искушеЬима, другачиЉим искуством насупрот кога су идеЉе, предаване у недеЪноЉ школи, биле немоЮне. “е идеЉе нису могле никако да опстану. ќтпадаЬе све деце од ÷ркве, без изузетка, била Ље свеопшта поЉава. ѕредузимали су се неки покушаЉи да се томе одупре, али ипак су сви храмови били празни.

» без обзира на године формираЬа недеЪних школа, дечиЉих кампова и сличног дошло се до тога да у ÷ркви ниЉе било Ъуди, ниЉе било свештеника, Љер Ъуди, посебно млади, нису имали везе са ÷рквом. ÷ркву су представЪали са Љедне стране као идеологиЉу, а са друге као земну установу. ÷рквена ЉерархиЉа Ље имала светски карактер, бавеЮи се више социЉалним него духовним питаЬима. «а обичне Ъуде се све свело на просту обредност: крштеЬе, венчаЬа, сахране.

«а  ипар су посебно тешке биле две децениЉе: 60-те и 70-те. “о су биле године распада. —ве се распадало и било Ље невероватно да се млади виде у храму. —еЮам се када сам 1976. године кренуо на студиЉе у √рчку, био сам изузетно изненаРен када сам дошавши у храм прве недеЪе, тамо видео младе Ъуде. ” Ћимасолу су организовали различите црквене манифестациЉе ради деце, али од 200-300 душа у ÷ркви Ље остало пет Ъуди, ако су уопште и остали.  ада сам дошао на —вету √ору и видео младе монахе, то Ље било веома необично за мене. ѕрви пут сам видео младе Ъуде у раси и могао са Ьима да разговарам. “о Ље било немогуЮе на  ипру!

Ќа среЮу, та криза ниЉе дуго траЉала. ÷рква ниЉе нестала, преживела Ље искушеЬе и наставила да иде напред. ƒанас видимо повратак Ъуди у ÷ркву, али и нешто чудно: млади Ъуди коЉи се враЮаЉу су пре свега студенти, а не шеснаестогодишЬаци и седамнаестогодишЬаци Ц ретко Юеш видети Ьих. „овек достигавши одреРени узраст, из Љедних или других разлога враЮа се и налази ÷ркву. ЌаЉбоЪе Ље што млади траже ÷ркву и налазе Ље у Ьеном правом изгледу. ”право у томе Ље и обавеза ÷ркве Ц ЉавЪати и показивати —ебе у свом правом издаЬу.

£ер ако бисмо направили грешку, покушали да будемо „савремена“ ÷рква то би било исто као и бакица у фармеркама и са лакираним ноктима.  ада ÷рква покушава да се модернизуЉе, да би постала савремена, постаЉе смешно. ѕостаЉемо веома смешни када покушавамо да будемо савремени. £ер млади човек не тражи код нас савременост, веЮ да може да чуЉе речи, неодевене у неку логику, или рационализам чиЉе Ље раздобЪе прошло.

††

≈поха рационализма Ље родила атеизам. Ўездесете и седамдесете су биле епоха атеизма на  ипру. јтеисти су били у школама. Ѕила су и деца коЉа нису веровала у Ѕога. ƒанас тога нема и они коЉи говоре да су атеисти, нису. ” то време су постоЉали идеолошки атеисти. “ада се водила борба против атеизма, против материЉализма, писала су се апологетска дела и Љош много тога. ƒошло се чак до тога да Ље хиЪаду научника на некоЉ конференциЉи доказало да Ѕог постоЉи. ј противници су одговорили тако да Ље две хиЪаде научника на другоЉ конференциЉи доказало да Ѕога нема. Ќа среЮу, такве трагикомичне ствари су остале иза нас.

ƒанас млади човек не тражи логичке доказе, веЮ ∆»¬ќ »— ”—“¬ќ. ƒа ли постоЉи такво искуство у ÷ркви? јко постоЉи, онда човек живеЮи Ьиме, зна како да живи са Ѕогом. ƒоказ Ље да млади Ъуди врло радо учествуЉу у “аЉнама, навикаваЉу се да се исповедаЉу, често се причешЮуЉу, моле се, иду на службе, поштуЉу иконе, светиЬу, читаЉу ∆итиЉа —ветих и светоотачка дела. —ве то се врши на све лепши и правилниЉи начин. ќни су нашли оно што су тражили.

¬еома Ље утицало на мене када сам видео Ц и сада видим Ц да млади Ъуди, нашавши се ван храма, узимаЉу светоотачке кЬиге, читаЉу их и разумеЉу. ” исто време срце ми се кида када видим „религиозне“ Ъуде коЉи читаЉу кЬиге —ветих ќтаца и ништа не разумеЉу.  ада почиЬу да говоре о ономе што су читали код ќтаца, хватам се за главу. Ќема веЮе злоупотребе речи ЅожиЉе од тога. ƒоказ за то Ље трагедиЉа тих година, коЉа се одразила у свим сферама црквеног живота.

ѕогледаЉте шта се догодило. ќни нису волели наше храмове и зато су дизали савремене храмове, од коЉих су неки налик на свемирске бродове. ”лазиш у Ьих и питаш се: шта Ље ово Ц биоскоп? ƒа нема икона, човек би се заиста питао где Ље доспео? «а шта су потребни сви ти храмови? Ќиз столица, као у позоришту. —вештенослужитеЪ Ље буквално глумац. Мега гледаЉу, седеЮи у фотеЪама. ≈то такве су последице обрасца мисли те епохе.

¬изантиЉске иконе, иконе строго аскетске, нестале су из храмова. ѕоЉавиле су се неке иконице коЉе се деле у недеЪноЉ школи. »сус беба, као детенце са маштарским изразом лица, руменим образима и плавом косом. ѕресвета Ѕогородица као симпатична Ќемица. ’ристос као познати глумац, са неким уморним погледом. ѕиташ се, шта Ље то? ј сви ти немачки, западни, туРи обрасци коЉи су доспели у ÷ркву, „служили“ су Ъудима као духовна храна.

ЌеЮу заборавити како су ме, док сам Љош био у манастиру ћахера, позвали да говорим у некоЉ сали. » одлучио сам да кренем да не испадне да се односим немарно према позивима. ѕозвали су ме да говорим о старцу ѕаЉсиЉу. «ванични повод Ље био завршетак школске године у недеЪноЉ школи, а тема су били примери за подражаваЬе.

» одЉедном нама коЉи иступамо говоре да свако има по шест минута. Ўта се може реЮи за шест минута? ƒобро, мислим, хаЉде да видимо шта могу. » почела су иступаЬа: национални, религиозни, социЉални примери. ѕризнаЉем да сам се осетио као да се налазим на скупу пентакосталаца. ” реалности се ништа ниЉе разликовало од Ьихових скупова.  ада бих знао да то неЮе изазвати скандал, устао бих и отишао. “акав сам стид осетио! ƒобро Ље што Ље веЮина деце била на улици, Љела и пила сок. Ќису гледали на нас. Ќико од Ьих нас ниЉе слушао: у сали су углавном били Ьихови вероучитеЪи.

ќсетио сам се буквално као на гробЪу. √оворили су о неком мртвом богу. —ве што сам чуо изазвало Ље у мени, као свештенослужитеЪу, негодоваЬе. £едва сам се суздржао. „ак сам се чврсто ухватио за сто, Љер сам био веома изнервиран.  ако су ово трпели ти Ъуди? √оворим не да бих укорио некога, веЮ да бих Љедноставно описао оно што се догодило.

Ўта реЮи? Ќе знам. Ќека нас Ѕог сачува од тога. √оворили су такве бесмислицеЕ ј за кога? «а младе? » где су они?  олико Ље деце било у сали? ќни су били напоЪу, Љели и пили! ћаЬи део Ље био у сали, 15 до 20 малишана, коЉи су се боЉали да изаРу. —ви остали су били одрасли. ќ чему ту говорити!

«аиста, као ÷рква смо прошли кроз период духовног самоубиства духовне обмане. Ѕило Ље много разлога Ц историЉских, богословских, пастирских. “име не укоревам било кога и не кривим конкретна лица, ни неке групе. £едноставно покушавам да покажем да ако се ÷рква не покаже у истинском облику, цена Юе бити да неЮе моЮи да опстане. јко ÷рква направи грешку и покуша да се ослаЬа на туРе за себе темеЪе, све то Юе се завршити крахом. “о Ље сто посто тако. ѕашЮе, као кула од карата. —ве слично не може да стоЉи. ќпстаЮе само оно што исходи од истинског живота ÷ркве, Меног искуства.

—амо искуство може да постане чврсти темеЪ. Ќишта друго. Ќаша епоха Ље доказала то.  ако?  ада видимо Ъуде коЉи се предаЉу световном животу и „не схватаЉу ни речи“, а затим се одЉедном, дотакавши се ÷ркве, потпуно меЬаЉу. ј имали су такав начин мишЪеЬа и дела да се чинило да су далеко од доласка у ÷ркву. ¬идео сам бесконачно мноштво таквих обраЮаЬа како на  ипру, тако и на —ветоЉ √ори.

» питаш се: како Ље човек коЉи Ље раниЉе имао такав начин мишЪеЬа и живота, успео тако да се измени Ц сада чита, моли се, подвизава се, пости, осеЮа се приЉатно? ѕредивно Ље што ѕравославна ÷рква пружа младом човеку то осеЮаЬе. √оворим о уравнотеженим, не о искомплексираним Ъудима коЉи се боЉе других Ъуди.

††

≈то, празнуЉемо пренос моштиЉу светог великомученика √еоргиЉа. “о значи да су отворили Ьегов гроб, узели мошти и поставили их у храм ради поклоЬеЬа и освеЮеЬа верних. «ашто ÷рква обележава оваЉ догаРаЉ? ќн Ље веома важан, Љер само ѕравославна ÷рква говори и учи о слави Ъудског тела. ќ томе да се човек не спасава само душом и да се ÷рква не бави само Ъудским духом, веЮ спасава и обухвата целог човека. —вети апостол ѕавле говори да Ље тело храм ƒуха —ветога. ÷рква указуЉе дужну пажЬу телима —ветих, Ьиховим моштима, Љер су и Ьихове душе и тела причасне божанским енергиЉама —ветога ƒуха. ƒакле, целокупна Ъудска природа Ље освеЮена. „ак и након смрти та благодат пребива у Ьиховим моштима и чини чудеса.

÷рква Ље одувек исповедала то учеЬе. ” 14. веку су били велики богословски спорови у ÷ркви. —вети √ригориЉе ѕалама Ље подржавао то учеЬе и тврдио да ÷рква нема никакве везе са философиЉом, Љер Ље у том раздобЪу почело убациваЬе западне теориЉе коЉа Ље тврдила да се човек спасава не по благодати —ветога ƒуха, веЮ кроз интелектуални процес мишЪеЬа и прихватаЬа речи ЅожиЉе. ќно што и данас слушамо.

» данас меРу црквеним Ъудима неки сматраЉу да су разговори о чудима знак нездраве религиозности. ѕиташ се: а шта Ље дакле, ’ристос,  оЉи Ље чинио чуда Ц и ќн Ље био религиозно болестан човек? јко читамо £еванРеЪе видеЮемо да Ље препуно чуда, ЅожиЉих дела, Ѕога,  оЉи Ље изгонио демоне, исцеЪивао слепе, васкрсавао мртве. » говорио да Юе и Мегови ученици творити то исто: изгонити демоне, васкрсавати мртве и да им нико неЮе наудити.

—ве то до сада пребива у ÷ркви. —ве Ље доказ да Ље ÷рква жива, иако и благодат ЅожиЉа не делуЉе кроз чуда. ћеРутим, чуда су оно што изражава живо деЉство ÷ркве и сведочи да ÷рква ниЉе учеЬе, па нека Ље и наЉбоЪе на свету. ’риста често доживЪаваЉу као великог учитеЪа, мистика, како √а називаЉу масони. “реба ли и ми да кажемо да Ље ќн био такав? ÷рква не учи тако.

«а нас Ље ’ристос савршена Ћичност, савршени —паситеЪ света. ћи не можемо прихватити да Ље могуЮе спасити се другом личношЮу, идеЉом или учеЬем Ц наЉважниЉе Ље схватити да у ÷ркви развиЉамо личне односе са —амим ’ристом.  ада човек постане свестан тога и прими то, стаЉе на пут исцеЪеЬа коЉи предлаже ÷рква и осетиЮе то у свом срцу. £ер ако не осети значи да ÷рква лаже.

÷рква не говори ствари коЉе не може да докаже. ќна доказуЉе, али не разумом, веЮ искуством.

≈то, идеш код лекара коЉи ти непрестано преписуЉе лекове. “и их узимаш, али твоЉе здравЪе се не побоЪшава. ” неком тренутку престаЉеш да идеш код тог лекара, Љош му и говориш да две године долазиш код Ьега, пиЉеш лекове, али се нажалост не осеЮаш боЪе. “реба меЬати или лекара или лекове. Ќико неЮе бити толико наиван да иде код лекара коЉи говори: „¬и сте заиста болесни, преписаЮу вам лекове, али Юете се осетити боЪе тек када умрете! Ќакон смрти ваше стаЬе Юе се побоЪшати!“

÷рква се пореди са таквим лекаром, када долазиш у Му и говоре ти да треба да чуваш заповести ЅожиЉе, да чиниш све што ти каже свештеник, а када умреш биЮеш у раЉу. ’вала лепо! “акву глупост човек не може да прихвати. Ќема таквих будала коЉе Юе цео живот испуЬавати све те прописе са надом да буду у раЉу након смрти. ј шта ако нема раЉа? Ўта Юемо тада? «ар ниЉе наиван човек коЉи веруЉе у нешто што не може да додирне? Ќе знам како ви, али Ља никада не бих почео да следим такав начин живота и чекам смрт, само да бих видео да ли сам правилно живео 80 година или не.

ѕа шта Ље дакле ÷рква? ÷рква Ље живот искуства, искуство вечног живота, коЉи почиЬе у овом животу и прелази у вечно ÷арство ЅожиЉе.  ада служимо свету ЋитургиЉу, говоримо: „“ело ’ристово примите, »сточника бесмртности узмите“. —ада, сада ми узимамо бесмртни ’ристов живот, а не након смрти.

Ќе можемо говорити другима: „ƒобиЮеш након смрти“, Љер то звучи помало исламски: „„ини како Ље написано у  урану, и када одеш у раЉ, моЮи Юеш да се наслаРуЉеш храном и пиЮем!“- ј зар не могу Ља сада да се наслаРуЉем храном и пиЮем, а када умрем видеЮемо шта Юе бити?

“ако Юе ти и човек коЉи Ље упознат само са религиозном идеологиЉом, реЮи: „“и си будала! ∆ивот Ље пред тобом: живи, ради шта хоЮеш! ѕопови и монаси те само заглупЪуЉу! ј када остариш до 80 година и ништа више не можеш да радиш, онда иди у цркву. —а тобом нешто ниЉе у реду, треба да одеш до психиЉатра“, итд. “акав човек не може да разуме зашто млади Ъуде живе духовним животомЕ

 ада човек гледа на ÷ркву као на идеологиЉу, он не може да разуме да се живот верних заснива на искуству. «а Ьега Ље то безумЪе. «а Ьега Ље ÷рква безумЪе. ј —ветитеЪи су за Ьега безумни, Љер су чинили апсурдне ствари. ≈во на пример, свети Ќеофит «атворник.  ада Ље имао 24 година, затворио се у пеЮину и живео у ЬоЉ 60 година. «ар то ниЉе безумЪе?  ако можеш логички да обЉасниш оно што Ље учинио?  ако Юеш обЉаснити логички оно што су урадили мученици, подвижници, отшелници, пустиЬаци? Ќикако.

††

ЌавешЮу вам пример из живота —ветог √еоргиЉа. ќн Ље претрпео изузетно много мучеЬа. Ѕио Ље млад човек. ¬оЉник. ѕринуРивали су га да се одрекне ’риста. ЌиЉе се одрекао. ћучили су га. ќбукли су га у усиЉане гвоздене сандале са ексерима унутра. —андале су се зацрвенеле од крви. ѕривезали су га за коЬа тако да Ље морао да трчи за Ьим. јли у ∆итиЉу Ље речено да Ље трчао тако брзо да Ље чак претекао коЬа. » притом Ље говорио: „“рчи, √еоргиЉе, да примиш награду од √оспода“. ќн Ље био испуЬен таквом пламеном ЪубавЪу у срцу, да ниЉе осеЮао како горе Ьегове ноге.

 ада сам то прочитао први пут нисам веровао. јли сам касниЉе видео слично сопственим очима. Ќа —ветоЉ √ори живео Ље Љедан старац Ц отац —ергиЉе. Ѕио Ље сиромашан, пустиЬак. ѕодвизавао се у »верском скиту. ќд тог места до  ареЉе треба иЮи скоро два сата. ѕут Ље тежак: шума, планине. ј зими Ље снег досезао до висине од четири метара. “ада сам био вратар у манастиру. ”век смо оставЪали нешто за путнике: хлеб, лук, сир, чаЉ. ќтац —ергиЉе Ље пролазио поред нас када би ишао у  ареЉу или обратно. » зими и лети носио Ље некакве каЪаче. »мао Ље бодар глас. ”век Ље имао велики Яак на леРима. Ћице мокро од зноЉа. ” Яаку се могло наЮи до 60 килограма товара. ќтац —ергиЉе Ље ишао у  ареЉу Љедном или два пута недеЪно, сакупЪаЉуЮи храну и неопходне ствари за све оце коЉи су живели недалеко од Ьега. ѕитао сам га како успева, да ли му помаже неко. ќдговорио ми Ље: „Ќе, благословени. Ќема потребе. »дем сам.“ ”век Ље био весео, шалио се. Ѕио Ље изразито облагодаЮен човек.  ада Ље умро дошли смо да га припремимо за сахрану. » када смо му скинули каЪаче Ц неЮете веровати Ц тамо где су пете, све Ље било одрано! ЌиЉе било меса! ƒа ли можете да представите то себи?

»дуЮи два пута недеЪно у  ареЉу, увек Ље био натоварен, али се никада ниЉе жалио. ј ми смо га по незнаЬу питали: „√де идеш, у  ареЉу? ƒонеси и мени хлеба!“ ќн би одговарао: „ƒонеЮу благословени човече!  ада би га неко сусрео на путу и замолио да му донесе нешто из  ареЉе, он би се сложио. Мегове ноге су меРутим биле у таквом стаЬу да уопште ниЉе могао да се креЮе. “ада сам се сетио —ветог √еоргиЉа. » рекао себи да тако нешто може бити Љер постоЉе Ъуди коЉи имаЉу у себи тако велики пламен благодати и Ъубави да осеЮаЬе Ъубави побеРуЉе чак и саму човекову природу.

“о Ље величина ÷ркве Ц када се силом Ъубави ЅожиЉе савлаРуЉе Ъудска природа и човек чини натприродне ствари, коЉе Ъуди, коЉи су ван ÷ркве, не могу да схвате. Ќе прихватаЉу. —матраЉу немогуЮим, смешним, болесним, лажним. ћеРутим у ÷ркви то постаЉе могуЮе Љер постоЉи вера Ц „супротност“ разума, коЉа ниЉе теоретска и интелектуална, веЮ представЪа животно искуство Ц наЉвеЮе искуство коЉе човек може да стекне.

ѕревод са руског

—таноЉе —танковиЮ

—ветосавЪе

02 / 02 / 2018

     оментари:

    2018-02-24
    23:33
    ћ:
    Ѕог да те се сети, брате —таноЉе, и да те помилуЉе - што си се потрудио и превео ово, да и ми можемо разумети.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0