Srpska

ќднос према  осову и ћетохиЉи, ниЉе однос према прошлости, него искЪучиво према будуЮности

” жеЪи да расветли историЉу свог родног краЉа, млади српски историчар ЌемаЬа ƒевиЮ Ље обишао 52 села у три општине Ц родноЉ —медеревскоЉ ѕаланци, —медереву и ¬еликоЉ ѕлани и детаЪно пописао жртве и догаРаЉе у ƒругом светском рату и непосредно након Ьега. ƒа би дошао до приватне документациЉе политичке емиграциЉе путовао Ље у ¬елику ЅританиЉу, јмерику и  анаду. »страживао Ље, измеРу осталих, и архиву √естапоа и донедавно затворену документациЉу Ѕ»ј. —воЉу прву кЬигу,, »стина под кЪучем, ƒоЬа £асеница у ƒругом светском рату“ Ље обЉавио 2008. године као матурант гимназиЉе у —медеревскоЉ паланци. «а Ьу Ље 2009. године добио награду ,,ƒрагиша  ашиковиЮ“. ƒругу кЬигу,, ∆ртве у «аЉечарском округу после 12. септембра 1944“ Ље обЉавио у коауторству са —. ÷ветковиЮем, а треЮа ,,—медеревски краЉ у ƒругом светском рату“ Ље из штампе изашла 2015. године.

††††

ќ теми обраРеноЉ у Ьеговим кЬигама, али и о актуелним темама коЉе се тичу  осова и ћетохиЉе, ††са ЌемаЬом ƒевиЮем , разговарали смо у ќраховцу, почетком фебруара 2018. године.

††ЌемаЬа, кажи ми за почетак овог нашег разговора нешто о себи и свом досадашЬем раду?

††††††ƒа започнемо у класичном маниру излагаЬа биографиЉа: роРен сам 1989. у —медеревскоЉ ѕаланци, где сам живео до завршетка гимназиЉе и уписиваЬа ‘илозофског факултета у Ѕеограду. ѕо завршеним студиЉама историЉе на том факултету, 2013. сам уписао мастер студиЉе и након тога докторске студиЉе историЉе, на катедри за историЉу £угославиЉе. ќд средЬе школе бавио сам се истраживаЬима на терену и тема мог интересоваЬа Ље ƒруги светски рат, жртве ƒругог светског рата и граРанског рата. “о су теме коЉима се бавим и у докторату, али планирам и да временом отварам и неке теме коЉе су значаЉниЉе за наш идентитет. ƒруги светски рат Ље тема коЉа дели —рбе, граРански рат Ље оставио дубоке ране на целом нашем биЮу и некако смо и после 70 година прилично ушанчени на своЉим позициЉама. £а сам потекао из породица коЉе су у рату учествовале на зараЮеним странама у оба ривалска покрета, равногорском и партизанском покрету, али сам настоЉао да, колико могу, та супротставЪена гледишта приближим и примирим страсти, бар у тоЉ малоЉ средини, 2018. године.  олико ми Ље то пошло за руком не знам, али дефинитивно та тема постаЉе све маЬе актуелна у смислу да Юе изазивати страсти Ц и то Ље добро, али ниЉе добро ако из Ье нисмо извукли одреРене историЉске поуке. » ту Ље мисиЉа нас као историчара. »мате ону чувену кЬигу ƒушана  овачевиЮа ,,ƒвадесет српских подела“, а има тих подела и више, али битно Ље да наРемо и одреРене елементе идентитета око коЉих Юемо да се усагласимо сада, 2018. године, са коЉима ми идемо кроз 21. и са коЉим Юемо да уРемо као нациЉа у 22. век. ћоЉа жеЪа Ље да се кроз академску и научну кариЉеру касниЉе посветим и таквим елементима. » надам се да Юемо о неким од Ьих разговарати и у нашем даЪем току разговора.

†† ѕрву кЬигу си обЉавио Љош као матурант гимназиЉе?

ƒа, Љош као ученик гимназиЉе, уз помоЮ сарадника на терену, Ља сам сакупЪао казиваЬа савременика, документе, фотографиЉе, отварао шкриЬе коЉе су биле децениЉама затворене у мом смедеревском краЉу. —ве Ље то обЉедиЬено у кЬизи ,,»стина под кЪучем“ 2008. године, коЉу сам обЉавио као матурант гимназиЉе. “о истраживаЬе Ље на краЉу имало читуЪу, списак свих жртава ƒругог светског рата у тоЉ средини, без обзира ком покрету и идеологиЉи да су припадали. » то Ље била моЉа идеЉа Ц да убудуЮе радим на кЬигама помиреЬа у —рбиЉи. “о сам учинио и у допуЬеним издаЬима, кроз сарадЬу са »нститутом за савремену историЉу и ћузеЉом жртава геноцида у Ѕеограду током претходних година.

†† ¬ременом си проширио круг истраживаЬа и све чешЮе си на  осову и ћетохиЉи. Ўта Ље то што те овде доводи?

†† ћене Ъуди често питаЉу када одавде доРем кога то имам на  осову. ћожда би сувише поетично звучало када би рекао да имам ƒечане, ѕеЮку патриЉаршиЉу, «очиште, √рачаницу, ЅаЬску, ƒраганац, ƒевич... јли и моЉи далеки преци по маЉчиноЉ линиЉи су са  осова и ћетохиЉе. ÷ео заселак Љедан у коЉем живи око 1500-2000 Ъуди зове се сада  осовац и сви Ъуди су ту дошли са  осова, заправо претежно из ћетохиЉе, у ƒругоЉ сеоби —рба, под патриЉархом јрсениЉем „етвртим £овановиЮем, краЉем тридесетих година 18. века. £а сам Ўумадинац, то Ље део мог идентитета, али ако сам Ўумадинац Ц како да се одрекнем и мог  осовца? “о Ље неодвоЉиво. » то Ље део мог идентитета. » некако, кроз упознаваЬе  осова и ћетохиЉе сам, чини ми се, боЪе упознао и себе и кроз своЉу наЉскромниЉу подршку обнавЪаЬу светиЬа овде, мислим да сам обнавЪао и градио себе. “ако да нисам Ља помагао никоме овде, нити ком  осовцу, него су  осовци и  осово помагали мени, како да растем, како да се усмеравам, како да се мирим сам са собом. ¬идите, наш народ Ље овде вековима живео у ропству под “урцима, или наша браЮа преко —аве и ƒунава под јустриЉом. » живели су у много тежим моментима него ми данас, али управо те светиЬе или остаци светиЬа су сачували веру у Ьима и знали су ко су и знали су шта Љедино могу да буду. » кроз молитву, коЉом су они испунили сате, године, децениЉе и векове, они су опстали. ¬аЪда Ље то наЉбоЪи путоказ и нама шта да чинимо у овим годинама нашег искушеЬа и на нашим новим раскршЮима. £а се трудим да што чешЮе доРем овде, да проведем времена са драгим Ъудима и приЉатеЪима. ј никад се не вратим у Ѕеоград тужан Ц иако видим и страдални народ и спаЪене светиЬе, обешчашЮене цркве, ево сад пре неки дан у ѕеЮи капелицу —ветог Ќиколе Ц него некако духовно Љачи, Љер сам се напоЉио, заиста, на извору воде живе.

††  ао историчар, имаш приступ неким закЪучаним шкриЬама у нашим манастирима. Ўта може историчар, у ово време, да откриЉе у тим архивама манастирским, и шта нам говоре ти документи, ти записи, о чему они сведоче?

†† Ѕаш Ље занимЪиво, синоЮ сам до касно остао читаЉуЮи у ¬исоким ƒечанима важна документа коЉа се тичу историЉе живота манастира и, уопште, овог краЉа и Ъуди коЉи су живели на овом простору. ѕа наиРем на документ о идеЉи да се 1930, на 600-годишЬицу битке код ¬елбужда, измеРу Ааковице и ƒечана подигне споменик —ветом  раЪу —тефану ƒечанском. «амислите то, а како нам таква идеЉа данас изгледа неизводЪиво! ѕа наРете нпр. документ из ƒебра Ц имамо ону чувену песму ћилана –акиЮа о напуштеноЉ цркви где каже како Ље оквир икони радио уметник из ƒебра Ц и црква у ƒебру се гради и наша браЮа из —таре —рбиЉе траже помоЮ од ÷арске лавре ƒечана, Љер веле ми смо се 500 година молили у тами, шапатом, и ево дошло Ље време да зидамо своЉу цркву. «намо где Ље ƒебар, да Ље то сад друга држава, знамо каква Ље етничка структура становништва. ѕа документе где се јлбанци врло често потписуЉу Юириличним писмом, када траже нешто од манастира или кад му се захваЪуЉу за учиЬену услугу, па онда видите и снагу Ѕеограда у том времену. ” службеноЉ преписци, председник општине из ƒечана, јлбанац, служи се Юириличним писмом од првог до последЬег слова, потписуЉе се такоРе Юирилицом. ј сад ми кажемо мораЉу да се уважаваЉу свачиЉа права, па латиница, па равноправно латинично писмо са Юириличним. ѕа онда, ако су равноправна та два писма, што онда лупаЉу, у ¬уковару и у Ѕосни и у ’ерцеговини, па и овде на таблама кроз метохиЉска села, што лупаЉу натписе и што прецртаваЉу само ове називе села написане Юирилицом? јли да се вратимо на нашу тему, наРем и документ из «агорЉа, каже ,,ми мали «агорци благодаримо на помоЮи ¬исоким ƒечанима“, исто око изградЬе Љедне римокатоличке цркве. » видите са све три стране: из ћетохиЉе и старе —рбиЉе, са Љуга, и из «агорЉа хрватског са краЉЬег запада  раЪевине £угославиЉе, Љедно исто поштоваЬе према —рбиЉи и према српском народу. ƒржите те документе и кроз Ьих видите, осеЮате ту силу, ту снагу народа какав Ље онда био. ј затим гледате нашу садашЬицу и видите велики пад тог истог народа. » просто се некако запитате, ако гледате кроз ту Љедну димензиЉу, краткорочно: Ѕоже има ли нам спаса. ј ту врло често, као Ъуди слабоверни, паднемо у замку, па као да мислимо Ц ето, живимо у 2018. и као да су нам дани одброЉани.  ао да броЉимо до 2020, а до тад као —рби шта смо испунили од националних циЪева испунили смо, после тога потоп. ј битка се биЉе до у вечност! ƒо у вечност траЉе наш  осовски боЉ! » кад имамо ту свест, па кад имамо ту заЉедницу, евхаристиЉску заЉедницу, заЉедницу памЮеЬа, то чини нациЉу, онда на цео живот другачиЉе почиЬемо да гледамо. Ќаши боЉеви онда више нису од данас до сутра. ј ратови траЉу, ма како то сад некима грубо и агресивно звучало. ћи се налазимо у економском рату, у психолошком рату, у духовном рату. » сад морамо да спремно дочекамо 2050. годину.

†† †††† роз сва та истраживаЬа, коЉима си свакодневно заокупЪен можеш да пратиш те успоне и падове кроз историЉу, али упоредо пратиш и ово што се данас дешава. ƒа ли ти се чини да се неки догаРаЉи, процеси понавЪаЉу и можемо ли из тога нешто да научимо?

ќвде на  осову и ћетохиЉи Ље уочЪив Љедан процес, мене он подсеЮа на ону епопеЉу ЌќЅ-а, где су били споЉени жртва и подвиг победника у граРанском рату. » кад год би наступила нека криза у држави, комунисти су нас враЮали на тековине те борбе и на ту епопеЉу. » онда кад Ље почео да звони аларм, ми смо певали ''ƒруже “ито ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо''. ј кад Ље дошао краЉ тог система 1980-их година, ми нисмо били ни свесни до каквих планетарних промена долази, а камоли да сведемо биланс и да извлачимо поуке историЉске епохе. —ад су нажалост ти споменици партизанским борцима и некадашЬим народним хероЉима усамЪени, нико да доРе да им запали свеЮу и положи цвеЮе, осим кад доРе 7. Љул. ≈ видите, слично се дешава овде са овим борцима ”„  и епопеЉом коЉу су јлбанци уградили у темеЪе своЉе самозване државности од пред десетак година. √де год да поРете, поред пута штрче неки споменици, они славе своЉ подвиг и жртве из 1990-их. јли, шта Юе да се деси 2040. године, када та прича буде издувана, кад престану донациЉе са запада, кад сеЮаЬа избледе, а нове генерациЉе пожеле неки лагодниЉи живот? » овако се живи тешко, млади јлбанци немаЉу посла и осеЮаЉу да немаЉу перспективе, па масовно иду преко границе и напуштаЉу  осово. Ўта Юе да окупЪа јлбанце кад таЉ мит буде срушен - ми тиме не морамо да се бавимо. јли треба да се бавимо питаЬем како Юе —рбиЉа да изгледа и како Юе да се развиЉа за то време, да ли Юе да буде економски, воЉно, културно, демографски Љача? “о су кЪучна питаЬа за нас и наше институциЉе данас. ƒа ли Юемо моменат великог светског преокрета и прерасподеле снага меРу светским силама да дочекамо спремни и дорасли моменту. »мамо ми ту Љош Љедан велики адут Ц наше свете патриЉархе и свете ратнике. ѕа они, ваЪда, раде за нас и дан данас?  ад смо празновали —ветог —аву, нисмо ми само рецитовали —ветом —ави, коЉи Ље само умро и чиЉе су мошти спаЪене, него Ље жив и сад узноси молитве за нас пред престолом “ворца. » Ља мислим да молитве —ветог —аве и наших светитеЪа данас постижу више за нас него читава наша дипломатиЉа. ЌиЉе нам дато да све видимо и разумемо са наших пет чула, али дефинитивно нашем погледу на садашЬост, морамо да додамо и ту, мистично-романтичну димензиЉу.

Ѕоравак у манастиру ти Ље омогуЮио да будеш део ≈вхаристиЉске заЉеднице, да учествуЉеш у молитвама са монасима и монахиЬама. ћожеш ли и те слике да приближиш онима коЉи нису имали прилике да доРу и да доживе све то и на таЉ начин?

†††† £а сам се први пут причестио у студентским данима. ѕричешЮивао сам се и раниЉе, али први пут сам се заиста исповедио и припремао за причест као студент и невероватно Ље било то искуство блаженства, мира, спокоЉа. — друге стране, као да сте нека птица па бисте да полетите, ослободили сте се нечега, не знате ни сами чега све. ¬елики Ље то благослов. “о ми се понавЪало и ових дана овде. »мао сам среЮе да сада посетим ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, ƒечане, манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици... —ви ми треба да стремимо високоЉ —рбиЉи. Ќа примеру ƒечана то Ље и голим оком видЪиво: оваЉ наш манастир висок 30 метара, овако степенаст, па изгледа као степенице коЉе воде до у Ќебеса. ƒок Ље ƒечана, док Ље таквих светиЬа, ми смо овде. » долазимо и враЮамо се имамо и где и да преноЮимо и Ѕогу да се помолимо и да се надамо да Юемо да се вратимо на своЉа огЬишта. £ош Љедна мала слика: био сам Љесенас на √азиместану. » сад, зима нека била, никад ми, чини ми се, ниЉе било хладниЉе у животу. ѕросто дрхтим. ј дошли смо, са групом, раниЉе него што Ље било планирано, па се питам ,,што овако поранисмо овде, кад Юемо у аутобус, смрзосмо се?“ » онда, у Љедном моменту, кад сам се осврнуо око себе, видим онаЉ мраморни стуб, односно Ьегова реплика Ље и даЪе ту, ту Ље споменик —ветим витезовима  осовским, раРа се нови дан на  осову и ћетохиЉи. Ќебо Ље онако било црвенкасто и просто видите какав Ље благослов да сте ви ту, а раРа се нови дан на  осову и ћетохиЉи. ј ви помислите, ,,па каква зима, да вам доРе у ребра? ќд чега да дрхтите?“ — друге стране, ћуратово турбе, ове новоподигнуте куЮице, као они турски чадори измеРу Ћаба и —итнице Ц и све Ље исто као што Ље било, ништа се не разликуЉе од тог времена. Ќаш духовни рат и наша  осовска битка у нашим срцима Љош траЉу у свакодневном плебисциту, у свакодневним изборима. » онда осетите тек ту снагу: каква зима, какве ствари овоземЪске, ниске, мале, да нас узменире и да нас одвоЉе од  осова и ћетохиЉе.

†† ††ќвих дана си имао прилике да посетиш и манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ааковици. “а светиЬа Ље доживела страдаЬе, па Ље обновЪена и сад Ље под заштитом косовске полициЉе. —рео си се са Раковачким монахиЬама, старицама.  акве слике нам отуда доносиш?

 ад отворите ту капиЉу, коЉа одваЉа манастир од Ьегове околине, као да сте закорачили у историЉу. ѕросто вас обузму духови тих Ъуди коЉи су живели ту. Ааковица Ље мени посебно интересантна Љош из деведесетих година, кад сам био дечак. Ааковица нам Ље и по називу увек звучала арнаутски, нека туРа варош уз границу, али и не знамо да Ље таЉ назив потекао од Љедног великаша ¬ука ЅранковиЮа, воЉводе £акова, коЉи Ље и своЉ новац ту ковао. » онда се сеЮам Љедног момка коЉи Ље 2004. године, после ћартовског погрома, ƒоганЯиЮ се презивао, дошао код мене, у моЉ завичаЉ, прво у основну школу, па у гимназиЉу. » кад сам почео да читам о страдаЬу Ааковичана, о тоЉ —рпскоЉ улици, кроз коЉу сад пролазимо, сад Ље начичкана албанским радЬама и живахна, па се сетите како су ту —рби некад живели, а било Ље меРу Ьима угледних трговаца, учитеЪа, свештеника, народних првака. ѕа видите Ц то Ље био ,,гето“. ј у свету се нико не сети тог своЉеврсног гета, коЉи се од тад Љош више сузио. Ќего где су ове четири Раковичке баке, него у гету. ќд кога их чува полициЉа данас? £есу ли то европске вредности, да не могу расеЪени —рби за ЅожиЮ да доРу у своЉу светиЬу?  оЉи су то Ъуди коЉи смеЉу то да нам забране, зар не схватаЉу светиЬу? —ретнете их, причаЉу те баке, коЉе су толико страдале, дакле `99 нису хтеле да напусте Ааковицу, када Ље наша воЉска напустила Ааковицу, народ, институциЉе, политичари, председници општина... сви су отишли. ќне су остале ту. ѕа 2004. нису хтеле да напусте своЉу цркву, Љедва су их одвоЉили од те Ьихове светиЬе, на Љедвите Љаде (исто се десило са монахиЬама у ƒевичу). » онда их доведу у манастир ¬исоке ƒечане. ќне су ту биле шест година, док Ље црква коЉа Ље била спаЪена, обновЪена. » оне опет доРу у своЉ манастир, у васкрслу светиЬу. » после толико лутаЬа, страдаЬа, нема ни Љедне речи мржЬе у Ьима. ќне, своЉе суседе ако и помену, помену их по некоЉ анегдоти, по нечему добром. Ќема гнева, нема мржЬе и по томе смо ми велики као народ! —ада, ето, долазимо опет тамо, видимо чуваре светиЬе, те Ааковичке баке, и схватите да док горе наша кандила тамо, нема уопште говора о томе да нема —рбиЉе на  осову и ћетохиЉи. “е светиЬе и та наша земЪа, наши поседи, немаЉу цену. » неко вам каже сутрадан ,,треба да преговарамо, па да видимо шта Юемо ми Ьима да дамо, а шта Юе они нама“. ј шта Юемо, каже Љедан паметан човек, ако нам понуде  алифорниЉу, да л Юемо да им дамо  осово? ’оЮемо ли да се трампимо? —легну раменима, баце вам неку тренутну статистику становништва и кажу Ц видите, то ниЉе наше, изгубЪено Ље. ≈ онда само треба да такве питамо: а чиЉе Ље ако ниЉе наше? јко ƒечани нису моЉи и нису наши, нека нам кажу чиЉи су то?

ќко наших светиЬа су зидови, коЉи су уствари та физичка граница коЉа постоЉи измеРу живота у манастиру и живота у местима коЉа их окружуЉу. ЅоравеЮи на  осову и ћетохиЉи, имао си прилике да заРеш и меРу онаЉ свет ван тих зидина. »мао си прилику да се сретнеш са неким јлбанцима, разговарао си са Ьима.  оЉу поуку си из тих разговора са Ьима извукао?

” више наврата смо се сретали. £а сам осетЪив, па чак понекад и гневан на те покушаЉе лажног диЉалога: седну вам неки медиЉатори са «апада, добиЉу налог да одрже овде неку конференциЉу, големе паре оперу, и доведу неке ''експерте'', коЉи нису истински представници тог народа, него као воде некакве невладине организациЉе. » онда, они седну и као нешто разговараЉу, доносе неке закЪучке, препоруке, резолуциЉе. Ќикад се Ъуди не мире тако! “о Ље моЉе искуство из овог истраживаЬа из ƒругог светског рата. ћожете да се помирите са неким, ако ви и он наРете снаге да седнете, попиЉете ракиЉу и братски поразговарате. «а рат Ље потребан Љедан, али за Ъубав и за диЉалог Ље увек потребно двоЉе или две стране. £а сам увек желео да разговарам са јлбанцима коЉе сам овде сретао, занима ме Ьихова верзиЉа историЉе. ћи смо историчари и не смемо да будемо учаурени. ’аЉде да видимо шта и ти Ъуди мисле. » заиста, без неког зазора и предрасуда сам Ља некима прилазио и они мени, али не организовано и са задатком, да нас неко стрпа у аутобус и да нас одведе у ѕриштину и посади за сто. Ќего у случаЉним сусретима у супермартету, у некоЉ продавници, у кафани. ѕоследЬи случаЉ Ље био баш пре неки дан у ЉедноЉ кафаници у ѕеЮи. ќно што сам од Ьих чуо за нас звучи час као комедиЉа, час као баЉка, звучи невероватно. ќвакви су им закЪучци: —лободан ћилошевиЮ Ље жив и налази се на лечеЬу у –усиЉи; —рбиЉа се опремила оружЉем од –усиЉе, све ракете уперила према ѕриштини и спрема се да се воЉно врати овде. £а бих да окренем причу од политике, па их питам о породици, о младима, генерациЉи Ьихове деце.  ажу, ,,неЮе ове девоЉке да се удаЉу, разводе се, неЮе да раРаЉу више децу као пре“. ∆але ми се. £а кажем да Ље исто тако и код —рба, али они не дозвоЪаваЉу: ,,ј, код —рба не, Ьима се деца раРаЉу, никад им се деца више нису раРала, никад их више ниЉе било“. ,,јли —рба Ље Љако мало овде“-кажем. ,,јли знаш како се они држе меРу собом“ одговара ми Љедан, наЉгласниЉи. “о Ље наша нека предрасуда, коЉу ми имамо врло често према Ьима, а видите како и они гледаЉу према споЪа, како гледаЉу на нас. “о су простодушни, добри Ъуди, коЉи заиста искрено говоре са вама, без неке последЬе намере. јли, ево, да кажем и утисак из разговора са Љедним стариЉим јлбанцем са коЉим сам се сприЉатеЪио. £а сам купио веЮи броЉ свеЮа у ѕатриЉаршиЉи и онда сам Ьега замолио да ме одведе на ѕеЮко гробЪе, иако ту нико ниЉе од моЉих роРака. » онда сам кренуо редом, око порушених споменика и палио свеЮе свим тим покоЉницима.  ад сам све то завршио и ушао у ауто, он ме Ље само погледао и рекао: ,,£а те ценим зато што се молиш своме Ѕогу и што мислиш на ваше споменике и на ваше жртве. » ми поштуЉемо такве Ъуде! ј оне ваше Ъуде, коЉи само доРу овде, да нешто продаЉу и коЉи не улазе у ваше богомоЪе са поштоваЬем, коЉи само проРу поред тих споменика, такве Ъуде ни ми не ценимо овде!“ “о Ље, некако, наЉважниЉа порука. ƒаЉте да се окренемо себи. ’аЉте, ако хоЮемо ”ниЉу, какав год савез са неким, даЉте да прво уредимо ову нашу малу башту. ƒа у ЬоЉ орежемо руже, да засадимо цвеЮе, па да она изгледа другачиЉе, па сутра, ако неко хоЮе са нама у било какав економски, политички, воЉни савез, даЉте да прво ми изгледамо пристоЉно. ƒа се прво ми усправимо. ††††

Ќа мапи твоЉих путоваЬа по  осову и ћетохиЉи често Ље и ќраховац. ” Ьему су —рби остали и када Ље било наЉтеже, и сада их, иако у маЬем броЉу Љош увек има.  оЉу слику из овог метохиЉског градиЮа желиш да поделиш са нама?

†† ѕамтим своЉ први долазак у ќраховац уочи ¬аскрса 2014. године. » кад смо ушли у цркву из ове српске улице, а она као из описа ћилана –акиЮа, из Ьегових  онзулских писама. » у цркву уРемо, а оно —рба што Ље остало у српскоЉ улици, готово су сви дошли на литургиЉу, и певаЉу сви. ѕа каква Ље то снага! «амислите тако храмове у Ѕеограду! ћи имамо храмове у коЉима гравитира по педесет, сто хиЪада Ъуди. » сад, замислите цркве испред коЉих се, као у ќраховцу, тискаЉу Ъуди, по неколико хиЪада Ц то зависи од нас Ц да ли би онда могли да у име наше доносе некакве одлуке коЉе се тичу наше цркве, нашег народа, или о  осову и ћетохиЉи Ц а коЉе се косе са нашим интересима. ћислим да би било много теже. “име бисмо сведочили да смо самосвесни, да смо спремни на борбу, да смо спремни на жртву. ј ми се овако сакупимо, па потписуЉ петициЉе, па бисмо неку револуциЉу, а никако да се револуциЉа деси у нама самима, Ќебеско ÷арство да задобиЉемо у нама самима. ≈то, о томе мислим. ћожда сад превише идем у историЉу и у филозофиЉу, али то су идеЉе коЉе ми се непрестано роЉе по глави после посете оваквим местима.

†††††† Ћепо си рекао треба да се деси револуциЉа у нама самима и да Ќебеско ÷арство задобиЉемо у нама самима. — друге стране, када одавде одеш у Ѕеоград, наиРеш на причу коЉа Ље актуелна, и коЉа долази из дела Љавности, да Ље  осово нешто чега се треба отарасити.  ако тим Ъудима одговорити, ако знамо да без  осова и ћетохиЉе не можемо да идемо напред?

††»ма Ъуди код нас коЉи  осово виде као неки чир. ƒуго се на томе радило кроз медиЉе и популарне емисиЉе, па се створила слика да тамо одлазе неке паре, а ко зна ко то троши, то не иде тим Ъудима. ” делу Љавности постоЉи свест као да Ље  осово неки баласт, коЉег просто треба да се решимо, па да идемо напред. ј тако кратковиди Ъуди не виде да Ље то тек почетак дезинтеграциЉе српског народа и —рбиЉе. ≈то, ми никада ни под ќсманским царством нисмо потписали неки документ коЉим би се одрекли  осова. «амислите сада, 1389. године, оно стравично страдаЬе, изгинуло племство на  осову ѕоЪу, обезглавЪен народ, погинуо кнез Ћазар, малолетни —тефан треба да га наследи, преостали великаши заваРени... “ад Ље, значи, требало да изаРе кнегиЬа ћилица и да каже: голема Ље сила притисла, па даЉте да потпишемо да се  осова одричемо и предаЉемо га ќсманском царству. »ли Ље то требао да уради деспот —тефан ЋазаревиЮ? ћорамо да схватимо да однос према  осову и ћетохиЉи, ниЉе однос према прошлости, него искЪучиво према будуЮности.  ад вам неко каже да Ље  осовац по опредеЪеЬу, ви знате какав Ље таЉ човек Ц да ли Ље црквен, какав Ље Ьегов однос према правди и неправди, са коЉом песмом успавЪуЉе децу, да ли има идеале, да ли Ље спреман да се жртвуЉе за свог ближЬег сутрадан, да ли Ље спреман и да отрпи нешто. √ледаЉте ове популарне холивудске филмове √осподара прстенова, јватара. Ќа краЉу јватара, позитивци у том филму бране своЉе дрво, од коЉег су потекли и коЉи без тог свог дрвета не желе да наставе живот. ќни су одлучили да ако треба да страда Ьихово предачко дрво и да иде у огаЬ Ц и они Юе сви да постану огаЬ. јли ако победе, па чак по цену жртава, остаЮе им Ьихово дрво, Ьихов корен и некоЉ Юе другоЉ деци опет да певаЉу песме под Ьеговом крошЬом. »сто тако, кад ишчупате  осово и ћетохиЉу из душе —рбинове, он постаЉе потпуно дезориЉентисан човек, као зомби. Ћични на човека, а ниЉе човек, па само бесциЪно лута. Ўта мислите, због чега данас тако олако одлазимо из —рбиЉе, заборавЪамо нашу историЉу и децу учимо туРем Љезику и туРоЉ култури? «ато што нам Ље ударено на темеЪ!

Ќедавно се поЉавио Љедан документ под називом ,,јпел за одбрану  осова и ћетохиЉе“ и како сам сазнала, ти си Љедан од потписника тог јпела. ћожеш ли да нам кажеш какву улогу има таЉ јпел у том ,, унутрашЬем диЉалогу“ коЉи Ље држава покренула и како Ље схваЮен у нашоЉ Љавности?

††  ад Ље отпочела прича око тог такозваног унутрашЬег диЉалога, Ља сам на то гледао са симпатиЉама, Љер ми се учинило да Ље то био повратак теме  осова у Љавну сферу —рбиЉе. ѕре тога, годинама, ви нисте могли да на Љавном сервису чуЉете ишта о  осову, осим кад Ље временска прогноза. » кад Ље отворена расправа и кад су се чули различити тонови, мислио сам да Ље добро. јли ниЉе ми се допало како Ље у делу наше Љавности дочекан јпел за одбрану  осова и ћетохиЉе. ћени се и он учинио као део тог свесрпског диЉалога о  осову и ћетохиЉу, као Љедан тон у Ьему Ц па нека га неко окарактерише и као погрешан. јли зашто са онаквом жестином по Ьему и Ьеговим потписницима! ѕо српским владикама! ѕа ми смо легализовали мишЪеЬе некаквих жена у црном, разних Ќ¬ќ, за коЉе би им се у ова времена коЉа означавамо као златна судило за дело велеиздаЉе, а ми не да смо преко свега тога прешли, него смо их ставили у исту раван са оним коЉи имаЉу за циЪ одбрану нашег суверенитета! ѕа смо на краЉу рекли да су ставови тих невладиних организациЉа о независном  осову легитимни, а подигли хаЉку на Ъуде коЉи траже да наставимо да се боримо за српско  осово и ћетохиЉу. ѕритом, јпел ниЉе био усмерен ни против владаЉуЮе странке нити против актуелног режима. „ак Ље истакнуто и да су критични моменти настали у време Ьихових претходника, када Ље '' осовска битка'' почела да се води под окриЪем ≈”. £а сам јпел потписао као граРанин коЉи сматра да Ље битно учешЮе у диЉалогу о  осову и ћетохиЉи и коЉи сматра да су Ъуди коЉи су покренули таЉ јпел, почев од нашег професора историЉе и учитеЪа врлина ћилоша  овиЮа, па преко професора ЎиЉаковиЮа, ¬ладушиЮа, ЎЪукиЮа, –аковиЮа Ц списак Ље дуг, а предводе га и наше владике, игумани и свештенство Ц Ъуди иза коЉих и сам могу и морам да станем.  ао последЬи, као наЉмаЬи и наЉнебитниЉи, али да сутра пред своЉом децом, кад ме буду питали шта сам у свом времену радио за Ьих и Ьихову будуЮност, да могу да им кажем да сам Љедног дана потписао и јпел за одбрану  осова и ћетохиЉе. ћоЉе мишЪеЬе Ље да су  осово и ћетохиЉа и даЪе кЪучна тачка за очуваЬе нашег националног идентитета у будуЮности. »сто онако као што су то били током робоваЬа под “урцима и на почетку 19. века под  араРорРем, и на почетку 20. века.

» за краЉ овог нашег разговора шта би, одавде са  осова и ћетохиЉе, у наЉкраЮем, поручио свима коЉи могу да нас чуЉу?

ћоЉу поруку са  осова и ћетохиЉе, могу да сажмем у само две речи: нема предаЉе.

17 / 02 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0