Srpska

ƒобри старац ƒобри ƒобрев

13. фебруара, у 104.години живота уснуо Ље у √осподу подвижник благочешЮа ƒобри ƒобрев, коЉи Ље скупЪао милостиЬу на улицама бугарске престонице и коЉи Ље постао наЉвеЮи добротвор катедралног храма светог јлександра Ќевског за целу Ьегову историЉу. ƒанас, дан уочи старчеве сахране, молимо читаоце да се помоле за упокоЉеЬе душе деде ƒобриЉа и предлажемо чланак, написан мало пре Ьеговог стогодишЬег ЉубилеЉа.

††††

Ѕугарски старац ƒобри ƒобрев Ље 14. Љула 2014. године напунио 100 година. ќн Ље познат у целоЉ ЅугарскоЉ. јскета, одшелник, бесребреник, а у исто време ктитор многих бугарских храмова и манастира. ѕрикупЪаЬе прилога за обнавЪаЬе ЅожЉих храмова, било Ље Ьегово главно занимаЬе последЬих неколико децениЉа. ƒаривао Ље храмовима огромне суме, а себи ниЉе оставЪао ни гроша.

ƒобриЉа се могао угледати на улицама бугарске престонице у свако време. Ќису му били страшни ни мраз, ни несреЮа, ниЉе се боЉао да остане гладан, нити се срдио када би сретао Ъуде безосеЮаЉне према Ьеговом богоугодном делу. Ћице Ьегово Ље увек сиЉало благошЮу и кротошЮу. Ѕио Ље спреман да поЪуби дечиЉу руку, коЉа би спуштала монету у Ьегову чиниЉу; био Ље спреман да говори о Ѕогу са сваким пролазником; да благодари за прилог.

††††

»пак, старац ƒобри ниЉе био просЉак. ЌиЉе желео да га непознати Ъуди спашаваЉу од овоземаЪских потреба, желео Ље да сам спаси своЉу душу. ћоже ли се назвати просЉаком човек коЉи не брине за своЉе потребе и коЉи сакупЪа новац за високе мисиЉе, далеке од материЉалних добара?

ƒаривати храму значи даривати долазеЮим покоЪеЬима, улагати у светлу, благочестиву будуЮност, у умножаваЬе човекоЪубЪа. “ако Ље сматрао старац ƒобри и ниЉе тражио никакве захвалнице и признаЬа.

ѕоштовао Ље Ъуде и ниЉе чувао у души никакво зло. ¬идео Ље да Ље свет око Ьега егоистичан, и ниЉе очаЉавао, веЮ Ље давао пример своЉим прилозима. «ато му се многи клаЬаЉу.

—удбина бесребреника

ћного шта из живота старца ƒоброг Ље остала таЉна. ƒобри старац ниЉе желео да буде познат, и ниЉе хтео да обЉавЪуЉе детаЪе свог житиЉа-свог живота. Ѕило му Ље довоЪно што га знаЉу као добричину, коЉи Ље сакупЪао новац и прилагао бугарским храмовима и манастирима. ЌиЉе сматрао да Ље Ьегов лични живот важниЉи од заЉедничког дела.

††††

ќваЉ човек, широко отвореног срца родио се 1914.године у селу ЅаЉлово, познатом као мала домовина другог великог бугарина Ц ≈лина ѕелина. ќно се загубило негде у западним огранцима »хтиманске —редЬе √оре.

ƒеда ƒобри имао Ље четворо деце. ƒвоЉе од Ьих Ље надживео. £една од кЮери се бринула о Ьему, премда живи у —офиЉи. ЌиЉе скривао огорчеЬе, коЉе су му доносили лажни гласови о томе да Ље оставио децу без наследства и разделио новце, коЉе су потомци добили након поделе породичне имовине. —тога се и детаЪима о породици ниЉе делио.

»з Ьегове прошлости се зна да Ље у рату оглувео због гранате коЉа Ље пала тик уз Ьега. Ўта га Ље подстакло да постане ЅожЉи путник, о томе ниЉе говорио. —ам ≈лин ѕелин писао Ље: „Ћепо Ље моЉе родно село, лепо, али врло бедно.“ ј деда ƒобри Ље чинио то место духовно богато.

 олико су се сеЮали становници села, деда ƒобри Ље обилазио храмове и манастире по своЉ ЅугарскоЉ, прикупЪао прилоге и помагао им. Мегови сеЪани су скоро сваког дана, видевши овог доброг самарЉанина, били апсолутно сигурни у то, да Юе он дати где треба сваку кованицу коЉа падне у Ьегову чиниЉу. Ѕили су сигурни и у то да ни Љедном ниЉе себи ништа оставио.

—кромни дом за велику душу

ƒанашЬи дом деда ƒобриЉе налази се свега неколико корака од куЮе-споменика Ьеговог познатог мештанина £елина ѕелина. £ер Ље наш светитеЪ из ЅаЉлова одавно постао прави аскета и оставио лагодности свог родног дома наследницима и роРацима. ƒобри Ље живео у малом, бедном собичку у двору сеоске цркве у част равноапостолних  ирила и ћетодиЉа. ѕремда Ље имао кревет, ипак Ље више волео да спава на поду: не желеЮи да се користи никаквим добрима савремене цивилизациЉе. Ќа столу Ьегове скромне собе су само парче хлеба и половина парадаЉза. ћеРутим, Ьему Ље то било довоЪно да преживи дан.

††††

” зимско, хладно и неприЉатно Љутро Ъуди су га могли видети засучених рукава, у старом црноЉ прегачи како носи даске или ведра са водом кроз црквену порту. ѕоред храма Ље стаЉао столарски материЉал и машине. –еновираЬе крова Ље завршено, али Ље предстоЉало Љош да се обнови старо здаЬе. Ќовац за Ьегово обнавЪаЬе, природно, приложио Ље добри деда. Ѕез обзира на своЉе године, активно Ље помагао у раду локалним радницима.

††††

—еоску цркву Ље саградио маЉстор √анчо “рифонов 1884.године и чува се као споменик културе. »пак, недавно се баЉловски баЮушка упокоЉио, па Ље повремено долазио свештеник из суседног села да богослужи. «ато Ље деда ƒобри уЉутру сам отварао цркву, а ноЮу Ље затварао.

ƒошЪак из прошлости Ц или...будуЮности

” своЉоЉ аутентичноЉ одеЮи Цопанцима и ручно плетеном кафтану, са дугачким белим власима и седом брадом старац се многима чинио као дошЪак из прошлости. ѕоЉавом више подсеЮа на наЉпоштованиЉег подвижника Ѕугарске ÷ркве Ц преподобног £ована –илског, него да савременика данашЬег неморала и корупциЉе.  ао да Ље коракнуо у ово време из старих времена, када Ље владао добар морал, а милосрРе и вера имали здраву основу.

” исто време деда ƒобри Ље дошЪак... из будуЮности у буквалном смислу те речи. ƒошЪак коЉи се ниЉе умарао да путуЉе измеРу свог села и осталих краЉева, и при томе да наставЪа своЉе богоугодно дело подршке ÷ркве и духовности.

 ада Ље ƒобри ƒобрев био млаРи, често Ље преовладавао пешице растоЉаЬе од ЅаЉлова до —офиЉе, а то Ље више од 25 километара. ѕосле, више ниЉе могао да рачуна на своЉе остареле ноге и користи аутобус. ѕошто су га добро познавали, возачи му нису наплаЮивали превоз. „есто, да би обезбедио себи храну, уздао се у доброчинство пролазника. Ћети, дешавало се, пролазници су могли видети деду ƒоброг како Љеде слатку, зрелу лубеницу коЉу му Ље неко поклонио.

—вете мисиЉе

ѕоследЬих година деда ƒобри Ље наЉчешЮе ишао у храм светог благоверног кнеза јлександра Ќевског и цркву —едморице светих у —офиЉи. “амо Ље прикупЪао новац, потребан за рестаурациЉу ЅаЉловског храма у част светих  ирила и ћетодиЉа, Ц 10 хиЪада лвова. ќн Ље веЮ прилагао за обнавЪаЬе цркве у граду  алоферу и селу ѕоибрену. —ве укупно 25 хиЪада лвова предао Ље старац за рестаурациЉу £елешницког манастира и сеоског храма у √орно  амарци.

ћеРутим, наЉвеЮи прилог, коЉи Ље потпомогли популаризациЉу дела светог старца из ЅаЉлова, неоспорно, био Ље прилог за храм-споменик светом јлександру Ќевском. ¬еома значаЉну суму од 35 хиЪада лвова за наЉвеЮи ЅожЉи храм у ЅугарскоЉ, добри деда Ље прикупЪао годинама.

††††

» ето, у маЉу 2009. године старац Ље нашао секретара црквеног савета овог храма, —тефана  алаЉЯиЉева и открио му своЉу намеру да приложи велики прилог за храм.  ако се испоставило, новац Ље, лвов за лвовом ставЪала блиска роРака деда ƒоброг на своЉ рачун у граду Ќови »скир. —тога су се секретар и ƒобри упутили у оваЉ град у потрази за банком у коЉоЉ се чувао оваЉ прилог. ѕосле само Љедног потписа, наЉвеЮи храм у ЅугарскоЉ Ље добио наЉвеЮи прилог у своЉоЉ историЉи.

 ако каже —тефан  алаЉЯиЉев, прилози парохиЉана у просеку годишЬе износе 2 Ц 2, 5 хиЪаде лвова. ѕрикупЪаЉу се углавном за празнике. «а новац коЉи Ље приложио деда ƒобри, обновЪен Ље и поново позлаЮен престо храма светог јлександра Ќевског, купЪене су нове одоре и застори, санирани флеке од кише. ” знак благодарности свештенство храма, на челу са оцем “ихоном, посетило Ље скромни дом аскете у ЅаЉлово и предложило му помоЮ у куповини наЉнеопходниЉег за куЮу. »пак, свети из ЅаЉлова Ље све то одбио.

„“о Ље човек коЉи Ље сакупЪао добродетеЪи, сакупЪао Ље плодове за живот вечни“, Ц набраЉао Ље секретар црквеног савета храма светог јлександра Ќевског.

ѕреброЉани прилози су само део онога што Ље познато. ќстали прилози су неодвоЉиви част и венац славе оног ко их Ље прикупЪао.

«бог своЉих дарова ƒоброг можемо упоредити са другим познатим, али нестварним старцем Ц ƒеда ћразом. —амо деда ƒобри не доноси деци лутке и аутомобиле, веЮ им даруЉе своЉ пример, своЉу наду на преображаЉ у духовно узвишениЉе Ъуде коЉи поштуЉу личности у себи.

 о више не веруЉе у ƒеда ћраза, може веровати у деда ƒоброг. “о значи Ц веровати у добро.

††

16 / 02 / 2018

     оментари:

    2018-02-19
    04:26
    дамЉан:
    “ресем се од узбуРеЬа....има Љош увек наде за оваЉ грешни свет док свети Ъуди ходаЉу по Ьему! √осподи помилуЉ нас грешне и прими твога верног сто годишЬака у наручЉе јврамово. ¬ечнаЉа ѕамЉат.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0