Srpska

—реЮа ниЉе главни циЪ брака

††††

Ѕрак Ље пут за спасеЬе човека. јко га размотримо са становишта духа ÷ркве, онда Юемо морати да признамо да главни циЪ брака не може бити ништа друго до спасеЬе човека. “о Љест, циЪ брака не може бити ни среЮа, ни роРеЬе деце, ни на пример, проналажеЬе животног сапутника Ц све су то ствари од другоразредног значаЉа.

Ѕрак Ље веома важан догаРаЉ у нашем животу и сама ÷рква га благосиЪа и штити. «нате, у првим годинама ÷ркве постоЉали су одреРени хришЮани, Љеретици разуме се, коЉи су учили да Ље брак нешто гнусно, нешто ниже од чедности и да нико не би требало да ступи у брак. јли —вети апостол ѕавле говори: Ђ∆енидбу да држе сви у части, и постеЪа женидбена да буде чистаї (£ев. 13, 4).

÷рква Ље врло рано у постулатима јпостолских и ¬асеЪенских —абора одбацила такве погрешне идеЉе о браку. Ќа Љедном од —абора чак Ље разматрано да ли свештеницима треба да буде дозвоЪено да буду у браку. » римокатолици до наших дана Љош увек не допуштаЉу своЉим свештеницима да се жене Ц тамо нема брака, веЮ само целибат. » тако се на том —абору водила расправа може ли свештеник да буде ожеЬен, зато што су неки хришЮани сматрали да Ље брак нижи од чедности, да се не уклапа у духовни живот, а тим пре у живот свештенства.

–азуме се да православни оци нису прихватили то Љеретичко и погрешао гледиште и Љедан подвижник, —вети свештеномученик ѕафнутиЉе, чак Ље стао у одбрану свештеника са породицом и рекао да поштен брак ниЉе препрека за свештеника. ќд тог тренутка у ѕравославноЉ цркви постоЉе ожеЬени свештеници. —ходно томе, ÷рква прихвата, благосиЪа брак и веруЉе да Ље он пут за спасеЬе.

√лавни циЪ брака, тог толико важног догаРаЉа, Љесте наше спасеЬе. “о треба добро разумети, зато што на тоЉ основи треба и градити брак; ако човек не положи правилну основу, онда Юе све на краЉу испасти криво. »з свог малог искуства Ц наравно, не личног, Љер Ља никада нисам био у браку, Ц веЮ из искуства коЉе сам стекао из разговора са многим Ъудима коЉи се сусреЮу са разним проблемима, а нарочито из разговора са православним супружницима, блиским ÷ркви, коЉи такоРе упадаЉу у невоЪе и тешке положаЉе, увидео сам да и Ьима недостаЉе та спознаЉа да Ље брак пут за спасеЬе.

Ќеко Юе ипак реЮи:

Ц £а сам се оженио Љер хоЮу да будем среЮан. ∆елим да будем са особом коЉа Юе ме волети и да у нашоЉ породици царуЉе хармониЉа. ∆елим да моЉа породица буде моЉа сигурна лука где могу да се одморим када се вратим куЮи, Ц тако ми причамо.

ƒа, све Ље то природно, Ъудски. јли да ли тако треба да буде? ЌавешЮу Љедан пример из монашког живота, како бисмо разумели да Ље таЉ пагански дух еудаимонизма проникао и у наше хришЮанско размишЪаЬе.

ƒанас младиЮ коЉи жели да постане монах говори следеЮе:

Ц ∆елим да се закалуРерим, да наРем добар манастир, са добром братиЉом, добрим оцима, добрим старцем. ∆елим да таЉ старац буде свет, разборит, да се не Ъути, да ниЉе злобан, да се не односи лоше према мени, да разуме све моЉе потребе. ƒобро би било и да се манастир налази на лепом месту, ма да све тамо буде добро!

» ето човек са таквих полазишта улази у монашки живот. “ако сам и Ља почео као млад монах, али сам напослетку схватио да Ље то била грешка. ј у Ђѕатерикуї примеЮуЉемо сасвим супротно гледиште. “ако Ље неки младиЮ пришао старцу и упитао га:

Ц јва, куда да поРем да се спасем?

“о Љест Ђкуда да се запутим како бих се закалуРериої? » добио Ље одговор:

Ц „едо моЉе, иди тамо где те чека труд, тамо поРи. Ќе иди тамо где Ље све лако, ако желиш да се спасиш. ”колико хоЮеш да будеш задовоЪан, да ти буде добро и лепо, она у реду, иди тамо где Ље све лако. јли ако заиста желиш да пронаРеш спасеЬе иди тамо где су потешкоЮе, где Ље потребан труд.

£едном Ље неки младиЮ упитао јву «ахариЉа:

Ц јва, како треба да се понашам са манастирском братиЉом како бих достигао спасеЬе?

» старац Ље узео своЉу камилавку, бацио Ље на земЪу, изгазио Ље и рекао:

Ц јко постанеш овакав, тада Юеш се спасти. јко постанеш ова камилавка, и други те буду газили, моЮи Юеш да се спасеш.

ЌиЉе му рекао: Ђјко хоЮеш спасеЬе, твоЉ старац треба да буде кротак, да се не испречава на путу твоЉих прохтева, да се брине о тебиї, Ц итд. Ќе, свети оци нису тако посматрали ствари.

—еЮам се, када сам био на —ветоЉ √ори, дошао Ље Љедан архимандрит из јтине и желео да наРе себи келиЉу, где би могао да се посвети тиховаЬу. ѕришао Ље оцу £еврему у  атунакиЉу и рекао:

Ц √еронда, има ли овде код вас нека келиЉа где бих могао да се посветим тиховаЬу и подвижничком животу?

—тарац му Ље одговорио:

Ц  елиЉа има много.

јко Ље ико од вас био у  атунакиЉи, таЉ зна да тамо има много келиЉа.

ј архимандрит Юе Ьему:

Ц ∆елим келиЉу у коЉоЉ има пиЉаЮе воде.

Ц ѕа, имамо и такве.

Ц » да не буде влаге! » да не буде на великоЉ надморскоЉ висини, и да ниЉе у пеЮини, ни под литицомЕ

ќтац £ефрем га Ље прекинуо:

Ц ќче, врати се ти натраг у јтину, ниси ти за  атунакиЉу! ќвде Ље потребан труд, а не комфор.

“о говоримо са тачке гледишта монаштва. јли и у браку, хришЮанском браку, животни циЪ треба да буде спасеЬе. » када кажемо ЂспасеЬеї, тада имамо у виду да човек заволи ’риста више од свега, да се сЉедини са Мим, како би све окренуо на своЉу духовну корист и усавршио своЉ живот у »сусу ’ристу. ѕриступаЉуЮи браку он треба да мисли на следеЮи начин: Ђјко се оженим то значи да моЉ брак треба да постане средство коЉе Юе ме довести до спасеЬаЕї.

—еЮам се како су млади Ъуди долазили старцу ѕаЉсиЉу и говорили:

Ц ќче, помолите се да наРемо добру девоЉку за женидбу!

—тарац Ље одговарао:

Ц ћа хаЉте децо! ј шта Юе бити са лошим девоЉкама? —ви хоЮете добре, а шта да се ради са лошим?

ЌаставЪао Ље:

Ц Ўта да урадимо? ƒа их усолимо и затворимо у конзерве као сардине? ƒа их конзервирамо? Ќеко треба и лоше да узме!

ј потом Ље довршио беседу:

Ц ƒецо, то Ље грешка и ви градите своЉ брак на погрешноЉ основи.

¬и хоЮете да узмете добру девоЉку Ц у реду. ћа како год да то природно изгледа и ма колико горко било, ако све не крене по плану, Ц да, то Ље логично, али то Ље погрешна основа, зато што Ље то брак коЉи се своди искЪучиво на жеЪу за среЮом. “о значи да Ља ступам у брак зарад задовоЪства, а не због спасеЬа. “о Љест, моЉ главни циЪ ниЉе моЉе спасеЬе, брак са ’ристом, веЮ да ми живот буде приЉатан. —тога, ако ступим у брак и увидим да та добра, скромна, кротка хришЮанска девоЉка ниЉе баш толико кротка и скромна, те да Ље не красе искЪучиво врлине, веЮ и пороци, као и код сваког човека, и када крену проблеми у браку Ља Юу реЮи: Ђјли Ља нисам хтео такав брак! Ќисам хтео да се мучим, живцирам, да ме она стално малтретираї.

ƒа, све Ље то Ъудски, али се на краЉу краЉева испоставЪа да Ље за наше спасеЬе било неопходно да не пребивамо у том жеЪеном комфору. ј ако сагледамо невоЪе у браку на духовниЉи начин, зар се било шта дешава без ѕромисла ЅожиЉег? “им пре у нашем браку!

 ада сам дипломирао наставио сам да се дружим са неким колегама из исте генерациЉе. » после неколико година, када сам се веЮ налазио у Ќовом —киту, Љедном сам се попео на лимуново дрво да оберем воЮе и прилази ми монах и каже:

Ц —лушаЉ, дошао Ље Љедан човек и тражи те!

£а сам му рекао:

Ц » шта, сад да се спуштам? ѕусти га нека доРе овде!

ƒошао Ље, бацио сам поглед на Ьега с висине и видим младиЮа са поседелом брадом, бледог, мршавог, измученог. ѕитам га:

Ц  о си ти?

ќн каже:

Ц «ар ме ниси препознао? ћоЉ ти глас уопште ниЉе познат?

Ц Ќе, ниЉе ми познат!

Ц ѕа то сам Ља, ѕанаЉот, твоЉ колега са факултета!

Ц £ао, ѕанаЉоте, па како си постао такав, сине моЉ? ƒа се ниси разболео?

Ц ћа не, оженио сам се!

ј Ља сам ето мислио да се разболео. –екао сам му пар речи за утеху:

Ц Ќе падаЉ духом, скоро си се претворио у свете мошти!

ќн се осушио, изгледао Ље полумртво, коса му поседела. ќженио се нашом колегиницом са факултета и каже ми:

Ц Ўта да ти причам оче? —еЮаш ли се те и те?

Ц ƒа, била Ље наша колегиница. ѕамтим Ље.

Ц —ву ми Ље душу поЉела!

ƒаЕ ”брзо су га оци научили како да остане на правом путу. ќбЉаснили су му да га сигурно чекаЉу проблеми у браку. Ќашао Ље компликовану жену, али они обоЉе имаЉу своЉе недостатке, и обоЉе трпе. јли само ако се то сагледа са духовне тачке гледишта човек може да извуче корист из свих тих потешкоЮа. јко се човек на прави начин односи према свим брачним проблемима, моЮи Юе све да их окрене на велику духовну корист.

ћитрополит јтанасиЉе Ћимасолски
— руског јлександар АокиЮ

26 / 02 / 2018

     оментари:

    2019-05-21
    23:36
    монахиЬа Ќина:
    —вака част, прелеп текст и за сваког користан.

    2018-03-25
    08:33
    Milanko:
    Ne daj Boze da ozenis zenu sa teoloskog fakulteta-srpska kletva u Beogradu medju studentima..:)

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0